Grupa C - Amerikanci i ostali

U grupi C je najlakse podeliti uloge favorita i onih koji nemaju cemu da se nadaju. Naravno, favorit je reprezentacija SAD, ili ti - opste popularni Dream team, a za ekipu Alzira se slobodno moze reci da nema ni teorijskih sansi da se pojavi u drugom krugu takmicenja. Preostala dva clan na su Kina i Nemacka

Izvor: B92
Podeli

ALZIR

Alzir se na prvenstvu sveta pojavljuje prvi put i svaka im cast na tome, zaista su uradili veliku stvar za svoju zemlju i narod. Motiv ne dolazi u pitanje, ali reprezentacija ove bivse francuske kolonije nema kvalitet koji bi joj doneo pobede. Mozda je i najveci problem upravo pomenuta cinjenica iz proslosti Alzira tj. "povezanost" sa Francuskom.

Dva nezamenljiva clana ekipe nece imati pravo nastupanja u Indijanopolisu ( Bouziane, Ouldyassie ) jer su nastupali za Francusku u mladjim kategorijama. Nedostatak ove dvojice je primorao Faid Bilala da u tim ponovo vrati par veterana, kako bi nadoknadio nedostatak visine.

Vracanje veterana ( Ouali 31, Bendib 32, Mehenaoni 38 ) koji igraju na centarskim pozicijama ce usporiti igru, ali drugog resenja nema . U odsustvu Bouzianija, najveca "zvezda" je Murad Boughedir, krilni igrac koji povremeno ume da odigra ledjima kosu. Prvoj pobedi se mogu nadati tek u borbama za plasman od 13-16 mesta.

KINA

"Hit proleca" zove se Yao Ming, visok je i zna dosta. Salu na stranu, ovaj mladi Kinez je vec na pocetku karijere usao u istoriju - on je prvi stranac u istoriji koji je zauzeo poziciju broj 1 na NBA draftu. Medjutim, nije prvi Kinez koji je zaigrao sa najboljima.

Pre njega to je uspelo Zi Zi Wangu, centru Dallasa, kome mocnici iz Pekinga nisu oprostili neodgovorno ponasanje u pripremnom periodu za SP ( jedno vreme se bukvalno nije znalo gde je, da bi na kraju on, ipak, doneo odluku da ce igrati za reprezentaciju ) tako da nece nastupati u Indijanopolisu. Jos jedan Kinez, i jos jedan centar, je uspeo u NBA. To je Mink Batir, koga cemo imati prilike da gledamo.

Ova 3 igraca cinila su KINESKI ZID, prepreku savladivu za malo koga na planeti.

Kina je dominantna sila u azijskoj kosarci, ali sada bi hteli da nesto naprave i na svetskoj sceni, gde do sada nisu imali uspeha. Medjutim, kvalitet centarskog tandema Ming-Batir, uz "vetar u ledja" ( koji ce imati, iz razloga o kojima ne bih u ovim redovima ) moze Kineze odvesti do cetvrtfinala, a i posle je sve otvoreno.

Pomenuti igraci odredjuju teziste igre u napadu. Naravno, to je igra centara. Medjutim , uloge su malo promenjene. Najnizi deo zida ( Batir - 210 cm ) je taj koji skuplja odbranu igrom blize kosu, dok je najvisi Ming taj koji "drzi" sirinu. Mozda cudno zvuci, ali verujte da jos cudnije izgleda kada covek od 225 sutira trojke, pa uz to i pogadja ( letos je u mecu protiv nase "kineske" reprezentacije pogodio 4 trojke ). Ming je i pored svoje visine, veoma pokretan, sasvim dobar dodavac, i odlicno shvata kosarku.

Nesebican je, tako da situacije kada se i sam nadje u reketu voli da resava povratnim pasom na spoljne pozicije. Igra u reketu mu nije omiljena strana i to je ono sto mu se najvise zamera, naravno pored fizicke pripremljenosti, odnosno snage. Ne prijaju mu cuvari koji mu ulaze "u meso", tako da se malo lakse predaje u borbi za poziciju. Sta pricati o odbrani coveka od 225, koji ima brzinu i sasvim solidnu pokretljivost. na prvoj utakmici protiv igraca NBA lige imao je 13 poena, 11 skokova, i SEST blokada. To je dovoljna pokazatelj koliko je tesko poentirati iz reketa ako je Yao u blizini.

Iskusniji deo tima cine krilni igraci, koji su nastupali u Torontu `94. ( Judong, Veidong,Ksiaobin, Jingsong ), kada je igra bila usmerenija ka "run-n-gun" koncepciji. Problem Kineza su organizatorske pozicije, gde nema igraca koje bi mogli posebno istaci. Eventualna visinska i skakacka prednost su u velikoj meri smanjene kada lopta ne ide tamo gde bi trebalo i na vreme.

NEMACKA

Nemacka reprezentacija je bila prvak Evrope 1993, na domacem terenu i bez Jugoslavije da brani titulu iz 1991. Bez ikakve zelje da se znacaj umanji , cinjenica je da je to prvenstvo bilo uskraceno za YU Dream team. I pored toga, ta titula je dovela do potpune expanzije kosarke u zemlji u kojoj je nacionalni fudbal svetinja. Uspesi Albe u klupskoj kosarci, i sve veci broj klubova , doveli su do sirenja kosarkaske baze. Bilo je samo pitanje vremena kada ce uspesi poceti u kontinuitetu. Paralelno sa jacanjem klubova ( i na organizacionom, i na finansijskom , i na igrackom planu ) sve veci broj mladih igraca je postajao interesantan NCAA timovima, tako da je veliki broj mladica igrao kosarku u Americi, sa zeljom da dostigne i prestigne legendu, Detlefa Sremfa.

A onda je pocela era Dirka Novickog, igraca za koga je malo ko cuo dok se nije pojavio u NBA ( prakticno,nikad nije igrao prvu nemacku ligu...osim onih par meseci tokom lock-outa u NBA ). Bilo je iznenadjujuce kako momak od preko 210 cm tako lako sutira ( i pogadja ) kako se krece, kako dodaje. Dallas je prava sredina za njega i vremenom Novicki se razvija u pravog NBA stara. Potvrda je stigla prosle godine sa zvanjem najboljeg strelca EP u Turskoj, kada je svoju reprezentaciju doveo do borbe za medalju.

Nemacka reprezentacija ima najmanje Nemaca, ali to ni najmanje ne zabrinjava trenera Detmana ( Danac ) i pomocnika Blackmena ( Amerikanac ). Prosle godine za njih je nastupao i Son Bredli, za koga zaista ne znam kakve veze ima sa zemljom cije je boje nosio.

Naravno, sve se i u napadu i u odbrani vrti oko Dirka Novickog. Njegova pokretljivost, ali i brzinske sposobnosti ostalih visokih igraca ( Femerling, Arigbabu ), su dovele do toga da se cesto svih 5 igraca na terenu mogu naci u kontranapadu. Stil koji im ocigledno odgovara ( Femerling je "americki" djak, Okulaja i Redl takodje ) zasnovan je na odlicnom timskom skoku ( nedavno je u pripremnoj utakmici nadskakan ovogodisnji SAD sastav ) i kvalitetu Novickog, koji je u stanju da skine lopu pod svojim kosem i bude play koji ce povuci napad. Playmakeri ( Demirel, Pesic, Roller ) se odlicno uklapaju u tu igru ( prilicno brzi igraci ), a i krilni igraci imaju naviku trcanja, ali ne samo napred, vec i kad treba da se odbrani svoj kos.

Novicki je igrac koji se tesko brani 1 na 1 i on je taj koji "otvara" pozicionu igru svog tima. Pravi all round igrac, dobar dodavac i odlican suter, sa izrazitom sposobnoscu da sam sebi obezbedi prostor za sut. Igra ledjima, gde koristi svoju visinu i brzinu u odnosu na sporije, je nesto sto ne bi trebalo da iznenadi.

Igrac koji ima najvecu vrednost ( posle Novickog ) sigurno je Ademola Okulaja, bivsi North Carolina ispisnik igraca kao sto su Vince Carter, Antoine Jamison. Posle uspesne college karijere, nastavlja u Evropi, gde je stekaougled odlicnog i veoma korisnog igraca.

Femerling je resenje za protivnicke centre, ali ne treba podceniti njegove skakacke mogucnosti i poene koje postize posle osvojenih lopti. Cvrst i velik ( 215cm ), dovolno je brz i za odbrambene varijante van reketa, i za "sredjivanje" tudjih gresaka. Godinama igra vrhunsku evropsku klupsku kosarku, tako da ima veliko iskustvo.

Ova reprezentacija sigurno spada u najvise ekipe prvenstva, ali visina nije ubila brzinu, tako da opcije preuzimanja , narocito krilnih igraca ( Novicki, Okulaja, Pesic, Redl, Lutke, Arigbabu ) predstavljaju jos problema za rivale.

Nemacka je dosla da uzme medalju. Ima superstara , uz koga su svi u ekipi bolji igraci nego sto to pojedinacno jesu, ima diplomatu na klupi, koji je spreman da previdi stosta , zarad dobrog rezultata, i sastav koji je u najboljim godinama.

SAD

Dream team je jedan, i zna se ko su bili njegovi clanovi. Skupili su se samo jednom, u Barseloni 1992, uradili ono sto je trebalo da se uradi, i polako, jedan po jedan, otisli tamo gde im je i mesto - u legendu.

I sastavi koji su posle nazivani dream teamovima su bili odlicni, uzimali su zlata gde god su se pojavili.Sada je na redu ovaj DT 2002.

Ja zaista ne znam kako se ovaj sastav SAD moze nazvati slabim, ako se radi iole ozbilkna analiza. Ne znam da li se ocekuje ( opet ) Michael, koji je uzgred tek, JEDAN i JEDINI, ili mozda Magic, Larry itd...? I tako iz godine u godinu...Igraci koje George Karl vodi u Indijanu jesu, mozda, slabiji od nekih koji su ranije bili clanovi izabranika iz NBA, ali se nikako ne moze reci da su losi. a evo i zasto:

Reggie Miller - najvise ubacenih trojki u istoriji NBA, prosle sezone 3 u procentu za 3 poena, prvi u slobodnim bacanjima.

Andre Miller - prosle sezone najbolji asistent lige, peti po broju double-double ucinaka, 2 po broju triple-double ucinaka

Jermaine O Neill - 6 bloker lige, 7 skakac, 8 po broju double-double ucinaka

Paul Pierce - broj 1 po broju datih poena, 3 po proseku poena, 6 u porcentu ubacenih, 6 kradljivac lige

Ben Wallace - najbolji defanzivac godine, prvi bloker sezone, prvi skakac sezone

Baron Davis - 4. asistent, 4. u procentu ubacenih trojki, 2. kradljivac, 7 po broju triple-double ucinaka

Shawn Marion - osmi skakac lige, 9. kradljivac, 5. po broju double-double

Raef le Frentz - drugi bloker lige, najbolje plasirani visoki igrac na listi trojkasa

Michael Finley - 20, 6 poena uprosloj sezoni

Antonio Davis - 6 skakac u napadu, 11 po broju double double ucinaka

Elton Brand - prvi skakac lige u napadu, peti ukupno, drugi u procentu suta, 3. po broju double double ucinaka

To bi ukratko bilo to. Misljenja sam da to nije lose. Naravno, fale Jason Kidd i Ray Allen, ali i ovaj sastav ne daje bas puno povoda za ( ceste ) price o tome kako " nije to to".

Ono sto Amerikance moze da pobedi je pristup. Pristup celom prvenstvu, pristup protivnicima. Nekim od proslih timova se to umalo nije osvetilo, ali je tokom selektiranja ovih 12 vodjeno racuna o tome zele li ili ne da budu tu gde su, pod zastavom svoje zemlje.

Mediji sirom sveta, narocito u SAD, nista lepo ne govore i ne pisu o postupcima O neilla, Bryanta, Mc Gradyja, Webbera i jos ponekog superstara, koji su odabrali odmor, a ne Indijanopolis. Poznato je da se ne pridaje previse paznje duzini priprema ovih timova, koliko je od esencijalne vaznosti da se shvati sta svim ostalim ucesnicima ovo prventsvo znaci i sta moze da im donese.

Odbrambeno orjentisan tim trenera Karla je pokazatelj da "neko tamo" potpuno shvata cime sve Jugoslavija ( pre svih ), ali i Nemacka, Argentina i jos poneke reprezentacije raspolazu. Ponavljam , najvaznije je da i igraci to shvate i prihvate kao axiom.

Igra u napadu ce biti zasnovana na odlicnim skakackim mogucnostima centarskog dela tima, sto c3e omoguciti Andre Mileru i Baronu Davisu da "isteraju" saigrace u kontranapad. Poziciona resenja ce biti pre svega dubinska, gde ce mnogo toga ici "preko ledja" Paul Piercea, najbolje trojke NBA, kao i kroz koriscenje "fizike" strelaca kao sto su Finley, Reggie Miller, Davis ( koji moze podjednako dobro da igra i kao play i kao dvojka ).

Centar koji moze da realizuje je Jermaine O neill, pre svih ( ostatak njegove linije je mnogo bolji u odbrani ) kao i Elton Brand, pravi all round, podjednako opasan u svim fazama igre.

Nije realno ocekivati da protivnici dobijaju ovakav sastav igrom blize kosu. Garant toga su Wallace i Davis, dok ce prvi specijalac sa zaduzenjima za spoljnjake , verovatno, biti Shawn Marion, od koga se ocekuje da smiri, pre svega, Evropljane ( Stojakovic, Novicki, Turkoglu). Svako koriscenje zonskih odbrana bi bilo malo iznenadjenje, ako se uzme u obzir nedostatak navike koris\cenja ovakvih odbrana u NBA. Ono sto je realno, i sto cemo verovatno moci dosta puta da vidimo, je preuzimanje, i to u vecem broju linija. Centri su dovoljno pokretljivi da brane spolja, bekovi i krila su dovoljno veliki i snazni za borbu pod kosevima.

Karl vazi za dobrog poznavaoca Evro kosarke, kao i njegov asistent Popovic. Ostaje da se saceka kraj prvenstva, da se vidi kojim ce povodom njihova imena ostati zapamcena.