NBA najava, četvrti deo: Kaznena ekspedicija iz LA-ja

Los Angeles Clippers
-I/O-
Pridošli igrači via draft - Chris Kaman (6. pik), Sofoklis Schortsanitis (34. pik)
Pridošli igrači via free agency - Elton Brand, Jason Crowe, Matt Garrison, Marcus Hatten, Eddie House, Corey Maggette, Josh Moore, Desmond Penigar, Olden Polynice, Quinton Ross, Bobby Simmons.
Pridošli igrači via trade - Predrag Drobnjak.
Otišli igrači via free agency - Lamar Odom, Michael Olowokandi, Andre Miller, Eric Piatkowski, Sean Rooks.
Otišli igrači via trade -  .
Istekli ugovori - Cherokee Parks
Igrači sa waived/renounced statusom -  / .

Clippers su prošle sezone bili sigurno najveće razočaranje u čitavoj ligi. Iako pretovarena talentom, ekipa je sa 27 pobeda ubedljivo zasela na začelje Pacific divizije, dok je u Zapadnoj konferenciji lošiji skor imala samo ekipa Nuggets. Razloga za podbačaj je bilo dosta, a verovatno je bitno naglasiti da su Clippers dali jasan primer šta vam se može dogoditi u slučaju da imate skoro celu startnu petorku, kojoj teče poslednja godina ugovora.

Proteklo leto je, najblaže rečeno, bilo veoma dinamično za sve navijače Clippers-a koji bi ipak trebali biti zadovoljni onim što je uradjeno. Da naravno, otišla su tri člana startne petorke, te nisu dovedene adekvatne zamene, no prvi put od daleke 1989 čini se da postoji ozbiljna namera da se sastavi tim koji bi na duže staze sasvim ravnopravno mogao da se uključi u trku u svojoj diviziji. Verovatno najveći "problem" koji Clippers imaju je još, usudiću se reći, neprirodan duo vlasnika Donald Sterling-a i generalnog menadžera Elgin Baylor-a. Baylor je jednostavno madjioničar, čovek koji je dosadašnjim radom u LA dokazao da je pikovima na draftu i razmenama igrača u stanju konstruisati neverovatno, ali zaista neverovatno talentovan tim, no čoveku su ruke bukvalno vezane jer je Sterling taj koji odlučuje o velikim ugovorima, i to najčešće negativno i pogubno po tim po pitanju kvaliteta.

Još jedan problem koji se dosta pominje po medijma je rad ekipe sa mladim talentima. Clippers su imali velik broj ekstra talentovanih mladih igrača, no nijedan od njih nije postao tzv. igrač frančize, igrač oko koga bi se gradila ekipa, osim možda Brand-a, no i on je samo naznačio da to može postati u budućnosti. Ovog leta doduše Sterling je iznenadio celu ligu potpisavši nove ugovore sa dvojicom svojih igrača, Brand-om i Maggette-em. Koliko je to zaista iznenadjujuće dokazuje i činjenica da se po američkim medijima još drže otvoreni paneli na temu šta se zaista desilo sa dobrim starim Sterling-om uz uvodnu numeru "Will the real Donald Sterling please stand up". No OK, čovek je keširao, sasvim konkretno i kakav takav, kostur ekipe je tu pred nama.

Ja iskreno ne pamtim kad su Clippers bili van lutrije (prvih 13) na draftu. Tako je bilo i ovaj put, sa visoke šeste pozicije uzet je centar sa treće godine Central Michigan univerziteta Chris Kaman. Kaman je, kao što to govori i njegov status na draftu, najbolji centar kog su Clippers ove godine mogli uzeti. Skauti kažu da je odličan u igri ledjima, dok njegove statistike sa univerziteta govore ponajviše o veoma viskom procentu šuta iz igre, te odličnom broju blokada i skokova po utakmici. Sve to ukazuje da bi Kaman uz nekoliko dodatnih kilograma trebao izrasti u jednog od boljih igrača na poziciji koju igra te da su Clippers (Baylor) napravili još jedan odličan izbor. U drugom krugu sa 34. pozicije pokupljena je grčka teenage senzacija Sofoklis Schortsanitis ili ukoliko kao ja imate problema sa lomljenjem jezika prilikom izgovora, "baby Shaq" je mnogo jednostavnije. Grk je sredinom godine bio kotiran izuzetno visoko na draftu, čak negde oko sedme pozicije, no čini se da su toj nerealnoj poziciji najviše dopirineli senzacionalistički tekstovi na internet stranicama ESPN-a, te je "baby Shaq", iako je zaista reč o ogromnom potencijalu, dočekao negarantovan ugovor koji pripada igračima izvučenim u drugom krugu. Ukoliko nastavi da raste, tek onda će se moci reći da su Clippers pokupili pravi dragulj u drugom krugu, sve do tada prerano je govoriti o njegovoj NBA karijeri.

Trener Alvin Gentry, koji je prošle sezone došao na poziciju prvog čoveka tima, otpušten je, a na mesto novog trenera doveden je Mike Dunleavy. Prvog dana perioda u kom je dozvoljeno potpisivanje slobodnih agenata, klub je napustio Michael Olowokandi. Kandi-man prošlog leta nije uspeo da isposluje novi ugovor te je već tada bilo jasno da će, po isteku tekućeg, karijeru nastaviti u drugom klubu. Uprkos činjenici da je potpisao za dosta manju sumu novca od očekivane, čudi da su Clippers pustili prvog pika sa drafta 1998. da sačeka istek ugovora. Logično bi bilo da je ekipa prošle godine pokušala isposlovati neku razmenu u kojoj bi dobila bar nešto zauzvrat, no ovako Olowokandi je odšetao u Minneapolis dok su Clippers ostali praznih šaka. Da je mislio ozbiljno kad je govorio o zadržavanju svojih slobodnih agenata, Donald Sterling je i dokazao odgovorivši na ponudu ekipe Miami Heat koja je došla na adresu Elton Brand-a. Brand je potpisao šestogodišnji ugovor sa Clippers-ima u vrednosti od $82 miliona i ovo je verovatno najbolji posao koji je uprava uradila ovog leta.

Na identičan nacin, šestogodišnjim ugovorom u vrednosti od $45 miliona zadržan je Corey Maggette, jedan od najperspektivnijih mladih napadačkih talenata, te će ova dvojica sasvim sigurno činiti osnovicu nekog budućeg tima Clippers-a. S druge strane, slučajevi Lamar Odom-a i Andre Miller-a su prilično diskutabilni. Čini se da je, bar kada se govori o Odom-u, postojala isto tako istinska volja da se čovek ponovo potpiše, no uzimajući u obzir koliki novac je tražen ($65 miliona) kao i potpuno neprofesionalne i nedopustive izjave samog igrača date tokom pregovora, Lamar je zajedno sa reputacijom igrača koji obećava ostavljen u brigu ekipe iz Miami-a. Potpuno je jasno da je, iako je reč o velikom talentu, Lamar Odom do sada prikazao tek delić očekivanog i da, bez obzira da li su za to zaslužne povrede ili njegovo problematično ponašanje, čovek jednostavno u ovom trenutku ne vredi takav novac te se odluka Clippers-a da ga ne potpisu zaista čini veoma racionalnom. Kada je u pitanju Andre Miller, najbolji asistent lige u sezoni 01-02, mišljenja su isto tako podeljena. Činjenica jeste da je Miller ostavio jednu lošu godinu iza sebe, no isto tako čini se veoma neverovatnim da bi Miller mogao ponoviti jednu, za svoju reputaciju, ovako lošu sezonu. Da li je samo ta sezona ili možda nešto drugo uticalo na upravu ekipe, tek Miller je prepušten Denveru, dok je ekipa ostala sa dva, po NBA standardima, relativno neiskusna igrača na poziciji plejmejkera.

Što se tiče kostura za sledeću sezonu, osnovu naravno čine starosedeoci. Vodjenje tima će biti u rukama Marka Jarića i Keyon Dooling-a. Jarić je imao veoma dobru sezonu u LA, te će sasvim sigurno biti startni play, no čini se da će ipak ozbiljno deliti minute sa eksplozivnijim Dooling-om. Prvi se smatra prototipom klasicnog plejmejkera koji dobro vidi teren i dobro uposljava igrače, dok će Keyon, koji je sasvim drugačiji tip igrača, verovatno ulaziti u igru da podigne tempo. Odlaskom veterana Piatkowskog, u prvih pet otvara se mesto za Quentin Richardson-a, dok će Maggette verovatno biti rešenje na poziciji krila, mada je u najmanju ruku diskutabilno koliko će se on na tom mestu i snaći.

Što se tiče visokih igrača, Clippers i dalje računaju prvenstveno na Brand-a. Marvin Ely i Predrag Drobnjak će uz rukija Kamana biti ekipa na centru dok bi mladi Wilcox trebao biti prva zamena na poziciji krilnog centra iza Brand-a. Sve u svemu, iako su izgubili nekoliko veoma kvalitetnih igrača, Clippers bi svakako trebalo da imaju bolju sezonu od proslogodišnje. Od ulaska u playoff verovatno i ove godine neće biti ništa, no od ovakve ekipe se to uostalom u ovom trenutku i ne očekuje. Bitno je isto tako naglasiti da su Clippers čak i posle potpisivanja Brand-a i Maggette-a, kao i slobodnog agenta Drobnjaka, ostali nekih $7 miliona ispod salary cap-a, što im u teoriji daje dovoljno prostora da nekim eventualnim poslom sledećeg leta, nišaneći prvenstveno slabosti iz ove sezone, još kvalitetnije nadograde ekipu.

Tim iz Arizone u usponu

Phoenix Suns-I/O-
Pridošli igrači via draft - Žarko Čabarkapa (17. pik)
Pridošli igrači via free agency - cn, Nick Sheppard, Jake Voskuhl, Ray Weathers, Scott Williams, DeMarr Johnson, Dejan Koturovic.
Pridošli igrači via trade - Leandrinho Barbosa, Robert Archibald, Brevin Knight, Cezary Trybanski.
Otišli igrači via free agency - Alton Ford.
Otišli igrači via trade - Bo Outlaw, Jake Tsakalidis/ .
Istekli ugovori - Randy Brown, Dan Langhi.
Igrači sa waived/renounced statusom - Trevor Huffman, William Pippen.

Phoenix Suns je definitivno ekipa na koju treba obratiti pažnju. Kada se priča o njima, upotrebiti termin projekat možda nije baš najsrećnije rešenje, no uprkos prošlogodišnjem plasmanu u prvu seriju playoffa gde su izgubili od budućeg šampiona, ova ekipa u ovom trenutku zaista jeste jedan pravi šampionski projekat i to u punom smislu te reči. Generalni menadžer Brian Colangelo radi odličan posao, zahvaljujući čemu trener Frank Johnson sa svojom ekipom pomoćnika ima zaista veoma dobru grupu igrača na raspolaganju.

Na draftu su, čini se, prilično brzo pozavršavali svoje poslove. Njihov rad na ovom draftu samo pokazuje da ni oni nisu ostali imuni na prašinu koja se poslednjih godina digla, a vezano za uticaj ne-americkih igrača. Sa pikom broj 17 u prvoj rundi, Suns su pokupili Žarka Čabarkapu. Čabarkapa se ekipi izgleda predstavio u odličnom svetlu, te usled privatnih obaveza kao i nagoveštaja Suns-a, ostale zainteresovane ekipe nisu ni imale priliku da ga ovog leta dovedu na probne treninge. Bilo je jasno da je Žarko na toj poziciji prvi izbor Suns-a što se, bez neke neizvesnosti koja obično prati sam draft, ubrzo i desilo. Čabarkapa je odlično rešenje za ovu ekipu i veruje se da će već u svojoj prvoj NBA sezoni, upravo zahvaljujući samom stilu igre koji Suns neguju, dobiti poverenje trenera Johnson-a. Sam Žarko je potvrdio da će mu u ovom trenutku najveći problem predstavljati nedostatak mase, te nam preostaje da vidimo koliko mu je rad sa Seadom Krdžalićem ovog leta na Kopaoniku pomogao, te koliko će mu upravo taj nedostatak mase smetati pri što lakšoj adaptaciji na novi sistem takmicenja.

Iako je u letnjoj ligi igrao na pozicijama 3, 4 pa čak i 5, najviše minuta Čabarkapa bi trebao, ulazeći kao zamena ili Shawn Marion-u ili Amare Stoudamire-u, dobiti verovatno na poziciji krilnog centra koja mu najviše i odgovara. Suns su na samom draftu došli do još jednog igrača kog su ubrzo, kao i Čabarkapu potpisali na standardni rookie ugovor.

Brazilac Leandrinho Barbosa je kao 28. pik prosledjen iz San Antonio-a u zamenu za budući kondicionalni pik Suns-a (ukoliko Suns u narednih 5 godina budu imali pik prve runde u prvih 21, Spurs će tek godine 2009. imati pravo na pika dobijenog ovom razmenom). NBA.com predstavlja Barbosu kao jednog od najboljih igrača brazilskog prvenstva prošle sezone, koju je momak završio sa prosekom od 28.2 poena, 7 asistencija i 4 skoka po meču. I iako je reč o odličnim brojkama za svaku ligu, postavlja se pitanje koliku minutažu Barbosa može da očekuje na poziciji 1 jer je u Phoenix, minut pred otvaranje trening kampa, iz Memphis-a dosao Brevin Knight. Nije mali broj onih koji veruju da će minute ipak biti minimalne, pre svega zahvaljujući navodnom nedostatku veštine potrebne za vodjenje jednog NBA tima ali isto tako i činjenici da Brazilac još ne koristi engleski jezik u onoj minimalnoj meri potrebnoj za komunikaciju sa saigračima.

Prošle sezone, sa 44 pobede Suns su možda i neočekivano ušli u playoff, no cela regularna sezona je jednostavno dokaz kakvim kvalitetom i potencijalom ekipa raspolaže. Trio koji pokreće ovu mašinu čine All Star igrači Stephon Marbury i Shawn Marion, kao i prošlogodišnji dobitnik "Rookie of the Year" nagrade Amare Stoudemire. Njih trojica su podneli najveće opterećenje i neka identična očekivanja, ako ne i jača, su ponovo pred njima ove sezone. Marbury izlazi iz verovatno najbolje sezone svoje dosadašnje karijere, i uprkos povredama oba članka kroz koje je odigrao 81 utakmicu regularne sezone, Stephon izgleda da želi svih 48 minuta na parketu. Tih 40 koje je u proseku provodio prošle godine verovatno su i doprineli "zamoru materijala" i pitanje stoji da li je čovek sposoban da istrpi toliki napor u narednom periodu. Uzimajući u obzir činjenicu da je uprava potpisala ekstenziju njegovog ugovora i zaključala Marbury-a do 2009-e, dileme oko njegovog statusa nema, od ovog igrača se tek očekuju najbolje stvari. Tih par minuta koje Stephon ostavi iza sebe najverovatnije će ove sezone ipak pripasti pridošlici iz Memphis-a, Brevin Knight-u, dok će mladi Brazilac čini se biti treća opcija na startu sezone. No kako Knight-ov ugovor ističe sledećeg leta, izvesno je da će Barbosa ako ne ove, onda sasvim sigurno sledeće sezone dobiti veće poverenje trenera Johnson-a.

Od Stoudemire-a i Marion-a se isto tako očekuje povećana produktivnost. Činjenica da je Marion tokom leta dobio na masi svakako raduje, i iako će to doprineti povećanju njegovog radijusa delovanja, po medijima u Phoenix-u se već spekuliše mogućnošću da Shawn odigra neko vreme i na poziciji krilnog centra, što je on u principu istog momenta odbacio kao potpuno nerealnu varijantu. No, jedinu situaciju koju, čini se u ovom trenutku Phoenix ima kao najozbiljniji problem jeste upravo nedostatak "mesa" u reketu i igre bez granica trenera Johnson-a sa upravo tim mestom u timu sada deluju kao sasvim moguć scenario koji može napraviti velike smetnje, pogotovo na startu sezone. Ekipa je vodeći se željom da se podvuku ispod luxury-cap odradila razmenu sa ekipom Grizzlies iz koje je u zamenu za Bo Outlaw-a i Jake Tsakalidis-a, stigla trojka Knight, Archibald, Trybanski. Archibald i Trybanski, koji inače sasvim legitimno mogu igrati i igraju na poziciji centra, prošle sezone su zajedno odigrali čitavih 158 minuta, no čini se da se oni čak ni u teoriji ne pojavljuju kao rešenja. Tsakalidis, ili Big Jake jeste bio po NBA standardima sasvim prosecan igrač, no jedno je sigurno. Kao što sam nadimak govori, bio je dovoljno velik i dovoljno jak da koliko-toliko kontroliše svoj reket.

Njegovim odlaskom, problem na centru je još veći jer trener Johnson od visokih igrača koji mogu igrati klasičnog centra ima samo Jake Voskhul-a zvanog Small Jake, Scot Williams-a, Tom Gugliota-u kao i Nick Sheppard-a, rukija rodjenog 1976. Doda li se ovome činjenica da se, po svemu sudeći, startni centar S.Williams povredio te da će po nekim pretpostavkama propustiti prvih mesec dana sezone, kao i činjenica da i sledeći na listi, Small Jake ima problema sa povredom pete te je i on diskutabilan za start sezone, Frank Johnson, potpuno osakaćen na poziciji centra, moze ići čak tako daleko te posegnuti za Stoudemire-om na kao mogucim rešenjem.

Da bi koliko-toliko tim bio spreman za start sezone, ekipa je brzo reagovala te potpisala Dejana Koturovića na jednogodišnji ugovor za minimalan iznos. Medjutim, uz obrazloženje da se nije uklopio u sistem igre, Koturović je otpušten na samo 6 dana pred početak sezone.

Phoenix će i ove sezone po svemu sudeći imati veoma dobar i konkurentan sastav, čak i za Pacific diviziju. Uz pre svega pomenuti trio, Joe Johnson i Čabarkapa su sigurno igrači od kojih se očekuje da doprinesu u sledećoj sezoni više od ostatka ekipe. Ukoliko ih problem sa nedostatkom kvalitetnog rešenja na poziciji 5 ne sputa u nekoj većoj meri, ova mlada ekipa bi ponovo mogla u playoff. O lepoti njihove igre ovde uopšte i ne raspravljamo, jedna brza košarka sa dosta kontranapada se naravno podrazumeva.

No, da se za pretpostaviti da će se neki veći nedostaci ispoljeni u narednoj sezoni korigovati veoma brzo, već na sledeće leto. Neverovatnih 10 ugovora ističe sledećeg leta, medju kojima se svakako izdvaja $10 miliona koje uzima Gugliota, tako da će Suns otići čak i ispod salary cap-a što im daje mogućnost da ukoliko žele, dovedu jednog kvalitetnog igrača na poziciju koja se ove sezone oceni kao najproblematicnija. Slična situacija je i sa još jednom neuspelom investicijom Suns-a. Anfernee "Penny" Hardaway sledećeg leta ima opciju da produži svoj ugovor na poslednju godinu, te pod pretpostavkom da se on sam neće odreći tih $15 miliona, Suns bi u najgorem slučaju za dve godine imali dodatnih 15 miliona manje u svojim knjigama. Naravno, nije nezamisliva opcija da se Penny sa tom poslednjom godinom razmeni za nekoliko kvalitetnih igrača sa nešto nižim ugovorima, ili u slučaju da Suns ne žele ništa zauzvrat, da se jednostavno ostavi nezaštićen te tako sledećeg leta ponudi novoj ekipi, Charlotte Bobcats.

Sve u svemu, uz kombinaciju kvaliteta i finansija kakva se danas u NBA moze samo poželeti, Suns su odlična organizacija, sa naglaskom na njihovu perspektivu. Kostur ekipe je prepoznatljiv, a na upravi je da, sada već manje zahtevnom politikom sklapanja novih ugovora, koriguje manje nedostatke i u potpunosti napravi tim koji će biti u mogućnosti da se vrati u finale NBA.

"Enigma" Brajant

Los Angeles Lakers
-I/O-
Pridošli igrači via draft - Brian Cook (24. pik), Luke Walton (32. pik)
Pridošli igrači via free agency - Koko Archibong, Eric Chenowith, Maurice Carter, Horace Grant, Karl Malone, Gary Payton, Stephane Pelle, Jamal Sampson, Ime Udoka, Bryan Russell.
Pridošli igrači via trade - / .
Otišli igrači via free agency - Robert Horry, Mark Madsen, Samaki Walker.
Otišli igrači via trade - / .
Istekli ugovori - Tracy Murray, Brian Shaw.
Igrači sa waived/renounced statusom - / .

Uprkos letošnjem senzacionalnom potpisivanju Gary Payton-a i Karl Malone-a, nije mali broj onih analitičara koji smatraju da je dinastiji ekipe iz LA ovog leta i definitivno zadat smrtonosni udarac.

Razlog je naravno zamršen status prve zvezde ekipe iz južne Kalifornije Kobe Bryant-a. Optužen za silovanje, Bryant-ov slučaj je bila najveća priča ovog leta potisnuvši u podrum nekoliko bitnijih dešavanja koja će ipak verovatno definisati narednih par godina u ligi. I iako bih lično hteo da se ovde što manje zadržim na terenu Bryant-ovog slučaja, par stvari se ipak mora napomenuti. Sudjenje neće početi pre maja sledeće godine, to su pretpostavke većine ljudi koji prate ovaj slučaj, dok se kao najrealniji termin spominje mesec jul, tako da u teoriji, Lakers neće imati problem sa tim pravnim začkoljicama koje bi mogle ozbiljnije smetati nekom Bryant-ovom "normalnom" pojavljivanju na terenu većeg dela sezone.

Po onome što se sada pretpostavlja, a uzimajući u obzir sve podatke koji su iscureli u javnost, Bryant ima izgledne šanse da bude osudjen. To je svakako najveći problem. Pored činjenice da će košarka samom igraču biti verovatno prilično nisko na njegovoj lestvici prioriteta ove godine, pritisak medija koji su već kreirali svojevrstan cirkus od celog slucaja, negativno će uticati na Bryant-a te je veliko pitanje koliko će u ovom trenutku jedan od najboljih igrača sveta biti sposoban da nosi jedan ogroman pritisak na svojim ledjima te se u potpunosti i na najbolji način posveti još jednoj napornoj NBA sezoni.

Što se tiče poslova tokom leta, Lakers su u prvom krugu drafta sa 24. pikom izabrali Brian Cook-a. Prema izveštajima skauta, Cook, koji igra na poziciji krilnog centra, je igrač koji poseduje odličan šut spolja no ima jedan značajan problem, a to je nedostatak kilograma za poziciju gde bi trebao da igra. Ukoliko misli da se na njega ozbiljno računa na tom mestu četvorke stvar je veoma jasna, Cook će definitivno morati provesti dosta vremena znojeći se u teretani. U drugom krugu, izabran je Luke Walton, koji ekipi donosi još jednu opciju na poziciji broj 3. I iako bi neki spomenuli njegovog oca, Walton-ova univerzalnost te all-around igra koja mu dozvoljava rotiranje duž pozicija 1, 2 i 3 je najverovatnije bila presudna stvar prilikom odluke Lakers-a da ga pokupe na ovom draftu.

Nijedna razmena nije obavljena, svi novi igrači su došli sa statusom slobodnog agenta. Najzvučnija imena su naravno Payton, Malone i Grant, no svakako bi trebalo obrati pažnju bar na Rusell-a i Chenowith-a. Šta reći iz ove prespektive? Jedna stvar je sigurna, Lakers će ove sezone imati daleko bolji sastav i možda još bitnije, mnogo kvalitetnije popunjenu klupu nego što je to bio slučaj za sve tri šampionske godine ove dinastije. Potpisivanje Malone-a i Payton-a je svakako momenat koji zavredjuje najviše pažnje. Pored toga što je fenomenalno izigrana ona osnovna takmičarska srž pravilnika lige, ova dva ugovora su svakako naznaka budućeg razvoja pregovora slobodnih agenata, jer kad se priča o visini njihovih ugovora, već sad se jasno definišu dve granice, maksimalan iznos kom teže najkvalitetniji All Star igrači, te najjači od izuzetaka pod kojim timovi preko salary cap-a mogu potpisati slobodne agente kojem teži jedan velik deo veoma kvalitetnih igrača (sad je najveći iznos oko $5 miliona po sezoni).

Oba igrača su All Star veterani, Payton koji će sledećeg jula napuniti 36 godina, dok neverovatni Malone ulazi u svoju 19 NBA sezonu (čovek izmedju ostalog ima ubedljivo najimpozantniji playerfile na NBA.com). Ako nekome treba dokaz da ovoj dvojici godine ne predstavljaju ama baš nikakav problem, brojke govore same za sebe. Malone je prošle sezone imao prosek od 20.6 poena, 7.8 skokova kao i rekord karijere, 4.7 asistencije po meču. Payton je isto tako imao efikasnu sezonu gde je za 40 minuta provedenih na parketu prosečno beležio 20.4 poena, 8.3 asistencije, te 4.3 skoka po meču. Iako je reč o još uvek solidnom odbrambenom igraču koji je dosta vremena igrao zajedno sa Malone-om, Russell je potpisao negarantovan ugovor za minimalan iznos koji omogućuje upravi da ga tokom sezone, ukoliko se Rick Fox na vreme oporavi, otpusti. Grant je isto tako odlično pojačanje, sa dobrim iskustvom u izvodjenju napada u trouglu, čovek se vraća na scenu zločina i sasvim sigurno će biti bitan igrač u rotaciji ekipe.

Kao slobodni agenti, iz ekipe su otišla tri igrača iz prošle sezone. Lakers su se odlučili da ne produže ugovor sa Horry-em, Madsen, iako u nekim trenutcima bitan šraf u mašini tima, je otpušten uglavnom usled nedostatka najosnovnijih ofanzivnih kvaliteta što je ekipu skupo koštalo u playoff-u, dok je Walker u potpunosti podbacio u prošloj sezoni, te je rastanak bio sasvim izgledan. Brian Shaw je izgleda završio sa igračkom karijerom, no čovek nije napustio klub, ostao je da radi u upravi sa ulogom jednog od skauta ekipe.

Što se tiče nekog pretpostavljenog rasporeda igrača, čini se da su stvari prilično jasne. Prva petorka će biti Payton, Bryant, George, Malone i O'Neal. Ovde je verovatno najinteresantnija pozicija broj tri. Ovo je mesto koje u ovom trenutku pripada Devean George-u, a čak i kad se Fox oporavi, George bi trebao biti starter. Kurt Rambis je predložio treneru Phil Jackson-u da na trojci počne sa rookie igračem Luke Walton-om, i iako je Jackson potvrdio da ozbiljno razmišlja o tome, moja je pretpostavka da bi George morao da šutira nekih 20% iz igre, uz očajnu odbranu i 8 izgubljenih lopti po meču pa da izgubi tu ulogu startera da bi rookie ušao u prvih pet. Od ostalih igrača, Fisher će menjati Payton-a, na dvojci će ono malo minuta koje ostanu iza Bryant-a igrati Kareem Rush i Bryan Russell, na krilnom centru su Grant i Cook, dok će iza O'Neal-a igrati Stanislav Medvedenko, te ukoliko ostane koji minut, rookie Eric Chenowith. Sve u svemu, ove godine Lakers su definitivno ekipa sa jednom od najdužih klupa. 

E sad, mogući problemi. Ja bih ipak ovde prvo spomenuo trenera, ne kao problem, više kao malu poslasticu. Phil Jackson je uspeo još jednom uplašiti, i to u svakom mogućem smislu, celu košarkašku javnost krajnje adolescentnim najavama mogućeg povratka Michael Jordan-a na parket i to baš u njegovoj ekipi. Dodam li ovome dosta bezazleniji slučaj, tj. njegovu odluku da usred trening kampa celu ekipu odvede na paintball match (kao razlog je naveo postizanje bolje atmosfere u ekipi), Jackson je zaista moj ovogodišnji favorit za "Most Inventive Head-coach" nagradu. Prvi ozbiljan problem su povrede sa kojima ekipa ulazi u sezonu. Fox će u najboljem slučaju zaigrati u decembru, dok je Bryant imao operacije ramena i kolena. Što se tiče same ekipe, naravno, pitanje je kako će se sve ove zvezde uklopiti u jednu kompaktnu celinu, te koliko će 2 nova startera uticati na izvedbu napada u trouglu. Realno je za pretpostaviti da će, za razliku od prošlih sezone, veći deo odgovornosti u napadu, bar kad je u pitanju postizanje poena, podneti ekipa ispod koša. Što je za Lakers odlično. Dovoljan dokaz tome je i prošlogodišnja predstava Bryant-a. Pored toga što nije uspeo doneti pobede na startu sezone dok je O'Neal bio povredjen, Bryant je imao dosta diskutabilnu playoff seriju. Tokom doigravanja, Kobe jeste bio najbolji strelac sa 32.1 poenom po meču no za tu cifru mu je bilo potrebno čak 26.4 šuta iz igre. S druge strane, O'Neal je npr. bio mnogo bolji sa svojim playoff prosecima od 27 poena iz 18.8 šuteva iz igre. Jasno je da ni jedan ni drugi u ovakvom timu neće imati toliko puno lopti, no opet je logično za pretpostaviti da se najveći teret ipak skine sa Bryant-a.

Na kraju je isto tako bitno napomenuti da klub nije obezbedio nove ugovore za Bryant-a (ima opciju da postane slobodan agent sledećeg leta) i O'Neal-a (ima opciju da postane slobodan agent na leto 2005). Bryant je pre čitave gužve sa tužbom diskretno najavljivao da može proveriti slobodno tržište sledećeg leta, na šta je Mitch Kupchak reagovao izjavom da će Lakers učiniti sve da zadrže svoju prvu zvezdu. Naravno, predstojeće sudjenje iz korena menja čitavu situaciju sa novim ugovorom. O'Neal je isto tako zainteresovan za novi ugovor i već je najavio pregovore sa upravom, a nezvanične informacije kažu da O'Neal pokušava isposlovati bar 6-ogodišnji ugovor, sto bi bila prava finansijska katastrofa za kasu Lakers-a.

Nije teško za pretpostaviti da će većina biti zainteresovana pre svega za Bryant-ov status kao i za to kako će se momak snaći na terenu. No, pažnju bi pre svega trebalo usmeriti na uigravanje novih igrača. Ukoliko ekipa uspe da dodje do očekivane igre u odgovarajućem momentu sezone koji bi joj doneo dobru poziciju na kraju regularnog dela, Lakers će po mom mišljenju, bez ikakve sumnje ipak biti najjači kandidat za ponovno osvajanje titule.

Treća zvezda - Radmanović?

Seatlle Supersonics
-I/O-
Pridošli igrači via draft - Nick Collison (12. pik), Luke Ridnour (14. pik), Willie Green (41. pik).
Pridošli igrači via free agency - Matt Barnes, Antonio Daniels, Reggie Evans, Richie Frahm, Jason Hart, Sam Hoskin, Mikki Moore, Galen Young.
Pridošli igrači via trade - Paccelis Morlende.
Otišli igrači via free agency - Elden Campbell, Kevin Ollie.
Otišli igrači via trade - Predrag Drobnjak, Willie Green.
Istekli ugovori - / .
Igrači sa waived/renounced statusom - Joseph Forte.

Kad je tokom 70-ih kompanija Boeing odlucila otpustiti ogroman broj radnika u Seatlle-u, sirom ovog kisnog grada osvanuli su bilbordi sa velikim natpisom "'Will the last one out turn off the lights". Aluzija je jasno bila na generalno gledano neperspektivnost samog grada, a kada se govori o kosarkaskom klubu, nije mali broj onih koji su nakon odlaska Gary Payton-a nasli za shodno ponovo upotrebiti recenicu sa starih biloborda. Seatlle je tim duboko u vodama reorganizacije. No ove godine, uprkos defetizmu jednog dela navijaca, za razliku od prethodne sezone čini se da napokon imaju onu osnovu za kojom je menadzment ekipe uporno tragao. Ali isto tako, čini se da je osnova jedino sto trener McMillan u ovom trenutku ima u svojim rukama.  

Sa odlaskom Payton-a otisao je i poslednji svedok velikog finala sa ekipom Chicago Bulls iz 1996-e kad je Shawn Kemp igrao seriju svoje karijere.  Ostao je naravno trener McMillan kom ne nedostaje hrabrosti u izjavama o radjanju sampionskog tima u Seatlle-u, no OK, ekipa definitivno ima potencijal i ukoliko uspe doci do playoff-a ove sezone, trebala bi biti jedna od najnezgodnijih prepreka onim glavnim favoritima za titulu.

Sonics su imali veoma dobar draft. U lutriji je sa 12. pikom izabran Nick Collison, krilni centar u kog uprava Seatlle-a polaze velike nade u buducnosti. Collison je imao sasvim dobru epizodu sa USA nacionalnim timom ovog leta u Portoriku gde je veoma hrabro od strane saigrača, Allen Iverson-a i Ray Allen-a, najavljen kao najozbiljniji kandidat za osvajanje "Rookie of the Year" nagrade ove godine. No na veliku zalost ekipe, Nick se tokom priprema teze povredio te ce propustiti citavu sezonu sto je svakako ogroman udarac naporima uprave. Sa 14. pikom, pokupljen je perspektivan play Luke Ridnour, dok je u zamenu za Willie Green-e koji je izabran sa 41. pozicije, iz Sixers dosao još jedan play, Francuz Paccelis Morlende, izabaran sa mesta 50. Oba pika prve runde su u prvoj polovini Jula potpisana na standardne rookie ugovore dok je Francuz ipak ostao bez posla u NBA, tj. bar ove godine.

Od slobodnih igrača koji su dosli u Seatlle treba izdvojiti Mikki Morre-a, no mozda pre svih ipak Antonio Daniels koji je stigao iz Portland-a. 4. pik prve runde NBA drafta iz 1997, Daniels je bek koji je imao jedan podbacaj prosle sezone, no svakako je rec o veoma kvalitetnom igraču koji ce svojom defanzivnom agresivnoscu ali i rotacijom na pozicijama 1 i 2 doneti pre svega veoma kvalitetnu dubinu na upravo pomenutim mestima na terenu. Iako nije klasican play, pretpostavka je da ce Antonio Daniels uzimati minute Brent Barry-u na kecu ali isto tako i Allen-u na dvojci. Sto se tice razmena igrača, sem one obavljene na draftu, Sonics su odlucili da ne odvajaju novac za novi ugovor Drobnjaka koji se ipak nije uklapao u McMillan-ovu viziju klasicnog centra, te je pronadjeno jedno kompromisno sign-and-trade resenje sa ekipom LA Clippers iz koje je zauzvrat dosao buduci pik na draftu. Odlasku Drobnjaka, prosle godine najboljeg centra ekipe, je svakako doprinela cinjenica da su Sonics imali tri igrača na toj poziciji, sva tri sa ne bas zanemarljivim ugovorima te da samim tim za Drobnjaka jednostavno po njegovoj trzisnoj ceni nije bilo mesta.

U buducnosti, tim bi, barem u naznakama, trebao biti podignut oko tria Allen, Lewis, Radmanovic i sasvim je jasno da je Radman ovde najinteresantniji igrač. Na jednom od utakmica tokom trening kampa, trener McMillan je izmedju ostalog, na jednom sastanku sa igračima predstavio Radmanovica kao startnog krilnog centra. "Vlad" je pomalo neocekivanim ucescem na letnjoj ligi pokazao treneru veliku zelju za tim startnim mestom, no neko generalno misljenje medju jednim znacajnim delom navijaca kaze da Radmana jednostavno nema smisla gurati u reket jer smatraju da momak nije krilni centar, gde se za krilnog centra podrazumeva igrač sa razradjenim post kretnjama, po mogucnosti ledjima okrenut kosu. Radman je u dosadasnje dve sezone ipak dokazao da je najubojitiji kada igra licem kosu, pogotovo sa linije za tri poena. Prosle godine, posao startera mu je potpuno neocekivano uzeo Reggie Ewans, rookie koji nije izabran na draftu. Ewans je donosio odlicnu kontrolu skoka no totalno je neupotrebljiv kao strelac. Uz to, odluka ekipe da na ovom draftu prvi izbor bude krilni centar veoma jasno govori o tome sta se od Radmanovica ocekuje ove godine. Po svim najavama, on ce zaista i dobiti ulogu startera na poziciji  krilnog centra te nam ostaje da vidimo sa kakvim uspehom će je i odigrati. Rashard Lewis i Ray Allen su svakako najbolji igrači, s tim sto je Allen taj kome se kao All Star igraču prirodno nameće uloga vodje tima. Obojica mogu ubaciti 30 poena po utakmici i svakoj odbrani u ligi će biti veoma teško da na njima igra veoma tesnu odbranu. Još jedan problem čijim rešavanjem će uprava po svemu sudeći morati da se pozabavi je novi ugovor za Allen-a. Ray je već najavio da ne želi da dodje u poziciju Jason Kidd-a te da bi voleo da vidi spremnost menadzmenta da vec sada razgovaraju na temu njegovog novog ugovora. Uzimajuci u obzir koliko je Allen bitan za ovu ekipu, veoma je verovatno da ce Sonics-i  jednostavno morati odvojiti ozbiljan novac za taj ugovor.

Što se tice kostura ekipe za nastupajucu sezonu, čini se da trener McMillan već ima plan u svojoj glavi. Na poziciji 1, ekipu ce voditi prekomandovani Brant Berry dok će minute iza njega deliti Daniels i rookie Ridnour. Allen i Lewis ce igrati na pozicijama 2 i 3, dok ce kao zamene igrati Daniels, Murray i Sesay. I na kraju startni frontcourt će oformiti Radman i Jerome James, sa Ewans-om, Booth-om i Potapenkom koji će ulaziti sa klupe. Potpuno je jasno da su visoki igrači slabiji deo ekipe, te da je upravo pozicija 5 najproblematičnije rešena. Uz pretpostavku da će Allen i Lewis odigrati onako kako se od njih ocekuje, svakako je Radmanovic taj igrač koji unosi dozu neizvesnosti kada je reč o uspehu ove ekipe, gde uspeh smatram sa ulaskom u playoff. Neizvesnost je prisutna upravo zbog činjenice da se od Radmana trazi da igra na poziciji koja njemu možda i ne odgovora. Sonics jesu imali skor od 18-12 gledajući period od dolaska Allen-a, te je jasno da oni imaju kvalitet neophodan za ulazak u playoff. Što se tiče uspeha ove ekipe, moje je misljenje da će trener biti najodgovorniji kada se na kraju sezone budu svodili racuni.

Može li "Sactown" ponovo do finala konferencije?

Sacramento Kings
-I/O-
Pridošli igrači via draft - / .
Pridošli igrači via free agency - Tony Massenburg, Anthony Peeler, Mark Strickland, Phil Ricci, Jabari Smith.
Pridošli igrači via trade - Darius Songaila, Brad Miller.
Otišli igrači via free agency - Jim Jackson, Damon Jones.
Otišli igrači via trade - Keon Clark, Scot Pollard, Hedo Turkoglu.
Istekli ugovori - Mateen Cleaves, Brent Price.
Igrači sa waived/renounced statusom - / .

Sacramento Kings je ekipa koja je od strane velikog broja americkih komentatora bila proglašavana za glavnog favorita za osvajanje titule u protekle dve godine. Ipak, na kraju se pamte samo konačni rezultati. Povreda ključnih igrača se uglavnom još secaju samo u Sacramento-u, tako da su ove godine svi nešto oprezniji prilikom imenovanja ekipe Kings kao favorita za titulu.

Pre svega, da se osvrnemo na poslove obavljene tokom leta. Kings-i formalno nisu učestvovali na draftu pošto su prethodno jedini svoj pik, u drugoj rundi, zajedno sa buducim pikom za 2005, prosledili ekipi Boston Celtics u zamenu za Dariusa Songailu, Litvanca koji je na draftu 2002. godine pokupljen kao 50. pik. Sudeci po glasinama u medijima, Geoff Petrie, generalni menadzer ekipe Kings, je na tom draftu bio veoma zainteresovan za Songailu (momak se inace skolovao na Wake Forest univerzitetu), no kako su u drugom krugu birali poslednji, Kings-i jednostavno nisu imali priliku da pokupe talentovanog Litvanca. Dva dana nakon sto je razmenjen u Sacramento i samo dan pred 2003 NBA draft, Songaila je potpisan na jednogodisnji ugovor.

Uopšteno posmatrajuci, Kings-i su ovog leta imali dva problema koja su morali kako-tako resiti. Prvi problem je sudski spor Chris Webber-a, optuženog za lazno svedocenje za šta mu je zaprećeno zatvorskom kaznom. Mozda pomalo neočekivano, sudija koji je vodio slucaj je odložio donošenje presude do 2005. godine, te uslovivši igrača neplaćenim dobrotvornim radom, naznačio da od zatvorske kazne ipak neće biti nista. Webber će sigurno morati da plati odredjenu sumu novca no to je rešenje sa kojim su i igrač i klub prezadovoljni. Drugi problem je situacija sa Vladom Divcem, tj. pozicijom centra koju Vlade drzi. Na sledece leto Divcu istice šestogodišnji ugovor, i ono sto je sigurno u ovom trenutku je cinjenica da će Divac, čak i ukoliko odluči da nastavi karijeru te dogovori se sa vlasnicima kluba, ipak igrati znatno manju ulogu u ekipi tj. nece biti njen vitalan deo kao što je to još slucaj u ovom trenutku. Iako je uprava kluba tokom leta vise puta naglašavala da od ozbiljnijeg menjanja ugovora neće biti nista, izgleda da su Kings-i  potpisivanjem Brad Miller-a odigrali na prvu loptu. U razmeni igrača u kojoj su učestvovala tri kluba, ekipu su napustili Hidayet Turkoglu i Scot Pollard dok je u Sacramento fakticki kao slobodan agent dosao već pomenuti Miller. Ovo je nakon prošlogodisnjeg potpisivanja Bibby-a najznačajniji trenutak za upravu jer je jasno da je Miller-ovim sedmogodisnjim ugovorom na duze staze resena pozicija centra ekipe. All Star igrač i verovatno najtrazeniji centar ovog leta, Miller bi trebalo da donese snagu i agresivnost u reket ekipe, na oba kraja terena. I iako su misljenja oko ovog posla prilicno podeljena, mislim da je Geoff Petrie još jednom dokazao da je zasigurno jedan od najboljih, ako ne i najbolji generalni menadzer lige. Pollard i Turkoglu su svakako bili bitni igrači ove ekipe, no u konstalaciji vec postojecih ugovora ekipe te rasporeda potpisanih igrača, posao je zaista odličan.

Sem u drugarskom smislu, Turkoglu, a Pollard još manje, neće u nekoj značajnijoj meri nedostajati ekipi. Situacija sa Turčinom jeste malo nelogična jer je momak pokazao da ima tone potencijala, a odluka trenera Adelman-a da ga vecim delom sezone drzi prikovanog za klupu definitivno nije išla na ruku menadzmentu. Da li je trener imao neki problem sa Turkogluom nije poznato, no njegovo neigranje je utoliko problematičnije kada se zna da su "njegovi" minuti predati Jim Jackson-u, veteranu potpisanom na minimalan jednogodisnji ugovor. Po meni licno, to sa Jackson-om je bila prilicno loša investicija, jer se moze pretpostaviti da je time direktno umanjena Turčinova vrednost na trzistu, a sve to radi igrača na kog se računalo samo jednu godinu. No dobro, vreme će pokazati da li će Hido uspeti da povrati onu staru, prepoznatljivu igru u novoj sredini i time dokazati da je trener Adelman ipak pogrešio.

Što se tiče ostalih promena, otišli su Keon Clark, J.Jackson i Damon Jones, sva trojica isto tako bitni igrači prosle godine, dok su bitnije pridošlice, pored Miller-a, pomenuti Songaila, Tony Massenburg i Anthony Peeler, svi potpisani na minimalne ugovore. Isto tako, ekipu je napustio pomoćni trener Terry Porter koji je postao novi glavni trener ekipe Milwaukee Bucks. Na prvi pogled deluje da je ekipa prilično oslabljena, svakako da su Clark i Jackson kvalitetni igrači koji su mogli igrati bitne uloge i ove sezone, no ekipa ipak ima igrače koji ce ih moći nadomestiti. Problem koji vlasnici, braća Maloof imaju je naravno porez na luksuz. Pretprosle sezone, kada su došli do finala sa LA Lakers, Maloofs su sa ovim timom po prvi put otkad su ih preuzeli ostvarili profit, istina samo minimalan. No udar po dzepu koji su primili ovog leta ipak ih je naterao na ekonomičnije poslovanje.

Generano gledano, ekipa je bar na papiru sličnog kvaliteta kao i prosle godine dok su izdaci na plate smanjeni za neka $4 miliona. Clark i Jackson nisu potpisani jer im Maloofovi jednostavno nisu mogli ili hteli da obezbede odgovarajuće ugovore. Da su ih potpisali, samo na plate i porez bi dali oko $100 miliona što je za njih bilo apsolutno neprihvatljivo. U koordinatama u kojim je Geoff Petrie radio, sasvim je sigurno da je poslovanje tokom leta za svaku pohvalu. No ipak se čini da su se braća malo kasno setila da stede, njihov problem nisu bili ugovori Clark-a i Jackson-a. OK, Clark je bio preplacen sa faktickih $10 miliona za sezonu, no ekipa se štednje ipak trebala setiti prilikom potpisivanja Webber-a i Bibby-a. Cinjenica je da braci Maloof pretplacivanje igrača nije nepoznato, a sa ovako projektovanim platama, ipak se čini da su malo zakasnili.

Šta se od Kings-a može očekivati ove sezone? Ovaj tim nije napravljen da treći put uzastopno osvaja titulu Pacific divizije, to znaju svi, cilj je titula a ovaj tim, po mom misljenju je jedan od tri glavna konkurenta za titulu. U protekle dve sezone iz trke su ispadali nakon povreda nosioca igre, no ipak su oba puta uspeli da dodju do sedme utakmice što svakako dokazuje sa kakvim kvalitetom ekipa raspolaze. I ove sezone u trku ulaze sa povredama, i Webber i Lawrence Funderburke su povredjeni te se očekuje da će propustiti dobar deo sezone. Prvi cilj ove ekipe je da im C-Webb i Pedja Stojakovic ostanu zdravi, bez njih u playoff-u Kings nemaju šanse za ulazak u veliko finale. Isto tako, veoma je bitno je napomenuti da se dolaskom Miller-a i definitivno stavlja tačka na lepršavu igru koja je godine 2000-te ekipu dovela na naslovnu stranu "Sports Illustrated" jer će ove godine mnogo veći deo napada biti rešavan u samom reketu od strane visokih igrača (Divac, C-Webb, Miller).

Trener Adelman bi čini se morao da pojača svoju rotaciju na takav nacin da izbegne šetanje bekap igrača po razlicitim pozicijama. Kada C-Webb bude spreman za igru, jedina dilema će biti starter, no u ovom trenutku čini se da bi Miller mogao da preuzme tu ulogu. Bobby Jackson i Anthony Peeler su odlična bekap rešenja na kecu i dvojci, dok će verovatno Divac, Massenburg i Songaila igrati na frontcourt pozicijama iza Webber-a i Miller-a. Sad je pravo vreme da Gerald Wallace dobije veću minutažu kao bekap krilo, no potpisivanja dva slobodna agenta koji igraju na poziciji 3, dovodi u sumnju spremnost Adelman-a da te vece minute dodeli Wallace-u. Wallace bi, uslovno rečeno, mogao biti otkrovenje ove sezone jer je reč o momku sa odlicnim fizikalijama koji dobro skače i zna da izgradi poziciju za sebe ali i za svoje saigrače.

Pitanje je kako ce ekipa poceti sezonu bez Webber-a, no identican slucaj su imali pretprosle sezone kad je Stojakovic držao ekipu u vrhu divizije. Tim je svakako sazreo, te uz dodatak snažnog Miller-a, ima sve predispozicije da napokon uzme titulu. Za njih je svakako najbitnije da Stojakovic i Webber budu zdravi tokom završnog dela sezone, kvalitet tima je jednostavno toliki da je veoma teško naći tim koji bi im u playoff seriji bio u stanju četiri puta da uzme skalp.