Hola, Madrid!

Oni koji su stigli u prestonicu Španije nadaju se da će tu što duže ostati, oni koji su u Kataloniji, veruju da će posetiti i treći španski grad na ovom šampionatu sveta.

Digitroni su bačeni, kalkulacija, puštanja više nema, sada samo pobeda vodi dalje.

Posle mirne Granade u kojoj se, kao i Novom Sadu, do bilo kog dela grada stiže za 15 minuta, dočekao nas je saobraćajni kolaps u Madridu. Kažu, tako je uvek petkom. Snimatelj Vlada Mijić i ja doputovali smo sat pre naših reprezentativaca i to nam nije bilo dovoljno da stignemo na vreme ispred njihovog hotela i snimimo dolazak. Više od 40 minuta prelazili smo šest kilometara. Automobilom, ne peške.

Za razliku od prethodnih dana, danas imamo nešto laganiji ritam i reprezentativci i mi, ali već zato sutra ponovo po starom. Iskreno, malo mi je žao što će ritam utakmica biti sporiji odnosno što posle svake faze sledi dan pauze. Naš tim danas neće trenirati. Priprema za duel osmine finala sa Grčkom počinje sutra.

Na kratko da se vratimo do Granade i sinoćne utakmice. Verujem da delimo isti utisak. Reprezentacija koja je igrački na prvenstvu najviše pokazala, selekcija Španije, ponašanjem verovatno zaslužuje dno tabele. Imati takve igrače u timu, biti svestan da si jači od protivnika, uostalom vidi se na terenu, a konstantno vršiti pritisak na sudije, buniti se za svaku odluku, često i folirati...

Valjda se takvima zato i dese Holden, Teodosić i Parker.