Evroliga: Bez prava na grešku

Prošle sedmice je počeo drugi krug Euroleague takmičenja. Šesnaest klubova je nastavilo svoje traganje za najboljom „prečicom“ do Tel Aviva, ali su pravila kretanja po tome putu različita, drugim rečima nisu ista.

Svi kojima je košarka način života znaju da na završnom turniru ima mesta samo za četiri ekipe. Ne znam razlog, ali se do Final foura dolazi posle 2 kruga takmičenja. Bilo je svakakvih komentara zbog semipermeabilnosti prve runde (5 od 8), ali se to ispostavilo kao najbolje rešenje. Uostalom, do poslednjeg minuta se nisu znali svi klubovi koji nastavljaju takmičenje. Dakle, brojka od 24 se smanjila na brojku od 16. Tih 16 timova u 6 utakmica treba da odluče ko će put Izraela. Ono što se moglo drugačije rešiti je prolaznost iz ove četiri grupe, odnosno promena pravila da samo prvoplasirani ima pravo učešća na završnom turniru.

Mislim da kalendare ne bi poremetila još jedna nedelja dobre evropske košarke. Takođe, drugoplasiranim timovima bi se dala šansa da neke eventualne propuste nadoknade u polufinalnoj rundi. Jednostavno, ekipa koja je u prvom kolu doživela poraz, gotovo da je bez šansi da se nađe na vrhu posle šest kola. Onda se postavlja pitanje, zašto bi klubovi bez šansi za prolazak davali sve od sebe u nastavku ove faze lige (a na početku poslednje trećine sezone... ili drugim rečima – na početku kraja sezone) zašto bi rizikovali na bilo koji način? To naravno može dovesti do pada kvaliteta i naravno pada interesovanja gledalaca, verovatno i neke opšte regularnosti.Ali izgleda da ULEB ne prašta povrede, zgusnute kalendare i slično... Tim čije bi nepojavljivanje u Tel Avivu bilo najveće iznenađenje je CSKA. Baš kao i tokom obaveznog dela lige, Moskovljani se prikazuju kao izbalansiran tim, i pored kikseva koje su pravili, koji je na pravom putu za mesto u prva 4. Poslednji ispit je bio Olimpijakos, koji se nije pokazao kao prevelik izazov. Višak od 13 skokova u napadu (17-4) plus čak 16 ukradenih lopti, i liderska uloga crnog bekovskog para Holden-Brown, doneli su CSKA prvu pobedu u drugom krugu.

TAU je već na početku „ispratio“ direktnog konkurenta, pobedom nad Cibonom u Zagrebu. Da bi sve moglo da se završi prvim EL porazom u Zagrebu moglo se naslutiti posle katastrofalnog starta domaćina, koji su šutirali 10-0 iz igre (u prvih 5 minuta) i uz to prodali 5 lopti.Gosti su dugo pod kontrolom držali najbolje igrače domaćih (Rimac, Žižić), praktično ih odvojili od saigrača i sveli na sopstvene učinke. TAU je igrao u visokom ritmu, disciplinovano u napadu, sa težištem igre na centrima (Skola, David, Bets = 23-17 iz igre), dok su u odbrani uradili glavni posao smanjenjem broja protivničkih šuteva za 3 poena (Cibona je najbolja šuterska ekipa Evrope, na ovoj utakmici su šutirali tek 11 puta, pogodili samo 2). Novajlija Popović je, po običaju, zavio Cibonu u crno... Problem je što sada nastupa za Cibonu. Šut iz igre...10-0 .

Grupa E je jedina bez ekipe koja do sada nije osvajala titulu Prvaka Evrope. Bez obzira na to, ni trenutno stanje stvari ovu grupu ne stavlja na vrh po kvalitetu, što ne isključuje da će biti itekako zanimljivih borbi u trci za prvim mestom.

Ortez nije dobio ni jednu četvrtinu u meču sa gostima iz Istanbula. Indisponirani , ali ljubazni domaćin je ispratio Efes, koji se iz Poa vraća sa 20 poena razlike. Istina, Efes i jeste bio favorit, ali ne verujem da je neko očekivao baš ovakav ishod, i tek 57 poena domaće ekipe. Tvrda odbrana gostiju je dovodila do brojnih šansi za kontranapad, što i jesu koristili, a promene nije donela ni igra domaćih sa dva playa. Ortez je oteran od koša, uveden u probleme sa penalima i primoran da igra odbranu svih 24 sekundi po posedu, što je bila orjentacija Efesa u napadu posle dvocifrene prednosti.

Skipper je isprašio Olimpiju, završnih 8 poena prednosti je došlo posle maximalnih 20, koliko je bilo tokom poslednje četvrtine. Gosti i nisu imali velike šanse. Jednostavno, igrali su protiv ekipe koja igra sličnu igru, ali sa mnogo kvalitetnijim izvođačima. Trener Skippera Repeša u rotaciji ima 10 igrača, od toga čak 4 combo guarda, tj igrača koji uspešno mogu igrati i na poziciji 1 i na poziciji 2 – Vujanić, Poceko, Bazile, Gajton – i tu im niko u Evropi ne može parirati. Dodatni problem za protivnike je činjenica da apsolutno svi visoki igrači bolonjskog tima – Motola, Smodiš, Van den Spigel, Lorbek – odlično trče u polju, odnosno njihove trkačke mogućnosti odgovaraju ½brzanjcima½ koji igraju spolja. Uz to, pomenutoj spoljnoj liniji treba dodati i Delfina, superatletu koji ove sezone mnogo manje oscilira nego što je uobičajeno. Problemi sa povredama su iza ovog tima, i ne bi nikakvo iznenađenje bilo da ih vidimo na Final fouru.

Barselona je počela pobedom, i to na način koji im postaje uobičajen ove godine. Bez Fućke i Grimaua, težište napada je na spoljnoj liniji Bodiroga – Navaro – Ilijevski, i upravo je ovaj trio i najzaslužniji za pobedu nad Sijenom. Bodiroga je preuzeo sve važne lopte na sebe, a Navaro i Ilijevski su ga podržali sa 6 ubačenih trojki iz 7 pokušaja. Ono što može da zbuni je igra Barselone, kojoj se teško može dati ocena sjajna, ali je definitivno dovoljno dobra za pobede.

Panatinaikos je pobedio Beneton u Atini, i to na način koji i nije uobičajen. Ekipa domćina je ubacila čak 12 trojki (duplo više od gostiju) i praktično porazila Beneton njegovim oružjem. Gosti su svoju prednost videli u brzoj igri i ako im se takav ritam dozvoli, onda im malo koja ekipa u Evropi može parirati. Uz to, Beneton je ekipa u kojoj svi igrači, osim Markonata, mogu da pogode iza linije 6,25.

Utakmica je obilovala taktičkim pitanjima i odgovorima. Mesina je koristio različite zonske varijante (zone 2-3, 1-3-1, pa čak i opciju sa 4 igrača u zoni i jednim u čoveku – na Lakoviću), na šta je Obradović odgovarao sa Alvertisom na četvorci i tri spoljna igrača (praktično „4“ pretnje½sa 3 poena... baš onakva igra koju Beneton forsira), dok se u odbrani PAO branio svojom zonom, na koju su gosti odgovorili šutem spolja, ali bez uspeha (23-6 za 3 poena). Ukoliko Beneton i u sledećem kolu izgubi (gostuje Barseloni) situacija u kojoj će se naći neće biti nimalo lagana. Ulker je bio u igri sve dok je pogađao spolja, ali retke su utakmice kada vas šut služi svih 40 minuta. Još su ređe one koje dobijete, igrajući lošu odbranu. Ulker je za prvih 22 minuta igre pogodio 12 trojki, i u tom trenutku je imao lepih 11 poena prednosti. U sledećih 18 minuta, pogođena su tek dva šuta, a Žalgirisu je uspelo da domaćina ostavi bez poena i po pet minuta (u trećoj četvrtini ), što je dovelo do prevođenja rezultata u korist gostiju. Loša individualna odbrana je krunisana lošom zonskom odbranom, protiv koje Litvanci nisu imali nikakvih problema. Sabonis je odigrao utakmicu koja mora biti domaći zadatak svima koji bi da se bave NBA košarkom – 25 poena, šut 9-8, 16 skokova, 4 asistencije... sve to za index 47. Poraz na domaćem terenu je praktično izveo Ulker iz ozbiljnih priča o Final Fouru.

Tim koji mora da se nađe na svom domaćem terenu je Maccabi, i na najboljem su putu da to i urade. Poražena je Pamesa i to u gostima, posle dobre, ubedljive i atraktivne partije. Gershon takođe koristi veliki broj igrača, ali je potpuno jasno ko su zvezde tima. Parker i Vujčić su prva i poslednja rešenja u napadu, dok u odbrani nisam primetio da neko ima posebno opravdanje za neigranje iste.

Maccabi igra brzo, raznovrsno, u visokom ritmu koji se ne menja previše i kada starteri nisu na parketu. Klupa je dugačka, centri pokretljivi i veliki, igra može da se postavi na veliki broj načina. Uz to, u sastavu nema mladih i neiskusnih, tu su samo oni koji donose rezultate i vode ka cilju, a za ovaj tim se zna šta želi... u godini kada je domaćin završnog turnira.

Pamesa je više očekivala na Kupu kralja, i mislim da se to i dalje oseća u njihovoj igri. Uz to, doveden je igrač (Robert Pack) od koga se verovatno mnogo očekuje, biće potrebno vreme da se Tomašević, Oberto i Rigodo naviknu na još jednog ravnopravnog potrošača. Uostalom, poraz od Maccabija, u prvoj sezoni Evrolige... u drugom krugu takmičenja... to sigurno nije propast.