Sport / Aleksandar Džikić 0

NBA 2007/08: Zapad – Jugozapad

Poslednje izdanje predstavljanja NBA timova za sezonu 2007/08 obuhvata dva favorita za šampionski prsten, aktuelnog šampiona San Antonio i Dalas, kao i ekipu Nju Orleansa, koju će, posle oporavka od povrede, ponovo predvoditi Predrag Stojaković.

Izvor:

DALLAS – Priča mora da započne kratkim podsećanjem na kraj prošle sezone. Posle regularnog dela koji su odigrali izvanredno, Maveriksi su popili takvu šamarčinu u prvom kolu playoffa, da se postavlja pitanje, koliko dugo će trajati oporavak od tog udarca. Da sve bude gore, nokautirani su od “svog” Dona Nelsona, u seriji u kojoj nisu bili ni blizu pobede.

Prošlogodišnji sastav je ostao gotovo nepromenjen, nosioci igre su i dalje isti, a prvi među njima je Dirk Nowitzki. Nemac je izvanredan napadač, raznovrsan strelac i dobrog učinka u skoku, ali zamerke njegovoj odbrani stoje, baš kao što stoji i činjenica, da zbog prirode svoje igre zavisi od “opsluživača”.

Spoljna linija je kvalitetnija u odnosu na onu koju su Mavericksi imali na raspolaganju prošle godine. Organizacija igre je poverena Harrisu i Terryju, gde prvi više misli na druge, slabijeg je šuta i odličan je odbrambeni igrač na lopti, dok je drugi veoma potentan strelac, i nosi napad u momentima kada je Nowitzki na klupi.

Josh Howard, Hassell, Stackhouse i Eddie Jones su iskusna spoljna linija, koja očigledno ispunjava obaveze na oba kraja terena, učestvuje u skoku i može da prihvati hijerarhiju i podelu poslova u napadačkom sistemu.

Juwan Howard je u svom pohodu na titulu našao zajedničke ciljeve sa ekipom Dallasa, i njegov kvalitet i iskustvo će sigurno biti od velike pomoći. Njegov dolazak otvara vrlo zanimljive mogućnosti u napadu, u trenucima kada bude igrao u paru sa Nowitzkim, jer bi to značilo da trener Johnson na parketu može da ima petorku u kojoj je svaki od igrača pretnja u igri licem prema košu, dok njihova visina ne predstavlja hendikep u odbrani.

Put ka Velikom finalu vodi preko ekipa kao što su Spursi, Rocketsi, Jazz, što znači da se mora imati spremljen defanzivni odgovor za Duncana, Minga , Boozera. Dallasove petice su izraziti defanzivci i veoma vredni igrači, i prošle su sezone bili na zadovoljavajućem nivou, kada se analiziraju defanzivni kriterijumi.

Stručni štab predvodi Avery Johnson, kontroverzni i sveznajući gazda Mark Cuban ima veliko poverenje u svog stratega, ali je jasno da je ulog svake godine sve veći, a cilj ostaje isti – titula. Pritisak svakako neće biti od velike “pomoći”.

HOUSTON – u svome sastavu ima dva igrača koja su na svojim pozicijama među 3 najbolja igraca lige: Tracy McGrady na poziciji 2, i Yao Ming na poziciji 5. Tako je na papiru, tako je i na parketu…kada su na parketu.

Nije potrebno da se bude košarkaški genije da bi se došlo do zaključka da sa takvim tandemom na parketu, odnosno bez njega, ciljevi i rezultati ne mogu da budu isti. Baš kao što i stil igre, sa jednim ili obojicom van stroja, prosto nije isti.

Jeff Van Gundy se posle prošle sezone lepo zahvalio gazdi na ukazanom poverenju i završio svoju priču sa Rocketsima. Naslednik je Rick Adelman, koji će sa Houstonom treći put u karijeri pokušati da dođe do trona. Pokušaji sa Portlandom i Sacramentom su se nepovoljno završili, ali i ovoga puta je iskusni strateg došao u priliku da predvodi veoma kvalitetan sastav.

Lista spoljnih igrača počinje sa McGradyjem, a na njoj su jos i playevi Alston i James, combo Francis i šuter Luther Head, i izuzetno kvalitetan krilni tandem Battier – Wells.

Mingu će, kao i prethodnih godina, leđa čuvati Mutombo, dok će na poziciji 4 minute deliti Hayes i novajlija Scola. Ne bi bilo nikakvo iznenađenje da im se tu povremeno pridruže i igrači sa pozicije 3.

Adelman je najavio košarku koja će biti brža od one koju su Rocketsi igrali pod vođstvom njegovog prethodnika. Ming će se mnogo više koristiti i kao dodavač, u kreiranju povoljnih situacija za svoje saigrače, ali na većim udaljenostima od koša. Čovek za poslednje šuteve ostaje McGrady, a upravo od (ne)uspostavljene ravnoteže između dva superstara zavisiće i završni skor.

MEMPHIS – definitivno nije zadovoljan kako su se prethodne sezone završavale. Promene su bile neophodne, i naravno, usledile su, a nemalo iznenađenje je bio odabir Marca Iavaronija za prvog trenera. Iako je u NBA košarci prilično dugo, iako je proveo 8 godina uz ozbiljna košarkaška imena (3 u Majamiju, 5 u Phoenixu ), iako je već kao rookie sa Sixersima došao do šampionskog prstena, Iavaroni nema iskustvo u vođenju tima, odnosno Grizzlies su njegov prvi head coach posao u karijeri.

Da li je njegov angažman pravi potez, može pokazati samo vreme, ali je menadžment Memphisa želeo da napravi ekipu, koristeći se najboljim iskustvima Sunsa i Raptorsa. Želja je tim koji će igrati brže, tim u kome će neamerički igrači imati veliku ulogu. Oba zahteva ispunjava novi trener – rad sa D Antonijem biće osnova za ideje o bržoj košarci, 5 godina igranja u Evropi sigurno pomaže u shvatanju i prihvatanju tzv. “evropskog stila”. Uz to, Iavaroni je napravio vrlo mudar potez, angažovanjem veoma iskusnih pomoćnika, Chiesae ( 16 godina u Utahu) i Davisa (kao igrač, osvojio titulu sa Portlandom, u trenerskoj karijeri već ima dva iskustva kao prvi trener, i višegodišnje iskustvo kao prvi pomoćnik).

Prvi igrač ekipe je Španac Pau Gasol, od koga se očekuje da bude nosilac igre u napadu i stub odbrane. U prošlosti često nezadovoljan (statusom, trenerom, sredinom itd.), Gasol mora da sebi, pa drugima dokaže da je kadar da se nosi sa onim što mu njegov potencijal omogućava, a to je nivo All star igrača i lidera svoje organizacije. Preduslov za tako nešto su, između ostalog, i konstantnost na parketu i liderstvo, na i van terena.

Gasolu u centarskoj liniji društvo pravi Miličić, koji je vrlo mlad, ali i u situaciji u kojoj se ranije nije nalazio. Naime, Grizzlies su prvi tim koji je on u potpunosti “odabrao”, s obzirom da je u prethodnim sezonama nastupao za Pistonse, koji su ga odabrali na draftu, i Magic, u kojima se našao posle razmene.

Od Darka se očekuje da pozitivno reaguje na veću minutažu, i dođe do učinka na koji tim može računati u svakoj utakmici. Njegove mogućnosti i igračke navike su u kompatibilnosti sa Gasolom, tako da se može očekivati da posle određenog vremena, ovaj tandem počne da pruža partije koje će tim povesti ka playoffu.

Još jedan Evropljanin je u timu, a to je Navvaro, koji je ispunio svoju veliku želju, i zaigrao u najboljoj ligi na svetu, a da sve bude lakše sigurno će doprineti i Gasolovo prisustvo. Opšte je mišljenje da Španac može da zadovolji neke od napadačkih kriterijuma NBA, naročito u igri koja je brža, zasnovana na puno pick-n-rolla, i kreiranih otvorenih šuteva, ali je pitanje kako će se snaći u odbrani.

Mike Miller i Rudy Gay su već “starosedeoci” i igrači od kojih Iavaroni očekuje dosta. Miller treba da doprinese svojim šuterskim sposobnostima, dok se od Gaya ocekuje all-round učinak i dalji napredak.

Stoudamire je playmaker kome brža igra odgovara, no problemi počinju kada se oseti previše slobodnim. On ima kvalitet i sposobnost i da poentira, no ovogodišnji sastav ima dosta igrača koje mora da opsluži. Njegove zamene su veoma mladi i neiskusni Lowry i Conley, a to nije prednost u igri u kojoj se dosta toga zasniva na osećaju organizatora igre.

Dopuna centarske linije su Warrick i Swift, koji su, baš kao i Gasol i Miličić, vrlo pokretljivi, brzi i agilni visoki igrači, i te njihove karakteristike bi trebalo da im omoguće da kretanjem prave prednost i dovode sebe i saigrače u situacije za poentiranje.

Defanzivni sistem Memphisa se može bazirati na sposobnostima spoljnih igrača da ostvare pritisak na lopti i linijama dodavanja, kao i sposobnostima visokih igrača da iskontrolišu reket, a po potrebi igraju uspešno i van njega.

NEW ORLEANS – I ovaj tim ima svog lidera u igraču koji nije rođen na teritoriji SAD (baš kao ni Ming, Gasol, Nowitzki, Duncan). Naravno, reč je o Peđi Stojakoviću, koji u ovu sezonu ulazi oporavljen i odmoran, spreman da svoje mlade saigrače povede do playoffa.

Tim u kome je nastavio karijeru, posle dugo godina igranja u Kingsima, je svestan njegovog kvaliteta i značaja, pa tako i ne čudi odluka da se jedan od najboljih šutera na sveti okruži igračima neophodnog profila – dobrim skakačima i dobrim dodavačima.

Chris Paul je za mnoge najbolji mladi playmaker NBA, a da izgleda bolje i efikasnije sigurno mu je potreban neko ko će njegove tačne i pravovremene pasove pretvarati u poene. Spoljna trojka Stojaković – Bobby Jackson – Butler ima takve “moći”, pa je simboza imeđu Paula i “njegovih” šutera potpuno prirodna. Omaleni playmaker je pravi majstor otvorenog terena, i vrlo je teško iskontrolisati ga u pokušaju da napravi “nešto dobro”. Pomenuti šuteri otvaraju prostor za njegove “operacije” , a trkačke i skakačke sposobnosti centarskog para Chandler-West mu otvaraju još prilika za asistencije ili poentiranje. Iako mu šut nije jača strana, Paul je neprijatan igrač i u pick-n-rollu, kadar da svako distanciranje direktnog čuvara kazni dodavanjima, koja je tada još lakše izvesti, jer nema nikakvog pritiska na lopti.

Pretnja za protivnike u blizini koša je West, koji je double-double igrač, podjednako opasan i u samom reketu, ali i u šutevima sa 5 metara, naročito posle blokada koje postavlja za playa. Pažnja koju odbrana poklanja Westu, odnosno bekovima prilikom prodora, otvara prostor za Chandlera, koji je mlad, ali već među najboljim skakačima NBA.

Problem Hornetsa je što se nalaze u diviziji sa “troglavom texaškom azdajom” – Dallas, Houston, San Antonio, ali je sigurno da imaju potencijal za playoff.

SAN ANTONIO – I za kraj, šampioni. Kako to šampionske ekipe i rade, uspelo se u pokušaju da se tim održi na okupu. Prošlogodišnjem sastavu su pridodati treći play Washington ( rookie sa Memphisa ) i Ime Udoka (sećate ga se iz Japana? ), koji je pravi Bowen-u-najavi, i od koga se očekuje da uspešno zameni vremešnog odbrambenog specijalca.

Svi ostali, od Duncana do Bonnera, su sa organizacijom, koja je i ove godine jedan od najvećih kandidata za titulu.

Da ništa ne krene kako nije planirano, Duncanu je ugovor produžen, što je pratila i najava trenera Popoviča da sada mora da produži karijeru. Motori ekipe su velikog iskustva, ali u najboljim godinama (Ginobilli), čak i mladi, po NBA standardima (Parker).

Igra koja ih je dovela do prstena, sistem u napadu i odbrani se neće menjati. Biće dodataka i dopuna, ali je osnova tu, prepoznatljiva i zahtevna, i nije za svakog igrača.

Duncanu će u centarskoj liniji društvo praviti, kao i prošle godine, Oberto, Elson, Bonner i naravno “tata” Robert Horry. Posle “perioda adaptacije”, očekuje se veći učinak Elsona (naročito u čuvanju nezgodnih igrača koji su kombinacija četvorke i petice: Brand, Garnett,Wallace, Randolph, Nowitzki) i Bonnera (sem Horryja, ostatak visokih igrača Spursa nerado šutira sa udaljenosti veće od 6m, što bi trebalo da bude njegov posao).

Parkera će menjati Vaughn, odlični defanzivac, ali daleko slabiji napadač od Francuza. Neizvestan je učinak Washingtona, jer je u ekipama kao što je San Antonio, organizacija igre od vrhunske važnosti, a to nije najjača strana ovog mladića.

Ginobilli-Barry-Finley-Bowen-Udoka je petorka igrača koji će igrati na pozicijama 2 i 3. U ovome paketu ima svega i svacega – hrabrosti, energije, upornosti, mentalne čvrstine, fizičkog talenta, nesebičnosti i strpljenja. Sve ovo sam mogao da napišem koristeći se košarkaskim terminima, ali mislim da je i ovo potpuno dovoljno, a znam da je sasvim jasno.

Popovic je ostao bez desne ruke, PJ Carlesimoa, koga je Sam Presti poveo sa sobom u Seattle, da oko Kevina Duranta zajedno pokušaju da izgrade pobednički tim. Ostatak stručnog štaba se samo pomerio za po jedno mesto bliže Popu.

I za kraj , da ponovim – ne očekujem neke drastične promene. Igrači su isti, trener je isti…Cilj je isti.

Komentari 0
Čitajte
Pošalji komentar

Sport