Predstavljamo vam apneu

Ronjenje na dah predstavlja svaki boravak pod vodom koji obuhvata obavljanje sportskih ili drugih aktivnosti sa samo jednim udahom vazduha ili apneom i to je najraširenija vrsta ronjenja od postanka čoveka do danas...

Svet
Podeli

Ljudi su savladali veštinu ronjenja još u davnim vremenima u potrazi za resursima ili novim saznanjima, a kako se veština razvijala, a rizik bolje shvatao, pojavile su se i rekreativne discipline. Najzanimljivije discipline koje su se razvile do danas su podvodni hokej, fotografija ili ribolov, dubinsko ronjenje, ronjenje na dah ili u vodenim strujanjima.

Apnea u sportu podrazumeva zadržavanje daha i ronjenje čija dužina i dubina zavise od različitih faktora. Neki od njih su: vitalni kapacitet, trening, zamor, motivisanost, strah, pritisak i temperatura. Za taj sport je potrebno mnogo volje i predanosti. Svako može da roni na dah, ako je zdrav, a poželjno je da za to ima i lekarsko odobrenje, radi sigurnosti.

Kako postoje razni kursevi ronjenja tu su i određeni aspekti treniranja za poboljšanje ličnih performansi u apnei. Osim tehnike disanja, za pravilan zaron i dužu apneu poželjno je primenjivati neke elemente joge, vežbe istezanja, tzv. aerobne i anaerobne vežbe, kao i meditaciju, radi boljeg opuštanja tela i uma.

Prva Svetska asocijacija za razvoj ronjenja na dah u sigurnosti osnovana je 1994. godine sa nazivom ”AIDA International”, sa sedištem u Lozani. Ta organizacija se bavi i edukacijom slobodnih ronilaca na dah (freedivera). 2004. godine u Srbiji je osnovana AIDA Srbija, udruženje ronilaca na dah, kao ogranak internacionalne organizacije.

U okviru tog udruženja postoje ovlašćeni instruktori koji drže kurseve za slobodne ronioce. Organizuju se individualna takmičenja na regionalnom i međunarodnom nivou i postoje posebna pravila ponašanja i bodovanja utvrđena pravilnikom, kao i discipline u kojima se priznaju postignuti rezultati.

Discipline su podeljene na dve velike grupe: bazenske i discipline u moru. U bazenskim disciplinama meri se pređena dužina i vreme trajanja apnee, dok se u morskim disciplinama mere i postignute dubine. Posebno se takmiče žene i muškarci, a postoji i ekipno takmičenje.

Od ukupno osam disciplina koje su razvijene u toj vrsti ronjenja, najzanimljivija i svakako najekstremnija je takozvana ‘no limit’ disciplina koja spada u morske. Kod nje, ronilac zaranja pomoću balastnog tega, a izranja metodom koji sam izabere (najčešće pomoću balona ili specijalnih vazdušnih prsluka). Takvim zaranjanjem dostižu se ekstremne dubine i preko 200 metara.

Koliko je taj sport rizičan, pored dubina koje se dostižu, govori i činjenica da ronilac mora da se oslanja na opremu koja će ga vratiti na površinu. Na metalnu sajlu uz koju se vertikalno spušta prikačena je boca sa vazduhom pod pritiskom, na koju je namontiran balon. Povlačenjem sigurnosne ručice opušta se ventil na boci i balon se puni vazduhom, koji katapultira ronioca na površinu. To jeste najbrži i najsigurniji način da se dokopate površine, ali ako nešto krene naopako sa opremom na dubini od 200 metara smrt je zagarantovana.

‘No limit’ disciplina govori koliko je važna oprema za taj sport. Neophodni delovi opreme su maska i peraja, a dodatni: odela, olovni pojasevi i drugi. S obzirom da naša zemlja nema more istaknute su bazenske discipline, a u apnei možete se oprobate u samom Beogradu uz adekvatne instruktore.

Prati B92 SPORT na Viberu

Sport

DTM 2011: Poslednje mešanje starih karata

DTM će i 2011. biti bojište dva nemačka premijum brenda, Mercedesa i Audija i njihovih modela AMG C-klase i A4 DTM, koji imaju siluetu svojih serijskih parnjaka i s njima dele samo svetlosne grupe, masku hladnjaka, oznaku marke i naziv. I jedan i drugi auto su rasni trkački prototipovi s cevastom šasijom, čeličnim krovom i stubovima, te karoserijom i panelima od kompozitnih materijala. Pokreću ih V8 atmosferski motori zapremine 4 litra, koji oslobađaju oko 500 KS i daju maksimalni obrtni moment od 500 Nm. Prenos snage na zadnju osovinu obavlja se preko šestostepenog sekvencijalnog menjača, zabranjeni su kontrola proklizavanja pogonskih točkova i ABS.

Aleksandar Babić četvrtak 28.04. 19:35 Komentara: 0

WRC: MINI na velikoj sceni

Otkako je prošlog leta najavljen ulazak Minija u Svetski reli šampionat, informacije su stizale stalno i dozirano. U opticaj su puštani crteži automobila, objavljivana su imena vozača, najavljivani su ovosezonski planovi, javnost je podsećana na uspehe starog, originalnog Minija u auto-sportu. Tačka na i stavljena je sredinom aprila u Oksfordu, gde su tim i auto zvanično predstavljeni. Zajednički projekat BMW-a i Prodrajva barem će delimično utoliti glad za novim proizvođačima u WRC-u, a Sitroen i Ford će prvi put od 2008. i povlačenja Subarua i Suzukija, dobiti konkurenciju u jednoj fabrički podržanoj operaciji. Od prve sezone niko ne očekuje čuda, ali je već i sama pojava nove ekipe ohrabrenje za celokupnu reli scenu.

Aleksandar Babić utorak 26.04. 22:21 Komentara: 1

Formula Reno 3.5: Budućnost se trka ovde

Trkač koji dospe do najjače Formule Reno mora da je dobar, ova kategorija postoji da bi se pokazalo koliko. Poslednjih godina direktna prohodnost u Formulu 1 je izuzetak, takav iskorak izveli su Fetel i Algersuari. Većina šampiona novijeg doba prošla je mršavo - od F1 sna oprostio se Baget, Van der Garde i Aljošin pokušavaju proboj preko GP2 serije, za koju Parenteu nedostaju sponzori. Generacija 2011. ima barem dva vozača sa otvorenim prolazom naviše, zahvaljujući podršci Red Bul programa, i to su Rikardo i Vernj. Pored njih dvojice u favorite dolazeće sezone ubrajamo još Vikensa i Kostu, a nisu isključena ni prijatna iznenađenja koja bi mogla da prirede debitanti. Najzanimljivije učesnike šampionata predstavljamo po startnim brojevima, prema prošlogodišnjem plasmanu njihovih ekipa.

Aleksandar Babić četvrtak 14.04. 11:19 Komentara: 1