Sport / Aleksandar Babić 1

Neka se pripremi Mihail Petrovič

Aljošin. Prezime aktuelnog šampiona vrhunske Formule Reno glasi Aljošin, ne Alešin. Greška u izgovoru i pisanju vuče se godinama, najmanje što možemo jeste da je pod hitno ispravimo. Iza tog prezimena nalazi se trkački najškolovaniji vozač iz Rusije, momak od samo 23 godine a sa bogatim takmičarskim profilom, pilot koji veruje da se u životu ništa ne događa samo od sebe, već da rezultati stižu posle velikog i kvalitetnog rada. Šansu za prolaz u Formulu 1 Mihail Petrovič traži u rezultanti triju sila: talenta, sponzora i politike. Možda mu i uspe?

Izvor:

U okviru koncepta Reno serije teško je zamisliti uzbudljivije finale od onog koje se odigralo na poslednjoj rundi šampionata 2010, u oktobru u Barseloni. Tri vozača ušla su u završni vikend pretendujući na krunu. Posle subotnje trke iz igre je otpao Gerijeri, a Aljošin i Rikardo ostali su bodovno poravnati, Australijanac s većim brojem pobeda. Nedelja je odlučivala o prvaku - bolje plasirani u paru pretendenata imao je da dobije sve.

Posle obaveznih pit-stopova, u presuđujućoj trci otvoren je duel tada trećeplasiranog Rikarda i očigledno bržeg progonioca Aljošina. U borbi jedan na jedan Rus je tri kruga pre kraja izveo odsudni manevar: na vlažnom asfaltu Katalunje bolje je izašao iz krivine 7 i na mestu na kom se inače ne pretiče ostavio je za sobom suparnika apsolutno nemoćnog za kontranapad.

Aljošin kaže da je do trijumfa u došao objedinivši sve faktore od značaja za uspeh: „Stabilnosti je bilo i 2008, ali tad nisam bio tako brz. Uspeo sam da povećam brzinu, a ekipa nije dopuštala greške i sprovela je sezonu na jako visokom nivou.“ U 2010. osvojio je tri trke (Aragon, Spa, Manji Kur) i pokazao se više kao pouzdan i iskusan vozač, nego kao totalni brzinac, što ne čudi, jer mu je trofejna godina četvrta u Formuli Reno 3.5. Rikardo i Gerijeri delovali su brže, a Rus je bio konstantan u plasmanima i jako vešt u teškim kišnim uslovima. Kada je bio sporiji od pomenute dvojice, Aljošin se trudio da ograniči štetu, ne dozvoljavajući im da naprave značajnu bodovnu razliku. Takođe bitno: bio je daleko manje malerozan od direktnih konkurenata.

Mihail Petrovič Aljošin nastupa u različitim međunarodnim trkačkim serijama od 2001. godine. Između 2003. i 2005. takmičio se u nemačkim i evropskim kategorijama dvolitarske Formule Reno, a u Svetsku Reno seriju ušao je 2006. kao vozač ekipe Karlin. Pobedivši u Monci na otvaranju sezone 2007, postao je prvi Rus - osvajač trke u internacionalnom takmičenju. Karijeru je i nastavio u Svetskoj seriji, uz jednokratno gostovanje u GP2 šampionatu, gde je odmenio povređenog Mihaela Amermilera.

Kao dugogodišnji štićenik Lukoila i Red Bula, u sezoni 2009. opredelio se za pokušaj u ponovo pokrenutoj Formuli 2. Za to su navijali i sponzori, privučeni medijskom pokrivenošću nove serije i podnošljivom visinom za nju potrebnog budžeta. Mihail se puno uzdao u Formulu 2, hvalio je visoku konkurentnost njenih vozača i ozbiljnost celog takmičenja, pridavajući mu tako značaj kakav ono realno nije imalo. F2 sezona nije bila očekivani krupan korak napred, ali nije bila ni protraćena: osvajanjem trećeg mesta u generalnom poretku, Aljošin je stekao superlicencu.

U jesen 2009, posle dužih i neuspešnih pregovora, rastao se od Red Bul programa. Na nove sponzore nije dugo čekao - prekid saradnje sa austrijskom kućom otvorio je opcije koje su godinama nagoveštavane, ali se nisu mogle ostvariti dok je vozač bio pod patronatom ’crvenog bika’. Priznavši i sebi i drugima da su bolidi Formule Reno tehnički na višem nivou od F2 automobila i da su, što je glavno, daleko bliži Formuli 1, Mihail se vratio u Svetsku seriju, u „svoj“ Karlin, s kojom je tokom godina uspostavio istinski prisan odnos. Pratile su ga firme iz porodice Gasprom, uz još nekolicinu ruskih kompanija, a šta se dalje dešavalo, već smo opisali.

Prvi i drugi Rus

Šta god Aljošin dalje bude postizao, za jedno je zauvek zakasnio: Vitalij Petrov prvi je Rus u Formuli 1, čak i prvi koji je stekao superlicencu za elitu. Suparništvo dvojice trenutno najuspešnijih i vozača iz najveće zemlje sveta svakako postoji i intrigantno je. Petrov je iz Viborga, dve godine je stariji, afirmisao se u GP2 i GP2 Azija seriji, ima prodornu menadžerku i sa sobom donosi milionski dolarski sponzorski paket.

Mihail je Moskovljanin, ime je stekao u Formuli Reno i Formuli 2, prvi je ruski vozač sa titulom u međunarodnoj seriji trka jednoseda. Voli da podseti da je jedini Rus - pilot formula koji je na profesionalnom putu prošao sve stepenice trkačke škole, od kartinga nadalje. Na ’malim točkovima’ bio je trostruki nacionalni prvak, šampion Skandinavije i trećeplasirani na prvenstvu sveta. U dobrim je odnosima s Petrovom, s tim što zbog stalnih putovanja njih dvojica retko komuniciraju. Ipak, česte Aljošinove opaske o „trkanju sa sinovima bogatih očeva“ i o tome da ne raspolaže „roditeljskim budžetom“ implicitno bi mogle da gađaju i Vitalija...

Posebna vrsta ’nerazumevanja’ vlada između Aljošina i Oksane Kosačenko, menadžera Vitalija Petrova. Dama tvrdi da su karijeru dvadesettrogodišnjeg Moskovljanina upropastili njegovi bivši menadžeri, koji su mu odabirali pogrešne puteve i trkačke serije. Mihail je ’kolosalno talentovan’, kaže Oksana, i da je bio njen pulen, još 2009. je mogao da bude test vozač Formule 1, a odatle bi lakše stigao do trkačkog sedišta. Aljošin uzvraća ’ogromnim poštovanjem’ prema Oksani Pavlovnoj, ali ističe da je njegov progam drugačiji: „Mi nikad nismo imali za cilj da postanemo ’prvi Rus u Formuli 1’ i da pritom potrošimo ogromna sredstva. Nama je glavni zadatak da budemo najbolji na svetu!

S Renoom u Abu Dabi

Kao osvajač Reno serije, Aljošin je nagrađen nastupom za Reno F1 na novembarskim postsezonskim ruki testovima u Abu Dabiju. Ruski trkač već je imao iskustva s F1 bolidima: u leto 2008. na demonstracionoj vožnji u Moskvi upravljao je bivšim Kultardovim Red Bulom RB2, a sredinom ove sezone Reno serije, prelazio je egzibicione krugove u Renoovoj staroj formuli 1 na Manji-Kuru. Na Jas marini seo je u aktuelni, doduše odlazeći auto, bio je to neuporedivo ozbiljnije tretiran nastup, sa daleko većim odgovornostima.

Nevolje s hidraulikom Renoa R30 ukrale su sat i četrdeset minuta od probne sesije i uskratile su Aljošinu mogućnost da vozi na mekim gumama i s malo benzina u rezervoaru, tako da je najbrži krug sigurno mogao biti i bolji od zabeleženog, Rus misli čak i za pola sekunde. Zadatak ionako nije bio jurnjava sa štopericom. Erik Bulije kaže da je Aljošin sasvim dobro ispunio svoje obaveze: našao je zajednički jezik s timom, nije pokušavao da preceni svoje mogućnosti, samokritičan je i svestan je da mu nedostaje obimnije F1 iskustvo.

Ovo su utisci vozača: „Da sam prešao više krugova, bolje bih razumeo automobil. Svejedno, Formula 1 suštinski se razlikuje od sve druge tehnike, realno sam učio ponešto tokom svakog kruga i svakog metra. Zaista sam razmišljao o tome kako ogromnu količinu informacija dobijam. Što je brži auto, to glava mora brže da razmišlja. Kad bismo radili i sledećeg dana, postigli bismo značajan progres.

Aljošin se posle svega ozbiljno nada mestu u Formuli 1. Usredsređeni na najvišu kategoriju, vozač i njegov menadžment ipak imaju i rezervne planove. Pođe li stvar naopako, pokušaće da naprave dogovor koji bi garantovao F1 debi 2012. godine. Pilot bi jako voleo da počne u Renou; Bulije se blagovremeno ogradio od svih spekulacija na temu, rekavši da kod njih mesta nema (čime svakako nije nameravao da potvrdi Petrovljev ostanak). Nije nemoguće da Aljošin i dogodine bude u Karlinu, ali u GP2 seriji, pošto je engleska ekipa jedna od novoprimljenih u tom šampionatu.

Kad razmatra angažman u nekoj od postava sa začelja F1 karavana, Mihail drži da je do Hispanije moguće doći, ali sumnja da će mu to omogućiti kasniji napredak. O Virdžinu i Lotusu govori kao o timovima koji imaju potencijala, i nada se da bar jedan od njih može da iskorači napred u 2011. godini. Željena meta je Fors Indija, premda je nejasno kako bi se kod Vidžaja Malije pronašao prazan trkački kokpit, kad se uzme u obzir ’lista čekanja’ na kojoj bi morali biti barem novopečeni DTM šampion Pol di Resta i odnedavno nezaposleni Hilkenberg.

Bude li to jedina F1 ulaznica, Aljošin će svakako prihvatiti nastup za neku od ’novih’ ekipa, gde će mu glavni zadatak biti da stalno bude bolji od timskog kolege, jer „samo to pomaže da se u Formuli 1 ostane dugo i daje mogućnost da se pređe u bolju sredinu“. Najavljeno formiranje ruske F1 ekipe i veći finansijski uticaj Marusije na Virdžin otvaraju primamljive perspektive: „Bilo bi sjajno nastupati za tim svoje zemlje. Videćemo, možda taj san i nije tako daleko od stvarnosti. Mislim da je ruski tim u Formuli 1 divna ideja,. Glavno je da se ona razvija u pravom smeru i kada bude rezultata, moći će da se govori o uspehu. Ali, najvažnije je što projekat već postoji.

Od aktuelnih F1 pilota Mihail jako ceni Roberta Kubicu („fenomenalan trkač s ogromnim iskustvom, izbacuje vremena kao kompjuter“) i rado bi s njim branio iste boje. Ideja da ga upoređuju sa boljim i iskusnijim vozačem Aljošina ne zastrašuje: „S tačke gledišta medija, to je neugodno, ali bolje škole nema. Kad imate mogućnost da učite od brzog i iskusnog konkurenta, kad možete nešto od svega pokupiti za sebe, to je sjajno.“ Nasuprot tome, Rusa ne privlače nastupi sa slabijim partnerom u timu: „Sve zavisi od vašeg cilja. Smatram da je potrebno nadmašiti ne timskog kolegu, nego biti najbolji na svetu. Ove godine bio sam najbolji u Svetskoj Reno seriji, sad treba napraviti idući korak.

Aljošin nema omiljeni, niti F1 tim za koji sanja da nastupa. Zanimaju ga tehnički aspekt, ponašanje pilota i rad ekipe, ono što može da vidi, nauči i usvoji. Gaji simpatije za Red Bul, Meklaren i Hispaniju (jer je njoj teže nego bilo kome drugom). Kad su u pitanju vozači, Rus se u 2009. izjašnjavao kao pristalica Fetela, bivšeg kolege iz Karlina. Na startu 2010. opredelio se za Šumahera i Petrova, a u finišu je ipak navijao za Vebera, pošto je „veoma stabilan, korektan pilot, korektan čovek, podržava mlade vozače i svejedno mu je šta se okolo dešava.“ Dopadaju mu se Hamiltonovo ponašanje na stazi, brzina i način reakcije u neuobičajenim situacijama.

Po izjavama se poznaje

Moskovljanin se ponosi time da nikad nije birao lakši put, i da je uvek hteo borbu na ozbiljnom nivou, jer menadžeri F1 obraćaju pažnju na to u kakvoj se konkurenciji titule osvajaju ili gube. Vredno je pažnje njegovo mišljenje da su automobili GP2 serije odlični, ali je za to prvenstvo potreban astronomski budžet (sedište u vrhunskom timu 2011. koštaće oko 2 miliona evra), a ono zauzvrat ne daje normalnu količinu testova i treninga, neophodnih za stvaranje trkača, te je za učenje i sakupljanje informacija nedovoljno.

U odnosu na Formulu Reno, GP2 serija uopšte nije toliko superiorna i njen glavni adut je prestiž, tvrdi Aljošin. Njegov je stav da juniorske klase formula u prvom redu postoje zato da bi maksimalno spremile pilote za Formulu 1. U tom smislu, Rus veruje da se za uloženi novac više dobije i napreduje u Reno seriji, gde se više vremena provodi za volanom, više se trenira i pre sezone i tokom trkačkih vikenda, a prenosi na Eurosportu garantuju odličnu, sponzorima bitnu TV minutažu.

Auto Formule Reno 3.5 nije mnogo sporiji po krugu od GP2 bolida, a i to je samo zbog slabijeg motora. Kočnice i aerodinamika po efikasnosti su slični, da li pri takvom scenariju vredi platiti dva puta više za sumnjivi GP2 prestiž? Analizirajte gde nastupaju profesionalni piloti koje ne podržavaju očevi, već ozbiljne kompanije i profesionalni programi podrške. Nijedna takva kompanija i program nisu predstavljeni u GP2. GP2 auto je odličan, savremen, to niko ne osporava, ali ne košta toliko koliko ga cene. Ne želim da moji sponzori plaćaju više isključivo zbog prestiža serije,“ zaključuje ruski trkač.

Ako bi vozio bilo šta sa prekrivenim točkovima, prva disciplina na spisku Aljošinovih želja jeste reli. Ipak: „Sad hoću da se trkam samo u formulama - ništa brže na krugu još nije izmišljeno. A inače mi je interesantno sve što još nisam probao: Naskar, reli, relikros, FIA GT, turing trke takođe nisu loša varijanta. Uopšte ne mislim da se život završava s Formulom 1. Jako volim trke i bilo bi mi zanimljivo da isprobam neke nove klase. Ali, o tim klasama ne želim da razmišljam, sad je glavni cilj Formula 1. Ona bi bila logičan nastavak moje karijere, pogotovu posle osvajanja Formule Reno.

Mihail se pridržava zapovesti ’ne stvaraj sebi idole’: „Trudim se da odaberem samo najbolja svojstva onih ljudi koji me mogu nečemu naučiti. Naravno, postoje ’gurui’ Formule 1 - Sena, Šumaher, Prost, Lauda, ali i oni su ljudi i i njima se dešavaju greške. Od njih pokušavam da učim.“ Kada mora da izabere između Sene i Šumahera, po ljudskim kvalitetima Aljošin se ne opredeljuje ni za jednog od njih, a po profesionalnim preferira svog imenjaka iz Nemačke.

Sadašnji prvak Formule Reno prošle godine je smelo izjavio da Batona nikad nije smatrao dobrim trkačem i da Džensonovi rezultati govore isključivo o radu ekipe, jer on do 2009. u karijeri nije osvojio ništa. Rus smatra da je u Formuli 1 nemoguće oceniti je li neko dobar, već se to meri rezultatima iz „prethodnog života“ u trkama identičnih jednoseda, u kojima sve zavisi rada s inženjerima i ekipom. „Dobar trkač uvek nešto osvaja i igra vodeće uloge u šampionatima u kojima učestvuje,“ veruje Mihail Petrovič.

Za sebe kaže da nije sujeveran i da ne upražnjava bilo kakve rituale pre takmičenja, pošto oni smetaju i oduzimaju vreme, a čovek se za njih čvrsto veže i teško od njih odvikava. Aljošinov glavni ’ritual’ je dobar noćni san pre trke. U slobodno vreme on izučava tehničke aspekte pravila i automobila, jer smatra da mora znati sve što se neposredno tiče posla koji radi. Od svih staza najviše uvažava Monte Karlo, ’jedinstven i ni sa čim uporediv’. Nije preterano sklon komuniciranju s medijima i shvata ih kao nužno zlo u poslu kojim se bavi: „Nisam zvezda, ja sam sportista i moj glavni zadatak su pobede na stazi. Ali, mora se raditi i s medijima, inače sponzorima nije zanimljivo da rade s vama.

Komentari 1
Čitajte
Pošalji komentar

Sport

Fetel i družina: Njihov najsjajniji čas

Na kraju godine, reč imaju tvorci šampionske kampanje Red Bul rejsinga u 2010. Njihove su uloge različite - jedni su vozili, drugi konstruisali, treći upravljali, podržavali, organizovali, a plod sveg tog truda očigledan je: dve titule, vozačka i konstruktorska, uz 15 pol pozicija i 9 gran pri pobeda. Govoreći za magazin ’Red Bulletin’, Sebastijan Fetel, Mark Veber, Kris Horner, Edrijan Njui, Helmut Marko i Fabris Lom odabrali su momente koji su im obeležili sezonu 2010. i koje će pamtiti zauvek. Ova šestorica, svako u svom domenu, potpisuju totalni trijumf tima iz Milton Kinsa i zato im pripada pravo da kroz lične uspomene izvedu poslednju rekapitulaciju prvenstva u kojem su, posle mnogo ulaganja, ali i muka, osvojili sve što se u Formuli 1 osvojiti moglo.

Aleksandar Babić sreda 29.12. 20:01 Komentara: 2

Formula 1: Šest ’slobodnih’ mesta, ko ih popunjava?

Od objavljivanja provizorne liste učesnika Svetskog prvenstva Formule 1 u sezoni 2011, do pretposlednje kalendarske sedmice ove godine, broj nepoznanica u spisku startera smanjen je za tri. Vilijams, Marusija Virdžin i Lotus Reno GP kompletirali su svoje vozačke postave. Još uvek nema zvaničnih informacija o tome ko će voziti za Fors Indiju, Toro Roso i Hispanija rejsing tim. Barem u teoriji, ova mesta smatraju se upražnjenim, zato govorimo o najozbiljnijim kandidatima za njih.

Aleksandar Babić petak 24.12. 10:44 Komentara: 0

Spidflajing, za borbu protiv dosade

Dosada je gadna čak i kada ste navikli da pilotirate paraglajdere ili skačete BASE skokove, a upravo zbog večne borbi protiv dosade ovi piloti i padobranci su smisli novi sport - Spidflajing.

Mešajući skijanje i upravljanje paraglajderom napravili su aktivnost podjednako zanimljivu i za gledaoce i za pilote-vozače. Taa disciplina se, prvenstveno zbog ogromnog rizika, zajedno sa skajdajvingom i BASE skokovima svstava u najopasnije ekstremne sportove. Brzina kretanja po snegu i po vazduhu uglavnom ide od 35 do 70 km/h, dok kod iskusnih profesionalaca dostiže i 100 km/h, a treba pomenuti činenicu da ne postoji opcija rezervnog padobrana u slučaju da se glavnom nešto desi.

Boris Kuti četvrtak 23.12. 16:13 Komentara: 3

Kajtsurfing, kada ljudi krote zmajeve

Kada ste poslednji put puštali zmaja? Sećate li se osećaja kada na tankom konopcu leti 50 metara u vazduhu i osećate sav taj vetar u vrhovima prstiju, a svaki nalet vetra kao da hoće da vas ponese? Sva sreća što je zmaj premali pa ostajete na zemlji, ali kajtsurferi ne misle tako

Boris Kuti petak 17.12. 19:27 Komentara: 1

„Lotus je kao autobus...“

„... čekate ga vekovima, a onda stignu dva odjednom.“ Tako je Majk Gaskojn, tehnički direktor ekipe koja se u 2010. takmičila pod nazivom Lotus rejsing, u šali prokomentarisao zbrku nastalu zahvaljujući činjenici da u ovom trenutku postoje dva tima namerna da 2011. godine u Svetskom šampionatu Formule 1 koriste legendarno ime. Spor između entiteta iza kojih stoje Toni Fernandes i Grupa Lotus, to jest proizvođač automobila Proton, rešiće sud u Londonu, a naš je zadatak da iznesemo saznanja o činiocima koji su do rata oko imena uopšte doveli.

Aleksandar Babić utorak 14.12. 10:54 Komentara: 4

Predstavljamo vam ATB

Oduvek su skejteri, surferi, vejkborderi i drugi ljubitelji srodnih sportova pokušavali da prenesu svoje uživanje na zelenu travu, planine i nepregledne nizbrdice. Na samom početku pojavile su se improvizacije, daske napravljene po garažama i privatnim radionicama, to su bile daske sa kojima se vrlo uspešno moglo spuštati niz neravne nizbrdice, ali ne baš i upravljati. Cela idaje ubrzo je dobila ime ATB kao skraćenica za ’All teren bording’...

Boris Kuti ponedeljak 6.12. 12:35 Komentara: 1