Futbol Argentino - od Boke do Huhuja

Uz brazilski, šampionat Argentine je ubedljivo najkvalitetniji i najzanimljiviji van Starog kontinenta. Godinama se u zemlji gaučosa igra sjajan fudbal, a vodeći evropski giganti redovno angažuju najbolje igrače koje zaista nije potrebno nabrajati jer ih ima na stotine. Međutim, mnogo puta pojedini igrači pređu Atlantik, a da se ne zna toliko o njima, pogotovo ako dolaze iz na papiru manjih klubova. To je kvalitet više, a posebnu draž argentinskom šampionatu daje interesantan sistem takmičenja kao i brojne tradicije koje se brižljivo neguju.

Istorija u 250 reči

Prvi profesionalni šampionat Argentine odigran je 1931. i prvak je bila Boka Juniors. Po klasičnom sistemu se igralo do 1967. kad se šampionat podelio na Metropolitano i Nasional. Prvak 1966. bio je Rasing, a prvi Metropolitano završen je trijumfom Estudijantesa dok je Nasional dobio Independiente. Posle trijumfa Argentinos Juniorsa u Nasionalu 1985, vratio se klasični sistem sa po jednim prvakom, ali samo za 6 sezona. Od 1986. do 1991. po dve titule osvojili su River Plata i Njuels, a po jednu Rosario i Independiente, da bi 1991. krenula prva Apertura (šampion River), a zatim 1992. Klausura (Njuels). Apertura i Klausura su do danas na snazi tako da svake sezone imamo po dva prvaka.

Do sada je 15 timova bar jednom osvojilo titulu, a najuspešniji su River Plata sa 33 i Boka Juniors sa 22. Independiente je bio šampion 14 puta, San Lorenco ima 10 titula, a Rasing 7. Zatim slede Velez Sarsfild sa 6, pa Njuels 5, Rosario Sentral i Estudijantes 4, Argentinos Juniors i Fero Karil 2, Čakarita, Urakan, Lanus i Kilmes po 1. Kilmes je tim koji je najviše puta ispadao – u 8 navrata, dok su se Fero Karil Oeste, Lanus i Banfild po šest puta selili u niži rang. U Argentini se tačno zna ko je ko, ali poslednjih godina i timovi koji nisu iz samog vrha, kao Lanus i Tigre u prošloj Aperturi, znaju da zablistaju i pomrse račune velikanima, od kojih je u najozbiljnijoj dubiozi Rasing iz Aveljanede.

Dvostruke, trostruke i šestostruke tabele

U relativno komplikovanom sistemu postoji nekoliko bitnih stvari. I u Aperturi i Klausuri 20 timova igra po 19 kola. Te dve tabele su potpuno odvojene pa imamo dva prvaka, iako se naravno nekad događa da isti tim uzme oba šampionata (Velez 95. i 96, River 96. i 97, Boka 98-99 i 2005-2006). Kalendar je takav da je prvo kolo Aperture isto tako i prvo kolo Klausure samo što se menja domaćin.

Ukupna tabela Aperture i Klausure posle 38. kola bitna je zbog plasmana timova u Kopa Sudamerikanu, a za Kopa Libertadores se računaju čak tri šampionata. U Kopa Libertadores idu šampioni dve Aperture i jedne Klausure. Konkretno, to znači da su Lanus (šampion Aperture 2007) i River Plata (prvak Klausure 2008) obezbedili igranje u Kopi Libertadores 2009. Njima će se pridružiti i prvak Aperture 2008, a ako to ne bude Lanus ili River, ostaju dva upražnjena mesta za Kopa Libertadores. Ako to bude neki od dva spomenuta tima, onda ostaju tri mesta. U Kopu idu timovi koji, kad se saberu dve Aperture i jedna Klausura, imaju najviše bodova ne računajući šampione (npr, u ovom trenutku posle 3. kola Aperture Boka ima 76 bodova i meč manje, Estudijantes, River Plata i San Lorenco 70, Argentinos 64). To znači da je svaka utakmica važna, a oni koji se klade treba da obrate pažnju na trostruku tabelu dok traje Apertura, jer se posle nje dobijaju timovi za Libertadores.

Što se tiče Kopa Sudamerikane, tu Boka i River imaju mesto po pozivu, sada učestvuje i Arsenal iz Sarandija kao branilac trofeja, a uz večite rivale Argentina u ovoj južnoameričkoj verziji Kupa UEFA ima 4 mesta. Ti timovi se dobijaju sabiranjem samo Aperture i Klausure. Posle prošle Klausure su se sabrali bodovi i Argentinos Juniors, Estudijantes, Independiente i San Lorenco su imali najviše poena, pa su ušli u ovo takmičenje. To praktično znači da tim koji zakaže u Aperturi može da zablista u Klausuri, osvoji mnogo više bodova i ode u Kopa Sudamerikanu.

Posebno je zanimljivo ispadanje iz lige i to od 2000, kad je uveden baraž. I ovaj sistem čini da nema nevažne utakmice. U količnik ulaze čak tri sezone odnosno po tri Aperture i Klausure, što znači da se boduje čak šest šampionata. Tu se situacija ponekad drastično menja, jer svaka sledeća sezona briše najstariju. Tako na primer tim kome su se računale dobre sezone u jednoj nema problema, ali kad mu se ona izbriše, ako su posle bili slabiji, sledi borba za opstanak. Kad se odigra 19. kolo Klausure definitivno pada odluka. Timovi koji su na toj trogodišnjoj tabeli 19. i 20. ispadaju, dok 17. i 18. igraju po dva baraž meča sa drugoligašima. Tu je uvek sve neizvesno, pa su tako 2007. Urakan i Tigre kao drugoligaši dobili baraže, ali su ove godine Rasing i Himnasija Huhuj bili uspešniji od Belgrana iz Kordobe, odnosno Uniona iz Santa Fea, i ostali su prvoligaši.

Ovakav sistem znači da neke ekipe mogu odmah da ispadnu kao San Martin i Olimpo prošle sezone, ali isto tako i timovi koji godinama igraju u eliti jer su svi u ravnopravnom položaju. Konkretno, u ovom trenutku osam timova može da ispadne kad se pogledaju bodovi, ali je u igri mnogo mečeva jer je Apertura tek počela sa tim što je zanimljivo da su opasnoj zoni i takve ekipe kao Njuels, Rosario, opet Rasing, zatim Kolon koje je sjajno počeo Aperturu, Banfild.

Argentinska liga, klub po klub

Svi timovi prvenstveno žive od prodaje igrača evropskim klubovima. Gotovo svake sezone timovi drastično menjaju sastave, jer se odlazi i u meksičku ligu, a mnogo puta imamo primere da se igrači iz Evrope nakratko vrate. Trenerima nije lako, često dobijaju otkaze, a redovno su primorani i da ukazuju šansu tinejdžerima. S obzirom na slabe finansije, igrači trbuhom za kruhom odlaze da igraju po celoj planeti, pa nema lige gde nećete naleteti na Argentinca. Ligu karakteriše i veliki broj crvenih kartona, sukobi navijača, ali što je najbitnije – lep iskonski fudbal, koji je u odnosu na Brazilce začinjen sa malo više grubosti.

San Martin iz Tukumana je prvi put u eliti (81. tim sa bar jednom sezonom u Prvoj ligi) i radi se o klubu koji za cilj ima samo opstanak. Daleko su od Buenos Ajresa, a u svoji redovima imaju malo igrača poznatih van Argentine. Možda je izuzetak Ektor Turdo koji je nekad obećavao (bio u Selti), a došao je u ovom prelaznom roku iz Huhuja. Isto vredi i za Godoj Kruz iz Mendoze koji je samo nešto poznatiji od San Martina, jer su na večnoj tabeli 52. Ekspresno su se vratili posle jedne sezone u Drugoj ligi (ispali u baražu 2007), a glavna uzdanica im je Kolumbijac Žairo Kastiljo koji je stigao iz urugvajskog Defensora. Treba obratiti pažnju i na mladog defanzivca Sigalija (prvak sa Lanusom), koji je imao već ponude iz Evrope, a u ovoj Aperturi su posle startne pobede doživeli dva poraza i već su poslednji na trogodišnjoj tabeli.

Himnasija iz Huhuja dolazi iz provincije i ovaj tim je u istoriji imao malo uspeha. Preko baraža su ovog leta ostali prvoligaši i to pod vođstvom Omara Labrune, koji je sin Migela Anhela Labrune, najboljeg strelca u istoriji River Plate i najtrofejnijeg trenera. Uvek su imali skromne ambicije, a sa vremena na vreme znali su da izbace u prvi plan neke bolje pojedince. Trenutno se najviše ističu strelac Karanza, zatim Ramasko i povratnici iz Evrope Ariel Montenegero i Pablo Kalandrija.

Nažalost, u grupi timova koja se bori za opstanak je i slavni Rasing iz Aveljanede. Klub osnovan 1903, ima 7 titula i tri međunarodna trofeja, a 1967. postali su prvi tim uz Argentine koji je osvojio Kopu Libertadores. Poslednju titulu osvojili su 2001, a posle toga znaju samo za probleme. Buđenje je usledilo kad ih je jedno vreme trenirao Dijego Simeone, ali kriza je sad na vrhuncu. Ekipu je na početku prošlog šampionata vodio Migel Miko, a zamenio ga je Huan Manuel Ljop (treći sa Banfildom u Aperturi 2007). Ništa više od baraža nije mogao da uradi, ali na sreću armije navijača sačuvali su status u eliti posle čega su ostali bez vrsnog strelca veterana Fakunda Save, kao i Avalosa, Sančeza, Navije, Bastije. Ostao je omaleni sjajni dribler Maksimilijano Morales (na pozajmici iz FC Moskve), a Leandro Gonzalez (Olimpo) i Pablo Lugersio (Estudijantes) pridružili su se Kaseresu, Bonetu, Jakobu, Sosi, Čatruku, ali u prva tri kola su osvojili samo jedan bod i postigli jedan gol (ako ništa drugo, bar u derbiju Aveljanede protiv Independientea 1:1). To garantuje novu borbu za opstanak i šteta je što taj veliki klub, šesti tim na večnoj tabeli, nikako ne uspeva da se vrati na noge.

Na vrhu tabele posle tri kola sa Tigreom se nalazi Kolon, tim iz Santa Fea koji je od 1995. neprekidno u Prvoj ligi. Ustalili su se u eliti i imali su nekoliko plasmana u gornju polovinu tabele dok ih je vodio Leonardo Astrada, koga je zbog slabih rezultata zamenio harizmatični Antonio Mohamed (uveo Urakan u elitu 2007). Mohamed je teškom mukom, pobedom u poslednjem kolu Klausure nad Rasingom od 1:0, ostavio tim u društvu najboljih, a zatim je ekipa ostala bez najboljeg strelca Gandina koji je otišao u Independiente. Ali, u prva tri kola su pokazali sjane partije i već su neki igrači kao Kapuro, Prediger, Agilar, Ramirez skrenuli pažnji na sebe. U Kolonu, koji igra na stadionu koji se zove Groblje slonova, od poznatijih igrača su Kardeti (River, PSŽ), Karinjano (Bazel), rutiner Garse (Boka). Iako su ovako dobro krenuli i dalje se nalaze u opasnoj zoni, ali deluju kao vrlo dobra ekipa koja ne bi trebalo da ima ozbiljnije probleme.

Pored Rasinga sa problemima se bori i Himansija iz La Plate. Pre samo nekoliko godina su pod dirigentskom palicom Pedra Trolja bili vicešampioni, ali sada su u velikim problemima. U prethodnoj Aperturi i Klausuri su bili na samom dnu, tako da ih čeka velika borba da bi izbegli peto ispadanje u Drugu ligu (poslednji put 1984). Zanimljivo, iako je Himansija najstariji argentinski klub i najstariji u Južnoj Americi (osnovani 1887), oni nikada nisu bili prvaci. Već dugo slove kao tim koji teško postiže golove, a to se nije promenilo ni od kad ih je preuzeo Urugvajac Giljermo Sankvineti, inače čovek sa najviše nastupa u dresu Himansije, kluba koji uprkos velikom trudu do danas ostaje u senci večitog rivala Estudijantesa. Ovog leta došla je gomila povratnika iz Evrope: Sosa (Napoli), Maldonado (Kjevo), Lima (Makabi Haifa), Graf (Erkules), Romero (Panatinaikos), Gonzalez (Las Palmas), tu je i Dijego Alonso (eks Valensija i Atletiko), Ignasio Pjati i Viljar, ali slede teški dani u borbi za opstanak u kojoj ne učestvuju Eskobar (otišao u Kajzeri) i Siveli (Marsej).

Urakan je tim iz Buenos Ajresa koji može da se pohvali titulom iz 1973. i činjenicom da su mnoga velika imena nosili njihov dres. Zanimljivo je da su samo tri puta ispadali (10. na ukupnoj tabeli), ali sva tri puta u poslednje 22 godine (1986, 1999, 2003), a posle tog odlaska u Drugu ligu ostali su tamo čak četiri godine. Vratili su se i u prošloj Aperturi i Klausuri su prvenstveno čvrstom igrom pod vođstvom tri trenera (Mohamed, Ardiljes i od Klausure Klaudio Ubeda) bili u sigurnoj zoni.U prelaznom roku su ostali bez nekoliko vrlo važnih šrafova kao što su Franzoja i Zarif (Rosario), Sančez Prete (Kluž), Domingez (LA Galaksi), golman Barovero (Velez), Mendoza, Nieto, Pođi, Puertas, tako da su drastično promenili tim usled čega su u prva tri kola osvojili samo tri boda. Za one koji su otišli stigle su zamene, ali čini se slabije, pa će Urakan imati dosta problema da ponovi solidna izdanja iz prošle sezone.

Arsenal iz Sarandija je najmlađi klub u eliti, osnovan tek 1957. Međutim, brigu o ovom klubu vodi moćna porodica Grondona, pa se stadion zove Hulio Alberto Grondona (prvi predsednik, sad je to njegov sin Hulio Rikardo). Krenuli su od nule, ali su rezultati vidljivi. Od 2002. su u Prvoj ligi, a kulminacija je usledila ove godine kad su trijumfovali u Kopa Sudamerikani. Iako je otišao trener Pablo Alfaro, reč je o vrlo dobrom i što je jako bitno iskusnom timu. Fakundo Sava je stigao iz Rasinga i zamenio je drugog veterana Kalderona (Estudijantes), od Klausure je tu ubitačni strelac Leguizamon, pa Kolumbijac Moskera, bivši član Šalkea Mateljan, a tandem doveden iz Veleza Sena – Korija, čini poletnu snagu tima zajedno sa vrlo talentovanim Gomezom. Dobro su startovali, pogotovo ih je teško savladati u Sarandiju, a to što nemaju dugu tradiciju, nadoknađuju drugim stvarima.

Lanus je tim koji je čak šest puta ispadao iz elite, a pre tačno tri decenije čak su ispali u Treću ligu, a nisu se rasformirali samo zahvaljujući tome što su navijači sakupili novac. U ovom mestu je rođen i slavni Maradona, a posle mnogo peripetija su se vratili u Prvu ligu 1991. i ostali su do danas. Retko su bili pri vrhu sve do prošle Aperture, kad su prevođeni trenerom Ramonom Kabrerom i sjajnim strelcem Hozeom Sandom (15 golova u 15 mečeva) senzacionalno osvojili titulu. Zadovoljni time, u Klausuri su bili katastrofalni, a posle nje su dobro unovčili Lautara Akostu (prešao u Sevilju) i Beniteza (Porto). Tokom leta je, posle tri godine, otišao Kabrero, a tim je pojačan samo iskusnim Balvorinom iz Veleza. Zanimljivo je da su oni prvo osvojili međunarodni trofej (Konmebol Kup 1996) pa tek onda domaći, a sad ih vodi debitant Luis Zubeldia. Imaju mnogo igrača koji su u Prvoj ligi igrali samo za Lanus i ističu se Biljeri, Valeri, Fricler, Faćioli, a golman Bosio je u timu od 2004, tako da se svi dobro poznaju. Sand je nakon nekoliko timova sebe našao u Lanusu i čini se da u ovoj Aperturi opet mogu da budu dobro plasirani zahvaljujući uigranosti.

Banfild je još jedan stari klub (osnovani 1896), koji poput Himnasije iz la Plate nikad nije došao do titule, a karakterisali su ga mnogi usponi i padovi – šest puta su ispadali (poslednji put 1997, vratili se 2001), a znali su da budu drugi, pa treći u Aperturi 2007 (vodio ih Ljop). Klub koji je bio odskočna daska Havijera Zanetija, Rodriga Palasija, Gabrijela Palete i mnogih drugih, u Klausuri je opet bio slab pa je doveden novi trener, čuveni Horhe Buručaga. U Klausuri su igrali pomalo lud fudbal za gol više, a najviše se istakao Dario Cvitanić, kome je 13 golova i prvo mesto na listi strelaca bila preporuka za odlazak u Ajaks. Buručaga je dobio na raspologanje nov tim, jer su otišli i Pavlović, Patinjo, Kinteros i Viljareal, ali su stigli Bustamante i Bustos iz Veleza, Bertolo iz urugvajskog Nasionala, Nieto iz Urakana i Nasuti iz Rivera, pa 4 boda iz prva tri meča (uz pet postignutih golova i pobedu nad Riverom) možda opet najavljuju dobru sezonu nezgodnog Banfilda, koji u svojim redovima ima i vrlo zahvalne pojedince Lusijana Sivelija, Rajmonda i Devaka.

Argentinos Juniors su klub koji je svetle trenutke imao imao između 1984. i 1986, kad su osvojili dve titule kao i Kopu Libertadores i Interamerikanu. Poznati su po tome što je na desetine poznatih igrača prošlo njihovu školu, a dovoljno je napomenuti Maradonu, Rikelmea, Redonda. Posle tih sjajnih dana sredinom osamdeseteih, počeli su problemi, a u novom milenijumu su i dva puta ispadali. Stabilizacija tima koji igra na stadionu Dijego Armando Maradona počela je pre dve sezone. Prošlu Aperturu i Klausuru okončali su u gornjoj polovini tabele, što ih je odvelo u Kopa Sudamerikanu, čime je trener Nestor Gorosito čak i premašio očekivanja uprave. Po starom običaju lansirali su nova imena, pa su ovog leta u Evropu otišla čak četvorica igrača: Pereira (Kluž), Barzola (Kaen), već poznati Delorte i Bation (Aris). Zamene su Fernandez i Diaz (Kolon), Pavlović (Banfild) i Rekalde (San Martin), a Gorosito se mnogo uzda i u one koji su izneli teret prošle sezone. To prvenstveno vredi za ekstra talentovanog Aučea, Penjalbu (bio kraće vreme u Italiji), Ortigozu, Eskudera, iskusnog Skotija i Karuza. Glavni razlog njihovih vrlo dobrih rezultata u poslednje vreme su sjajne igre na svom stadionu, gde dok čitate ovaj tekst nisu izgubili u poslednjih 17 utakmica, što je najbolji niz uz Boku. Posle mnogo turbulencija i ispadanja sad su u mirnom razdoblju sa dobrim timom, a prodaja igrača će se nastaviti i ubuduće, jer to obezbeđuje funkcionisanje kluba.

Tigre, klub iz Viktorije, bio je velika senzacija prošle sezone. Vratili su se u elitu posle 25 godina, a u prošloj Aperturi su šokirali celokupnu javnost osvajanjem drugog mesta. Najpoznatiji čovek u Tigreu nije igrač, već trener – čuveni Dijego Kanja, koji je tokom karijere osvojio pregršt trofeja u dresu Boke Juniors. Sa anonimcima je napravio čudo u Aperturi, ali su u Klausuri rezultati bili slabiji što svakako nije moglo da umanji značaj postignutog rezultata. U tekućoj Aperturi su prvi poraz doživeli tek u četvrtom kolu, a za njih je najbitnije da budu daleko od opasne zone i s obzirom na dobar količnik ne bi trebalo da brinu za opstanak. Sa angažovanjem igrača snalaze se kako znaju i umeju, a ovog leta su ipak uspeli da ulove i jednu krupnu ribu, a to je Aruabarena iz AEK. Ostali su mnogo manje poznati, a treba da nadomeste igrače koje je Tigre prodao kad je za to postojala šansa, posle dobrih rezultata: Galmarini je sada u Riveru, Prato u norveškom Linu, Martinez u Espanjolu, Ereros u Asterasu. Lazaro Liuni, prvi strelac tima u prošloj Aperturi, proveo je Klausuru u Estudijantesu i sad se vratio da pomogne odličnom golmanu Islasu, Blenhiu, San Romanu, Himenezu, Ruskuledi, Kastanju koji su takođe bili važni šrafovi prošle sezone. Tigre je mali klub sa velikim srcem, koji je osveženje u Argentini, a Kanja je još jedan od mladih stručnjaka kome predstoji lepa karijera.

Velez Sarsfild je uticajan klub osnovan 1910, koji u Buenos Ajresu posle Rivera, Boke i San Lorenca ima najviše navijača. O tome koliko su dobar klub svedoči 11 trofeja, od kojih je prvi osvojen 1968, kad su postali šampioni. Samo jednom su ispadali, a pogotovo moćan period imali su između 1993. i 1998. kad su za pet godina osvojili devet trofeja, uključujući 4 nacionalne titule, Kopa Libertadores i Interkontinentalni kup. Kasnije su samo još jednom bili prvaci (2005), a u poslednjih nekoliko sezona su blizu, ali ne i na samom vrhu.

U prošloj Aperturi ih je vodio Rikardo La Volpe, a pošto nije bilo napretka jer su se opet vrteli na sredini tabele, stigao je Ugo Tokali, bivši selektor mlade reprezentacije i sa njim je Velez u Klausuri bio odličan peti. U prelaznom roku su kao i drugi prodali mnogo igrača i to se već vidi kao problem, jer su u prva tri kola osvojili samo dva boda i postigli isto toliko golova. Tokaliju nije lako jer su otišli sjajni štoper Pelerano (Almerija), standardni prvotimci Sena, Korija, Bustamante, Bustos, najbolji strelac Balvorin, Rios i što je najbitnije, najveća zvezda Damijano Eskudero, koji je pojačao Valjadolid. Da je ovaj tim ostao zajedno vrebalo bi se nešto više, ovako se čini da će to biti još jedna sezona na sredini tabele.

U tim se vratio Kubero (Tigres), došao je solidni vezista Kabrera (Njuels), vratio se i Somoza iz Betisa, povratnik je i bek Papa, golman Barovero je sad konkurencija odličnom Montoji, ali treba vremena da se uigraju. Štoper Uglješić je jedan od poslednjih Mohikanaca iz tima koji je bio šampion 2005, a tu su i Urugvajac Lima, Čileanac Ponse, vrlo talentovani napadač Kristaldo, najbolji strelac Silva i lider tima Zapata, koji je svojevremeno osvojio mnogo trofeja sa Riverom. Sa Velezom se uvek mora računati, ali da bi titula opet stigla na stadion Hoze Amalfitani, treba da se sklopi još mnogo kockica.

Rosario Sentral iz istoimenog grada u provinciji Santa Fe može da se pohvali time što je osnovan 1889, ima četiri titule, a za taj klub navijao je i čuveni revolucionar Če Gevara. Prvu titulu su osvojili 1971, a zatim 1973. i 1980. Mario Kempes je od 1974. do 1976. postigao čak 89 golova za Sentral, a klub je zatim imao čudnu sudbinu. Ispali su iz lige 1985, a samo dve godine kasnije su poslednji put postali šampioni. Osvojili su Kup Konmebol 1996, a drugo mesto na tabeli Aperture 1999. im je poslednji veliki uspeh.

Umalo su opet ispali prošle sezone, a alarm je uključen posle poslednjeg mesta u Aperturi 2007. sa samo dve pobede. Žuto-plavi su se predvođeni veteranom Kili Gonzalezom, koji se posle Saragose, Valensije i Intera vratio u matični klub da pomogne, i golgeterskim tandemom Vizkara – Zelaja spasli propasti, ali novi trener debitant Pablo Sančez ima već dva poraza u nizu posle startne pobede u Aperturi i pozicija na trogodišnjoj tabeli nije dobra. Iako su imali toliko problema, mnogi igrači su napravili odlične transfere, pa je sad Tomas Kosta u Portu, golman Alvarez u Espanjolu, Damijan Diaz je prešao u Boku, kapiten Raldes je u Arabiji, Papa u Velezu, dok se treći strelac tima Arzuaga vratio u Kolumbiju.

Uprava ipak nije sedela skršetnih ruku pa se kao i Kili u svoj Sentral vratio i Ezekiel Gonzalez iz Panatinaikosa, u kadru je tandem iz Urakana Zarif i Franzoja, zatim paragvajski reprezentativac Nunjez. Vezni red je dobar, kao i odbrana u kojoj su iskusni Riboneto (prvak sa Lanusom), Bragieri, Danelon, ali je problem mali broj napadača, jer mladi Zelaja i Vizkara praktično nemaju zamene i to će Sančezu biti veliki problem. Rosariju je po svemu mesto u samom vrhu, ali trenutno plaćaju račun za loše sezone, tako da će i ovog puta opstanak biti glavni cilj sa posebnim akcentom na osvajanje bodova na stadionu Arojito, gde goste uvek čekaju ratnički raspoložene pristalice Sentrala.

Drugi klub iz Rosarija je Njuels Old Bojs koji su odavno dobili pogrdan nadimak "Leprozni" od pristalica Sentrala. Osnovani su 1903, kao i Rosario imaju 5 titula, s tim što je posle premijerne 74, ekipa Njuelsa u relativno bliskoj prošlosti osvojila preostale krune:1988, 1991, 1992, a poslednju 2004, uz napomenu da su 1988. i 1992. izgubili u finalu Kopa Libertadores. Međutim, i Njuels je jedan od onih timova koji se sunovratio posle titule pa su i oni tokom Klausure gledali kako da izbegnu ispadanje.

Zahvaljući dobrim igrama pod vođstvom Lombardija i pogotovo velikom broju osvojenih bodova na svom stadionu Koloso uspeli su da mirno privedu sezonu kraju, ali moraju da budu oprezni i ove godine. Novi trener Gamboa više ne može da računa na najboljeg strelca Salseda (9 golova u Klausuri) koji je otišao u River, a sidro su od važnijih igrača digli golman Viljar (Valjadolid), Kabrera (Velez), Lusero (Rasing) i još posle Aperture odlični Ansaldi (Rubin). U Njuelsu su posle dobrog iskustva sa Salsedom angažovali u paketu čak tri Paragvajca iz istog kluba Sero Portenjo, Bareta, Fretesa i Kristalda, kao i Maćina (Independiente) i još nekoliko ne toliko poznatih igrača.

Kafa je na golu zamenio Viljara, a u čvrstoj odbrani caruje 35-godišnji Skiavi (eks Boka) u društvu Rea, Fidelefa, Agilara, Spolija. Vanđioni, Donet, Bernadelo su igrači na koje treba obratiti pažnju u veznom redu, od napadača na Paragvajca Da Silvu i Fereiru. Solidan tim je pod Lombardijem igrao vrlo čvrsto i nije bilo goleada na njihovim utakmicama, što se bar za sad nastavilo i kod Gamboe pa je jasno da sa odbranom nema zime, za razliku od napada gde ipak nedostaje Salsedo. Njuels ima mnogo veće ambicije u odnosu na ovo gde se sad nalaze, ali im je najbitnije da bez posledica izbrišu loše sezone i da se okrenu višim ciljevima.

Estudijantes je veliki klub iz La Plate osnovan 1905. koji je imao burnu istoriju. Studenti su zakoračili na veliku scenu 1967. kad su prvi put postali prvaci da bi zatim ostvarili pravi podvig osvojivši od 1968. do 1970. tri puta zaredom Kopa Libertadores, uz još dva međunarodna trofeja. Šampioni su bili još tri puta: 1982, 1983 i poslednji put u Aperturi 2006, kad su u majstorici sa Simeoneom na klupi savladali Boku Juniors. U prošloj Aperturi na oproštaju Simeonea bili su solidni, a zatim u Klausuri gde ih je vodio Nestor Sensini, čovek koji je i sad na klupi, bili su odlični i do samog kraja su pretili šampionu Riveru.

Ovi dobri rezultati su u kontrastu sa problemima koji ih muče, a tiču se stadiona. Već dugo gradnja njihovog novog stadiona podseća na Skadar na Bojani, pa oni kao i gradski rival Himnasija igraju na stadionu Siudad La Plata koji je u vlasništvu gradske opštine, a ne klubova. Huan Sebastijan Veron se vratio u Estudijantes, svojoj prvoj ljubavi i timu gde mu je igrao i otac, postao je u isto vreme i prvi čovek kluba i upravo on bi konačno trebalo da realizuje povratak Estudijantesa na svoj stadion Horhe Luis Hirš, za koji je planirano da ima potpuno moderan izgled. I dok se to ne reši, Estudijantes je već nekoliko prvenstava u samom vrhu uz uobičajenu prodaju igrača, pa od fudbalera iz šampionskog tima više nema Sose i Pavonea, a posle Klausure ekstra talentovani Pjati obreo se u Almeriji, a sjajni strelac Mađolo je otišao u Meksiko.

Stigao je Mauro Boseli, večita rezerva Palermu i Palasiju u Boki, veteran Kalderon iz Arsenala je zamena za Lazara dok je Lugersija nadomestio Gaston Fernandez (eks San Lorenco) iz meksičkog Tigresa. Preostali deo tima sa golmanom Anduharom, defanzivcima Selajom (eks Urakan), Desabatom, Alajesom, Anđelerijem takođe je vrlo kvalitetan, što posebno važi za vezni red gde su Moreno Fabijanesi, Veron koji će igrati kad treba (ima 33 godine), Branja, Matijas Sančez (došao iz Rasinga). Spomenutim napadačima treba pridodati Urugvajca Salgera, tako da Sensini ima jak tim, koji nije dobro startovao u Aperturi i još uvek čekaju prvu pobedu, ali kad uđu u niz treba očekivati njihov prodor ka vrhu, gde im je sa ovakvim timom i mesto.

San Lorenco de Almagro je jedan od najvećih argentinskih klubova sa 10 titula, a osnovan je 1908. Ime je dobio po svešteniku Lorencu koji je dozvoljavao deci da igraju fudbal u crkvenom dvorištu kako neko od njih ne bi nastradao u saobraćaju, s obzirom da su dotle pikali loptu na ulicama. Prvu titulu osvojili su 1933, a posle uspona na tron 1972. i 1974. zapali su u veliku finansijsku krizu pre tri decenije, morali su da prodaju stadion, čak su i jednu sezonu proveli u Drugoj ligi, ali su se vratili na staze uspeha. Iako su veliki klub, samo dva puta su osvojili međunarodne trofeje (Merkosur 2001. i Sudamerikanu 2002), a poslednje titule datiraju iz 1995, 2001. i 2007.

U Klausuri 2007. do trona ih je doveo Ramon Dijaz, jedan od najtrofejnijih stručnjaka u Argentini i pod njegovim vođstvom u prošloj Aperturi je tim bio samo u sredini tabele. U Klausuri su se stvari promenile povratkom u ligu Berhesija iz Benfike i dolaskom D'Alesandra pa su Sveci bili u igri za titulu. Diaz je napustio tim posle Klausure kao i D'Alesandro koji je otišao u brazilski Internasional, a njegovim stopama pošli su odlični štoper Botineli (Sampdorija) i Plasente koji je opet u Evropi, ovog puta u Bordou. Za novog trenera je imenovan Migel Anhel Ruso koji je imao mnogo uspeha sa Bokom i on polako slaže kockice jakog tima, jer su posle ispadanja iz Kopa Sudamerikane i startnog poraza od Tigrea fudbaleri San Lorenca vezali dve pobede.

Barientos je došao iz Urakana, iz Olimpijakosa je stigao Ledesma, a tek treba da zaigra još jedan povratnik sa Starog kontinenta 31-godišnji Santijago Solari iz Intera. Golman je vrlo dobri Orion, kapiten Gonzalez je sjajan bek koji nekad igra i u veznom redu, kao i Paragvajac Tores, a štoper je Mendez (eks Selta) dok će Agire zameniti Botinelija. Rivero, Mensegez (eks Volfsburg), Hirsig, Barientos su u vezi, a za golove su zaduženi nekad slavni Romeo, lukavi Silvera i Berhesio. Čeka se da zaigra Solari, trener Ruso ima mnogo iskustva, reč je o timu sa velikm tradicijom i San Lorenco bi u svakom slučaju trebalo da završi Aperturu među prvih pet.

Još jedan velikan je Independiente iz Aveljenede. Čak 14 puta su Crveni đavoli bili šampioni, a osvojili su 15 međunarodnih trofeja, po čemu su posle Boke najuspešniji argentinski tim. Kopa Libertadores su osvojili čak sedam puta, međutim veliki dani su bili prilično davno. Od 1984. nisu osvajali Libertadores, a poslednji međunarodni trofej izboren je 1995. Poslednje tri titule osvojene su 1989, 1994. i u Aperturi 2002.

Armija navijača je željna nove zvezdice i činilo se u prošloj Aperturi da su na dobrom putu da 15. put budu najbolji. Herman Denis je rešetao mreže uz asistencije Danijela Montenegra, trener Troljo je bio mnogo hvaljen, ali je ekipa u finišu Aperture potpuno pala i od kandidata za titulu sunovratili su se u sredinu tabele. U Klausuri su opet počeli šareno, posle čega je ceh platio Troljo, a tim je u finišu Klausure preuzeo Klaudio Borgi, sredinom osamdesetih najveći talenat argentinskog fudbala koji se nije dokazao. Osnovno pitanje pred novu sezonu bilo je kako nadomestiti fenomenalnog centarfora Denisa koji je otišao u Napoli i već se vide problemi u Aperturi. Independiente jeste osvojio pet bodova u prva tri meča, ali sa gol razlikom 2:1, što govori da se još traži zamena za Denisa.

U prošloj sezoni je Independiente platio ceh malom fondu igrača, a sad se glavni golgeter traži između Iguaina, koji je došao iz meksičke Amerike, Gandina iz Kolona i Sose, pred kojim je velika budućnost. Velika stvar za Borgija je odbrana koja je dugo nepomenjena i u kojoj su Mateu, Mareke, Rodrigez i Moreira, uz golmana Asamana kao i Puertasa i Ledesmu. Montenegro je apsolutni ider u veznom redu, gde su još Rios iz Veleza, pa Pusineri, Fredes, Eron, iskusni Kolumbijac Grisales, kao i Senturion. Fond igrača je sada veći nego u Klausuri i treba samo da poprave realizacija da bi bili u igri za visok plasman. Independiente već poodavno igra na stadionu Prezidente Peron večitog rivala Rasinga, jer se njihov Doble Visera renovira, ali su se već navikli na to, jer su ipak u Aveljanedi, pa makar i kod smrtnog neprijatelja.

O River Plati i Boki Juniors se zna skoro sve. Milioneri sa Monumentala su u prošloj Klausuri prišili 33. zvezdicu u imaju 11 titula više od diva sa Bonbonjere, ali je zato plavo-žuta družina uspešnija na međunarodnoj sceni. Prošle nedelje je Boka u Rekopi (južnoamerički Super Kup) pobedila Arsenal iz Sarandija, što im je bio 18. trofej, a River je samo pet puta slavio van Argentine (poslednji put u Libertadoresu 1996. i Superkopi 1997). River je u Klausuri konačno osvojio prvu titulu posle 2004, a tako se zaustavila i mini-serija prvenstava gde moćni tandem nije bio prvak. Naime, posle slavlja Boke u Aperturi 2005. i Klausuri 2006. šampioni su bili Estudijantes, San Lorenco i Lanus što govori da večiti rivali ipak ne mogu da se šetaju, iako su de facto najbolji.

River je u prošloj Aperturi pod vođstvom Danijela Pasarele dodirnuo dno, osvojivši mizerno 14. mesto. Pasarela se držao na klupi jer je tim bio blizu trijumfa u Kopa Sudamerikani, ali je poraz u polufinalu od Arsenala značio i odlazak Pasarele, kao i Belućija, Rubena i još nekolicine igrača. Dijego Simeone je došao sa jasnim ciljem da se titula vrati na Monumental i u tome je uspeo sa sasvim drugačijim stilom od Paserele – mnogo ozbiljnijim i čvršćim u odbrani. Čolo je sa Riverom doživeo samo dva poraza u Klausuri, a sad River nije dobro krenuo u Aperturi, koju nije osvojio od 1999. Treba napomenuti da Simeone sada ima dve domaće titule u trenerskoj karijeri, pa iako gleda tabelu, još više puca na međunarodne trofeje gde River loše stoji.

Ostao je bez veterana Ortege, koji se oprostio od dresa Rivera titulom, Abreu je u izraelskom Beitaru, golman Karizo u Laciju, talentovani napadač Aleksis Sančez u Udinezeu i postalo je navika da se odlazi i dolazi. Zamena za Abreua je čini se još bolji Salsedo iz Njuelsa u tandemu sa odličnim Kolumbijcem Falkaom, za koga stiže mnogo ponuda. Pasarela je u prvi tim uveo Dijega Buonanotea, koji je jedan od najvećih talenata u Južnoj Americi, a ima samo 20 godina, a on je pod Simeoneom bio jedan od najzaslužnijih za titulu u Klausuri. Tim je pojačan i sa Urugvajcem Floresom, pa vezistom Baradom iz Olimpa i Galmarinijem iz Tigrea.

U odbrani su veteran Tucio, zatim bekovi Ferara i Viljagra i golman Oheda, sve bivši članovi Rosario Sentrala. Uz zadnjerg veznog Ahumadu došao je još jedan bivši član Volfsburga Kiroga, dok je Rosales nekad igrao za Ajaks. Na sve to treba dodati još jednog zanimljivog igrača za Evropljane – vezistu Abelairasa, bivšeg člana Olimpijakosa Arčubija, još jednog povratnika iz Evrope Poncija, kao i Fernandeza. Veliki i kvalitetan kadar pred kojim je velika odgovornost, a problem na startu je bio i što nije bilo Buonanotea koji je na Olimpijskim igrama osvojio zlato, a od njegove kreativnosti mnogo toga zavisi.

Ali, Buonanote će igrati za razliku od Martina Palerma, koji se u trećem kolu teško povredio. U meču sa Lanusom su stradali ligamenti desnog kolena i El Loko, koji u novembru puni već 35 godina, neće na teren između 6 i 8 meseci. To je naravno pokosilo pristalice Boke, jer je Boseli otišao u Estudijantes, a Rodrigo Palasio pregovara sa mnogo klubova. Napad je ostao na Rikardu Noiru i Lukasu Viatriju koji imaju po 21 godinu i sad trener Karlos Iskija, koji nakon što je zamenio Rusa ima samo jedan trofej i to Rekopu, mora pod hitno da dobije zamenu. Boka je sigurno startovala i nesumnjivo je ravnopravna sa Riverom. Karanta je standardni golman, a Paragvajci Morel i Kaseres, zatim Paleta (eks Liverpul) i veteran Ibara su standardna čvsrta odbrana. Boka na Bombonjeri nije izgubila prvenstveni meč od marta 2007. i protivnici se uvek plaše, pogotovo granitne odbrane.

Zanmiljivo je da su defanzivci koji nisu mnogo igrali napravili transfere, pa je Monzon sada u Betisu, Ibanjez u Dinamu, a Majdana se sprema da pređe u Metalist. Još pre otišao je i Banega, tako da je Boka ostala čini se i sa malim fondom u odbrani, gde su još Kalvo i Ronkalja. Iako je Ledesma otišao u Kataniju, najači su u veznom redu gde su Rikelme, Batalja, Vargas, Damijan Diaz, Kardozo, Grasian i Gonzalez, a sve više se nameće i Čavez. Kastroman će verovatno neke utakmice igrati u samom špicu, a uz Noira i Viatrija, od mlađih su tu Gaitan i Muče. Prošle sezone u Super Klasiku bilo je 1-1 u pobedama, a u Aperturi će se sastati u oktobru. Oba tima imaju mnogo vrlina, ali i problema što pogotovo vredi za Boku posle povrede Palerma. River i Boka jesu najjači, ali ne i nepobedivi, jer se pitaju i drugi.