Sport / Boris Kuti 2

Umetnost BMX trikova

Krajem 19. veka bicikl je pored sredstva za reakreaciju i transport postao sredstvo za zabavu. Akrobate, muzičari i drugi umetnici počeli su da eksperimetišu i otvaraju mogućnosti korišćenja te naprave, iako su njihove tačke postale popularne tek krajem veka verovatno je da su se prvi trikovi na biciklu pojavili 30 sekundi nakon njegovog ’rođenja’...

Izvor:

BMX je internacionalna skraćenica za ’biciklističke motokros trke’, samim tim, ako se traži poreklo BMX-a ono leži u prvoj trci gde su bajsevi bili korišćeni umesto motora, ali na njihovim stazama sa izrazito teškim preprekama koje se ređaju dužinom staze. Pretpostavlja se da je jedna od prvih takvih trka bila organizovana negde u Holandiji u pedesetim godinama prošlog veka i tada je organizovana dečija moto trka, s tim što su deca umesto motora koristila bicikle.

Svetsku popularnost BMX je doživeo je sredinom sedamdesetih godina i to prvo u Južnoj Kaliforniji. U to vreme pojavili su se takozvani ’vili bicikli’, čiji je dizajn podsećao na motore, čineći tako bicikl sa manjim točkovima jake građe što su kalifornijski klinci zloupotrebli za vožnju preko moto staza, skokove i stavljanje raznoraznih opterećenja njihovom dvotočkašu. Do kraja sedamdesetih ’vili bajsevi’ postali su kolekcionarski predmet dok se industrija BMX bajseva nezadrživo razvijala.

Danas postoji više vrsta BMX bajseva, podeljenih po trkama za koje su napravljeni: drt, vert, park, strit i flatland.

Drt BMXevi su bajsevi predviđeni uglavnom za vožnju po neravnim terenima i skokove uglavno sa zemljanih skakaonica po kojima su i dobili ime. Oni su čvršći i bolje ojačani od ostalih modela i sa nešto većim točkovima. Jako su slični mauntin bajkovima koji su predviđeni za planinske vožnje, s tim da su točkovi BMX manji od onih na njima.

Pod Fristaj modele spadaju oni predviđeni za park, vert i strit. Ta tri pravca razlikuju veliki broj prepreka i trikovi koji se na njima izvode, dok drt fristajl bajsevi imaju komfornija veća sedišta i nešto manje točkove.

Park je bajs koji BMX vozači koriste za vožnju po skejt parkovima i odlikuju se po materijalu i manjku istog koji može da ošteti igralište po kom se vozi.

Vert takmičenja izvode se na rampama, helfpajpovima, kvoderima i bilo kakvim drugim skakaonicama, a cilj je izvesti trik u skoku a zatim se prizemljiti skočiti opet i tako do najboljeg trika, otuda i skraženica vert od vertikalno. Modeli tih bajseva prilagođeni su toj vrsti takmičenja tako što metalni delovi dodatno obeleženi da pomažu pri hvatanju u vazduhu.

Strit je najrasprostanjeniji nečin vožnje BMX-a, bar kod nas, u kom vozači koriste sve prepreke koje postoje u urbanim i ruralnim okruženjima koje su postavljene od strane čoveka, ali nisu predviđene za bicikl. Vozači koji praktikuju strit uglavnom voze bez kočnica, a ako ih i imaju to su uglavnom samo one koje običnim kablom povezuju točak sa volanom bez ugrađivanja. Takođe se koriste pegovi na jednoj od strana bicikla za slajdovanje, preklizavanja preko prepreka, a postoje i oni koji skidaju ručke sa volana jer im smetaju pri trikovima koji zahtevaju okretanje volana oko svoje ose.

Strit je najrasprostanjeniji nečin vožnje BMX-a, bar kod nas, u kom vozači koriste sve prepreke koje postoje u urbanim i ruralnim okruženjima koje su postavljene od strane čoveka, ali nisu predviđene za bicikl. Vozači koji praktikuju strit uglavnom voze bez kočnica, a ako ih i imaju to su uglavnom samo one koje običnim kablom povezuju točak sa volanom bez ugrađivanja. Takođe se koriste pegovi na jednoj od strana bicikla za slajdovanje, preklizavanja preko prepreka, a postoje i oni koji skidaju ručke sa volana jer im smetaju pri trikovima koji zahtevaju okretanje volana oko svoje ose.

Iako je flatland jedan od obeležja fristajl vožnje zbog svoje jednostavnosti, koja ne podrazumeva manjak veštine nasupot, odvojen od parka, verta i strita zbog nedostatka prepreka, on se radi na čistim ravnim površinama gde sam bicikl predstavlja prepreku i opremu za izvođenje trika. BMX-evi pravljeni za flat imaju karakteristiku da na središtu svakog tečka imaju ugrađene oslonce, pegove koje vozač koristi za kontrolu bajsa i dodatni oslonac pri izvođenju trika. Jedna od odlika tih modela je da imaju male točkove što dodatno povećava mogućnost manevrisanja bicikliom.

Naravno, pored navedenih postoje i BMX modeli predviđeni za klasične biciklističke trke, sa točkovima prilagođenim da ostvare veću brzinu i rasterećene konstrukcije radi manjeg opterećenja.

Vozači BMX-a od svih drugih alternativnih sportista imaju najsloženiju ’mašinu’ pod nogama, koju stalno modifikuju kako bi je prilagodili stilu i trikovima koje izvode. Sklapanje sopstvenog bajsa je jedan od rituala kroz koje svaki novi vozač prolazi, iznova, iznova i iznova.

Komentari 2
Čitajte
Pošalji komentar