Kosarka je postala globalna zanimacija

Puno razloga ima zbog kojih nisam zeleo da napisem ovaj komentar koji pocinje.Mislim, nisam zeleo da ga napisem odmah po zavrsetku Svetskog prventsva u Indijanapolisu. Sacekao sam par dana, malo "sabrao" utiske i neke od njih cu izneti.

Kada se ponovo pogledaju najave pred ovogodisnje SP, i kada se iste uporede sa zavrsnim poretkom ekipa, prvo sto se namece kao utisak je : KOSARKA JE DEFINITIVNO GLOBALNA ZANIMACIJA.

Iako su mnogi , na ovaj ili onaj nacin, negodovali zbog "nekih tamo" Afrikanaca i slicnih, a sve sa pricom da im nije mesto na smotrama najboljih, iako su se mnogi pitali gde je grcka, italijanska ili francuska reprezentacija ( uzimam ove 3 ekipe samo kao nama najblizi primer )...ovogodisnje prventsvo nije bilo siromasno. Niti igracima, niti prikazanom kosarkom.

Ocigledno je ono sto je i najavljivano : fizicke predispozicije igraca su mnogo iznad nivoa ranijih godina. Igraci su sve brzi, jaci, explozivniji. Medjutim, ne moze se pricati o njihovoj savrsenosti u izvodjenju elemenata kosarkaske igre. Zaista, moglo se videti i dosta manjkavosti, naravno, vise kod mladjih nego kod starijih.

Ono sto moze radovati sve prave ljubitelje kosarke je bila prilika da vide da i anonimusi ( za veliku vecinu onih koji su pratili prvenstvo ) igraju odlicno, kvalitetno i lepo za "oko" ( neki bi rekli da je to mozda i najvaznije ). Imena reprezentativaca Portorika, Angole, Novog Zelanda, Libana, mogu se naci u vrhu sve i jedne statisticke rublike. Uostalom, bili smo svedoci uspesnih igara nekih autsajdera, ima li boljeg primera od Novog Zelanda.

Nema sta, globalizacija kosarke je daleko odmakla, razlike izmedju najboljih i onih losijih su svakim danom sve manje, sto je vise nego odlicno. Naterace najjace nacije da se i dalje ozbiljno bave "nacionalnom kosarkom".

S druge strane, neke od ekipa nisu izvele svoje najbolje sastave. Pocev od sampiona Jugoslavije ( ima li nekoga ko ne bi zeleo da vidi Rebracu u ekipi ? ) i finaliste Argentine ( nije bilo Marsela Nikole, koji bi popunio jedinu rupu ovoga tima - poziciju cetvorke ), do Kanade , koja je igrala bez prve petorke, i Dream teama, koji je prilicno promenio sastav u od***nosu na prvobitni.

Ovakav spisak se moze uraditi za svaku od ekipa ( nesto vise malo kasnije u kratkoj pojedinacnoj oceni svih ucesnika ), i broj igrraca nije mali. Samim tim, i kvalitet je mogao biti na visem nivou, ali bih ipak dao jednu sasvim solidnu ocenu.

Imali smo prilike da vivimo i jedan broj mladih igraca, za koje se slobodno moze reci da su po prvi put nosili igru svoje reprezentacije. Ako analizu Jugoslavije ostavimo za kasnije, moze se reci da su igre nekih drugih momaka zaista za svaku pohvalu, bez obzira na njihove godine.

Anderson ( Brazil ), Penney ( Novi Zeland ), Yao Ming ( Kina...i pored njegovog NBA futura, ovo je bilo prvo vece takmicenje u njegovoj karijeri ) su samo neka od imena. Ako se pod mlade ( a to i dalje jesu ) podvedu i Kirilenko ( 21 godina ), Gasol ( 22 g ) moze se reci da je njihov broj zadovoljavajuci, i sigurno je da su to lica koja cemo jos dugo , nadam se, imati prilike da gledamo u dresovima njihovih reprezentacija.

Ako se govori o onima koji su podbacili, pa i razocarali, onda spisak pocinje sa reprezentacijom Amerike, pre ovog avgusta nazivanom Dream team. Vec sam pisao o tome da se o pravom DT ne moze ozbiljno polemisati , ali je i ovaj sastav bio daleko, daleko od nekvalitetnog.

Replike Dejlijeve kaznene expedicije iz `92. su do sada, teze ili lakse, uspevale da ostanu neporazene. A onda je Karlovom timu to uspelo cak 3 puta . SOK za one koji o tome vode racuna ( misli se na Americku federaciju ) i jasan zakljucak - sa nacionalnim timovima iz Evrope i J. Amerike se nije vise saliti, samo ih zaista najbolji mogu pobedjivati. Uostalom, nije li i tim Jugoslavije skup NBA igraca?

No, tudje brige neka ostanu tudje. O svemu je trebalo ranije da misle, i da malo povedu racuna. Po prvi put je ovakav tim vodio trener koji se ne moze pohvaliti vrhunskim dometima. Nema sumnje da se radi o dobrom treneru, kao sto nema sumnje i da je on jedini trener DT koji nema titule u svojoj karijeri.

Ono sto Amerikancima ostaje poslednja uteha i spas je cinjenica da najbolji NBA igraci zaista nisu bili u Indijanopolisu. To je i " dobra " vest za ostatak sveta - postoji znaci jos jedan "vrh" koji treba osvojiti. Ali zaista SAMO JOS JEDAN.

Sta smo imali prilike da vidimo na prventsvu, kakav tip i kakav kavlitet kosarke?

Vec napisah, mislim da je kvalitet bio sasvim dobar, i gluposti su price tipa :...gde ide kosarka kad je Novi Zeland cetvrti...". To nikakve veze nema sa padom kvaliteta, a price i ne mogu da postignu rezultate. Ima li sta normalnije od toga da svi zele pozicije na vrhu, gde , ipak, ima mesta samo za najbolje.

Kosarka se ubrzala, imali smo to prilike da vidimo. Ocekivalo se, uzevsi u obzir broj americkih trenera na mestima selektora prisutnih reprezentacija , da jedan broj ekipa igru brzu, "americku", kosarku, sa puno trcanja u tranziciji u oba smera, dobrim skokom i agresivnom odbranom, i kratkim napadima ( prakticno, koristi se vec prva sansa za postizanje poena ).

Evropske ekipe su poznate ( vecina njih ) po kontrolisanoj kosarci ( ipak su najtipicniji primeri , Grcla i Italija, propustili ovo prventsvo ) i tako je bilo i ovoga puta, sa izuzetkom Nemacke. Detman se nije nametao ekipi, i prilagodio je svoje zelje sa svojim mogucnostima. Novicki, ali i ostatak ekipe, voli da igra up-tempo kosarku, i to je i bio njihov stil. Rezultat je prisutan, prema tome moze se pricati o uspehu.

Iako se Imbroda dobar deo prvenstva hvalisao ( da ne upotrebim neki neprilicniji izraz ), Spanci nisu bili u vrhu efikasnih ekipa i nihov stil nije doneo rezultate. Trcali su odlicno, ali su se tresli kad je bilo najvaznije. Njihov stil je , mozda, brzi i od Nemaca, ali je izgleda negde zaskripalo kad je sve trebalo da funkcionise.

Rusija se prestavila u starom dobrom izdanju "lako cemo", iako sam ocekivao da se stvari promene. Ocigledno je da postoji kvalitet, ali rezultata u ovakvoj neodogvornoj igri nema.

Turci su "najsporiji" na svetu...a tim ima atletske kvalitete za sasvim drugaciju kosarku. Mislim da sam to vec napisao ( ponovicu, nadam se nije to problem ) : ako su Jahovic i Turkoglu , primera radi , najbolji igraci, onda bi i nacin igre trebao biti njima prilagodjen. Nije tajna da se obojica bolje snalaze u (naj ) brzoj kosarci, ali je Ors odabrao kontrolu...Ovoga puta mu to nije donelo rezultat ( kako to obicno biva, proslogodisnji uspeh niko ne pominje ).

O Jugoslaviji kasnije.

Juzno amerikanci trce, sutiraju, skacu, zakucavaju, ama bas svasta rade. I to isto rade i oni najbolji ( ovog puta Argentinci ) i oni najgori, sa razlikom u kvalitetu te igre (naravno ). I kad gube, i kad dobijaju, retko ce se neko njihovo izdanje oceniti kao "dosadno" i nezanimljivo. Dobre atlete, sa puno maste i fantazije u igri, sa odlicnim suterima i sa licima na kojima se vidi sta se dogadja na parketu. Sve pohvale, pre svih, Argentini i Portoriku ( igrali bez 3 igraca, kojima bi bilo mesta u petorci ), ali i Brazilu, koji je zavrsio smenu generacija.

Kanadjani su igrali bez svojih najboljih. Nije se ni moglo ocekivati vise. Potencijal ekipe za medalju i dalje postoji, ali je cinjenica da najbolkji igraju u NBA i da ih, izgleda, reprezentacija ne zanima previse.

Kina je imala medijski vetar u ledja , ali protivnicima to nije bas puno znacilo. Gde god je bilo tvrdo, Kinezi su se "savijali". Mnogo toga treba da se dogodi da bi se cilj - medalja u Pekingu - ostvario. Potencijala ima ( cuveni kineski zid ) , ostaje da se vidi na koji nacin ce se razvijati. Mislim ( jasno je da je medalja nacionalni projekat ) da cemo bti svedoci radjanja nove kosarkaske sile.

Novi Zeland je napravio cudo...samim dolaskom na prventsvo ( pobedjena Australija , bez dvojice najboljih Novozelandjana ). A onda su nastavili da prave cuda. Moral, kvalitet, lepa kosarka - bilo je svega. Iz kakvih su se samo "bunara" vadili Kiviji, bilo je to milima gledati. Nije se moglo preko Jugoslovena, ali i cetvrto mesto je ISTORIJA.