Martovsko ludilo: Zapad i Jug

Neću se posebno zadržavati na pravilima koja određuju igranje košarke na američkim univerzitetima. Neka od njih su zastarela, prevaziđena, neka nazadna, neka jednostavno, budalasta (pravila regrutovanja, ograničenja vremena za trening, letnje pauze itd.). I naravno, pad (a očigledan je) se prebacuje na NBA, što je još jedan paradoks. Upravo je NBA ta koja “brani” interese NCAA, ograničenjima koje je uvela poslednjih godina, a o kojima se može polemisati dugo i dugo… ali da i to ostavimo za neku drugu priliku.

Martovsko ludilo je poseban događaj u američkom sportu, u američkoj kulturi i načinu življenja i ničega ni približno uzbudljivog nema. Tokom turnira iznenađenja su uvek prisutna, uzbuđenja su stalna. Pravi pakao za kladioničare.

Naravno, posebna priča su mediji. Mislim da nije potrebno trošiti reči o tome na koji način se  prate ovi događaji i koliki značaj se pridaje putu do šampionskog trona u NCAA košarci. Ne postoji način da se tokom te tri nedelje i pored najbolje volje isključite iz svega toga.

Ko će biti šampion? Uvek prisutno pitanje… baš kao i: ko će biti ovogodišnja Pepeljuga… ko će “nepozvan” da zaigra sa najboljima i ukrade nekome “poslednji ples”. Prošle godine je George Mason ispisao najsvetlije stranice svoje istorije . da li su bili iznenađenje? Svakako. Ko je ovogodišnja Pepeljuga? Ali, da ostavimo to za sledeci put.

Da vidimo gde su i šta rade… timovi koji su se plasirali u Sweet 16.

ZAPAD

U Zapadnom delu “kostura”, broj 1 je Kanzas. Potpuno zasluženo, jer cele godine igraju bez velikih oscilacija, imaju tim pun talenta, ozbiljnog trenera, koji se očigledno ozbiljno bavio regrutovanjem svojih igrača. Doduše, nije zgoreg pomenuti da je Kanzasu umnogome pomogla UCLA, svojim sramnim porazom od California koledža, pred sâm turnir (što je i bila definitivna prevaga u korist Jayhawksa, i pored činjenice da je UCLA punih 6 nedelja bila broj 1 u naciji).

Nije bilo nikakvih iznenađenja u prva dva kola kada je Kanzas u pitanju. Nijagara je jednostavno pregažena (107-67) i bila je samo zagrevanje za mnogo veću utakmicu, za starog rivala Kentucky, koji je u prvom kolu turnira imao mnogo teži posao. Na njihovom putu se našla Villanova, svakako bolji pritvnik od Vodopada, ali tek senka prošlogodišnjeg sastava (Randy Foye, Allan Ray, Kyle Lowry), ove sezone predvođena odličnim rukijem Raynoldsem, playmakerom koji ima dobre šanse da napravi zapaženu karijeru.

Kentucky je na turnir ispraćen sa ogromnim pritiskom. Šest poraza u poslednjih 9 utakmica sezone, glasine o odlasku trenera Smitha, plus uvek velika očekivanja… Svakako ne okolnosti koje se priželjkuju.

No, Vilanova nije bila protivnik po meri. Da, Raynolds je potvrdio i ispunio očekivanja, ali podrške saigrača ovoga puta nije bilo.

Kentucky je škola sa najviše pobeda u istoriji NCAA, ali to nije pomoglo da se prođe broj 1 na Zapadu. Kanzas je šutirao odličnih 57% iz igre, fenomenalnih 63% za 3 poena (16-10), a dobru formu su pokazali spoljni igrači Chalmers (16p, 8 as) i Rush (19 p, 6 trojki), kao i krilo Wright, sa 21 poenom i 8 skokova.

Petoplasirana Virginia Tech je u prvom kolu naišla na Illinois, koji ima odlične rezultate u poslednjih nekoliko godina, ali slično Vilanovi, više nema kvaliteta za nešto posebno, i na nivou ne tako davnih dana.

Trener Illinoisa, Weber, je ekipu spremio za rovovsku bitku, ne baš lepu za gledanje, ali to je bio jedini način da se suprostavi talentovanijem protivniku. Takav plan je dobrim delom utakmice i davao rezultate – na poluvremenu su imali plus 8, plus 13 na 8 minuta do kraja, i čitavih 10 poena prednosti, sa nesto više od 4 minuta do kraja. Međutim, ni to nije bilo dovoljno. VT, koji su na turnir došli sa 3 poraza u 4 poslednje utakmice, nisu pokazali dobru volju da završe sezonu (prvi put na turniru posle 11 godina). Colllins i Washington su predvodili saigrače u zaista uzbudljivom preokretu, koji je obeležila gotovo neverovatna odbrana – posle 10 poena prednosti na 4 minuta do kraja, Illinois je šutirao 7-0 i “prodao” 3 lopte.

Protivnik Virginia Techa u drugom kolu je bio Southern Illinois, vrlo neprijatna škola, sa jasnim stavom: odbrana dobija utakmice. Chris Lowery svoje igrače svakodnevno izlaže naporima većim od onih sa kojima se sreću na utakmicama. Trenira se bez faula, bez kukanja, bez linija na terenu… poruka je jasna: bićete spremni za sve što moze da vam se desi na terenu.

Posle lagane utakmice protiv Holy Crossa, Južni Ilinois je dominirao i protiv Virginia Techa (63-48). Tvrda, uporna odbrana nije nikakvo iznenađenje (treći najmanji broj primljenih poena u I diviziji: 56,3), ali je igra u napadu bila iznad očekivanja, naročito šut za 3 poena (Tatum i Young zajedno: 17-10).

Bobby Knight, Lute Olson, Mike Krzyzewski… nisu prošli prvu rundu. Jim Boeheim, Jim Calhoun… nisu čak ni na turniru… Izgleda da ovo nije godina za legendarne trenere. A Krzyzewski to definitivno jeste. Baš kao što je talno da bi možda bilo bolje da je prespavao prošlu godinu (fijasko sa reprezentacijom, loše igre Dukea tokom sezone, ispadanje u prvom kolu turnira konferencije, ispadanje u prvom kolu NCAA turnira).

Duke nije uspeo da pobedi VCU, školu koja nije na njihovom niovu… Odnosno, nije bila do ove godine. Anthony Grant je uspeo da u svojoj prvoj sezoni (do ove godine bio pomoćnik Billy Donovana na Floridi), pobedi veličinu kakva je Coach K i dinastiju kakva je Duke.

Njegovu ekipu je predvodio, baš kao i tokom čitave sezone, playmaker Erick Maynor. Vrlo brz , prodoran i hrabar igrač. Upravo on je i postigao poslednje, pobedonosne poene za svoju ekipu. Međutim, ono što je zaniljnivo je da Krzyzewski sa svoje klupe nije povukao niti jedan potez kako bi to predupredio (naterao ga da preda loptu), a zaista je to bilo izvodljivo predvideti, s obzirom da je Maynor postigao i svih 6 poena pre toga, preko istog  čuvara.

Duke nije igrao dobro:17 izgubljenih lopti, 12 promašenih penala, od toga neki u momentima kad se lomila utakmica. Svih 40 minuta nisu uspeli da nađu sistemska rešenja za agresivnu, čvrstu, mušku, fizičku igru protivnika, naročito u odbrani. Potez bi bio ubedljiviji da Mc Roberts nije odigrao partiju sezone (22p, 12 sk, 6 u napadu), baš kao i play Paulus (25 poena, ali i 6 izgubljenih lopti). Sve u svemu, manje talenta među Plavim đavolima nego što smo navikli.

Protivnik VCU u drugom kolu je bila ekipa Pittsburgha, predvođena velikim i visokim Grayom, na kome počiva dobar deo njihove igre, i u napadu i u odbrani. Iako je igrao “tek dovoljno” u prvom kolu protiv Wright State-a ( 79-58), Gray je na sledećoj utakmici dominirao, gradio igru svoje ekipe u napadu.

Konačni rezultat je dobijen posle produzetka, jer je VCU uspeo da se vrati iz “mrtvih” (12 minuta do kraja bili su u zaostatku od 19 poena), a ponovo zahvaljujući veoma agresivnoj odbrani (Pitt je imao 11 izgubljenih lopti u drugom poluvremenu). Međutim, to je bilo dovoljno za extra 5 minuta, ali ne i za pobedu. Jednostavno, sve što su imali u “rezervoaru”, Grantovi puleni su potrošili tokom uspešnog come-backa. Krajnji rezultat, 84-79.

Indiana je promenila trenera, Kelvin Sampson se prihvatio zadatka da program vrati na stazu uspeha (citaj: era Bobby Knighta), i već u svoj  prvoj sezoni sa Hoosiersima je prošao prvo kolo. Žrtva je bila Gonzaga, još jedna ozbiljna škola, sa uspesima u kontinuitetu, ali i ekipom bez Adama Morisona i mladićima bez previše iskustva u ovakvim situacijama.

Lakše nego rezultat govori (70-57), Sampsonova ekipa je došla do pobede, predvođena odlicnim Wilmontom (22 p, 11-6 šut za 3 poena, plus 7 skokova) i centrom Whiteom, za koga Gonzaga nije imala rešenje (16p, 10 sk, 4 as).

Sledeći korak je bila UCLA, broj 2 u ovom delu kostura i ekipa koja računa na Final 4. Njihova računica je zasnovana, pre svega, na vrlo agresivnoj odbrani, naročito spoljnih igrača. Ben Howland je jedan od onih trenera sa pravilom – ako ne možeš da igraš odbranu (mislim da je opcija AKO NEĆEŠ potpuno isključena), ne možeš da budes na parketu.

Dobro šutersko veče protiv Weber Statea se nije ponovilo protiv Indijane (64-55). Možda i zbog toga što su se našli licem u lice sa vrlo sličnim timom, koji odbranu igra ozbiljno i odgovorno, što ih verovatno troši toliko da napad postaje “težzi” deo igre.

Obe ekipe su vrlo loše šutirale u prvom poluvtemenu (Indijana 28-5, UCLA malo bolje, 26-7) i dale ukupnih 33 poena, 20–13, što svakako nije utakmica za “prosečnog” navijača, ali je poslastica za trenere.

UCLA je vršila pritisak na bekove, uz konstantno udvajanje odmah po prijemu lopte DJ White, protivničkog centra koga nisu imali šanse da brane 1 na 1. To je težište igre u napadu pomerilo na spoljne igrače, koji nisu bolji deo ekipe.

UCLA nema igrača koji bi im omogućio dubinu napada, te su koš napadali prodorom, najčešće posle prethodnih blokada. Igra u napadu je bila disciplinovana, ne dovoljno precizna u samoj egzekuciji, ali je istina da i stalno menjanje odbrane Indijane nije bilo od neke pomoći protivniku.

Ekipu iz Kalifornije predvodio je Collison, koji se time i inače “bavi”, uz veliku skakačku podrsku Mbaha A Monte (12 skokova). Afflalo nije imao šutersko veče (11-2), ali je bio vrlo aktivan u odbrani.

JUG

Nosilac ovog dela kostura je Ohio State. Tim koji je ove godine praćen u najvećoj mogućoj meri, iz prostog razloga – u svom sastavu imaju Grega Odena, čudo od deteta, centra koji bi već na sledećem draftu mogao biti broj 1. S druge strane, to je mala nepravda prema njegovim saigračima, jer tu zaista ima još nekoliko momaka koji su zaista talentovani.

Na putu do 16 najboljih, Buckeyesi su prvo pregazili CC State, u utakmici gde pobednik nije dolazio u pitanje. Najbolji moguć način da se počne turnir. Njihov sledeci ptotivnik je bio pobednik meča Brigham Young Univerisity – Xavier, a činjenica da je Xavier pobedio je bacila potpuno drugačije svetlo na sledeći susret.

Razlog je jednostavan. Bivši trener Xaviera je Tad Mata, sadašnji trener Ohio Statea. Ono što ovaj “transfer” čini posebnim je “umetnički dojam” sa kojim je Mata izveo svoju malu “akciju” – čovek je uveče javno izjavio da ne napušta Xavier, da bi SLEDEĆEG JUTRA potvrdio da je trener rivalske škole (udaljene tek nešto više od 150 kilometara). Od tog dana je broj 1 na listi najomraženijih u kampusu svoje bivše škole. Xavier je želeo baš OSU i želja im se ispunila. Veliko i pradavno rivalstvo, plus pomenuti događaji, plus meč u kome nema šta da se izgubi…što da ne?

Tokom sezone, OSU je igrao na dva razlicita načina – sa Odenom u igri i bez njega. Povreda koju je imao ove sezone je jednostavno primorala njegove saigrače da “nauče” da igraju bez njega, baš kao što su po povratku ponovo morali da se privikavaju na činjenicu da imaju igrača od 215 pod samim košem, na oba kraja terena.

Oden je mlad, talentovan, ali je daleko od dominacije u napadu. Njegova trenutna realna moć je kontrola reketa i sposobnost da promeni način igre protivnika u napadu. Njegova prisutnost pod košem poništava mogućnost postizanja poena prodorom do kraja i smanjuje opasnost od protivničkih skakača u napadu.

Tokom godine je bilo puno priča o njegovoj ličnoj želji da se bavi košarkom, o njegovim ličnim ambicijama i motivaciji. Priča koja se vrlo često mogla čuti je da se košarkom bavi , maltene, zbog majke… Takođe je “popularna” bila i priča o njegovim emocijama na terenu (kao da postoji nekakav model, po kome treba igrač da se ponaša). Uglavnom, posle ove dve utakmice, mislim da su sve te priče prošlost. Mladić je izgledao vrlo zainteresovano na parketu, pokazivao je inicijativu i itekako je uticao na igru, i svoje i protivničke ekipe.

Bez Odena na parketu, OSU igra brzu kosarku, sa puno prodora i otvaranja šuteva za 3 poena. “Čovek u Odenovoj senci”, a izuzetno talentovan i predisponiran, je Mike Conley Jr (ako vam ime zvuči poznato, onda se verovatno sećate zlatnog Olimpijca, skakača u dalj, Mikea Conleya, koji je Juniorov otac), vrlo brz i prodoran playmaker. Još jedno ime koje ne sme da se preskoči je Ron Lewis, spoljni igrač dobrog šuta, samim tim kompatibilan sa sposobnostima Conleya.

Xavier je utakmicu očigledno dobro pripremio, sa jasnom idejom – odvući Odena što dalje od koša, primorati ga da brani igrača koga čuva, kazniti svako njegovo zonsko postavljanje u reketu. S druge strane, Lavender (play Xaviera) je gotovo neverovatno brz i prodoran, i svaki put kada uđe u pick’n’roll, jednostavno je neophodno usporiti ga u njegovom prodoru na obruč.

Da problem za OSU bude veći, Xavier je na turnir došao sa procentom šuta za 3 poena od gotovo 40%, što podrazumeva odgovor i ne omogućava korišćenje defanzivnih rešenja zasnovanih na uskoj i kompaktnoj odbrani.

Pokušaji odvlačenja Odena su davali rezultata, i to je primoralo Matu da koristi zonsku odbranu, što je automatski smanjilo pritisak na Lavenderu, ali je otvorilo prostor za Juliusa Cagea (završio utakmicu sa 25 poena, šut iz igre 8-8, za 3 poena 4-4).

Tokom meča je bilo primetno da saigrači teško igraju sa Odenom, naročito u napadu, ponekad je izgledalo kao da ga “preskaču” sa predumišljajem. Uglavnom, bolju i efikasniju igru u napadu u ovoj utakmici prikazali su kada se Oden našao na klupi. Napad su na sebe preuzeli pomenuti Conley (21p, 5 sk, 4 as) i Lewis (27p, 5-4 za 3p), sve je izgledalo brže i tečnije. Uz to, održana je dominacija u skoku (42-28), ali sve to nije bilo dovoljno da se pobednik dobije posle 40 minuta.

U produžetku je OSU pružio sigurniju igru, krajnji rezultat 78-71.

Tennessee je u prvom kolu lako dobio Long Beach State 121-86, i čekao boljeg u susretu Virginia – Albany, gde pobednik takođe nije došao do pobede sa previše muke (84-57).

U borbi za 16, Tenneessee je posle velike borbe, u veoma uzbudljivoj završnici dobio Virginiju. Utakmicu su obeležile obostrane velike oscilacije, česte promene vođstva i dobre partije bekova u oba tima. Ako se može govoriti o nekome ko je “sâm” doneo pobedu, onda bi prvo trebalo spomenuti Loftona, koji je za svoj tim postigao 6 vezanih bacanja u poslednjih 30 sekundi i tako odveo Tenesi među 16, prvi put posle 2000. godine.

Louisville je odmah na startu potpuno “poklopio’ sve one koji su Pitinovu ekipu potcenjivali tokom čitave sezone. Možda bez talenta na koji je navikao, ali i dalje sa grupom mladića koji se bore i ne odustaju tako lako. Dugogodišnji Pitinov znak raspoznavanja je agresivna odbrana, što je i ovoga puta poslalo protivnika na prolećni raspust. Stanford je tokom utakmice baš izgledao nekako tužno, kao grupa zalutalih, maltene nateranih da izađu na teren.

Pobeda je Louisville dovela u poziciju da sa Texas A&M školom, odlučuje o tome ko će među 16. Njihov protivnik iz Texasa je godinama bila škola čuvena po odličnom programu američkog fudbala. Uostalom, pre samo 4 godine imali su sezonu bez pobede u svojoj konferenciji. Igrač koji je promenio stvari je Acie Law, poznat i kao Captain Clutch. I taj nadimak je u potpunosti zaradio. Teško je poverovati da u NCAA košarci, u ovom trenutku, postoji igrač koji bolje reaguje u momentima kada se utakmica lomi. Toliko je puta ubacio šuteve za pobedu, da se čovek zapita kako je uopšte moguće da neko donese odluku da ga u tim momentima brani 1 na 1.

Texas A&M je utakmicu sa Louisvilleom igrao posle pobede nad Pennsylvanijom 68-52. Pobeda nad Pitinovom ekipom ih je odvela korak dalje, prvi put u poslednjih 27 godina.

Utakmicu su obeležila dva playmakera, pomenuti Law i njegov protivnik, Sosa, freshman koji je postigao rekord karijere (31 poen), ali je istovremeno bio i tragičar – posle pogođenih 15 bacanja zaredom, na 30 sekundi pre kraja, promašio je oba penala, koja bi njegovu ekipu dovela u prednost. S druge strane, iskusniji Law je hladnokrvno pogodio oba slobodna bacanja, postavivši konačan rezultat, 72-69. Veliku pomoć je imao u takođe spoljnom ighraču Kirku (21p) i Jonesu, 12p i 8 skokova.

Nevada je imala težak posao u prvom kolu, jer je za protivnika imala veoma neprijatnu ekipu Creightona. Pobednik je odlučen tek posle produžetaka, a prikazana košarka nije iznenadila nikoga. Bila je to još jedna šansa da se potvrdi da Fazekas, centar Nevade, dominnantan tokom sezone, ne igra dobro utakmice koje malo više znače i drugačije se “broje”. Njegove brojke nisu loše, ali ukupan utisak je drugačiji. Mnogo bolji od njega i direktno zaslužan za prolazak u dalji krug turnira je Kemp, koji je sa 27 poena i 12 asistencija potvrdio da moze da igra i protiv odbrane kakvu Creighton igra (to im je trademark). Jos važnije, bio je tu kad je timu najviše trebalo – postigao je 9 poena u produžetku. Nevada je dominacijom u skoku pokrila 19 izgubljenih lopti i sačekala Memphis, koji je u prvom kolu dobio North Texas, bez većih problema.

Trener Memphisa, John Calipari je svetski šampion da svoje igrače motiviše i grupiše , po principu: MI protiv celog sveta… niko nas ne voli, niko nas ne ceni, ’ajde da im pokažemo ko smo i šta smo… I to je OK, naročito kad funkcioniše, kao u njegovom slučaju.

Njegovi momci igraju agresivno, tvrdo, angažovano… I sve to je previše za Nevadu. Fazekas opet daleko od dominantnog, bez pravog rešenja za udvajanje odbrane, Sessions (dobar u prethodnom meču) se potpuno izgubio na ovoj utakmici (34 minuta, 2 poena). Ekipu je ponovo nosio Kemp (18p, 6sk, 4 as), ali je to bilo nedovoljno.

Memphis je tokom utakmice ostao bez najboljeg strelca (Douglas-Roberts, povreda zgloba), ali to kao da ih je još više ujedinilo i usmerilo ka preokretu. Poene su “obezbedili” Anderson (14p, 10 sk) i Hunt, 16 poena, a izostanak povređenog saigraca ih nije sprečio da ostvare i vrlo značajnu prednost u skoku (39-27).Ono što je zanimljivo je da su odlično izvodili penale, iako su među najlošijim izvođačima u I diviziji (vrlo skromnih timskih 61 % uspešnosti)

Memphis trenutno ima najduži niz pobeda u NCAA kosarci (24). I očekuje nas veoma dobar meč sa Texas A&M.