Yao Ming osvaja Ameriku

Amerika do Pekinga!

Ovo ne pise bas doslovno u novoj americkoj spoljnopolitickoj strategiji, ali mozda je jedna od teza koja zabavlja komesara NBA lige Dejvida Sterna.

Mnogi u americkim medijima isticu kako je igranje kineskog reprezentativca Jao Minga na All Star mecu u Atlanti vec gotova stvar, posto pravo glasa imaju svi gledaoci, tako i Kinezi, koji, kao sto vec svi znamo, ukoliko se dogovore i zajedno skoce sa stolice mogu da izbace Zemlju iz orbite.

Tako znaci, na hiljade i milione novih NBA fanova na dalekom istoku imace priliku da medju najvece zvezde ubace jednog inostranog rukija. Sto da ne, pita se Dejvid Stern...milion novih gledalaca jednako je ko zna koliko novih miliona dolara za tv prava i razne usputne zarade poput prodaje dresova...

Kino dolazimo, ne mici se, rekao bi Stern...jer ako nesto moze da se kaze za Ameriku i njen biznis sistem, onda je to da dolar odnosno novac ne poznaje granice i prepreke. Ideologiju ce ostaviti za bolja vremena.

Da ne pominjemo da je Ming doveo i novu publiku u neke od problematicnih hala na americkom kontinentu, pa se tako sada osim turskih ili recimo srpskih sekcija na nekim od gostovanja, mogu videti i cudni natpisi na tako poznatom ali tesko citljivom kineskom pismu. No biznis na stranu, ukoliko se to uopste moze reci u danasnjoj NBA ligi, i uopste Americi... Jao Ming zaista jeste prijatno iznenadjenje. Gledao sam ga tri ili cetiri puta i dva puta me je odusevio a dva puta zadovoljio. Samo i videti tolikog coveka koji ostale igrace cini Liliputancima dozivljaj je sam za sebe.

Pri tom, Ming se krece kao za pola metra nizi covek, dosta je brz, hitar, snalazljiv, ima brze ruke, dobro se snalazi u reketu, ima dobar pregled terena, uspesan je u pasovima kada je udvojen, ima meku ruku, dobar sut, za svoju visinu je dosta skocan. Jedina velika mana mu je fizicki slabi gornji deo tela, ukoliko se moze reci, posto je ta osobina zasluzna za prethodno nabrojane prednosti, posebno pokretljivost. Zbog toga mnogi predvidjaju da ce ga Sakil prosto izgurati iz reketa, no o O`Nilu ne treba ni pricati, posto njega ionako niko ne moze uspesno da brani.

Medjutim, upravu Hjustona moze da zabrine to sto Minga mozda uspesno mogu da brane nizi, fizicki jaci igraci, sa snaznim rukama i grudnim pojasom, poput na primer Eduarda Nahere iz Dalasa koji ga je ustopovao u poslednjoj cetvrtini utakmice Dalas - Hjuston, mozda do sada najboljem Mingovom mecu. Medjutim za sada Rudi T. moze samo da se osmehuje od zadovoljstva, sto zaista i cini kada ga kamera zumira dok gleda sve uspesnije akcije svog tima. Tomjanovic, koji je prethodne godine proveo u emocionalnom herbarijumu, cekajuci bolje dane, izgleda da ih je i sacekao. Jao Ming preporodio je prosle godine ocajnu ekipu Hjustona koju je zaista bilo tesko gledati.

Cak je i davno zaspali Glen Rajs poceo da igra kako trenutno moze i zna i tako, ipak samo podsetio, na slavne dane NBA karijere kada je sa Divcem i Mejsonom u Sarlotu trojkama samarao po istocnoj konferenciji. Hjuston je postao opasan tim, sa kojim niko ne sme da se igra, i ukoliko Stivija Frencisa opet ne zaboli srednje uvo, i Jao Ming ne popusti previse zbog zamora posto je igrao uzastopno Svetsko prvestvo i Azijske igre, Hjuston je jedan od timova koji na zapadu mogu da konkurisu za najvise pozicije.

Pad u igri Velikog Kineza mora da se ocekuje i Tomjanovic ga zbog toga maksimalno cuva, daje mu manju minutazu i vadi ga iz igre cim vidi prve znake dekoncentracija. Na duge staze Hjuston je ipak enigma, ali za sada izgledaju mnogo mnogo dobro.

No to nije toliko ni tesko, znajuci koliko su prosle sezone izgledali mnogo mnogo lose....