Da li su Hido i Iljasova dovoljni za uspeh?

Pljevljak sa turskim pasošem je na selektorskoj poziciji od 2005. godine, međutim samo jednom je reprezentacija Turske pod njegovim vođstvom imala pozitivan skor pobeda i poraza, u Poljskoj 2009. (5-4).

Istorija učešća države koja se nalazi na dva kontinenta na Evropskim prvenstvima počinje 1949. godine, kada je u Alžiru zamalo izmakla medalja, osvojeno je četvrto mesto.

Sve do 2001. i domaćinstva Evrobasketa, to je bio najbolji rezultat ikada, a u čuvenom finalu EP u dvorani Abdi i Pekči Jugoslavija, predvođena Svetislavom Pešićem, ubedljivo je trijumfovala nad Turskom, koja je morala da se zadovolji srebrnom medaljom.

Uprkos činjenici da je sastav ekipe u narednim godinama uglavnom trpeo samo minimalne promene, reprezentacija nikako nije mogla da povrati formu iz 2001. pa je već na sledećem Evrobasketu doživljen pravi debakl, 12. pozicija uz dve pobede i dva poraza.

Kada se mislilo da ne može gore, stigao je šampionat u Španiji, gde je pretrpljeno čak pet poraza iz šest utakmica.

Ništa bolje četa Boše Tanjevića nije prošla ni u Litvaniji, zbog čega se pred turnir u Sloveniji Turkogluu, Iljasovi i drugovima nameće imperativ ostvarenja povoljnog rezultata.

Upravo će njih dvojica biti prve zvezde tima, „brat Hido“ već nekoliko godina unazad igra na konto iskustva i košarkaške inteligencije, ne umara se previše niti forsira šut, dok se od Iljasove očekuje da zablista i bude košgeter šampionata.

Tanjević velikih problema ima sa pozicijom organizatora igre, gde više nema Kerema Tundžerija, dok se sa povredom i dalje muči Ender Arslan, tako da je za sada jedini siguran plejmejker nedovoljno iskusni Dogus Balbaj.

Najveća snaga Turske dolazi sa pozicija centara, gde je prvi izbor dosadašnji startni centar Hjuston Roketsa Omer Ašik, dok šansu sa klupe čeka nekadašnji košarkaš Partizana i Boston Seltiksa Semih Erden.