Lilehamer 1994, XVII Zimske olimpijske igre

Najbolji učinak imali su predstavnici i predstavnice Rusije sa 23 osvojene medalje (11, 8, 4), u Norvešku su otišla triodličja više (10, 11, 15), a u vrhu su završili Nemci sa 24 medalje (9, 7, 8) i nikada uspešniji Italijani sa 20 (7, 5, 8).

Sportisti Jugoslavije pripustili su zbog sankcija ovo takmičenje, a Slovenci se ’dopisali’ na listu država koje su osvajale medalje, tri bronzane osvojili su alpske skijašice i skijaš, Katja Koren, Alenka Dovžan i Jure Košir.

Tri prilično bizarna detalja pamte se iz Lilehamera, po početku radova na skakaonicama zbog potreba televizije CBS da dođe do što boljeg kadra temelji su pomerani nekoliko metara ka severu.

Mesec dana pred početak takmičenja muž Tonje Harding platio je čoveka koji je napao i povredio njenu najveću konkurentkinju Nensi Kerigan. Hardingova je ostala bez plasmana zbog celog slučaja, a Nensi Kerigan se vratila sa srebrnom medaljom.

Na dan svečanog otvaranja iz muzeja u glavnom gradu Norveške Oslu ukradeno je istorijsko delo Edvarda Munka, ’Vrisak’.

Na borilištima je bilo zanimljivo, lokalni junak Johan Olav Kros osvojio je tri zlatne medalje u brzom klizanju i postavio tri svetska rekorda.

Švajcarkinja Freni Šnajder uspela je da osvoji tri medalje u alpskim disciplinama a Manuela Di Ćenta iz Italije na skijaškim trkalištima osvojila je dva zlata, dva srebra i bronzu.

Pao je važan rekord, u štafeti Južne Koreje koja je osvojila zlatne medalje u šort treku bila je i Kim Jun Mi koja je, prema raspoloživim podacima imala 13 godina.

Reprezentativaca Jugoslavije nije bilo, a Huan Antonio Samaran je, na svečanom zatvaranju, pozvao na kraj jugoslovenskih ratova setivši se Sarajeva 1984. godine. Rekao je „Molim vas, prestanite da ratujete, prestanite da se ubijate, bacite puške.“

Godinu dana kasnije to se i dogodilo pa su Igre u Lilehameru poslednje koje je neka evropska država propustila zbog ’nesportskih’ razloga.