Sport / Aleksandar Babić 0

Luka Filipi za B92: „Ferari je san i kada je košmar“

Luka Filipi je trkač sa najviše startova u GP2 seriji, najviši dometi su mu 4. i 5. mesto u generalnom (2007, odnosno 2009. godine). Izgledalo je kao da ima sve što treba da bi bio sledeći brzi Italijan, ali kockice se nikad nisu potpuno složile. Bio je u predsoblju Formule 1 sa Honda F1 timom, pa se ekipa ugasila. U Monci je gostovao u Auto GP seriji sa timom Super Nova, u kojem je ostvario svoje najbolje GP2 rezultate. Vrlo artikulisano i iskreno pričao nam je o sopstvenim loše odigranim potezima i otkrio zašto je njegov pokušaj u trofejnom ART GP-ju okončan razočaranjem. Luki je potrebno okruženje u kojem se dobro oseća, mesto gde ga vole i cene da bi pružio maksimum, a ovu sezonu sâm označava kao prekretnicu u karijeri.

Izvor:
GP2 Series Media Service

Ove sezone nastupaš i u Auto GP seriji. Otkud to?
„Već sam vozio neke Auto GP trke prošle godine. Osvojio sam prvu trku serije u Brnu i poslednju, ovde u Monci. Na zvaničnim testovima u Barseloni pre mesec dana, sa Super Nova timom, bili smo oba dana najbrži. Tada nismo znali da li dolazimo u Moncu, jer je u isto vreme sa istim timom, trebalo da počnem GP2 šampionat. I tamo smo testirali, vozili smo prvu GP2 trku u Turskoj, vikend je bio vrlo dobar, pa je Super Nova odlučila da me ponovo pozove i da se opet trkamo zajedno u Monci, postignemo dobar rezultat i pokažemo da je auto vrlo brz. U ovom trenutku nisam siguran da ću biti prisutan na sledećoj Auto GP rundi, jer sada neki drugi vozači pokušavaju da dođu na moje mesto, a ja ću se usredsrediti na svoj GP2 program.“

U timu Super Nova praktično si deo porodice?
„Da, imamo sjajan odnos. Njihov sam vozač od 2007, to je neobično za niže kategorije, hranioce Formule 1. Imamo tako dobar odnos i rezultate da uvek verujemo jedni drugima, verujemo da možemo dalje i nastavljamo da se trudimo zajedno. Ove godine ponovo imamo šansu da se zajedno trkamo u GP2 seriji i u ovom trenutku sve ide jako dobro. Čak i u Auto GP-ju žele da budem s njima, jer veruju da zajedno možemo učiniti nešto krupno.“

Ko odlučuje o tvojim angažmanima?
„U ovom trenutku sve radim sam. Bilo je ljudi koji su pokušavali da mi pomognu, ali, konačno, ja sam jedini kome je stvarno stalo do moje karijere. To nije lako kao kad imate dobrog menadžera, jer ponekad moram da se nosim sa nečim što nije deo mog posla, što nije moja dužnost. Ali, kada ekipa razgovara direktno sa mnom i razume moju strast i moje trkačke motive, to je uvek dobra karta koju mogu da odigram. Sa Super Novom nema posrednika, direktno komuniciram sa Džonom i Dejvidom Sirsom (šef tima), uvek sve dogovaramo zajedno.“

© AutoGP.org 2010

Istovremeno se takmičiš i upravljaš svojom karijerom. Nije li to previše posla?
„Ne, do prošle godine mi je uvek pomagao otac. Bio sam, možda, premlad da razmišljam o mnogim stvarima, ali mislim da me to sada čini još motivisanijim. Jer kada dođem na stazu, znam da sam tu i zahvaljujući mom napornom radu preko nedelje da pronađem trkačko sedište i mesto u timu. Stižem još motivisaniji, jer se puno trudim da stignem do trkačke piste, sada je vreme da to zaokružim i napravim rezultat. Lepo je biti zahvalan nekome kao što sam ja zahvalan Super Novi, ali osim njih, sve drugo obezbedio sam sam.“

Imaš li lične sponzore koji te prate?
„Ne u ovom času. Sada Super Nova brine o finansijskom delu, i jedni i drugi trudimo se i pokušavamo da pronađemo sponzore, ali pošto jako želimo da se trkamo u GP2 i budemo pobednički tim, radimo na istom cilju, na istoj smo strani, partneri smo.“

Promenio si najviše GP2 timova, statistika kaže da si vozio za pet.
„Istina je, vozio sam mnogo GP2 trka i takođe, dva puta sam nesrećno donosio pogrešne odluke o izboru tima. Dva puta sam morao da menjam ekipu tokom sezone, tako da moja karijera ponekad nije bila na pravom putu, nisam bio na pravom mestu. Nisam vukao sve prave poteze. Ali, to se dešava.“

GP2 Series Media Service

Ko su bili ti pogrešni timovi?
„Moja prva GP2 sezona bila je 2006. Godinu pre toga osvojio sam F3000 šampionat s Durangom, za mene bi bilo sjajno da sam nastavio s njima, jer bih imao svog ličnog inženjera, s kojim sam radio mnogo godina pre toga. Imao bih oko sebe tim koji zna moje performanse, ali zbog nekog sponzorskog aranžmana, morao sam da potpišem za Koloni. Situacija je bila teška, posle nekoliko trka rešili smo da se raziđemo i pošto u Durangu nije bilo mesta, morao sam da pređem u BCN. Ta sezona bila je donekle proćerdana. Te dve ekipe tada zaista nisu bile moj plan, bilo bi mnogo bolje da sam prvu GP2 godinu proveo s Durangom.“

„U 2008. bio sam Hondin vozač i bio sam pod blagim pritiskom da potpišem za ART. ART je u to vreme bio očigledno vrhunski GP2 tim, ali to nije bilo pravo mesto za mene, svakako mi je trebalo drugačije okruženje. Posle nekoliko trka, nismo imali rezultate koje smo očekivali nakon moje vrlo dobre 2007, i odlučili smo da se rastanemo. Jedino preostalo mesto bilo je Arden, gde je atmosfera bila dobra, ali možda je bilo prekasno da se auto razvije i učini konkurentim. Ni ta sezona nije bila pogodak. U 2006. i 2008. ja i ljudi oko mene napravili smo istu grešku. Ta četiri tima možda nisu bila ispravna odluka.“

Šta je pošlo naopako s tobom i ART-om? Oni su ekipa koja stvara šampione...
„Oni to rade i jako su profesionalni. Ono što mi se definitivno nije svidelo - na svakoj trci uvek su hteli da me uče kako da vozim auto. Davali su mi obilje informacija i podataka, govorili mi šta da radim, gde da kočim, kako da ubrzavam. Pokušavali su da me nauče kako da vozim, a verujem da mi to nije bilo potrebno. Hteli su da vozim onako kako oni žele, a nikad nisu probali da mi daju auto kakav sam ja tražio, nikada nisu hteli da čuju šta sam pokušavao da im objasnim. Nikada nisu hteli da pokušaju da mi načine auto malo upravljivijim. Imam svoj stil vožnje, za koji ne verujem da je čudan, jer bio sam brz u mnogim automobilima, s mnogim inženjerima i timovima, ali očigledno mi treba inženjer koji veruje u ono što govorim. Takvog sam imao i imam ga u Super Novi. U to vreme nije mi bio potreban tim s kojim se borim, kojem treba da objašnjavam da imam vozački stil koji funkcioniše, već ljudi okolo koji veruju u mene.“

GP2 Series Media Service

Da je Honda ostala, ti bio u Formuli 1?
„Sigurno. Definitivno. Imao sam trogodišnji ugovor. Veza je uspostavljena u septembru 2007, u februaru 2008. potpisao sam trogodišnji ugovor, i trebalo je da budem treći vozač, a u trećoj sezoni imali su mogućnost da me unaprede u zvaničnog trkača. Naravno, nemoguće je reći da bih sada vozio Hondin F1 bolid, ali moram da zahvalim Hondi na ukazanoj šansi, pozvali su me iz GP2, nisam imao nikakvog velikog menadžera ili sponzora sa sobom, samo su hteli mene kao vozača i osobu. Hteli su da me upoznaju, da vide da li sa mnom mogu da imaju dobar odnos, hteli su da me isprobaju pre ikakvog potpisivanja.“

„Kad su otkrili da sam brz i dobar u opisivanju svojih utisaka o automobilu, želeli su da potpišu sa mnom. Program koji sam imao bio je pravi razvojni program koji priprema vozače da postanu potencijalni F1 šampioni. S tog stanovišta, velika je šteta što je Honda izašla iz Formule 1, to je možda bio jedan od najnesrećnijih trenutaka moje karijere. Ali, to je možda jedina odluka koju su u tom času mogli da donesu. Ne kajem se, moram da im zahvalim, dali su mi sjajnu šansu koju mi niko nije dao i omogućili jedan od najboljih perioda dosadašnje karijere.“

Dugo si u GP2 seriji. Ne bojiš li se da će ljudi početi da te previđaju u potrazi za nekim mlađim? Pantano je osvojio GP2, ali to više nikom nije bilo važno. Razmišljaš li o tome?
„Da i ne. Kad je Đorđo osvojio GP2, bio je pet godina stariji nego što sam ja sada. Bilo mu je 30, meni je 25, još nisam u toj poziciji. Istina je što kažete. Možda grešim, ali osećam da su do pre dve godine pokušavali da dovedu jako mlade vozače u Formulu 1, ali sada tendencija nije više obavezno takva. Bez testiranja, bez prilike da mladi vozači pokažu da su konstantni, inteligentni i dovoljno iskusni da bi postali F1 šampioni, možda se sada to malo promenilo. Ako pogledate Renoovu situaciju sa Kubicom, imali su šansu da uzmu nekog mladog vozača, da mu pruže priliku, ali su se odlučili za Hajdfelda. U HRT-u je bilo prazno mesto - srećom po Tonija (Liucija), koji je moj prijatelj, odlučili su se za Tonija, koji je iskusan F1 vozač. U ovom trenutku, osim mladih vozača sa velikim sponzorima, nije pravo vreme za klince.“

Imaš li ikakve kontakte sa F1 timovima?
„U ovom trenutku ne usredsređujemo se previše na F1, jer imamo GP2 program na koji treba da se fokusiramo. To mi je možda jedina šansa da jednog dana opet imam priliku u Formuli 1. Moram da razmišljam i da se usredsredim samo na to. Mislim da ćemo ja i Super Nova zajedno ostvariti rezultate koje zaslužujemo, a siguran sam da će onda Dejvid Sirs imati šansu da vidi da li su neka vrata otvorena za mene.“

Koji su ovogodišnji GP2 ciljevi, šta je realno dostižno?
„Mislim da smo u Turskoj, koja je vrlo teška staza za vozača i auto, pokazali sjajan tempo u kvalifikacijama i trci. Mislim da ja i tim možemo da se borimo za podijum svakog vikenda, da imamo sve šanse da se borimo za pobede.“

U Monci si drugim mestom u Auto GP trci dodao još jedan pehar svojoj kolekciji...
„Znao sam da je po mojoj i snazi tima makar prosek da budemo na podijumu, i mesto na podijumu smo postigli. U auto-sportu nikad ništa nije garantovano, uvek je dobro ostvariti maksimalan rezultat. Hteli smo da pokažemo da imamo moćan paket i to smo uradili. Bili smo drugi na podijumu i imali najbrži auto na stazi. To smo hteli da vidimo.“

Havi Vilja je skoro 100 puta startovao u GP2 seriji i danas je u WTCC-u. Razmišljaš li o takvoj mogućnosti?
„Razmišljam. Jednog dana moraću da napravim preokret u svojoj karijeri, verovatno na kraju ove sezone. Sjajan GP2 rezultat može da otvori različita vrata. Zapravo, bilo bi lepo da me ceni turing tim, da dobijem neku takvu ponudu, ali na svojoj listi, posle F1 i IRL-a vidim Le Man prototipove i GT. To je mnogo bolji scenario zbog iskustva koje imam sa moćnim i brzim automobilima. Ako bih pravio svoj spisak želja, on bi tako izgledao: F1, IRL, Le Man prototipovi i GT.“

GP2 Series Media Service

Upustio bi se u trkanje na ovalu?
“Za mene bi to bilo sjajno. Mislim da ta vrsta auta odgovara mom stilu vožnje. Nemam predstavu hoću li jednom imati šansu da ga isprobam. Ali mislim da sada imam iskustvo, mentalitet i motivaciju da budem brz i tamo.“

DTM te ne privlači?
„Bilo bi lepo, ali teško je Italijanu da dospe tamo. Edoardo Mortara nije Italijan, on je Švajcarac, govori francuski i nemački, trka se pod italijanskom zastavom jer mu je otac Italijan. U ovom trenutku, to nije tržište za italijanskog vozača.“

Kako bi opisao svoj vozački stil?
„Ako treba da navedem, evo dve stvari u kojima sam dobar. Prvo: jako brzo pronalazim limit. Meni bi savršeni trkački vikend bio bi trening na mokroj pisti, onda pravo na kvalifikacije, punim gasom od prvog kruga. Ne treba mi mnogo vremena da upoznam auto, set-ap, gume i stazu, to mi je jedna od najboljih karakteristika. Mislim da sada znam jako dobro kako hoću da mi auto radi, mogu prilično dobro da opišem kakav osećaj hoću u automobilu. Mogu da napravim vrlo upravljiv auto, a to je najteže. Jedna je stvar podesiti brz auto, ali spremiti upravljiv i stalan auto, nije toliko lako, i mislim da smo to postigli u dve test sesije sa Super Novom. Mislim da su to moje najbolje osobine.“

Imaš omiljene staze?
„Da. Spa. Spa je najbolja. Uvek sam voleo Tursku, uvek sam tamo bio brz. Volim Moncu, to je moja domaća pista i imam sjajne uspomene s nje. Monte Karlo jer je blizu mesta gde živim. Još kao dete sanjao sam o trkanju tamo, time se mnogi vozači na svetu ne mogu pohvaliti. I Brno tačno odgovara mom stilu vožnje, osvojio sam sve trke koje sam tamo vozio, to je staza koja zaslužuje da bude jedna od najboljih u Evropi.“

GP2 Series Media Service

Ko ti je kao dečaku bio trkački uzor?
„Nelson Pike. Uvek sam ga voleo jer je bio pomalo lud i uvek sam mislio da ima strast za ono što radi. I uživao je u trkanju.“

Nisi sanjao o Ferariju?
“Meni je Ferari više od strasti, to je san. Teško mi je čak i da govorim o Ferariju. Za Italijana je to toliki san, a tako ga je teško postići, da je pomalo nedodirljiv.“

To ume da bude i košmar, kako su iskusili Ivan Kapeli i Đankarlo Fizikela...
„Da, ali kao italijanski vozač, to morate prihvatiti čak i kad je košmar. Ne možete odbiti poziv Ferarija ni u jednom slučaju.“

Šta treba da znamo o Luki Filipiju van staze?
„Obožavam sport, volim sve pomalo. Igram fudbal sa vozačkim timom tokom F1 gran pri vikenda. Volim odbojku na plaži, snoubording, zimi mnogo skijam. Živim u Kuneu blizu ima lepih staza, za 15 minuta sam na planini. Ali, moja najveća strast je reli. Volim reli moj otac bio je italijanski reli prvak u osamdesetim. Noću sam ga gledao na brzincima, to su sjajne uspomene. Odatle potiče moja strast. Reli bi bio fantastičan kraj moje trkačke karijere.“

GP2 Series Media Service

Nisi nikad probao?
„Otvarao sam relije nekoliko puta, vozio sam auto ’0’. Imam svoj Micubiši EVO VI, to je moja igračka. Nije baš u jednom komadu, samo ga koristim za zabavu, na snegu, na asfaltu. Uvek govorim da na snegu prelazim mnogo više kilometara od Finaca. Tamo gde živim mnogo je snega i svaki put vozim kad padne, to je najzabavnija stvar koju kao vozač možete uraditi.“

Ne misliš da pokušaš ozbiljnije s relijem?
„Da imam mali budžet za to, uradio bih to odmah. Ali, u ovom trenutku, moram da se fokusiram na druge stvari. Ako jednog dana bude šanse da izvedem išta što se ne sudara sa mojim interesima, bilo bi sjajno.“

*Realizaciju ovog intervjua omogućile su kompanije Mišlen i Delta motors.

Komentari 0
Čitajte
Pošalji komentar