Sport / Aleksandar Babić 1

Vreme je za nove heroje: GP2 i GP3

Tokom pet godina, koliko postoji kao ’hranilac’ Formule 1, GP2 serija stekla je izvrsnu reputaciju i kao poligon za stvaranje zvezda, konačna proba i odskočna daska daleko je ispred svih konkurentskih takmičenja. Svojim pulenima ona daje nesporan legitimitet, tome u prilog govori sledeći spisak: u elitu je lansirala Rozberga, Kovalainena, Hamiltona, Gloka (kao povratnika), Senu, Buemija, Hilkenberga, Petrova, Di Grasija, Kobajašija i Čandhoka, a svoje manje-više neuspešne F1 ekskurzije imali su i Spid, Pike junior, Nakadžima i Roman Grožan. Alternativni pravci napredovanja su dakako mogući, ali su po pravilu rezervisani za supertalente (Kubica, Fetel) ili one za koje se veruje da to jesu (Algersuari).

Izvor:

Najsvežije seobe u pravcu Formule 1 otvorile su prostor za veliku smenu generacija na GP2 pozornici u 2010. Na mesto Hilkenberga i društva pristigli su svršeni pitomci Formule 3 i Formule Reno, ljudi poput Bjanšija, Fitorisa, Turvija i Pika; njihove su nove pobede samo pitanje vremena. Pomenuti kvartet pilota prošao je prvu fazu prilagođavanja učešćem u GP2 Azija šampionatu. Tamo su iskusili bolide od 600 konjskih snaga, ali uparene sa Dalara šasijom prve generacije. U glavnoj seriji čeka ih drugačija, savremenija formula i tu leži šansa ’veterana’ kategorije, Maldonada, Valsekija, Van der Gardea i D’Ambrozija.

U konkurenciji je dvanaest ekipa, popuna trinaestog mesta, otvorenog kapitulacijom Duranga, biće vršena tek za sezonu 2011. Svi imaju na raspolaganju identične automobile, Dalare GP2 druge generacije, motori su takođe isti - Reno (Mekahrom) V8 od četiri litra, univerzalni liferant pneumatika je Bridžston. I pored te izjednačenosti, nisu sva sedišta jednako poželjna i vredna. Tokom pet internacionalnih i tri azijske sezone profilisale su se ekipe koje svojim vozačima mogu da obezbede atak na vrh, pa u GP2 univerzumu pronalazimo nešto nalik velikoj petorci, one za čije kokpite koje vredi uložiti između 800.000 i milion i po evra, koliko se procenjuje da godišnji angažman može da košta.

ART GP je rasadnik šampiona u svakom okruženju. Tim Frederika Vasera i Nikole Toda proizveo je tri GP2 prvaka (Rozberg ’05, Hamilton ’06, Hilkenberg ’09) i osvojio tri od pet mogućih ekipnih titula, a dao je i prvog šampiona azijske serije, Romana Grožana. Glavne nade sada su na Žilu Bjanšiju, osvajaču F3 Evroserije ’09 i štićeniku Ferari razvojnog programa za mlade pilote. Nastupajući u Azijskoj GP2 ’09/’10 Francuz nije ostavio utisak da poseduje format Hamiltona i Hilkenberga i da bi kao debitant mogao da trijumfuje na glavnoj GP2 pozornici. Brzina je tu, agresivnost takođe, videli smo i sposobnost da se vozi kao da kočnice ne postoje, samo te sastojke treba pravilno da rasporedi i na trkački vikend i na celu sezonu.

U martu okončana Azijska GP2, sadržajem najsiromašnija dosad i vožena na samo dve piste, bila je plodonosna za iSport. Davide Valseki konačno je proradio i pokorio je Aziju čak tri trke pre kraja. Ta titula nikad nije stečena ubedljivije. I bilo je vreme da Italijan sklopi sve kockice i konačno na pisti opravda nekadašnje članstvo u (sada ugašenom) Renoovom programu razvoja mladih pilota. Dominaciju je nagovestio od novembarskog otvaranja u Abu Dabiju i tokom osam startova bio je gotovo nepogrešiv. Ranije mu je stalnost u rezultatima bila jača strana od ’izvorne’ brzine i bio je specijalista za sprint trke, a sad se ni na tempo, ni na borbenost i snagu nije mogla uputiti ni jedna jedina zamerka.

Tako je trupa Pola Džeksona internacionalnom lovoru Tima Gloka iz 2007. dodala i Valsekijev vozački, te prvi timski, računajući sva GP2 takmičenja. Doduše, pošto je tehnički paket u glavnoj seriji drugačiji, ni rezultat, ni sposobnosti ekipe nisu linearno prenosivi na ono što ćemo gledati od maja do novembra. Lepu ulogu ovde je odigrao i tek će je igrati Oliver Turvi. Engleski talenat je za otprilike godinu i po dana prešao put od Britanske F3, preko Formule Reno 3.5 i GP2 Azije do internacionalne serije. Iako prostora za poboljšanja još ima, u oči već sada upadaju njegova zrelost, stabilnost i sposobnost brze adaptacije na sve snažnije automobile.

Španski Rejsing Inženjering, ekipa kojoj plavu krv obezbeđuje vlasnik Alfonso od Orlean-Burbona, takođe je uspeo da se domogne jedne GP2 krune: u 2008. slavio je Đorđo Pantano, ali desilo se to posle previše godina pokušavanja. Zato je bivši vozač Džordana jedini GP2 prvak koji svoj naslov nije krunisao željenim F1 kokpitom. Prva violina u aktuelnoj vozačkoj postavi jeste Nemac Kristijan Fitoris, vicešampion F3 Evroserije. GP2 vatreno krštenje doživeo je na tlu Azije, u međunarodnoj seriji trebalo bi da bude jedan od protagonista, ali glavni junak verovatno ne iz prve. Dani Klos nije blistao kao debitant, možda bude bolji iz drugog pokušaja. Sa sportskog stanovišta, Parente je bio kudikamo bolji izbor, međutim Klos važi za darovitog i stiže sa atraktivnim sponzorskim paketom.

Barva Adaks je nekadašnji Kampos. Ime je promenjeno onda kada i prvi čovek, tačnije kada je na scenu stupio španski biznismen i političar Alehandro Agag. U pilotskom dvojcu Gido van der Garde - Serhio Peres, na većoj kušnji je Holanđanin. U putu karijere prilično je ubedljivo osvojio Formulu Reno 3.5, onda je kao GP2 debitant u 2009. godini vozio za dobar tim (iSport), pa je u generalnom završio sedmi, i to u sezoni u kojoj je Niko Hilkenberg kao ruki izborio lovor prvaka. Holanđanin nije pokazao ni približno koliko Nemac, zvučalo ovo upoređenje nefer ili ne, Van der Garde ipak spada u prvu B ligu GP2 pilota, i možda mu bolji dani stignu samo zato što su brži rivali prešli na druge frontove.

Prošlost tima Arden mnogo je sjajnija od današnjice. Posada Krisa Hornera bila je moćna u poslednjim sezonama Internacionalne F3000, dok se u GP2 seriji samo na premijeri borila za vrh i Kovalainen je tada izgubio duel sa Rozbergom. Dalji napori urodili su tek pokojom pobedom (Amermiler, Sena, Buemi, Mortara), a za Arden su u timskom plasmanu bile rezervisane pozicije između šeste i osme. Za lepše dane treba da se postara Šarl Pik. Francuz ima sjajan kvalifikacioni tempo, ali u trci ume da se pogubi i potone. Takvu je sliku pružio u Formuli Reno 3.5, i takav, donekle popravljen utisak ostavio je i na azijskim nastupima. Konačan izbor drugog vozača pao je na Rodolfa Gonzalesa, mada bi imalo više rezona da je zadržan veteran po stažu, a po godinama još uvek mladi Havijer Vilja.

Vremena sa predsezonskih proba na Pol Rikaru i Katalunji sugerišu da bi 2010. mogla biti zlatno doba Pastora Maldonada. Venecuelanac vozi za Rapaks, tu je već bio 2008, samo se tada tim zvao Pike sport. Ime je stvorio već u Formuli Reno, a u GP2 svetu definitivno je skrenuo pažnju na sebe trijumfom u Monaku 2007. Uz njegovo ime vezuju se brojne kontroverze na stazi još iz dana Reno serije. Ako prevaziđe gluposti i brzopletost i stavi pod kontrolu ponekad tanke živce, pred Pastorom je najizglednija šansa karijere.

Maldonadova prilika leži u pominjanoj smeni generacija. Svi od njega uspešniji piloti u 2009. angažovani su u drugim takmičenjima - Hilkenberg, Petrov i Di Grasi u Formuli 1, Grožan u FIA GT1 seriji, a Filipi ubija vreme u Auto GP šampionatu čekajući nešto bolje. Teren se ispred Venecuelanca raščistio i ne ubaci li se u ovu prazninu, ne naplati li sad sve stečeno iskustvo, on izvesno neće napraviti ništa veliko na GP2 planu. Ako je to uopšte i bitno. Pastora, kažu, prati vrlo primamljiv novčani paket koji bi ga u skoro doba mogao lansirati pravce u Formulu 1, u Zauber, kome novac treba, i umesto Pedra de la Rose, čije iskustvo dosad nije dalo pomena vredne plodove.

DAMS je od ove godine Reno F1 junior filijala. Grupacija Ženi kapital, većinski vlasnik F1 tima francuskog proizvođača tesno je povezana sa Greviti menadžmentom, a ovaj upravlja karijerama pilota koje je smestio u DAMS-ove formule. Žeromu D’Ambroziju pridodat je Ho Pin Tung, za sâm šampionat Belgijanac je od nemerljivo većeg značaja. Godina 2010. verovatno mu je poslednja šansa da u ovoj konkurenciji izvede nešto ozbiljnije, pre nego što ljudi poput Bjanšija, Fitorisa, Pika i Turvija ovladaju scenom. DAMS po snazi ne spada u GP2 elitu, ali ima ogromno sportsko iskustvo, te jedan vozački i jedan timski lovor koji su u Azijskoj GP2 2009. godine doneli Kamui Kobajaši i D’Ambrozio, ondašnji prvak i viceprvak serije.

Pojava bilo koje druge ekipe na najvišem stepeniku podijuma predstavljala bi iznenađenje. Pobede su van njihovog domašaja, no zbivanja u njima nisu nezanimljiva: za nekad slavnu Super Novu voziće debitanti u internacionalnoj GP2, Markus Erikson i Jozef Kral. Prvi igrač Monteirovog Oušn rejsinga mora biti Švajcarac Fabio Lajmer, zadivljujući u Formuli Master, teško razočaranje u GP2 Aziji. DPR je na Jas Marini i Sakiru bio senzacionalan, Đakomo Riči završio je sezonu na trećem u generalnom. Praktično je nemoguće da formacija Andrea Herka tu formu ponovi na glavnoj sceni, ali Italijana nesporno vredi pratiti. U Koloniju i Trajdentu kokpit dobijaju oni koji im najizdašnije popune budžete. Iako takav modus operandi nije samo odlika ovih timova, očekivati posebna dela od njih potpuno je nerealno.

GP2 prati velike nagrade Formule 1 na evropskom kontinentu, vozi samostalnu rundu u Portugalu i sezonu završava kao F1 predjelo u Abu Dabiju. Prvi put ona će imati svog direktnog ’hranioca’: Katalunja će biti mesto trkačkog rođenja GP3 serije. Ovo nadmetanje parnjak je Formule 3 i počiva na istim polazištima s kojih GP2 već godinama operiše - identični automobili, puno snažnih timova i magična privlačnost Formule 1, čije gran pri vikende dopunjuje. GP3 šasije izrađuje Dalara, menjači su šestostepeni Hjulendovi, pneumatike isporučuje Pireli, agregat je Renoov turboprehranjivani četvorocilindarski benzinac od dva litra zapremine. Iz njega se izvlači samo 280 KS, no to za svrhu i poziciju GP3 serije treba da bude sasvim dovoljno. Ostalo će učiniti dobro društvo i blizina karavana Formule 1, prisustvo njenih najvažnijih i uticajnih aktera, ne pilota, već šampiona trkačkog biznisa.

U procesu odabira timova za inauguralnu GP3 sezonu traženo je deset ekipa sa po tri vozača i stiglo se do zaista impresivne liste postava koje već godinama na različitim F3 i Formula Reno frontovima stvaraju zvezde auto-sporta. Prisutni su ART GP, Karlin, Menor (isti onaj koji je poslužio kao temelj za Virdžin F1 i koji će svom najbolje plasiranom pilotu po okončanju sezone omogućiti test u Virdžinovom bolidu), MW Arden (zanimljiva kolaboracija Krisa Hornera i Marka Vebera), švajcarski Jencer, francuski Teh 1, RSC Mike motorsport (sa Ralfom Šumaherom kao suvlasnikom), Adaks, Status GP i Ateh CRS.

Najzvučnija vozačka imena stižu iz Formule 2 (Vikens, Bortoloti, Hegevald), F3 Evroserije (Van der Zande), Formule Master (Varhaug), nacionalnih F3 prvenstava i kontinentalnih šampionata Formule BMW. Aleksandar Rosi i Esteban Gutijeres spadaju u najperspektivnije. Osamnaestogodišnji Amerikanac italijanskog porekla verovatno je najtalentovaniji pretendent na F1 slavu iz ’zemlje slobodnih i domovine hrabrih’ još od vremena Marija Andretija. I on i njegov meksički kolega napravili su prve ozbiljne trkačke korake u Formuli BMW, obojica su imali zapažene nastupe u Formuli Master, Rosi čak i izvezenu Azijsku GP2 sezonu ’09/’10. Sada su puleni ART GP tima, koji je - nikakvo čudo - još jednom odlično birao.

O valjanim početnim pozicijama najmlađeg svetskog formula takmičenja govore sledeći brojevi: 30 vozača, starosti od 17 do 24 godine, stižu iz 17 država sa 4 kontinenta. Među njima je 13 šampiona nižerazrednih formula, 24 osvajača trka, a 27 je u dosadašnjem toku karijere stizalo do nekog od mesta na podijumu. GP3 serija pratiće Formulu 1 na njenim evropskim rundama od Barselone do Monce, dok će zajedno sa GP2 šampionatom imati celu scenu za sebe u junu, na pisti Portimao. Raspored predviđa devet trkačkih vikenda, što znači osamnaest trka posle kojih sleduju nova avanzovanja i premeštaji. Tom putu kraja nema...

Komentari 1
Čitajte
Pošalji komentar

Sport

Erik Nev (Ševrolet) za B92: „Tu smo i dogodine. S turbom.“

Zahvaljujući ljubaznosti Dženeral motorsove filijale za Jugoistočnu Evropu i Ševroleta Srbija, potpisnik ovih redova bio je gost Ševrolet tima tokom italijanske runde Svetskog šampionata turističkih automobila u Monci. Jedan od sagovornika na istinski magičnom autodromu bio je menadžer ekipe, Erik Nev, koji GM-ovim WTCC projektom rukovodi od 2005. godine. Razgovor je vođen u subotu, kasno popodne, posle kvalifikacija, a pre dramatičnih trka, na kojima je ekipa postigla mnogo više od očekivanog: jednu pobedu (Ivan Miler) i dva treća mesta (Rob Haf).

Aleksandar Babić četvrtak 27.05. 14:17 Komentara: 0

WTCC: ’Turisti’ u hramu brzine

Italijanska runda FIA Svetskog prvenstva turing automobila ove sezone ponovo se vozi u Monci, na autodromu koji se bliži devedesetogodišnjici postojanja i koji bi - sve i da nema drugih razloga - bio upisan u anale kao treća po redu namenski podignuta trkačka staza, iza Bruklendsa i Indijanapolisa. Tifozi će toplo dočekati svog šampiona: na pleća Gabrijelea Tarkvinija svaliće se sav teret ambicija domaće publike. Veteran iz Đulijanove znaće da se nosi s tim, ionako je lider u generalnom poretku i trenutno najopasnijem suparniku Ivanu Mileru beži sedam poena.

Aleksandar Babić petak 21.05. 00:26 Komentara: 0

Sebastijan Fetel: „Imati osmeh na licu“

Dvostrukom pobedom u Monte Karlu piloti Red bul rejsinga zauzeli su dve vodeće pozicije u generalnom poretku Svetskog prvenstva Formule 1, a svojoj ekipi doneli su čelno mesto u plasmanu konstruktora. Zvezda trenutka je svakako Veber, taj zaplet je zanimljiv, jer je Sebastijan Fetel bolje otvorio sezonu. Kvalifikaciona nadmoć tima iz Milton Kinsa ozbiljno preti da se sasvim prenese u trke, a prema važećem odnosu snaga, i Australijanac i Nemac smeju da od godine 2010. očekuju maksimum. Razgovor sa najsjajnijom mladom zvezdom elitnog automobilskog takmičenja prenosimo iz majskog broja magazina ’Red Bulletin’.

Aleksandar Babić utorak 18.05. 11:27 Komentara: 4

Formula 1: Vikend anđela čuvara

Govoreći o bezbednosnim procedurama u Formuli 1, pomenuli smo da je prvi sigurnosni auto upotrebljen u Kanadi 1973, a da je njegova rola precizno definisana propisima tek 1992. godine. Angažovanje ovog vozila direktna je nadležnost direktora trke. Ono stupa na stazu „ako su takmičari ili zvaničnici u neposrednoj fizičkoj opasnosti, ali se uslovi ne smatraju takvim da zahtevaju prekid trke“, to jest u bilo kojoj situaciji koja se ne dâ razrešiti samo žutim zastavama. Auto izlazi na pistu upaljenih narandžastih svetala, u početku ne vodeći računa o poziciji vodećeg. O njegovom pojavljivanju pilote informišu sudije, svetlosna signalizacija, table sa slovima „SC“, dodatno i timovi preko radija i upozoravajuće svetlo u kokpitu.

Aleksandar Babić četvrtak 13.05. 11:16 Komentara: 1