Računajte na njih: Maldonado, Gutijeres, Stonmen

GP2 serija, najbolja lansirna rampa ka Formuli 1, u 2010. godini dobila je svog prvog neevropskog šampiona: Venecuelanac Pastor Maldonado nastavio je zvezdani niz Rozberg - Hamilton - Glok - Pantano - Hilkenberg i sa 87 stečenih bodova presudno je doprineo u osvajanju timske titule za Rapaks. Smatran za favorita pre nego što je pređen ijedan trkački metar, Maldonado je sezonu otvorio solidno, a rezultatski je presudila blistava središnjica. Pobeđivao je u Istanbulu, Valensiji, Silverstonu, Hokenhajmu, Hungaroringu i na Spa-Frankoršampu, stvorivši niz od šest uzastopnih trijumfa u glavnim trkama. Titulu je matematički obezbedio na pretposlednjoj rundi, u Monci, ali ni u Italiji, ni u Abu Dabiju, Venecuelanac nije osvojio ni jedan jedini poen. Po rezultatima sudeći, bio je duhom odsutan, možda u mislima već u automobilu Formule 1.

Tri činioca donekle bacaju senku na ono što je Pastor izveo: konkurencija je bila slabija nego ranijih godina, jer je nekadašnja prva GP2 postava promenila ambijent (Petrov, Hilkenberg, Di Grasi, Sena, Čandhok), ili nije imala celosezonski angažman (Grožan, Parente). Maldonado je postao šampion u svojoj četvrtoj punoj GP2 sezoni, dakle na titulu je poprilično dugo čekao, za razliku od, recimo, Hamiltona i Hilkenberga. Konačno, Venecuelanac s čela kolone ume da diktira opak tempo, sporno je njegovo snalaženje u probojima sa nižih mesta u više plasmane. Po takvom se scenariju odvijaju sprint trke, a on u 2010. nije osvojio nijednu. Bude li očekivanog prelaska u Formulu 1, Pastor u njoj sigurno neće imati auto za vrhunske startne pozicije.

© Alaistar Staley/GP2 Media Service

Maldonado se nije sasvim oslobodio reputacije vozača koji ume da greši, ili lako biva upetljan u posledice tuđih brljotina. Presudnu stabilnost u rezultatima, tvrdi on, ove godine doneo je tim Rapaks: „Ekipa je kompaktna, dobro smo radili zajedno i to je načinilo razliku, naročito na početnom zimskom testu. Kad sam ih video kako rade, bio sam ubeđen u pobedu. Pola ekipe sasvim je novo, novi su mehaničari i inženjeri u timu i organizaciji. Sada je sve mnogo koncentrisanije, imali su puno poverenje u mene, bili su brzi sa pit-stopovima, sa strategijom. Novi inženjeri došli su iz GT trka, možda oni vide stvari drugačije od GP2 inženjera, pronalaze nova rešenja, pa je i to napravilo razliku.“

Pored rezultata, u prilog Maldonadu govore vešt menadžer, Nikola Tod, i izdašan finansijski paket venecuelanske državne naftne kompanije PDVSA, težak 15 miliona dolara (ili evra). Na novembarskom testu u Abu Dabiju vozio je za Hispaniju i Vilijams, a sa španskom ekipom proveo je i dva dana isprobavajući Pireli gume. Glavnu vest o svojoj budućnosti Venecuelanac tek treba da saopšti i najavljuje je za tekuću sedmicu, mada su i bez objave stvari prilično jasne. Pošto je kokpit u Vilijamsu upražnjen kada je saradnja s Hilkenbergom raskinuta, čvrsto se veruje da on pripada Maldonadu, te bi u ekipi iz Grouva aktuelni GP2 prvak mogao da zameni bivšeg.

© Sutton Motorsport Images

Maldonado je uveren da ga GP2 kruna i dosadašnje iskustvo čine zrelim za Formulu 1: „Mislim da bih tamo mogao dobro da prođem, tražimo dobar tim gde mogu da dam najbolje od sebe. Zato je titula važna, važno je tamo otići sa titulom, ona mnogo govori. Razgovarali smo sa mnogim ekipama, ima mnogo interesovanja i potrudiću se da pronađem najbolje moguće sedište za budućnost. Ako osvojite GP2 šampionat, svakako se nadate da je F1 sledeći logičan korak.“ A na tom koraku on i Nikola Tod rade već mesecima.

Estebanu Gutijeresu tek je devetnaest godina, a stigao je da osvoji Evropsku i bude viceprvak Američke Formule BMW, iskusi Formulu Master i Britansku F3, takmiči se u F3 Evroseriji i pokori inauguralno izdanje GP3 serije. U ovoj sezoni pobedio je u 5 od 16 trka (Istanbul, Valensija, Silverston, Hokenhajm-sprint, Monca) i ukupno je ubeležio devet plasmana na podijumu, uz tri pol pozicije i samo jedno odustajanje. Imao je toliku bodovnu prednost da je u dva navrata mogao da ’zaključa’ prvenstvo, u Mađarskoj i u Belgiji. Te je prilike propustio, pa je posao završio u Italiji.

Momak je od septembra zvanični tester i rezervista Zaubera, što mu u sezoni nije donelo F1 kilometražu, ali ga je uputilo u procedure i zbivanja u boksu, u radio komunikaciju i otvorilo mu vrata tehničkih brifinga. Prvi put je osetio ukus Formule 1 testirajući BMW-Zauber F1.09 koncem 2009. Peter Zauber jako ga ceni: „Izuzetno je zreo za svoje godine, bilo je veliko zadovoljstvo što je veći deo ove godine proveo sa nama kao pridruženi vozač. Navijali smo za njega, posmatrajući njegove inteligentne i borbene vožnje u GP3 seriji, uvereni smo da će nastaviti da se brzo razvija. Skroman je, ima izraženu želju da uči i vrlo je popularan u ekipi.“

© Drew Gibson/GP3 Media Service

Gutijeresov direktno pretpostavljeni još uvek je vlasnik ART GP tima, Frederik Vaser, koji za svog pulena kaže da je veoma talentovan i zreo, da je s njim lako raditi. Francuz posebno hvali Estebanovu sposobnost da ostane usredsređen, posvećen, hladnokrvan i da drži stvari pod kontrolom i onda kada rezultati ne stižu: „Pametan je vozač, sposoban je da prihvati da ponekad ima i teških vikenda i stvari ne idu uvek po planu.“

Jedini put Gutijeres je ispoljio nervozu kada je ekipa u Monci od njega imperativno zahtevala da osvoji pol poziciju i tako još pre same trke obezbedi titulu. Možda ga je to koštalo živaca, ali je isporučio traženi najbrži kvalifikacioni krug, pa više nije morao da strepi od toga šta bi moglo da krene naopako kad su još 32 konkurenta na pisti. S naslovom u džepu, Meksikanac je u Monci još i pobedio.

Zvezdi u nastajanju bitan je način na koji je titula stečena: „Pokušavali smo da u ekipi budemo precizni i inteligentni. Vrlo smo bliski i to daje dobar, pozitivan mentalitet kroz celu sezonu. Naš glavni cilj bio je ne samo da osvojimo trke i prvenstvo, već da ispoljimo stalnost, da završimo svaku trku i da stalno budemo brzi. To smo postizali od početka i zato smo srećni i zadovoljni sezonom - ne samo da smo osvojili šampionat, već smo to postigli na vrlo ubedljiv način.“

© Alaistar Staley/GP2 Media Service

Dobroj komunikaciji u timu pomaže to što Gutijeres živi u Parizu, osamdesetak kilometara udaljen od sedišta ekipe u Vilnev-la-Gijaru, kuda često odlazi i sastaje se sa inženjerima, mehaničarima i vlasnikom. Među njima postoji dobra hemija, što je ovom mladom vozaču očigledno potrebno: „Najvažnije je dobro se osećati i uživati u poslu. Treba vam dobra atmosfera da biste bili najveći mogući profesionalac.“

Estebanova profesionalna sudbina u neposrednoj budućnosti potpuno je jasna. U 2011. takmičiće se u azijskoj i u glavnoj GP2 seriji za ART GP (dogodine Lotus ART), tim u kom je vozio Formulu 3 i osigurao GP3 krunu, u sredini kojoj veruje i koja veruje njemu. Odatle se može dospeti daleko i vrlo brzo: Vaser i Nikola Tod do ove godine redovno su isporučivali ljude u Formulu 1, među njihovim štićenicima bili su Rozberg, Hamilton, Di Grasi, Buemi, Grožan, Hilkenberg...

Na testu mladih vozača u Abu Dabiju, Esteban je u Zauberu C29 izvezao četvrti najbrži krug prvog dana. Meksikanac s oprezom govori o onome što ga očekuje dogodine: „GP2 serija je nov, uzbudljiv izazov, s dugačkim trkama i pit stopovima, treba čuvati gume. Moraću da naučim da izađem na kraj s mnogim novim parametrima. Daću sve od sebe da stvari idu glatko i nadam se da ću imati dobru debi sezonu.“ Gutijeres brzo prolazi kroz kategorije, brzo ih osvaja i ide dalje, tu sve miriše na potencijalno bogatu karijeru. A pošto je Karlos Slim, vlasnik Telmeksa, rešio da investira u Formulu 1, Estebanu je sedište u Zauberu već obezbeđeno, dok samo od njega zavisi za koju od dolazećih sezona.

© Sutton Motorsport Images

Dvadesetogodišnjak iz Sautemptona, Din Stonmen, u svom debiju na međunarodnoj sceni stekao je prvu titulu u životu, postavši šampion Formule 2. Odluka je pala u dvomeču između njega i Džoliona Palmera, iako je tokom godine bilo još osvajača trka, ali niko od njih nije izgradio dovoljno ozbiljnu celosezonsku kampanju. Stonmen je kao ruki trijumfovao u šest od 18 startova i pet puta je na cilj stizao drugi. U prethodne tri godine takmičio se u različitim serijama dvolitarske Formule Reno u Britaniji i pokazao da je perspektivan.

Englez je prikazao nekoliko značajnih vrlina: brzinu, trkačku snagu, odlučnost i upornost, sposobnost taktiziranja, umešnost u čuvanju guma i automobila i pametnu, doziranu upotrebu ’push to pass’ opcije. U danima kada je najbrži - šest pol pozicija u sezoni lep su učinak - Stonmen je enigma za protivnike: na Ošerslebenu je kroz cilj prošao skoro 16 sekundi pre drugoplasiranog. Zna da strpljivo čeka na rezultat koji mu odgovara i ume da bude oprezan kada je ulog ogromno visok. Rešen da napada, on agresivno tera protivnike na greške, spreman je na riskantne manevre i izvodi ih, makar na ivici noža.

© Sutton Motorsport Images

Još jedan korak na velikoj pozornici Stonmen je napravio u oktobru, debitantskim nastupom za Lotus junior na poslednjoj rundi Svetske Reno serije. U Barseloni se nije proslavio i kamere su ga lovile zbog pogrešnih stvari, izletanja sa staze i preoravanja šljunka, ali sve je to deo procesa učenja i cena školarine u sasvim novom okruženju. Vrhunska formula Reno za Stonmena je apsolutno nova sprava, iako je po snazi (oko 480 KS) prilično slična F2 automobilu u kojem se Englez tokom 2010. godine proslavio.

Kad se zavesa na trkačku sezonu već bila spustila, Stonmen je priznao da je Formulu 2 odbrao zato što šampionu kao nagradu daje pravo na test u Vilijamsu, a i da budžetski nije imao drugih mogućnosti. Kao F2 prvak pojavio se u Abu Dabiju, u terminu posvećenom pilotima čije vreme tek dolazi. Iskoristivši uverljivo izboreno pravo da oproba FW32-Kosvort, na F1 debiju, koji je nazvao „potencijano najvećim trenutkom svoje karijere“, Din je nastupio prvog dana i postavio peti najbolji krug, pokazavši se bržim od Alešina, Vernja i Di Reste.

© Sutton Motorsport Images

Prvo F1 iskustvo Englez je opisao kao različito od svega na šta je navikao: „Teško je forsirati u F1 automobilu, jer je na njemu tako mnogo aerodinamike. Treba znati dokle će vas pustiti da napadate, a kada će vas ujesti... U aerodinamici je velika razlika između F2 i F1 auta. Najviše impresioniraju kočenje i brzina kojom ulazite u krivine. Formula 1 nije samo još jedan trkački automobil, ona se razlikuje od svega ostalog. To je najbolji auto koji možete voziti. Naučio sam mnogo samo time što sam bio u Abu Dabiju, cunjao okolo i posmatrao timove. Gledali smo Formulu 1 na televiziji, ali morate biti tamo gde vas pravi, važni ljudi mogu zapaziti.“