Sport / Sportske analize 6

F4 u Tel Avivu - četiri najbolje ekipe, jedna titula!

Najbolje evropsko klupsko takmičenje je došlo do svoje poslednje faze, Final Four turnira, koji će se ove godine igrati u Tel Avivu. Brojka od 24 (najbolja tima u Evropi) je svedena na 4 – CSKA Moskva, Montepaschi Siena, Skipper Bologna i Maccabi Tel Aviv će odlučivati o tome ko će imati puno pravo da u sledećih godinu dana nosi titulu najboljeg u Evropi.

Kako su pravila takmičenja jasna, u polufinalu će se sastati timovi iz iste zemlje (u ovom slučaju Italije), te će tako Siena i Skiper odigrati još jednu utakmicu ove sezone, baš kao i Makabi i CSKA, koji će se takođe sastati treći put ove sezone.

Aleksandar DžikićIzvor:

Posle izvlačenja grupa na početku takmičenja, bilo je potpuno jasno da je grupa B veoma jaka, sastavljena od timova velikog kvaliteta. Finalni dokaz da je to tačno je činjenica da su sva 4 tima na F4 upravo u toj grupi igrali u prvoj fazi takmičenja. Na sve to, timovi koji su takođe imali šanse za plasman na finalni turnir, Panatinaikos i Žalgiris, su takođe igrali prvih 14 utakmica u grupi B. Gotovo neverovatno.

Iako je španska ACB liga najbolje ligaško takmičenje posle NBA (po gledanosti, kvalitetu, organizaciji, kvalitetu suđenja, marketingu lige, novcu koji se obrće itd), a u Italiji košarka propada i nikoga ne zanima, u Tel Avivu neće biti španskih klubova, ali ćemo ponovo imati dva italijanska predstavnika. Za razliku od prošle sezone, Beneton neće biti u prilici da u 40 minuta pokuša da dođe do titule prvaka EL, ali će to pokušati Montepaski, baš kao što je to pokušao i prošle sezone. Pored Sijene, povratnik na F4 je i ekipa CSKA, koja je prošle sezone takodje poražena u polufinalu, od kasnijeg šampiona Barselone. Posle dužeg vremena, poslovna odluka kupi Bodirogu i osvoji titulu nije i poslovni potez sezone, najmanje Bodiroginom krivicom. Kako god, Barselone nema u Tel Avivu, na neki način njeno je mesto preuzeo Makabi.

Eto, igrom slučaja, domaćin finalnog turnira Evrolige je ponovo tim koji ima barem iste šanse (kao i ostali učesnici) da dođe do trona (prošle godine Barselona je bila domaćin, sledeće godine je to CSKA). Uostalom, ekvivalent uloženog bi valjalo da bude ekvivalent postignutog... zar je u interesu košarke da se ulaže, a nedovoljno postiže? No, to je pitanje za predsednike klubova, koji su potrošili mnogo novca, a neće biti direktni akteri finalnih mečeva.

Učesnici završnice nisu nikakvim slučajem došli do Tel Aviva. Istina, moglo se dogoditi da gledamo Žalgiris umesto Makabija, ali neka o tome razmišlja trener prošlogodišnjeg pobednika Evropskog prvenstva (da podsetim – Žalgiris je dopustio Makabiju da postigne trojku, posle dodavanja preko celog terena, a za dve sekunde). Sijena je među 16 najboljih ušla sa samo jednom pobedom na gostujućim terenima, da bi na poslednja dva gostovanja u drugom krugu pobedila protiv direktnih konkurenata. Skiper je takođe zasluženo među 4 najbolja. Ako ni zbog čega drugog, a onda zbog rezultata koji je postigao u Moskvi i Tel Avivu (da podsetim : Skiper je pobedio i Makabi i CSKA na njihovim terenima). I naravno... CSKA. Ubedljiva izdanja tokom cele sezone, no sve to neće imati previše značaja ukoliko se ne dodje do titule.

Parametri pobede

Evo nekoliko parametara koji će pomoći svakome da uspostavi svoj referentni sistem i odabere tim koji ima najveće šanse za pobedu.

1 – trener

Možda sam subjektivan, ali smatram da je pitanje trenera vrlo važno za konačan uspeh. U ovom slučaju situacija je sledeća : Duda Ivković je svakako najiskusniji i najtrofejniji učesnik F4. Od avgusta 2002. do danas uspeo je da moskovski tim dovede na dva finalna turnira, a ne treba zaboraviti da je u klubu zatekao samo Gomeljskog, doktora i fizioterapeuta. To svakako nije iznenađenje, uzevši u obzir njegove uspehe sa klubovima – u poslednjih 11 godina, 4 različita kluba je doveo do 5 final fourova, i titule sa Olimpijakosom 1997. godine. Ulogu favorita je prihvatio, uz poruku protivnicima da ne namerava da čeka Moskvu kako bi bio prvak Evrope. U Moskvi namerava da brani titulu.

Još jedan trener ima titulu šampiona EL. Pini Gershon je pre 5 godina došao u Makabi. Samo te prve sezone tim nije došao do Final Foura, a dva finala i jedna titula sigurno da imaju svoju težinu i ulivaju samopouzdanje. Nije tajna da je pritisak nacije na Makabi izuzetno veliki, a po Gershonovim rečima, usled toga na domaćem terenu igraju 20% slabije nego u gostima. S druge strane , svi u klubu su svesni da ˝raspoloženje nacije zavisi od rezultata Makabija˝...

Recalcati je nastavio prošlogodišnje velike uspehe sa reprerezentacijom uspesima i u klubu. Prošle sezone se učešće Montepaskija moglo podvesti pod iznenađenje, ali je i ovogodišnji plasman u sâm vrh potvrda da se radi o klubu sa odličnom organizacijom. Recalcati nema uspehe i nema iskustva na nivou prethodno pomenuta dva head coacha, ali je činjenica da je sa timom sastavljenim za Uleb cup došao do Tel Aviva.

Repeša je najmlađi i samim tim najneiskusniji trener. Nema iskustva sa igrama na ˝ovim visinama˝, ali je zaslužio da se na njima oproba ove godine. Defanzivno orijentisan trener sa napadačkom ekipom – ova je kombinacija mogla da bude i srećnija, no nije li utoliko njegova zasluga veća?

2 – iskustvo

Iskustvo trenera, iskustvo sastava, iskustvo klubova. Sve se to ˝broji˝ i sabira, a rezultati upućuju na blagu prednost Moskovljana. Praktično, samo se o jednom timu može govoriti kao o potencijalno nedovoljno neiskusnom, a to je Skiper (Basile najstariji sa 29 godina), pre svega jer ga poredim sa ostalim ekipama, koje jednostavno nemaju neiskusne igrače medju nosiocima igre. Iznenađenje može biti Sijena. Devet igrača u rotaciji, gde najstariji ima 31 godinu, a najmlađi 24 godine.

3 – povrede

Skiper ima problema, jer njegova inače nedominantna centarska linija verovatno neće moći da računa na visokog Van Der Spiegela, igrača koji nije napadački značajan faktor, ali je itekako važan za odbrambeni sistem koji Repeša sprovodi, a naročito tokom zonskih odbrana, kojima je bolonjski tim ove sezone dolazio do važnih pobeda.

Ostali učesnici dolaze bez povreda značajnijih igrača. Sijena je imala problema sa povredama, ali se očekuje da nastupe u kompletnom sastavu.

4 – trenutna forma

CSKA je nedavno izgubio u finalu ruskog Kupa, ali ne bih to ocenio kao prioritetno takmičenje za ovaj tim. Makabi je imao određene pauze, ali je to popunio odigravanjem trening utakmica. Skiper u Tel Aviv dolazi posle ubedljive pobede u prventsvu, gde se trenutno nalazi među prve tri ekipe. I Sijena je u odličnoj formi, poslednja tri meča u prvenstvu je postigla preko 100 poena, i trenutno je broj 1 u Italliji.

5 – sastavi

Teško je porediti sastave, odnosno pronaći neku unificiranu ˝specifičnu težinu˝, koja bi empirijski mogla do dovede do nekih zaključaka. Svaka od ekipa ima svoje slabije i jače tačke, na njima samima je da do maximuma iskoriste svoje prednsoti, a što bolje sakriju svoje mane.

Najveći broj igrača u rotaciji koristi CSKA. Na taj način igraju tokom cele sezone, s tim što se tačno zna hijerarhija u timu, prava i odgovornosti. Ekipa je popunjena sa dva igrača na apsolutno svakoj poziciji, s tim što se u pojedinim fazama mogu ˝mešati karte˝, a na osnovu igračkog i altetskog potencijala koji ova ekipa ima.

CSKA predvodi tandem Brown-Holden, izrazito takmičarski (i pobednički) orjentisani bekovski par , u skladu sa onim što Ivković zahteva. Obojica košarku igraju i u odbrani i u napadu, nije im potrebna pomoć saigrača da naprave poene, ali tu istu pomoć prihvataju i velikodušno uzvraćaju. Igrač koji je izuzetno važan je Papalukas, formacijski playmaker koji odlično igra i u paru sa Holdenom, a nema problema u odbrani na sve 3 spoljne pozicije. Pred početak lige očekivalo se da prevagu prave igrači na poziciji 3, gde CSKA ima dva igrača Kirilenkovih  atletskih sposobnosti – Krijapu i Moniju, no teško je održati mlade fokusirane na timski uspeh u okruženju, koje samo priča o NBA i brdima dolara. Centarska linija je velika, jaka i iskusna, nepotrošena tokom sezone i naviknuta na broj minuta kakav god bio. Alexander, Tarlać, Jahović, Zavrašenko, Bašminov, po potrebi i Panov... Najviše lopti troši pomenuti bekovski par – više od 40% poseda završi njihovim šutevima.

Makabi je letos potpisao igrača koji je u u jednoj sezoni osvojio sve što se može osvojiti. Naravno, reč je o Jasikevičijusu, koji je među žute doveden sa idejom da im na domaćem terenu pomogne da dođu do titule. Ono što je problem za protivnike je ostatak ekipe, pre svega Parker, Vujačić i novitet na evropskom tržištu, Baston. Sva četvorica su dvocifreni, s tim što bih naglasio da Baston, kao najmladji i najneiskusniji na parketu provodi tek 24 minuta u proseku (prebrzo ulazi u penale), a za to vreme postiže prosečno 12,5 poena i 8 skokova. Ono što je veliki kvalitet Makabija je šut za 3 poena, naročito spoljnih igrača (koji i imaju najveći broj šuteva)... Litvanac šutira 43%, Parker 47%, a heroj pobede nad Žalgirisom Sharp 45%... Ako se zna da je igra u dobroj meri bazirana na kvalitetima koje na low postu imaju Vujičić i Baston, onda je jasno da je veliki problem za protivnike pozicioni napad Makabija, ništa manji problem nego trčati sa njima u tranziciji, što brzina i pokretljivost centara omogućavaju. Klupa je nešto kraća nego CSKA, ali to ne mora biti nerešiv problem u jednoj utakmici.

Sijena je kompaktna, veoma jaka na pozicijama 2, 3 i 4, ali i sa samo jednim pravim playmakerom, Stefanovim. Takođe, na petici igra Chiacig, koji ume da bude nestalan, mada je aktivan učesnik i napada i odbrane. Kičma tima su Vanterpool, Thorton i Kakijusis. polivalentni igrači, čije sposobnosti pružaju različite napadačke, a naročite odbrambene varijante. Stabilnost i harmonija se mogu očitati i u sledećoj činjenici – čak šestorica igrača imaju prosečni učinak preko 8,8 poena, a naročito imponuje njihovo šutersko raspoloženje koju su prikazali tokom lige. Sedmorica igrača (neverovatna brojka) šutira za 3 poena sa procentom većim od 35%, praktično svi, osim centarskog para Kjaćig-Andersen. Problem može biti ˝usamljenost˝ Stefanova na njegovoj poziciji, ali, sa druge strane Makedonac već godinama igra na takav način, voli da ima maksimalnu moguću minutažu i, verovatno, ima odgovore na ˝zadatke˝ protivničkih odbrana, ma kako oni bili teški i zahtevni.

Tokom sezone sam pisao o Skiperu, kao o ekipi sa najvećim brojem pick-n-roll igrača u jednoj ekipi. Vujanić, Poceko, Bazile, Gajton, Prato, pa čak i mladi Belineli... sve u svemu, brojka od šest spoljnih igrača koji igraju na pozicijama 1 i 2. Uz pomenute, tu je i Delfino, koji i ove godine pruža ˝vruće-hladno˝ partije, ali u proseku bolje nego prethodnih godina (naravno, opet su postale aktuelne priče o njegovoj eventualno uspešnoj NBA karijeri)...

Centarska linija može odlično da trči, može odlično da isprati prodore svojih bekova, može sasvim solidno da učestvuje u skoku, ali teško da može biti prevaga svojim poenima posle igre leđima ka košu. Motola i Smodiš su formacijske četvorke, imaju svoje prednosti nad višima i sporijima, ali i probleme sa ekipama čije je težište igre u napadu igra na low postu. Tu nije kraj Repešinih problema. On važi za defanzivno orijentisanog trenera. Njegova bekovska linija jeste mašina za pravljenje koševa, ali joj treba prilično ˝friziranja˝ da bi samostalno kontrolisala protivnike na svojim pozicijama. Kada se sve sabere i oduzme, zonska odbrana i jeste neko najsrećnije rešenje – koliko-toliko zaštita reketa postaje timski zadatak, koliko-toliko te rupe na spoljnim pozicijama postaju manje vidljive. Uostalom, jedno je sigurno - uporno igranje zone im je ove sezone donelo mnogo više uspeha nego problema. Ispostavilo se da i ponajbolji timovi Evrope teško igraju protiv takvih odbrana u dužem vremenskom periodu.

6 – način igre

Samo par reči i o ovom parametru. Ukoliko želite da pobedite Makabi, potrebno je uraditi sledeće. Pre svega, usporiti ih koliko god je to moguće. Zatim, potrebno je igrati koncentrisano na početku njihovog napada, dok ste još u tranziciji, jer imaju izvanredne pojedince koji odlično igraju u ˝otvorenom polju˝, na većem prostoru. Ako vam to pođe za rukom, koncentrišite se da što više otežate individualne pokušaje na kraju poseda. Uz to, olakšavajuća okolnost je činjenica da Makabi nema tipičnu ˝evropsku˝ četvorku, odnosno odličnog šutera na toj poziciji, čije prisustvo na terenu razvlači odbranu.U napadu protiv žutih, dobar je početak ˝maltretiranje˝Jasikevičijusa i uporno gradjenje igre preko njega. Igra Izraelaca nije ista sa njim i bez njega, uz svo dužno poštovanje prema Šarpu.

CSKA – disciplinovano, jasno postavljeno i opredeljeno (najmanji broj izgubljenih lopti među učesnicima). Teško ih bilo šta može izvesti iz ritma, ali vredi pokušati, naročito ako imate čime da parirate njihovim centrima, te težište igre pomerite dalje od koša. Lopta kod Holdena ili Brauna – cela odbrana pomerena ka njima, nikako ne dozvoliti poene iz reketa ili posle skoka u napadu (lideri lige sa 12,2 skoka po utakmici). Usmeriti njihove saigrače na potrošnju lopti, po mogućstvu van linije 6,25m (u EL šutiraju tek 29% ) i na više šuteva sa linije penala (71,4 %). Ako je ikako moguće, pokušati sa uspostavljenjem brže igre, ali valja znati da CSKA zna i može da drži visok ritam. Potencijalni problemi igrača na trojci ukoliko protivnik igra sa 3 ˝mala˝.

Skiper ima strašnu spoljnu trojku, Bazile-Vujanić-Delfino, ali nismo bili u prilici da ih prečesto gledamo zajedno na parketu (iz raznih razloga).

Kako god, igra u napadu maksimizira učinak bekova, kojima šut visokih igrača ostavlja dosta prostora za ˝vršljanje˝ i igru sa viškom driblinga, što i jeste omiljeni porok većine bekova Bolonjeza. Kontra je brza, ubitačna i prisiljava odbranu na maximalno širenje prema dobrim šuterima. Istina je da nema dubine u tom napadu, i da su rešenja malobrojna, ukoliko se ne pogadja spolja. Protiv Skipera treba koristiti centre i što više napadati prodorom.

Sijena ima dominantnog playa, koji po potrebi može biti i prvo i poslednje rešenje u napadu. Ekipa je prepuna šutera, tako da je svako ostvarivanje prednosti u igri 1 na 1 podležno kažnjavanju. Za razliku od Skipera, Sijena ima i poene produkovane u reketu, preko igre Kjaćiga ili nekog od spoljnjaka koji takođe mogu igrati leđima ka košu. Problemi Sijene počinju kada se spoljna linija zatvori tj. kada ih primorate na šuteve sa manjih daljina (sa procentom 48,8% su najlošiji medju učesnicima turnira). U odbrani imaju najveću dubinu i to kao deo sistema i to će predstavljati problem za ekipe bez alternativnog playa u igri. Slaba tačka je Stefanov i igra preko njega, odnosno eksploatacija nedostatka drugog organizatora igre.

7 – brojke

Utakmice dobijaju oni timovi koji bolje šutiraju penale, daju više lakih poena, imaju manje izgubljenih lopti i više skokova (naročito u napadu). Zato, evo malo brojki...

Slobodna bacanja: Makabi 79,8 %, Skiper 76,9 % , Sijena 74,8 %, CSKA 71,4

Izgubljene lopte: CSKA 11,8 , Skiper 12, Sijena 12,3 , Makabi 12,4

Skok: CSKA 34,3 , Sijena 33,2 , Makabi 30,6 , Skiper 29,2

Šut 2 p: Skiper 57,9 , CSKA 55,7 , Makabi 55,1 , Sijena 48,8

Primljeni poeni: CSKA 72,7 , Skiper 76,2 , Sijena 76,8 , Makabi 81,2

8 – pritisak

E, ovde imamo čistog pobednika...Makabi. Već sam pisao o tome šta ova utakmica predstavlja za sve one koji podržavaju taj klub. Nešto manje pritisak je na CSKA, dok su Skiper i Sijena potpuno oslobodjeni imperativa... što ih čini veoma opasnim.

9 – The chosen one

Ko bi bio igrač kome bi ste dali da igra poslednji posed, da uzme poslednji šut, u slučaju da vam je potreban pogodak za pobedu? Ko je igrač koji odlučuje o vašoj karijeri... odgovore znaju samo njihovi treneri, ali bar da svedemo spiskove na po dva igrača

CSKA: Brown...želim da lopta bude kod njega...ostaje dilema , da li bi drugi odabir bio Holden (penali tek nešto preko 50 %) ili Papalukas (sasvim solidan penaldžija, ali loš trojkaš)

Makabi: Parker šutira 47% za 3 poena i 86% penala, Sharp 96% penala i 45% za 3 poena, Jasikevičijus 91% penali, 43 % za 3 poena

Skipper: Bazile – 82% penali, 41 5 za 3 poena, Vujanić 80 % penali, 38% za 3 poena

Sijena: Stefanov – 87% penali, 54 % za 3 poena, Vanterpool – 74 % penali, 35 5 za 3 poena...

Komentari 6
Čitajte
Pošalji komentar