F1 priča o četiri B: Barikelo, Baton, Badoer i Belgija

Rubens nas često sluđuje kukumavčenjem i žalopojkama, čak je i zloglasno propuštanje Šumahera na A1-ringu izveo tako da pred desetinama miliona gledalaca ispadne žrtva. Da li je moguće da ovog čoveka motiviše saznanje da ga drugi sažaljevaju? Ako se ne radi o tome, neobjašnjivo je zašto Brazilac sebi dozvoljava da toliko često jadikuje. Istina, u stvarno kriminalnim danima, kao sa Hondom 2007. i 2008, on je primerno uzdržan, đavo se u njemu budi onda kad ima konkurentan bolid i kada, s pravom ili bez njega, oseti da je zakinut i počne da vaga koliko ga je i kada tim sputao.

Barikelo se pošteno uzrujao posle Barselone, iznenađen promenom taktike u hodu i udavljen sumnjom da mu je pripao deblji kraj. Stvar je bila na ivici pucanja na Nirburgringu, gde je Rubens eksplodirao, optužio tim da mu je oduzeo pobedu i nagovestio da bi na kraju sezone mogao da se povuče. Teške reči su pale, ljudi poput Frenka Vilijamsa i Edija Džordana smatrali da vozač zbog njih zaslužuje momentalni izgon. Loptu je elegantno spustio Ros Bron, sukob preneo sa otvorene scene u izolaciju timskog okruženja i pokazao da je i kao upravljač ljudskim resursima jedan od najvećih u poslu.

Uoči Hungaroringa, Brazilac je izjavio da 95% njega želi da nastavi karijeru, ali da se preostalih 5% pita šta mu sve ovo treba. Ako su ga mnogi i dugo tretirali kao višak, uvereni da mu je vreme odavno isteklo, bio je to prvi put da je i Rubinjo pokazao smanjeni entuzijazam u pogledu nastavka F1 karijere.

U Valensiji je promenio ploču već nakon kvalifikacija: „Važno je da u životu verujete u sebe i svoj rad. Učinio sam mnogo, ali nije bilo vremena u mom životu kada sam više voleo trkanje od ovog sada. Mislim da sam sa 37 godina na vrhuncu svoje vožnje. Ove godine bilo je uspona i padova, bilo bi veoma, veoma lepo osvojiti šampionat u trideset sedmoj.“ Svet je izgledao još bolje dan kasnije, sa vrha podijuma: „Uvek sam emotivan kad pobeđujem, nadam se da mogu da osvojim još mnogo toga. Želim da nastavim. Moje šanse za iduću godinu su otvorene. Uvek sam znao da to imam u sebi, mislim da sam na vrhuncu svoje brzine i da je imam još.“

Ako ispunjenje sopstvenih verovanja predstavlja stimulus, do kraja sezone trebalo bi da gledamo Barikela s krilima, rečitijeg na stazi nego na pres konferencijama. Istina, neće biti da su Batonove akcije pale u Bronovim očima, niti da je Ros postao spreman da preokrene nešto što je, sa više ili manje elegancije, vođeno kao Džensonova sezona i sve karte stavi na Rubensa. A Englez, činjenica je, od juna meseca nije poseban faktor, njegov bilans od Silverstona podrazumeva sedmo, šesto, peto i ponovo sedmo mesto. U četiri poslednje trke nadmašio ga je Niko Rozberg, koji nipošto nema auto šampionskih kapaciteta.

Ako se Rubinjo i ne umeša ozbiljno u trku za titulu, performanse poput onih iz Huan Karlos marine mogu da mu obezbede i osamnaestu F1 sezonu i san o 300 startova pretvore u javu. Ros kaže da ne nalazi dobar razlog da menja postojeću vozačku postavu, Nik Fraj ističe da odluka o pilotima sada nije prioritet i veruje da će tim i 2010. biti vrlo uspešan sa Džensonom i Rubensom.

Baton, serija za brigu

Batonova najsvežija izdanja ne pokazuju ništa od rukopisa iz pretežnog dela prve polusezone. Nisu to vožnje čoveka koji, svestan da je titula blizu, kalkuliše, skuplja poene i izbegava rizike, a ima još snage i moći u rezervi, to je prosečnost koja se mora preseći. Dženson ima sreće što je kao najozbiljniji konkurent prvo figurisao Fetel, pa se u centar pažnje ubacio Veber, a sad je u prvom planu ponovo Barikelo. Rivali se menjaju, Englez je konstanta.

„Bolje je biti stalan i ne slupati se, ali ako ste stalni i osvojite dva boda, to nije dovoljno. Zato idem u Belgiju i biću agresivniji, u svakom smislu, ne samo u vožnji, već sa strategijom i gumama. Tako mora da bude, jer će u suprotnom moja prednost biti polako pojedena. Ovo je prvi put da smo imali moćan automobil, a da ja iz njega nisam mogao da izvučem maksimum. To me najviše frustrira i to moramo da preokrenemo. Ekipa od mene traži da više forsiram ako hoću da osvojim titulu. Red Bul će se i dalje boriti, sigurno će biti brzi na sledećih nekoliko trka, pogotovu u Spa, iako ne mislim da će Meklaren biti brz kao u Valensiji,“ govori lider šampionata.

Na Silverstonu smo videli da se Barikelo bolje snalazi kad uslovi za Bronove formule nisu optimalni, u Valensiji meteo smetnji nije bilo. Batonovo sivilo idealan je povod za komentare. Recimo, Nikija Laude: „Problem mora da je u Džensonu, nešto u njegovoj glavi mora da je pošlo naopako. On u sebi mora da pronađe rešenje, mislim i da hoće.“ Martin Brandl drži da je, bez obzira na +18 na tabeli, situacija trusna: „Da li (Dženson) može da izgubi šampionat iz ove pozicije? Naravno da može.“ Kultard, kao i Lauda, traži feler ispod kacige: „Ne znam da li se od Turske kod Batona nešto psihološki promenilo. On svakako nije ona tečna snaga sa početka sezone.“

Prognoza za Ardene možda i ne predviđa kišu, ali se ne očekuje vazduh topliji od 19°C. Takav ambijent nije bio jača strana „belog čudovišta“ i ono je sad na temeljnoj probi: ako BGP001 i po svežijem vremenu funkcioniše, onda u Brekliju ne samo da su pronašli gde im se u sistemu potkrala greška i stvar ispeglali, već su rešili i problem sa dovođenjem guma na radnu temperaturu na hladnijem asfaltu.

U suprotnom, razloga za brigu ima, iako Red Bul u poslednje vreme propušta zicere. U Mađarskoj i Španiji Baton je daleko od briljantnog, a Fetel oba puta odustaje; takav rastur šansi nedopustiv je u šampionskoj kampanji. Velika nagrada Evrope prva je od Melburna na kojoj nijedan Red Bul pilot nije ulovio poene. Pošto je totalizovao dva Renoova agregata u Valensiji, Zebastijan će do kraja sezone teško izbeći start sa deset mesta niže pozicije od osvojene. ’Hepenhajmer’ je obećao borbu za titulu sve dok ima matematičkih izgleda, a nekoliko brzih staza koje slede trebalo bi da odgovaraju RB5 automobilu.

U opticaj je puštena priča da će ekipa kao poslednje oružje u igru ubaciti Renoov KERS. Horner ju je odbacio: „Spa se ne razlikuje toliko od Silverstona, a tamo smo imali moćan auto, uvoditi KERS u ovoj fazi bilo bi samo ometanje.“ Štaviše, sistem za povraćaj kinetičke energije Red Bul neće koristiti ni tekuće, ni sledeće sezone - ovo drugo na osnovu džentlmenskog internog FOTA sporazuma. Inače, u Milton Kinsu nisu neskloni varijanti da 2010. postanu Mercedesove mušterije, dve V8 detonacije u Valensiji uklapaju se u inače nameravanu promenu partnera. Norbert Haug potvrdio je da je Štutgart spreman da dogodine opsluži četiri tima.

Badoer razapet

Rečenica Enca Ferarija „Kad god sam imao Italijana u ekipi, imao sam probleme“ pamti se decenijama. Komendatore je mislio na pritiske medija i često nerealne ambicije cele, auto-sportom opčinjene nacije sa Apeninskog poluostrva. Šta li bi tek rekao za Badoerov performans u Španiji? Na treningu je Luka četiri puta prekoračio brzinu na pit-lejnu, kažnjen je sa 5.400 evra i opomenom. Na kvalifikacijama je bio ubedljivo poslednji, sekund i po iza Algersuarija. Trku je završio sedamnaesti, krug iza pobednika, uz lično najbrže vreme skoro dve sekunde sporije od apsolutno najboljeg, Glokovog. Ako je to uteha, nesrećni Masin zamenik nije se slupao i nikom osim sebi i svojima nije upropastio vikend. Glavni utisak je neizbrisiv: Badoer je baš zarđao.

Italijan je stvar začinio komentarom da nije fer upoređivati ga sa Algersuarijem i Grožanom, jer: „Prvi je već jednom startovao, a drugi se trkao u GP2 i poznaje stazu.“ Nakon vikenda iz pakla Luka je trebalo da ćuti. Njemu je kokpit obezbeđen još za Spa Frankoršamp, posle kog će, ne bude li napretka, ekipa razmotriti dalje korake. Mark Žene rad je da preuzme odgovornost: „Verujem da sam spreman za trkanje i očigledno je da bih voleo da sam to mogao da izvedem pred svojom publikom. Ostajem na raspolaganju ekipi ako budem potreban.“

Ferari ima pravo da ’potroši’ samo još jedno ime i ispuni godišnju kvotu od četiri trkača. Ovakva situacija otvorila je prostor čitavom nizu pilota da se sami prijave za kokpit #3 i priliku do maksimuma iskoriste za samopromociju. Fizikelin menadžer za Moncu preporučuje svog pulena, a javio se i samouverni Entoni Dejvidson: „Lično ću razgovarati s Ferarijem ove nedelje, kako bih istakao kandidaturu. Luka nije bio ni blizu osvajanja poena, a automobil to može. Spreman sam i mislim da sam bolji. To nije arogancija, ja u to verujem. Imam iskustvo potrebno za šansu u Formuli jedan, pa zašto ne u Ferariju?“

Interesenti su i Burde i Hilkenberg. Iako prvog zastupa Nikola Tod, koji je i Masin ’poslovođa’, prognani Francuz zna da nema mnogo nade: „Zavisi od Ferarija. Nažalost po mene, mnogo drugih kandidata čeka pred vratima. Nikola je govorio o meni sa menadžmentom Ferarija, ali moje ime nije na vrhu liste.“ U prilog Hilkenberga izjasnio se Vili Veber, ocenivši momka kao „logično rešenje.“ Niko jeste vodeći u GP2 plasmanu i bez konkurenta Romana Grožana verovatni je šampion serije u 2009, ali je takođe i Vilijamsov tester. Dvadesetdvogodišnji Nemac drži da je spreman za skok u elitu, a na mogućnost nastupa za Skuderiju reaguje ovako: „Divno je čuti da ste pomenuti, ali nije bilo kontakata sa Ferarijem.“

Lauda ima originalnu soluciju - ne uzeti nikog, nastupati s jednim bolidom sve do Masinog povratka, tako bi se, smatra trostruki prvak sveta, uštedeo novac. Kolege su surove prema Badoeru: „Da gubim dve ili tri sekunde po krugu, ostao bih kod kuće,“ stav je Roberta Kubice. Zutil je potegao pitanje bezbednosti učesnika ako Luka u Ardenima bude jednako spor kao u španskoj luci, Rozberg podseća da je on kaskao 2,5 sekunde za rivalima samo na svom prvom F1 testu, u dobi od 17 godina. A Kultard sve posmatra iz strateške perspektive: „Ferari već razmišlja o sezoni 2010, ostatak ove uglavnom se vrti oko testiranja. A ko bolje od stalnog test pilota inženjere može da izvesti o utiscima?“

Akutno je pitanje zašto Ferari nema nekakav projekat namenjen razvoju mladih talenata, ne nužno veličine Renoovog ili Red Bulovog, možda neki kalibra Tojotinog. Od Skuderije se uvek očekuju brzi uspesi, ona nema vremena da čeka bilo čije sazrevanje i godinama kupuje ’gotovu robu’ šampionskog formata. Možda je trenutna situacija zgodna da se o ispravnosti tog kursa razmisli. Nije da u Maranelu ne prate šta rade klinci, prošle godine su pružili neformalnu test šansu Bortolotiju, Piskopu i Čikateliju, prvoj trojici iz Italijanskog F3 prvenstva 2008, samo je to izuzetak i kratkoročno ne znači ništa opipljivo.

I iz slučaja Badoer vidi se koliko je zabrana testiranja u sezoni glupa. Nesravnjivo pametnije bilo bi makar jednom godišnje timove pustiti na Pol Rikar, gde se mogu reprodukovati zahtevi svake staze s kalendara. Takav bi potez ponovo dao smisao ulozi testera, a aspirantima na F1 sedište pružio bi priliku da osete bolid, umesto da, poput Algersuarija, uče trkajući se. Drugo - na asfaltu bi bila proverena razvojna rešenja koja isporučuju inženjerski timovi, ne bi morali da se čekaju gran pri vikendi da se dozna je li u simulatoru vredna zamisao jednako validna u praksi.

Posle mnogo vremena, Kimi deluje budno i zainteresovano, sve izvodi po planu i knjiži svoj treći podijum u godini. Kakva mu god bila profesionalna sudbina u 2010. i nadalje, u preostalih šest trka sezone očekuje ga komplikovan zadatak: da četvrti po kvalitetu automobil održi na trećem mestu u kategoriji konstruktora. Posao tim teži pošto je Finac u ovoj misiji usamljen - nekoj većoj pomoći od kolege sa startnim brojem 3 nije se uputno nadati - a razvoj bolida F60 zaustavljen je i radi se na nasledniku. Kovalainen je opet pokazao pogubnu manu, sklonost da u trci izgubi dah i potone, no i takav može do poena - srebrne strele su ipak dve.

Raikonen je trostruki osvajač VN Belgije, on zna kako se tu pobeđuje i zna da o slavlju danas može samo da mašta: „Glavni cilj je održati standarde poslednjih trka, što znači da moramo da pokušamo da opet stignemo na podijum. Uvek sam voleo da se trkam na Spa, 44 kruga nisu dovoljna!“ Očigledno je, a i Kimi potvrđuje: Ferari je ove godine dobar na uličnim i stazama sa sporijim krivinama, u trkačkom režimu bolje funkcioniše nego u kvalifikacionom. Pobedničko postolje u Ardenima izgleda teško ostvarivo, ako je Ferariju za neku utehu, ni u Meklarenu ne očekuju da će blistati...

Praznik za oči, poslovni problem

U Valensiji je četa iz Vokinga ispustila trijumf, njen aljkav pit stop obezbedio je presedan - uzbudljivu finalnu trećinu Velike nagrade Evrope. Svejedno, ta bezlična i besmislena ulična staza najlepša je u retrovizoru. Dobro je da je za nama, loše je što je na programu i dogodine. Posle nje, i Sakir bi ličio na senzaciju, a Spa Frankoršamp će izgledati kao autodrom s druge planete.

Znamenita pista u Ardenima poseduje apsolutno sve što je potrebno za propisan trkački vikend: zahtevnu konfiguraciju, drugu najveću maksimalnu i drugu najveću prosečnu brzinu na kalendaru, brze (O ruž) i superbrze krivine (Blanšimon), ima ćudljivu klimu, kišu kao konstantnu pretnju i fascinantan pejzaž za pozadinu. Nezamenljivi sastojak svake ’prave’ F1 sezone, Spa je jedna od retkih preživelih karakternih, vozačkih staza i supertest za tehniku. Dok su u Valensiji samo kočnice bile postavljene pred natprosečne zahteve, u Belgiji jedino one mogu da računaju na nešto lakši tretman.

Iako je san snova sa sportskog aspekta, Spa Frankoršamp garantuje glavobolju organizatorima. Broj od 70.000 prodatih ulaznica obezbeđuje poslovanje sa nulom, a dosad je otišlo 46.000. Kratkoživeći magnet u vidu najave Šumaherovog povratka (on u Belgiji ima najviše pobeda, osvojenih poena, krugova provedenih u vođstvu i plasmana na podijumu) ispoljio je dejstvo u skoku interesovanja, na tom talasu otišla je koja hiljada karata više. Povratak u realnost ohladio je publiku i mali su izgledi da se 54. Belgijski gran pri okonča bez finansijskih gubitaka. A takav saldo mogao bi da ugrozi njegovo održavanje u budućnosti.