Igrali smo bez kompleksa i uvereni u pobedu nad SAD

Spanija - Nemacka 62:70

Spanska reprezentacija ce polufinale gledati na TV-u, ako termini njihovih utakmica od 5-8 mesta to budu dozvoljavali. Eto, vidite kako jedna lopta moze da promeni karijere mnogih ljudi. Jednog dana su prekoputa dream-teama, a drugi dan se pripremas da bi odigrao sto bolje – da se barem, izbegnu kvalifikacije za Olimpijadu – a Gasol vise ne siri ruke i ne mlati glavom.

Kako je turnir odmicao, a ulog postajao veci, neke ekipe, ( o njima kasnije) su igrale bolje, kvalitetnije i koncentrisanije. Sa druge strane, nekima pritisak izgleda nije prijao.Kako se prvenstvo blizilo kraju, procenat suta sa distance spanske ekipe je rapidno padao. Neminovnost je – losija igra i porazi.

Dok se igralo po grupama, Spanija je demolirala sve stpo joj se naslo na putu, agresivna igra, kontranapadi, sutevi sa 6,25 metara i majstor Gasol – to je bila koncepcija trenera Imbrode. Ali, sta onda kada sut pocne da ih izdaje ?

Cetvrtfinale im je donelo Nemce, koji su imali resenje za sve ovo navedeno.Uz malu razliku – njihov majstor je veci majstor od Gasola. Spanci su sve »bacili« na dva NBA igraca ( Gasol i Navaro), A Nemci su se bacili na njih. Tandem je sutirao 35 puta, od ukupnih 59, i pogodio tek 11 lopti. Ostatak spoljne linije ( njih sestorica, zajedno su postigli tek 15 poena). Toliko o onima za koje je Imbroda izjavio nesto u stilu » pronosioci moderne kosarke«.

Ni Nemci nisu fenomenalni, ali ce igrati u polufinalu sa Argentincima. Tacno je da imaju praznih minuta u igri ( - 15 u trecoj cetvrtini), ali znaju sta je potrebno da urade za pobedu, i to upravo rade ( + 14 u poslednjih deset minuta). Imaju superstara koji brine o njima, naravno, to je Dirko Novicki – i ocigledno ih vodi stazom uspeha. Sad, gde ce zavrsiti njihova staza – to je vec drugo pitanje. Odlicno je igrao i nemacki internacionalni program – Demirel, Okulaja i Pesic, mada je ovaj poslednji presudio onima, koji su mu nekoliko dana pre, nasekirali oca. Samo na kraju poredjenje uspesnosti suta iz reketa, odnosno suta za dva peona: Spanija 30-11, Nemacka 40-21: Gasol vise ne siri ruke i ne mlati glavom ( uostalom, neka stane iza svojih reci: »Ako pobeda protiv Jugoslavije i znaci neuspeh u daljem toku prvenstva – mi je i dalje zelimo«)

Argentina - Brazil 78:67

Da, istina je da je Argentina vlasnik prvog skapla dream-teama, ali je takodje cinjenica da im je to poslo za rukom na utakmici koja nije imala knock-out karakter.Svakako, ta pobeda je nesto cime ce se zauvek diciti i ponositi, ali, njihove komsije iz Brazila izgleda da cela ta situacija pre cetvrtfinala, nije puno impresionirala. Oni koji su ocekivali reprizu one igre Argentinaca, su se malo preracunali. Brazil je svestan kvaliteta svog rivala, a i na prventsvo su se plasirali pobedom nad plavo-belima.

Posle prvih dvadeset minuta rezultat je neresen, a Argentina, naravno, daleko od jucerasnje igre i kvaliteta. Ni Brazil ne briljira, ali referentni sistemi im svakako nisu podjednaki – moze se reci da su Brazilci bili zadovoljniji.

Prelomni trenutci su u trecoj cetvrtini, koju Argentina dobija sa 30:22, kada plavo –beli bolje skacu pod oba kosa i kompenzuju katastrofalan sut. Brazilci se poslednji put realnije priblizavaju par minuta pre kraja, ali nemaju snage za preokret.Marselinjo i Rozerio nesto zapazeniji, dok je najbolji Brazilac Mazucini sa klupe postigao 20 poena za 24 minuta. Jucerasnji heroji, zaista, u jadnom stanju – Sancez, Skonokini i Volkoviski zajedno 0 poena , Djinobili bez trojke 7-0. Raspolozeni Skola i Oberto su ocekivano eksploatisali deficit Brazilaca u visini i tezini, uz podrsku Nocionija.

Argentina je pokazala da ima slabosti – koje nisu zanemarive. Kada im se ne udje u masinu, kada se utakmica ozbiljno pripremi, sigurno nisu nepobedivi.

Novi Zeland - Portoriko 65:63

Iznenadjenja postoje na svakom takmicenju, u vecoj ili manjoj meri. Ali, ono sto Novi Zeland postize u Indijanopolisu je svakako pisanje istorije. Ne radi se samo o tome sta prvak Okeanije prikazuje u utakmicama sa direktnim protivnicima, radi se o tome sa Novi Zeland uspeva da postigne u toku samih utakmica.

Poznati su njihovi veliki preokreti i takozvani »povratak iz mrtvih«, u utakmicama, primera radi protiv Rusije i Kine. Ali, niko nije ocekivao da ce Novi Zeland uci u borbu za medalje. Portoriko je posle prvog mesta u grupi, odigrao zaista katastrofalno. Posle nekoliko utakmica probudio se Elia Ajuso, ubacio 7 trojki ( 24 poena), medjutim, prvi covek prvenstva Karlos Arojo je za 30 minuta postigao 8 poena. Nista mu nije polazilo za rukom, jednostavno, nije bio efikasan kao na prethodnim utakmicama , kada je svoj tim vodio do pobeda. Podrska u reketu svojim spoljnim igracima, ovoga puta je izostala od strane Ortiza i Santijaga. Cak je i »starac« Minsi morao da ulazi sa klupe, ali sve to nije bilo dovoljno da se ekipa Novog Zelanda savlada.

Ni Novozelandjani se nisu mogli osloniti na svog najbolje igraca. Mark Dikel plejmejker je odigrao najlosiju i realizatorski najslabiju utakmicu na sampionatu. Medjutim, 8 asistencija govore sta je uradio za svoje saigrace. Za poene su bili zaduzeni Dzons i Kameron, koji su uspeli da ravnotezu igre prebace na spoljne pozicije i »otpariraju« zaista snaznom Portoriku. Kako god, Novi Zeland ide na Jugoslaviju, i mislim da je uspesnoj prici tu kraj.

Jugoslavija - SAD 81:78

Jugoslavija je pobedila »dream team«, i sto je mnogo vaznije u utakmici koja je bila nokdaun karaktera, potpuno drugacija od onoga sto je Argentina uradila samo dan pre toga.

Iako su mnogi ocekivali utakmicu u kojoj ce se videti nesto novo od strane americke reprezentacije, prakticno 40 minuta imali smo prilike da vidimo izuzetno jalov i pogresno postavljen napadacki sistem ovih igraca.

Nikako se ne moze reci i tvrditi da je americki tim bez talenta i kvaliteta. Ali, sav taj kvalitet i talenat, sigurno nisu ukomponovani na najbolji moguci nacin. Ovo je najbolj vreme da se kaze ono sto su mnogi izbegavali da javno izreknu – dream team po prvi put vodi trener koji u svojoj karijeri nema titulu ni na jednom nivou takmicenja, na kom je radio. Naravno, Dzordz Karl je skup trener sa puno toga iza sebe. Medjutim, da li je neuspeh reprezentacije posledica loseg pristupa, kratkih priprema od svega 15 dana, ili jednostavno ovaj skup igraca ne moze da igra kvalitetnije, ostaje da se analizira posle prvenstva.

Jugoslavija je od kako je pocela da eksploatise ideju sa dve »petice« u igri prakticno nepobediva. Divac i Koturovic, i u rotaciji Tomasevic, zaista dobro odradjuju svoj posao. Broj skokova protiv ekipe kao sto je americka reprezentacija, odnosno brojka od 40 skokova, od toga 11 u napadu, dovoljno govori o tome sta su Divac, Koturovic i Tomasevic uradili, uz veliku podrsku krilnih igraca Bodiroge i Gurovica , koji su zajedno imali 13 skokova. Jugoslavija je krenula odlicno, na pocetku napravila brejk, ali amerikanci su se vratili. Posle toga utakmica ulazi u tok u kome se igra kos za kos, sa malom prednoscu Jugoslavije.

Sav uspeh, odnosno sve ono sto se dobro desava na parketu, sigurno je vezano za ime Vlade Divca, koji u prvom poluvremenu postize 16 poena. Jednostavno, on je taj igrac koji je Amerikancima potpuno neresiv. Pesic se ovoga puta odlucuje za rotacije 8 igraca. Na parketi nismo videli najmladjeg, Cabarkapu Zarka, sto je naravno i ocekivano, kao i u startu drugog plejmejkera Igora Rakocevica. Utakmicu je poceo Vujanic, koji je vremenom, izgleda postao starter u ovoj reprezentaciji ispred igraca L.A Clippersa Marka Jarica. Na terenu takodje nije bilo ni tandema Seattle Supersonics-a Drobnjaka i Radmanovica, koji apsolutno nisu ni ulazili u igru, dok su njihove minute podelili pomenuti krilni igraci Bodiroga i Gurovic, kao i Koturovic, koji opravdava velike minute koje dobija iz utakmice u utakmicu.

Stojakovic je prvi strelac ekipe, i svakako igrac koji privlaci najvecu paznju svake odbrane. Medjutim, zaista je i ostatak ekipe juce bio kvalitetan. Ono sto ih je karakterisalo, a to je igra bez ikakvog kompleksa i potpuna uverenost u trijumf – to je ono sto se primecivalo u svakoj sekundi ovog meca. I pored uspona i padova u igri ( od + 8 do –12), zaista, ekipa Jugoslavije je delovala kao ekipa koja moze da dobije dream team – sto je na kraju i pokazala.

Ako se mora izdvojiti heroj, onda je to svakako Milan Gurovic, koji je u poslednja 3 minuta postigao 3 trojke ( sve tri preko ruke odbrambenih igraca americke reprezentacije). Ne treba zaboraviti i da je Marko Jaric pogodio sva 4 slobodna bacanja i prakticno odrzavao Jugoslaviju sa minimalnom prednoscu.

Jugoslovenima ostaje da probaju da ponove fenomenalan sut za 3 poena od 17 – 10 , i da probaju da iskontrolisu igru unutar reketa, gde nisu bili preterano efikasni.

Na ovom turniru,Jugoslavija je imala najmanji broj izgubljenih lopti ( 11), na najvazanijoj utakmici i protiv najvaznijeg protivnika, u utakmici u kojoj vas poraz izbacuje iz borbe za medalje.

U najvaznijijoj utakmici prvenstva, u cetvrtfinalu, Jugoslavija je pobedila Ameriku i pokazala joj da je sa pravom dosla u Indijanopolis kako bi odbranila tron.

Sta reci o Americkoj reprezentaciji ?

Drugaciji pristup i energija na terenu. Ali to nije bilo dovoljno da se pobede raspolozeni Jugosloveni. Vec na pocetku rekao sam nekoliko stvari o treneru Dzorzu Karlu i uputio nekoliko kritika na njegov racun. Ali, zaista smatram da ova ekipa moze da igra na mnogo drugaciji nacin i da se kvalitet ovih igraca americke reprezentacije moze upotrebiti na drugaciji nacin.

Apsolutno mi nije jasna koncepcija u kojoj se eksploatisu neki delovi igre na silu, bez ikakvih preduslova za takav uspeh. Medjutim, ne treba zaboraviti jos jednu cinjenicu – a to je da je dream team ubedljivo nadskakan. Ekipa Dzordza Karla je izgubila bitku pod kosevima 40 – 29 u korist Jugoslavije. Ono sto je sigurno promenilo tok utakmice su dva brya penala Pola Pirsa (koji je za dva minuta dobio dve licne greske), ali to sigurno nije opravdanje.Amerikanci na celom turniru nisu izgledali preterano ubedljivo, nisu izgledali onako kako su ocekivali oni koji su ih poslali tu, da brane i odbrane mit o nepobedivosti drim timova.

Jugoslaviju u polufinalu ocekuje ne moze se reci lagan posao, ali je Novi Zeland mnogo prijatniji protivnik, nego recimo Nemacka, koja ce igrati protiv Argentine. Nadamo se da ce sve biti u redu i ponavljam:

Razmisljati samo pozitivno !!!