Sport / Aleksandar Babić 2

Roleks 24 na Dejtoni: Najduža trkačka noć

Poslednje subote meseca januara, zelena zastava daće znak za start četrdesetdevete po redu trke izdržljivosti na Dejtona spidveju. Ona otvara šampionat Grand-Am serije, simbolički je globalni početak sezone na kružnim pistama i automobilski je maraton koji prati najduža, trinaestočasovna noć. Prvo nadmetanje na ovoj pisti imalo je status najbržeg takmičenja sportskih automobila u SAD, održano je 1962. godine i trajalo je tri sata. Dve godine kasnije, preoblikovano je tako da stekne epitet najduže trke (2.000 kilometara) u Sjedinjenim Državama, a od 1966, po pravilu, ima dvadesetčetvoročasovno trajanje, uz dva izuzetka: 1972. voženo je 6 sati, a 1974. je, zbog naftne krize, ceo događaj otkazan.

Izvor:
© Rolex/Stephan Cooper

Na trci Roleks 24 sata na Dejtoni startovaće 17 prototipova i 32 GT automobila. Dejtona prototipovi (DP) su namenski građene trkačke mašine sa centralno postavljenim motorom, kao kategorija debitovali su 2003. godine, a svoje postojanje zasnivaju na principu da se svaki agregat može kombinovati sa bilo kojom šasijom. Šasije izrađuju specijalisti - privatnici, jedna košta oko 400.000 dolara, a mogućnost njihovog višegodišnjeg korišćenja, posledica poslovične stabilnosti propisa Grand-Am serije, garantuje da će nabavka biti isplativa.

Motori na bazi produkcijskih dobavljaju se od renomiranih proizvođača, iz pula koji odobri organizator. Ovog januara na delu ćemo gledati V8 petolitarske (maksimalna zapremina) agregate Ševroleta, BMW-a, Forda i Poršea, kao i šestocilindarski Poršeov bokser od 4 litra. Svi su tjunirani tako da ne prelaze 500 KS i Dejtona prototipu omogućuju maksimalnu brzinu od oko 195 milja na sat. Dodatna ujednačenja performansi postižu se diferenciranjem minimalnih težina automobila (4 litra su granica), te upotrebom šestostepenih menjača kod prototipova radne zapremine manje od 4.500 kubnih centimetara. Veći agregati upareni su sa petostepenom transmisijom.

GT kategorija (FIA ekvivalent GT3) zasnovana je na sportskim produkcijskim automobilima, temeljno modifikovanim za trkačku pistu, ili na trkačkim čije karoserije nalikuju na produkcijske. Uravnoteženje njihovih performansi postiže se variranjem minimalne težine, restrikcijom broja obrtaja i propisivanjem dimenzija pneumatika. GT automobili opremljeni su peto ili šestostepenim menjačima, njihovi najviše šestolitarski motori oslobađaju od 390 do 450 KS, a maksimalna brzina im je oko 180 mph. Pošto su prototipovi kudikamo atraktivniji za gledanje, a nema sumnje da će dati i ukupnog pobednika, njihove posade predstavljamo detaljnije, polazeći od branilaca statusa osvajača trkačkog maratona na Floridi.

Prošle godine je u poslednji trenutak oformljeni tim Ekšn ekspres u prvom pokušaju ubeležio pobedu na Dejtoni i doneo novu radost Poršeu, čiji se ukupan broj pobeda na Roleksu 24 popeo na fantastične 22 (najbliži pratioci su Ferari sa 5 i Ford sa 4 trijumfa). Za ovo izdanje trke, Ekšn ekspres operacija proširena je na dva automobila: Porše-Rajli #5 voziće Dejvid Donahju, Daren Lo, Badi Rajs i Bert Frisel, a u prototipu #9 trkaće se Žoao Barboza, Teri Borčeler, Kristijan Fitipaldi, Džej-Si Frens i Masimilijano Papis. Po imenima se vidi da je ekipa Boba Džonsona regrutovala uglavnom osvajače trke iz poslednje dve godine, uključiv tri četvrtine trijumfalne Brumos Porše posade iz 2009. Vlasnik tima kaže da je svoju trupu personalno pojačao i da je ona sada još bolje pripremljena, što znači da Porše ima realnu šansu za treće slavlje u nizu.

Na otvaranju velike trke biće otpevan ’Steg posut zvezdama’; što metaforički mirne duše može biti i himna trkačke postave Čipa Ganasija i Feliksa Sabatesa, pune superstarova iz svih kategorija u kojima se tim iz Indijanapolisa takmiči (Naskar, Indikar, Grand-Am serija). Posle rekordne serije od tri uzastopne pobede na Dejtoni u razdoblju od 2006. do 2008. godine, Ganasijevi najveći domašaji u 2009. i 2010. bili su dva druga mesta. Niz poraza treba da prekinu Skot Pruet, Memo Rohas, Grejem Rejhal i Džoi Hend (auto #01) i Frankiti, Dikson, Montoja i Džejmi Mekmarej (prototp #02). Pruet i Rohas celosezonski su učesnici Grand-Am serije od 12 rundi, za njih Dejtona znači i poene u šampionatu. Ostali se trkaju za prestiž, upis u večnu listu i, naravno, Roleks kosmograf časovnike.

Tim Ganasija i Sabatesa najuspešniji je u kategoriji Dejtona prototipova, pripadaju mu rekordi u broju osvojenih trka, pol pozicija i plasmana na podijumu. Čipova ’strašna osmorka’ u zbiru ima 12 osvojenih šampionata u različitim serijama, osam pobeda na Roleksu 24, jednu na Dejtoni 500 i četiri na Indiju 500. Za prekid DP posta na Floridi odgovorni su automobili koji će, kao i 2010, biti BMW-Rajli konstrukcije (osnova za motor je V8 blok iz modela M5). U iščekivanju kvalifikacija zakazanih za 27. januar, Ganasi komentariše: „Roleks 24 na Dejtoni uvek je uzbudljiv za naš tim, naročito zato što uključuje toliko naših vozača iz različitih serija. Toliko je elemenata koji su van domašaja vozača, a koji treba da se slože da biste imali šansu da osvojite ovaj događaj. To je ono što volim - ne samo da morate biti dobri, već morate imati i malo sreće da pobedite na trci koja traje 24 sata.

Ganasi je prvi lovor stekao 1996. godine, kada je Džimi Vaser osvojio Kart šampionat, a za njim su to učinili Alesandro Zanardi i Huan Pablo Montoja. Tim se potom svuda dokazao kao pobednički. Samo u prošloj sezoni, Čipovi ljudi izborili su treću uzastopnu Indikar titulu (šampion je opet Dario Frankiti) i trijumfovali su u Grand-am prvenstvu, zahvaljujući Pruetu i Rohasu, uz briljantni bilans: devet od mogućih dvanaest trijumfa.

Za one koji veći značaj pridaju pojedinačnim događajima, ovako zvuči još bolje: Ganasi je 2010. osvojio tri od četiri najvažnije trke u Americi. U Naskaru je Džejmi Mekmarej pokorio Dejtonu 500 i Brikjard (Indijanapolis) 400 milja, a na Indiju 500 slavio je Dario Frankiti. Jedino što je nedostajalo za ’Čip-slem’ bila su upravo 24 sata Dejtone, gde je preživeli Ganasijev kvartet, opterećen nepotrebnim pit-stopom viška, ostao na 52,3 sekunde iza Poršea. Zato je 2011. prilika za popravni na Floridi, a za Mekmareja šansa da bude tek treći vozač u istoriji koji osvaja i Dejtonu 500 i Roleks 24. U jurišu na taj status neće biti jedini.

Posmatrano iz američke perspektive, nema dileme o tome ko je apsolutno najveća zvezda na ovogodišnjem spisku učesnika trke izdržljivosti na Dejtona spidveju. Džimi Džonson, petostruki uzastopni prvak Naskara, nesporno najvažnijeg automobilskog takmičenja u Sjedinjenim Državama, opet će voziti u Floridi. Čovek koji je na putu da dostigne i poruši Naskar rekord od sedam titula, čiji su suvlasnici Ričard Peti i Dejl Ernhart (otac), sedmi put ukupno, a četvrti put zaredom u timu Gejnsko/Bob Stolings, gostuje u kategoriji koja tehnički i koncepcijski nema veze sa onim u čemu je poslednjih pola desetleća nepobediv.

© Motorsports Images and Archives

Uz dominaciju kakvu je uspostavio u Naskaru, Džonson nikome i ništa ne mora da dokazuje, ali on iz godine u godinu spremno ispoljava svoju trkačku raznovrsnost, zasnovanu na verovanju da ga nastupi za volanom DP auta čine još boljim: „Osećam da mi vožnja Dejtona prototipa pomaže da sazrim kao vozač. U proteklih nekoliko godina postao sam bolji trkač na klasičnim stazama i to mi je pomoglo da osvojim svoju prvu trku na ’standardnom’ autodromu u Sonomi. Volim da osetim različite stvari. Podešavanja na ovim automobilima drugačija su od onih koja se izvode u Naskaru, to mi otvara um i daje drugačiji pogled na stvari.

Roleks 24 sata na Dejtona spidveju ima tradiciju i prestiž, okuplja brojne vrsne pilote, ali nije i najvažniji godišnji događaj na ovom autodromu. To je, bez konkurencije, runda Naskara - Dejtona 500 milja. Džonson ju je u svom domicilnom takmičenju osvojio 2006. godine, pa mu još jedino slavlje na trci izdržljvosti nedostaje da bi mogao da kaže da je apsolutno pokorio spidvej na Floridi. Bude li deo sveameričke pobedničke postave u ’crvenom zmaju’, Ševrolet-Rajliju #99 sa Aleksom Gernijem i Džonom Fogartijem, Džimi će stati uz rame Marija Andretija i Ej-Džej Fojta, dosad jedinih pilota koji su osvajali i 500 milja i 24 časa Dejtone. U rivalskoj posadi #02, za taj delić trkačke istorije bori se i Džejmi Mekmarej.

Šta o svemu kažu pomenute legende? Fojt počinje šalom: „Ne želim da iko uđe u taj klub osim Marija. Neka tu budu samo trkači iz ’otkrivenih točkova’, ne iz Naskara. Ne, zaista, oduvek sam osećao da rekordi postoje da bi bili nadmašeni. Mislim da je sjajno što se Džimi ne trka samo u stok automobilima, voleo bih da ga vidim u Indikaru, ako to pokuša, mislim da neće želeti da se vrati u Naskar.“ A Andreti: „Sjajno je videti vozače zainteresovane za različite trkačke discipline, ja im se divim i 100% ih podržavam. Taj deo moje karijere pružao mi je ogromno zadovoljstvo. Sjajno je što to rade i zbog toga ih ogromno poštujem.

Majkl Šenk će pokušati da dokaže da raznovrsnost tehničkih rešenja u okviru istog tima može da donese uspeh. On prijavljuje čak tri automobila i sve tri konfiguracije (motor+šasija) različite su: Ford-Dalaru #6 voziće Ej-Džej Almendinger, Majkl Mekdauel i Džastin Vilson, u BMW-Rajliju #60 nastupaju Mark Gusens, Osvaldo Negri, Džon Pju i Majkl Valijante, a u kokpitu Ford-Rajlija #23 smenjivaće se nama dobro poznati trkački veterani Mark Blandel i Martin Brandl, te Zak Braun i Mark Paterson.

Starvorks motorsport, ekipa sa Floride, startovaće sa dva Ford-Rajli prototipa, #7 (Bejer, Hejlen, Majer, Peterson, Valentajn) i #8 (Braun, Dijal, Enge, Forest, Lou). U predsezonskim testovima na Dejtona spidveju, Rajan Dijal postavio je nezvanično najbrži krug na ’mešovitoj’ konfiguraciji staze (128,194 milje na sat, vreme 1:39,973). Škotlanđanin tvrdi da se moglo i bolje i da taj pokušaj nije bio savršen. Dodatno, auto nije bio podešen za kvalifikacije, zato Dijal veruje da ova kombinacija u rezervi ima još snage i performansi.

Postavu #10 Ševrolet-Dalare Santrast rejsinga, drugog najuspešnijeg Grand-Am tima u DP kategoriji čine vlasnik Vejn Tejlor, njegov sin Riki, Maks Anđeleli i Penskeov Indikar trkač Rajan Brisko. Prošle godine ova trupa obezbedila je pol poziciju za Roleks 24. Flajing lizard, Poršeov klijent iz ALMS-a ubeležiće prvo učešće u DP kategoriji sa #45 Porše-Rajli prototipom - onim koji je u bojama Brumosa osvojio trku 2009. Auto pokreće Poršeov šestocilindraš, a voziće ga Bergmajster, Long (fabrički piloti nemačke kuće), Najman i Van Overbik.

Na BMW Rajli kombinaciju oslanja se tim Level 5 motorsport, čije boje brane prototipovi #55 (Bušu, Dijas, Taker, Vilkins) i #95 (Rajan Hanter-Rej, Rafael Matos, Ričard Vestbruk). Ekipa Kevina Dorana poklanja poverenje paketu Ford-Dalara, njen auto nosi broj 77, a za pilotske zadatke zadužen je kvartet Bel-Frisel-Kajzer-Ričard. Interkontinentalnu posadu tima ’Duh Dejtone’ čine Amerikanac, Španac i Nemac: Pol Edvards, Antonio Garsija i Saša Masen smenjivaće se za volanom jedinog prisutnog Ševrolet-Kojota #90.

U kokpitu Kronove Ford-Lole #76 nalaziće se Nik Džonson i Trejsi Kron, zajedno sa međunarodno proslavljenim kolegama Rikardom Zontom i Nikolom Minasijanom. Francuski veteran je početkom decenije vozio za Ganasija u Čempkaru, a na 24 sata Dejtone takmiči se prvi put. Timu iz Džordžije biće posebno značajan zbog velikog iskustva stečenog u dvadesetčetvoročasovnim trkama na Le Manu i noćnoj vožnji. Uoči debija na Floridi, Minasijan iznosi svoje utiske: „Staza je jedinstvena i dopada mi se sve u vezi s njom. Jako je dobra za ovaj tip trka, ima dovoljno mesta za preticanje zaostalih. Nagib piste je nešto posebno i sviđa mi se.

Dejtona međunarodni spidvej podignut je 1959. godine, kada su na njemu održane i prve trke. Maratonsko nadmetanje Grand-Am prototipova i GT automobila vozi se na konfiguraciji koja kombinuje tri-oval i unutrašnju ’klasičnu’ sekciju, ima 5,729 kilometara i 12 zavoja. Istočna i zapadna krivina poseduju nagib od 31 stepena, a startno-ciljni pravac nagnut je pod uglom od 18 stepeni. Najvažniju izmenu na Spidveju predstavlja presvlačenje cele ovalne sekcije (’infild’ nije diran) novim asfaltom, to je prva takva intervencija posle 1978. i druga otkako autodrom postoji. Među timovima su utisci o novoj površini piste krajnje pozitivni: bolja je, glatka ’kao staklo’ i više nema neravnina, pa se sad može voziti svuda i auto postavljati na sekcije gde to pre nije bilo moguće. Prianjanje je svuda poraslo, a naročito zanimljiv efekat očekuje se na krivini 1, gde se sa ovala prelazi na ’infild’. Bolje držanje piste trebalo bi da na tom mestu dopusti više preticanja.

Najznačajniji tehnički novitet u inače vrlo stabilnom Grand-Am svetu jeste pojava Kontinentala u ulozi novog ekskluzivnog snabdevača pneumaticima. Ova kuća debitovaće na Dejtoni 2011 i u DP i GT kategoriji, a ugovor sa serijom ima četvorogodišnje trajanje. Najdužu trku u Grand-Am kalendaru opsluživaće posada od 20 Kontinentalovih inženjera i 80 mehaničara koji će montirati i balansirati oko 5.500 guma za obe klase.

© Rolex/Stephan Cooper

Za start u GT kategoriji prijavljena su 32 automobila, najviše je Poršea 911 GT3 (14) i Mazdi RX-8 (9), i među njima će se, bez sumnje, voditi ogorčena boba za GT pobedu, kako je u poslednjim godinama i inače bivalo. Na spisku učesnika nalaze se i tri Ševroleta Kamaro, tri Ferarija 430, po jedan Ford Mustang, BMW M6 i BMW M3. Među vozačima srećemo imena poznata najčešće iz granturizmo i trka izdržljivosti (Lukas Lur, Volf Hencler, Rihard Lic, Mark Lib, Emanuel Kolar, Ksavijer Pompidu, Oliver Gevin, Džoni O’Konel, Jan Magnusen, Patrik Pile, Memo Gidli, Džerun Blekemolen...), a tu je i Patrik Dempsi, TV zvezda ozbiljno posvećena automobilizmu.

Harli Hejvud je u razdoblju od 1973. do 1991. pet puta osvajao jedinu dvadesetčetvoročasovnu trku u Americi (uvek u Poršeu) i po tome je rekorder Dejtone. Prošlog januara, posle četrdeset godina takmičenja, objavio je svoje povlačenje i za mesto oproštaja odabrao je baš Roleks 24. Ipak, trkačka groznica ne popušta lako. Trostruki pobednik Le Mana i dvostruki slavljenik sa Sebringa vratiće se iz penzije za još jedan napad na Dejtona spidvej, ovoga puta u GT kategoriji, za volanom Brumos Poršea 911 GT3 sa startnim brojem 59.

Komentari 2
Čitajte
Pošalji komentar

Sport

Kad je Veber bio mlad: Priča o trkaču radniku

Sa 34 godine Mark Veber, naravno, nije star. Nije čak ni ’stariji’, ali u savremenoj Formuli 1 važi za veterana. Ovo doba jesen je njegove karijere, a on svoju krštenicu ne nosi dobro, ne zbog istinskog tereta godina, već zato što sebi dopušta dela i reči koje gase entuzijazam okruženja. Prećutane frakture ramena i priče da će teško pronaći motivaciju da vozi i posle 2011. baš i ne pokreću saradnike na vanredna pregnuća. Kod njega ništa ne biva jednostavno...

Aleksandar Babić utorak 4.01. 11:24 Komentara: 2