Sport / Aleksandar Babić 0

Roberto Ravalja za B92: „BMW ceni lojalnost“

Prvo Svetsko prvenstvo turističkih automobila održano je 1987. godine i osvojio ga je Italijan Roberto Ravalja u BMW-u. Zbog previsokih troškova takmičenja, na sledeći globalni šampionat čekalo se do 2005, kada je Ravalja kao šef tima ROAL Motorsport postao jedan od WTCC protagonista. Bivši trofejni trkač iz Venecije sinonim je za najraznovrsnija nadmetanja turističkih automobila, a u sve njegove vozačke i poslovne aktivnosti utisnut je pečat „Bavarskih motornih radionica“. Posle jednogodišnje WTCC pauze, ROAL se vratio u Svetsko prvenstvo. Dok se ekipa pripremala za nastup u Monci, Ravalja nam je ljubazno organizovao intervju sa svojim vozačem Tomom Koronelom i pronašao vreme da i sâm odgovori na nekoliko pitanja.

Izvor:
© ROAL Motorsport

Bili ste jako uspešan trkač, svetski, evropski, italijanski i DTM šampion. Možete li uporediti trke osamdesetih sa savremenim WTCC prvenstvom, ono svetsko takmičenje sa ovim?
„Rekao bih da su potpuno različiti. Kad sam se ja trkao u svetskom šampionatu 1987, to su bile trke dugog trajanja, sve su bile od po 500 kilometara i takmičila su se po dva pilota. Sada su trke jako kratke, jedna traje 25 minuta, odnosno 50 kilometara i ceo mentalitet se promenio, jer ranije se razmišljalo o trkama koje traju dugo, sad se razmišlja o trci koja traje nekoliko krugova, i trkanje se odvija na prvoj krivini. Danas je mnogo borbenije u odnosu na vreme kada je celo takmičenje bilo zasnovano na dužim trkama. To je najveća razlika.“

A automobili?
„Ove savremene automobile nisam vozio, probao sam tek neki krug, pa vam ne mogu govoriti o razlikama. Ali, nije se mnogo promenio auto. Krući je nego pre, ali način vožnje nije se mnogo promenio. Kao što su svi automobili evoluirali, evoluirali su i ovi. Sada su turistički automobili sofisticiraniji, postoji telemetrija, sve je usmereno ka analizi podataka. Kada sam se ja trkao, nije postojalo mnogo. Više od svega, računao se osećaj koji je vozač prenosio inženjeru, a danas inženjer posredstvom telemetrije vidi sve šta automobil radi.“

Krasi vas potpuna lojalnost BMW-u. Obično se očekuje da će jednom Italijanu neke druge boje biti draže.
„Ja sam kao trkač počeo sa BMW-om. Dve godine pre nego što sam prestao da se trkam, 1995, postao sam diler BMW-a. Kad sam 1997. prestao s trkanjem, želeo sam da napravim tim, a pošto sam bio pilot BMW-a, i imao prodavnicu BMW automobila, bilo je logično da uvek radim sa BMW-om.“

© ROAL Motorsport

Koji su kvaliteti potrebni da bi neko na čelu ekipe u isto vreme uklopio sportsku i poslovnu stranu cele operacije?
„Nije lako, jer za sport treba mnogo novaca ako želite da budete dobri. A da bi se pronašlo mnogo novca, potreban je biznis. Biznis je otud tako osmišljen da se pronađe budžet za trkanje. Do sada smo uvek uspevali da pronađemo novac, da sklopimo budžet, zahvaljujući i BMW-u. Ne znam kakve ja tačno imam kvalitete. Treba da budete i pomalo političar, a ja sam imao i nešto sreće, jer sam imao prošlost trkača koji kod BMW-a ima kredibilitet. A BMW je marka koja uvek uvažava onoga ko je radio s njom. Do sada su mi uvek u ponečemu pomagali, da bih mogao da idem napred.“

Srećni ste što ste se sa ROAL motorsportom vratili u WTCC?
„Da, jako sam srećan. Poslednju sezonu izvezli smo 2009. sa Zanardijem i Ernandesom, posle smo prestali. Posvetili smo se Međunarodnom Superstars šampionatu sa BMW-om Italija, sa BMW-om 3, tu se trkamo i sada. Onda je ponovo došla prilika da nastupimo u WTCC-u sa Tomom Koronelom. Ujedinili smo budžete, naš i Koronelov, i uspeli smo da uđemo u WTCC, šampionat koji mi se mnogo sviđa.“

Kažete „prilika je došla“. Kako tačno?
„Prilike ne dolaze slučajno, ovu smo priliku tražili i stigla je zahvaljujući mnogim malim faktorima, i političkim, i budžetu, i volji da uđemo u WTCC. Svemu pomalo.“

© BMW AG

Ko je najbolji vozač protiv koga ste u karijeri vozili?
„U celoj karijeri? Ima ih mnogo. Dobro sam poznavao Emanuelea Pira, jer se trkao sa mnom. Uvek je bio superbrz vozač. Ima ih mnogo, kao što su Klaus Ludvig, Stiv Soper, Džoni Čekoto, ne mogu svih ni da se setim.“

A ko je najbolji vozač koji se takmičio za vaš tim?
„Ove godine još ne mogu da ocenim Koronela. Najbolji vozač kojeg smo dosad imali u timu bio je Antonio Garsija. Nije osvojio nijednu trku, ali ga smatram najboljim pilotom kojeg smo imali, jer je bio jako brz i bio je izvrstan suvozač. Ono što mu je nedostajalo bilo je malo ratobornosti i malo drskosti u kratkim trkama. Sad mu ide jako dobro, ali vozi trke izdržljivosti. On je po meni najbolji pilot koga smo imali. Antonio je jako, jako brz vozač i jako je dobar kad ga imate kao partnera u automobilu. Na jako kratkim trkama, gde treba voditi pravi rat, nije bio posebno drzak.“

Sa zadovoljstvom govorite o trkama na dužu distancu, kada dva pilota dele isti auto. Ipak, sa stanovišta set-apa to nikad nije idealna solucija ni za jednog od njih.
„Sigurno da vozač koji se trka sam može da podesi auto kako god želi. U trkama dugog trajanja, treba znati kako se vozi auto koji je u set-apu kompromis između mene i drugog pilota. Takav je i mnogo teže voziti. Lakše vam je kad ste sami, teže kada ste s nekim u paru. Ja sam svakako više voleo trke na dužu distancu gde učestvuju najmanje dvojica, to me je privlačilo. Duža trka je sigurno lepša. Trebalo bi da ove trke (WTCC) traju ne 20, nego 40 minuta. Malo duže.

© BMW AG

Za vas je dugo i u raznim kategorijama vozio Alesandro Zanardi. Koliko je timu značilo da u svojim redovima ima takvu superzvezdu?
„Zanardi je ličnost koja privlači veliku pažnju javnosti. Izvrstan je za imidž, u timu je bio mnogo godina i nama je to pričinjavalo zadovoljstvo. Radili smo zajedno, posle je odabrao trke bicikala (za hedikepirane) umesto auto-trka. U dobrim smo odnosima, on živi blizu sedišta ekipe i viđamo se svake nedelje. Možda bi jednog dana mogao da se vrati automobilizmu, to ne bih mogao da vam kažem.“

Da li ste bili zainteresovani da uđete u DTM sa BMW-om u sezoni 2012?
„Da, kandidovao sam se, ali nas nisu odabrali. Odabrali su tri ekipe, i to tri nemačke ekipe. To je bio izbor BMW Motorsporta, da uzmu tri tima koja su im jako blizu, na teritoriji Nemačke.“

Kako ste se ove sezone opredelili za Koronela?
„On je dobar za nas jer je jako iskusan i prilično pouzdan. Zadovoljan sam što ga imam u ekipi, mislim da ćemo uspeti da izvezemo neke dobre trke. U Kuritibi je završio drugi i četvrti, u trci 2 smo čak mogli i da pobedimo, bili smo blizu. Zolder nije prošao dobro, nismo uspeli da izvezemo dobre kvalifikacije. Posle je u trci 1 imao incident u drugom krugu, ne svojom krivicom, ali takve su trke.“

Naravno da bi bilo korisnije da tim ima dva automobila i još jednog vozača.
„Za to nemamo novca. Pokušavamo da za budućnost obezbedimo drugi auto. Možda na poslednjim trkama. Sada tražimo novac da spremimo drugi auto, posle ćemo videti.“

© ROAL Motorsport

Dokle se s BMW-om 320TC može stići protiv Ševroleta?
„Auto ide jako dobro, veoma je moćan. Jedini problem je u tome što je Ševrolet fabrička kuća, oni imaju budžet, mislim, četiri puta veći od našeg i sebi mogu da dopuste da izvezu mnogo testova, a mi ne. Mi smo izvezli jedan, dan uoči Monce, trajao je dva sata. Više od svega, tu smo sticali iskustvo, omogućavali pilotu da se navikne na auto i na stazu, a to smo dosad mogli da radimo samo tokom trkačkih vikenda.“

*Realizaciju ovog intervjua omogućile su kompanije Mišlen i Delta motors.

Komentari 0
Čitajte
Pošalji komentar

Sport

Robert Vikens za B92: „F1 je cilj celog mog života“

Robert Vikens je vicešampion Formule 2 i GP3 serije. U 2011. štićenik je trkačkog programa Marusje i jedan od favorita za titulu u najjačoj Formuli Reno. Svetsku seriju već je vozio 2008. i vratio se u tim Karlin s ciljem da se popne na njen tron. Prema rezultatima, brzini i pameti, spada u najkvalitetnije vozače šampionata i s pravom se nada naslovu. Pedigriran i potvrđen na brojnim frontovima, Kanađanin izgleda dostojan i mesta u Formuli 1, a dogodi li se to u kokpitu Marusja-Virdžina, Vikens će elitnu automobilsku disciplinu upoznati na najteži mogući način.

Aleksandar Babić subota 28.05. 20:20 Komentara: 0

Luka Filipi za B92: „Ferari je san i kada je košmar“

Luka Filipi je trkač sa najviše startova u GP2 seriji, najviši dometi su mu 4. i 5. mesto u generalnom (2007, odnosno 2009. godine). Izgledalo je kao da ima sve što treba da bi bio sledeći brzi Italijan, ali kockice se nikad nisu potpuno složile. Bio je u predsoblju Formule 1 sa Honda F1 timom, pa se ekipa ugasila. U Monci je gostovao u Auto GP seriji sa timom Super Nova, u kojem je ostvario svoje najbolje GP2 rezultate. Vrlo artikulisano i iskreno pričao nam je o sopstvenim loše odigranim potezima i otkrio zašto je njegov pokušaj u trofejnom ART GP-ju okončan razočaranjem. Luki je potrebno okruženje u kojem se dobro oseća, mesto gde ga vole i cene da bi pružio maksimum, a ovu sezonu sâm označava kao prekretnicu u karijeri.

Aleksandar Babić četvrtak 26.05. 21:36 Komentara: 0

Albert Kosta za B92: „Idol mi je Valentino Rosi“

Do Alonsa su se u Španiji računali samo asovi na dva točka i Karlos Sainc. Posle dve Fernandove titule, odande je logično očekivan talas formula trkača, imena je bilo mnogo, ali su oni najuspešniji stigli najdalje do GP2 serije. Svoju šansu čeka i Albert Kosta, momak koji se već drugu godinu trka u Formuli Reno 3.5, pošto je prethodno osvojio onu dvolitarsku. On nikad ne skida osmeh s lica, bilo da je tema nedostatak budžeta, podešavanje auta, ili zanimljiva scena koju je ugledao u svojoj hotelskoj sobi prošlog leta u Budimpešti. Kosta pokušava da s minimumom sredstava izvuče maksimum i stalno bude makar u prvih pet, ako već auto ne može više. Ovo je priča o njegovom trudu i osnovanim nadama. (Ne očekujte pikanterije iz Budimpešte 2010, našem sagovorniku obećali smo potpunu diskreciju...)

Aleksandar Babić utorak 24.05. 17:13 Komentara: 1

Aleksander Rosi za B92: „Biću sledeći Andreti“

Sledeći Amerikanac u Formuli 1 neće se prezivati ni Andreti, ni Rejhal, već Rosi. Tako veruje i misli Aleksander Rosi, devetnaestogodišnjak koji se najozbiljnije od svih pilota iz Sjedinjenih Država posvetio kategorijama u predvorju Formule 1. Aleksovom karijerom upravlja njegov otac i momak je već u programu razvoja mladih vozača Tima Lotus. Posle sezona u GP3 šampionatu, GP2 Aziji i Formuli master, Rosi u 2011. nastupa za ekipu Fortek u Formuli Reno 3.5 i već je osvojio inauguralnu trku godine na Motorland Aragonu. U Monci nas je ambiciozni trkač iz Kalifornije upoznao sa svojim planovima...

Aleksandar Babić subota 21.05. 19:20 Komentara: 4

Trevor Karlin za B92: „Fetel poseban, Vernj i Vikens blizu“

U Formuli Reno Karlin je tim plave krvi. Engleska ekipa osvojila je preko 180 pojedinačnih trka u juniorskim formula serijama, ukupno šest titula u Britanskoj Formuli 3, od čega su Algersuari, Rikardo i Vernj izborili tri poslednje uzastopno. U ovoj sezoni Kariln se takmiči u Britanskoj F3, GP3 seriji, Formuli Reno 3.5 i GP2 šampionatu i na raspolaganju ima čitavu lestvicu koja pilotima pruža direktnu prohodnost do Formule 1. Kako takav tim deluje, kako stiče poverenje velikih igrača u poslu i kako ratuje na četiri fronta, ispričao nam je vlasnik Trevor Karlin na Nacionalnom autodromu Monca, otkrivši ko je najbolji vozač s kojim je ikada radio. Njegov izbor i nije iznenađenje...

Aleksandar Babić petak 20.05. 13:39 Komentara: 1

Gala vikend u Monci: WTCC, Formula Reno 3.5 i Auto GP

Ako je auto-sport vrsta religije, Monca je jedno od njenih svetilišta. Kolevka trkanja u kontinentalnoj Evropi podignuta je 1922. godine i treći je najstariji namenski građeni autodrom na svetu. Tokom minulih devet decenija na asfaltu „magične piste“ voženo je preko osam hiljada auto i moto trka. Idućeg vikenda na Nacionalnom autodromu tražiće se najbrži u pet različitih automobilskih kategorija, najavljujući ovaj bogati program, mi pravimo presek stanja u šampionatima onih najatraktivnijih.

Aleksandar Babić sreda 11.05. 18:40 Komentara: 1

GP2 2011: Francuska posla?

Ovogodišnji GP2 šampionat počinje kada i evropski deo sezone Formule 1, na turskom Istanbul parku. Velika generalna proba za internacionalnu seriju trebalo je da bude azijska GP2 sezona, iz niza razloga smatrana važnijom od bilo koje prethodne. Na originalnom Azija kalendaru bile su tri runde i šest trka (jednom Abu Dabi, dva puta Bahrein). Na Jas marini je voženo, ali se zbog otkazivanja trka na Sakiru sve pretvorilo u fijasko. Da bi takmičenje imalo neki smisao, a titula šampiona posedovala neku vrednost, u martu je organizovano drugo i finalno nadmetanje na stazi „Enco i Dino Ferari“, pa je Roman Grožan u svoj već impresivni trkački bilans mogao da upiše i drugu titulu prvaka GP2 Azije.

Aleksandar Babić petak 6.05. 12:24 Komentara: 0