Sport / Sportske analize 7

A.Džikić: Čekajući novog šampiona

Sezona kojoj će uskoro kraj biće zapamćena na razlićite načine, ali barem jedna činjenica bi morala biti istovetna u svim završnim analizama, komentarima, sa razmišljanjima, nazovite ih kako god želite. Jednostavno, ne može se preći preko činjenice da playoff nije doneo nikakve promene u odnosu na “obavezni sastav” takmičenja – dva prvoplasirana tima će biti akteri finalnih mečeva. Za nekoliko dana znaćemo da li je Partizan uspeo da “veže” titule ili je FMP došao do svog prvenca.

Aleksandar Džikić, pomoćni trener KK Partizan MobtelIzvor: B92

Kako god, i u četvrtfinalnim i u polufinalnim mečevima pobede su odnosili timovi koji su beležili bolje rezultate tokom sezone ( što ne podrazumeva da su ti rezultati uvek bili posledica dobrih igara ). Prvoplasirani Partizan je prvo u dve utakmice eliminisao Vojvodinu, da bi sačekao boljeg iz serije Budućnost ( 4 ) vs Hemofarm ( 5 ) u polufinalu.

Na drugoj strani “kostura” FMP je , takodje u dve utakmice, prošao Zdravlje, da bi u polufinalu sačekao boljeg u seriji Zvezda ( 3 ) vs Lovćen ( 6 ). Čelnici FMP Železnika su se i ove sezone odlučili da potraže bolje rešenje od Pešićeve desne ruke, zlatnog Ace Petrovića . Ovoga puta neuobičajeno blizu kraja sezone promenjen je šef stručnog štaba, a čovek koji treba da najzad, ispuni najviše ambicije i donese titulu je ex coach Budućnosti, Vlado Djurović.

Promene koje su usledile bile su vidljive već na samom početku njegove “vladavine”, a zanimljivo je to kojom su brzinom igrači koji su godinama saradjivali sa prethodnnikom uspeli da , u različitoj meri , prihvate novi način ponašanja, pre svega u odbrani.

Promene u FMP-u

Promene su mogle biti primecene već na Finalu Kupa, i za to nije bilo potrebno ne znam kakvo košarkaško znanje. Jednostavno, i laik je mogao da primeti da zonska odbrana više nije iznenadjenje u sistemu, već sastavni deo igre, a u pojedinim trenucima i odbrambena postavka koja dominira u odnosu na uobičajenu odbranu čovek-na-čoveka.

Uz zonsku odbranu u rasporedu 2-3 ( povremeno i 2-1-2, u zavisnosti od igre protivničkog igrača na “high postu” ) , FMP je prikazao i zonski raspored 1-3-1( sa povremenim udvajanjima ),  a u pojedinim varijantama i nešto dublju odbranu u ovom rasporedu. Iako je i  kod Petrovića igrana zona ( 1-1-3 ) sa dobrim delom istih principa ( što je sigurno pomoglo bržem usvajanju novih zadataka ), postoji očigledna razlika u “minutazi” zone kod sadašnjeg i bivšeg trenera. Posle uspeha u Kupu, Djurović se odlučio za sklanjanje Brysona, Amerikanca koji igra na poziciji broj 5 , koji je u pojedinim mečevima znao da itekako dobro odmeni Nikolića, pa i Askrabića. Prilično hrabra odluka , pred početak playoffa, se srećom po Djurovica pokazala dobrom, jer je minute dobio Plisnić, koji svoj posao u dosadašnjem delu doigravanja radi odlično.

Svesno odricanje usluga ovog “teskaša” ( “vekovna” potreba Železnika, još od Bulatović-Jestratijević ere ) je logično povezano sa odlukom korisćenja navedenih zonskih odbrana u mnogo većoj meri ( na ovim prostorima samo  Vojvodina igra zonu, kao svoju osnovnu odbranu ). U želji da  Nikolića i Aškrabića postedi “ličnih” obračuna sa protivničkim centrima, Djurović dosta vremena provodi u zoni 2-3. Uz to , to je najbolje moguće rešenje da se sakrije Freeman, koji je ipak bolji ofanzivac nego defanzivac i kome odgovara odbrana sa nešto manje ličnih zadataka. Nosioci agresivnosti u odbrani – Petrović, Zoroski, Popović – su sada u velikoj većini slučajeva u prilici da igraju na lopti ili na “prvom dodavanju”, što znači da su uvek realna opasnost po protivnika.Na kraju ovog dela o zoni, jasno je da raspored 2-3 daje dobru startnu poziciju za ofanzivnu tranziciju, a imali smo prilike da vidimo i poene iz kontranapada posle primljenog koša.

Vreme koje provode u “čoveku” takodje je pretrpelo odredjene promene. FMP brani “pick-n-roll” na drugaciji način , igranje i zadaci u odbrani na krilnim pozicijama su takodje promenjeni, što je odmah dalo rezultata protiv Leskovčana ( izrazito PR – orijentisan tim ) i Zvezde ( igra playmakera svedena na šut za 3 poena ). Protiv dominantnih centara ( Ekezie ) Železnik se branio uglavnom zonskom odbranom.  Napad nije u toj meri drugačiji, samim tim što se i dalje bazira na tandemu Askrabić – Nikolić i na igri Freemana, koji je sposoban da napravi poene i za sebe i za druge. Postavljene su neke nove kretnje, a došlo je i do pomeranja težista igre i u korisćenju zadržanih akcija. Osnova su i dalje poeni postignuti pre uspostavljene odbrane, sa naglašenim korisćenjem pick-n-rolla u ranoj fazi napada , najčešće na krilnoj poziciji. Dodavačke sposobnosti Askrabića i Nikolića odlično “podržavaju” novi način igre. Za razliku od prethodnika, Djurović daje nešto više slobode igračima, mada sam utiska da tu nema previse demokratije tj. Igrači nemaju ista prava.

U sve 3 utakmice serije, Zvezda je bila ta koja je dominirala na samom početku meča. Posle promena u odbrani ( prelazak na zonu ) FMP je uglavnom uspevao da protivnike “otera” od koša i da težište igre izmesti na 3 poena.Kontranapadi i laki poeni su način na koji se FMp vraćao u meč i ti poeni su gotovo uvek dolazili u “dugačkim breakovima”  ( ponekad i više od 10 poena ) . 

Ipak, valjalo bi skrenuti paznju na par detalja. I pored svih “iznenadjenja” od strane domaćina, crvenobeli su u prvoj utakmici serije bili veoma blizu pobede. U momentima kada je igra gostiju bila orijentisana na exploataciju Ekeziea,Bilo je i povoljnog rezultata ( naravno , uz poene postignute iz kontranapada ). Medjutim, baš kao i u završnici utakmice u Nišu, i u beogradskim mečevima je nedostajala upornost u sprovodjenju onoga što prolazi. Takodje je zanimljivo i to da je ono što je davalo rezultate u prvom meču bilo upotrebljivo i u poslednjem, što može biti pokazatelj FMPovog neprilagodjavanja.

Partizan je do finala došao teže nego Železnik. Pre svega , odigrana su 4 meča (završni skor 3-1) , a pored toga crnobeli su morali da putuju za Podgoricu ( istina je da Podgorica nije Perm, ali putovanje je putovanje… ).

S druge strane, kada se analizira calendar playoffa i ritam takmičenja, pitanje je koja je opcija bolja – više odmora ili više utakmica ( naravno, sa dovoljno vremena za oporavak ). Od poslednjeg meča sa Zvezdom do prvog  sa Partizanom , FMP će provesti čitavih 11 dana bez utakmice. Partizan je iza sebe ostavio ekipu Budućnosti, koja je nekako tokom čitave sezone bila u senci, mada nema neke realne osnove za takvo njihovo “pomeranje”.

Tim koji ima MVP igraca lige – Milojević – tim koji dva zlatna iz Indijanopolisa – Čabarkapa, Smiljanić – tim koji ima “gomilu” mladih igrača zbog kojih  NBA timovi svraćaju do Podgorice više puta godišnje, tim koji ima najiskusnijeg playmakera 1. lige – Pajovica- e, pa takav tim je sve samo ne bezopasan.

Uz to, u duelu sa proslogodišnjim šampionima i ovogodišnjim liderima prvenstva, jasno je da su se rado izmakli u stranu i prepustili ono čuveno “mora se” crnobelima.

Na gostovanjima u Beogradu , Budućnost  je igrala bez pomenutog imperativa, sa puno motiva i energije na parketu. Ono sto je istovetno za prve 3 utakmice ove serije je način na koji se igralo u prvih 20 minuta. Naime, Podgoričani su u tim utakmicama uvek ostvarivali veću ili manju prednost, uz postizanje ogromnog broja poena u ranoj fazi napada ( na prvoj utakmici ukupan broj takvih poena je bio 38!!! , a na drugoj 25 ).

Kontranapad im je bio osnovno oružje – uspevali su da poentiraju čak i posle Partizanovih poena – kao i šut za 3 poena , naročito Koljevića,  koji se jednostavno mora kontrolisati u svakom momentu. Kada je uspevao da uspori igru, Partizan je goste uvlačio u pozicionu igru, u kojoj im se rešenja svode pre svega na igru Milojevića , pick-n-roll Pajovića,  i igru 1 na 1 Koljevića. Evidentno je da je Budućnost u svim utakmicama u drugom poluvremenu imala veliki pad u igri , jednostavno se može reći da su žrtve svoje sopstvene taktike.

Partizan je u tim trenucima insistirao na visokom tempu i agresivnoj odbrani, i to je uvek davalo rezultate. Broj poena iz prodora koje su crno beli postizali je rastao sa povećanjem umora protivnika, naročito se to moglo primetiti u drugoj utakmici.

Prvi meč u Podgorici, tačnije prvo poluvreme te utakmice je takvo da bi ga svako trebao sačuvati u svojoj video arhivi.

Pre toga, a verujem i dugo posle tih 20 minuta nećemo ponovo biti u prilici da budemo svedoci takvog šuterskog učinka pogodjenih 20 od 24 šuta iz igre, plus 15 od 15 penala …to je bio učinak Budućnosti ( Partizan je bio na sasvim solidnih 50 i vise procenata ).

Bakić je postigao 22 poena za poluvreme, a Pajović je održao javni čas organizacije košarkaške igre u napadu – 10 asistencija za manje od 20 minuta. Na sve to i Milojevic je imao svoj uobičajeni učinak , tako da je i treće “prvo poluvreme” bilo identično sa onime što se dešavalo u Beogradu. Na dobru igru domaćina, gosti su odgovorili nedobrom selekcijom šuta i prihvatanjem brže igre, bez strpljenja u nalazenju rešenja. I nastavak je bio sličan onome što smo već videli na prve dve utakmice, s tom razlikom što je pobednik ipak bila Budućnost.

Partizan je odigrao mnogo agresivnije u odbrani, često sa ponudjenim mis-matchom ( House , posle I Kecman, na Milojeviću ) na koji Budućnost nije dobro reagovala. Iz igre koja je donela veliku prednost se izašlo, kontrola igre crnobelih nije dopuštala lake poene u tranziciji, a Koljević je u tim momentima uspevao da razigra prvo sebe, pa tek onda tim ( srećom  po ekipu, pogodio je 3 trojke u tom periodu…a to je veći deo napadačkog učinka Budućnosti u tim minutima ).

Bolja fizička pripremljenost je omogućila Partizanu da sve do kraja drži Podgoričane u tonusu , odnosno da ih što više “iscedi” pred četvrti meč, jer dva dana svakako nisu dovoljno vreme za oporavak od utakmice ovakvog intenziteta.

Četrvrti meč je doneo drugačije “odnose;’ na parketu. Playmakeri Budućnosti su kontrolisani od prvog minuta pa sve do kraja, Milojeviću je limitiran broj primljenih lopti ( samo 3 šuta za prvih 20 minuta ), a Partizan je insistirao od samog početka na igri centara. Uz to, igrači Budućnosti su ovoga puta bili “primorani” da rade neuporedivo više u odbrani-Partizan igrao mnogo smislenije i pametnije, sa više strpljenja  nego u prethodnoj utakmici-što im je trošilo energiju
koju obično koriste za kontranapad i šuteve spolja .Tako uvedeni u zamor nisu bili ni blizu šuterskog učinka sa treće utakmice, dok je Partizan pokazao dosta raznovrsnosti u napadu. Osim pomenutih centara, odlično je igrala i spoljna linija, a pojedini igrači su odlično obavljali svoje zadatke na oba kraja terena iako su bili izmešteni sa svojih osnovnih formacijskih pozicija.

Sve u svemu, zrela igra u napadu i odgovornost u odbrani su doveli do najubedljivije pobede u seriji , koja je tom utakmicom i završena.Partizan će biti u prilici da odbrani prošlogodišnju titulu. Za razliku od nekoliko proteklih sezona, imaćemo prilike da ispratimo beogradsko finale. Samo je jedna stvar sigurna – biće odličnih utakmica!

Komentari 7
Čitajte
Pošalji komentar

Sport

Mnogi su se predali u prvom kolu plej ofa

Prvo kolo playoffa nije donelo - ama bas nikakva iznenadjenja. Prvoplasirana 3 tima, Partizan, FMP,  Zvezda – su bez nekakve posebne muke prošle svoje protivnike, čije

se igre mogu okarakterisati na sličan nacin – NEAMBICIOZNOST , u većoj ili manjoj meri.

sreda 14.05. 15:06 Komentara: 2

A.Džikić: Kup je gotov - živeo play off !

Nekoliko dana pre početka završne faze košarkaške sezone u Srba i Crnogoraca odigran je i finalni turnir Kup takmičenja, koji od ove godine nosi ime legendarnog Radivoja Koraća.

Šest prvoplasiranih ekipa naše Prve lige i dva pobednika republičkih kup takmičenja našla su se u Nišu, kako bi se “dogovorili” ko će ove sezone osvojiti prvi domaći trofej...

utorak 6.05. 13:22 Komentara: 5