Sport / Aleksandar Babić 4

WRC, Finska: Miko vodi, Kimi gostuje

Kako se od +20 stiže do -1, to može da ispriča Sebastijan Leb. Potrebna je traumatična, loša, malerozna središnjica godine: gumi-defekt na Sardiniji, krupna greška u Grčkoj i najzad lom oslanjanja na panju koji Francuz na osmatranju u Poljskoj nije primetio. Istovremeno, glavni rival dva puta pobeđuje i jednom je drugi, i šesta uzastopna titula svetskog prvaka dolazi u pitanje, gotovo se pretvara u veresiju, a sve stečeno u nečemu što je ličilo na sezonu za udžbenike najednom izgleda trošno. Dve trećine prvenstva su prošle, Finska otvara niz od poslednja četiri nadmetanja, u rasporedu: makadam-makadam-asfalt-makadam.

Izvor:

Preokret za Sitroen mora da počne u Finskoj, Francuzi je vide kao nov start šampionata. Daleko od idealnog mesta za kontraofanzivu - duhovni dom relija je i dom najvećeg konkurenta, a Jiveskile njegov rodni grad - ali druge nema kad su Leb i ekipa serijom rezultata ispod sopstvenih standarda došli dotle da Hirvonenu gledaju u leđa. Plan oporavka je sledeći: Seb i Danijel treba da ponove ono što su uradili 2008, kad su domaćim posadama preoteli pozornicu i Finsku pokorili. Onda je to bila i stvar prestiža, danas je, još više nego tada, reč o potrebi, donekle i obavezi.

Kako petostruki prvak vidi ostatak sezone? „Jasno da bi bilo prijatnije da uoči ovog relija imamo prednost od, recimo, 20 poena. Opet, uoči prošlogodišnjeg takmičenja, imali smo tri manje od Mika. Ovog puta razlika je manja, ali samo su još četiri relija do kraja sezone. Kako ja vidim, kao da prvenstvo iznova počinje u Finskoj i naša jedina opcija biće napad. Prošle godine smo pokazali da možemo da pariramo Fincima na njihovom reliju. Australija će svima biti nova, tu polazimo ravnopravni. U Kataloniji, na papiru, mi imamo prednost, ali svestan sam koliko je Miko napredovao na asfaltu. Sezona se završava u Velsu, to smo osvojili prošle godine, mada će se i Miko tu osećati kao na svom. Finale će biti tesno i uzbudljivo. Jedno je sigurno: pobeda u Finskoj dala bi mi psihološku prednost pre poslednja tri relija...

Alzašanin je od Irske do Argentine izgledao kao čovek na vrhuncu svoje lične forme, stabilan i nepogrešiv. Uz to je savršeno išla slika o Sitroenu C4 kao o nepobedivom, do savršenstva dovedenom automobilu, koji je sa svojim prvim vozačem stizao na vrh i u godinama kada nije bio do perfekcije razvijen. Auto nije kriv za teturanja od Sardinije nadalje. Leb to potvrđuje: „Naš C4 i dalje se poboljšava kroz izmene u detaljima i znam da će biti konkurentan u Finskoj. Prošle godine sam apsolutno verovao u njega, omogućio mi je da forsiram od starta do cilja. Borba je bila neizvesna, na cilju je razlika bila manja od 10 sekundi. Ako hoćemo da pobedimo ovog puta, moraćemo da ponovimo isti taj tempo.

Pošto C4 nije problem, ostaje ljudski faktor, a primer za sličnu situaciju već smo videli. Da li je moguće da se superkoncentrisanom, apsolutno posvećenom Sebastijanu dešava Valentino Rosi iz perioda 2006-2007. Je li u pitanju blago gubljenje fokusa, interesovanja, nadahnuća? I ’Doktor’ se u pomenutim godinama poigravao idejom o započinjanju F1 karijere, pa je bio prinuđen da ponovo uspostavi prioritete, otpiše Ferari kokpit i vrati se na bitno. Tako se i Leb nudio kao kandidat za Toro Roso sedište, čak najavio da je slobodan za Veliku nagradu Abu Dabija. Prvo je time opasno rasrdio zemljaka Burdea, potom naterao Franca Tosta da demantuje postojanje ikakvog plana u tom smislu.

Leb će možda i moći protiv Fordovih Finaca na njihovom terenu, Dani - teško. Španac juri pobedničko postolje, ako zaista tamo parkira svoj C4, takav scenario srećno bi se uklopio u ambicije ekipe. Prednost Sitroena od 17 poena u proizvođačkoj konkurenciji ionako je relativno komotna.

Finci na probi

Nakon letnje pauze, Ford teži suprotnom od Francuza - da nastavi zamah i seriju u koju je ušao na Sardiniji. Finska je njegovim posadama svakako vrhunac sezone, a ni Miko, ni Jari-Mati još nisu slavili kod kuće. Hirvonenovo gledište slično je Lebovom: „Na finiš sezone gledam kao na mini-šampionat od četiri runde, sa tri makadamska i jednim asfaltnim relijem. Imam poen prednosti, dakle ishod je u mojim rukama. Biću prvi na startu prve etape, to nije najjednostavnija pozicija za početak. Prošle godine sam izgubio reli gubeći vreme sa tog mesta, to ću morati da prevaziđem. Razlike na ovom reliju su uvek male. Kad vozite punim gasom i žestoko se borite za desetinke, često vas iznenade skokovi ili krivine koje mislite da dobro poznajete. Auto može da poleti više ili dalje, to su iznenađenja koja mogu da naprave problem.

Latvala je u karijeri napravio mnogo grešaka, ipak, ’majku svih gluposti’ Jari-Mati je izveo na poljskom završnom superspecijalcu. Već je fraza da na takvoj deonici ne možete osvojiti, ali možete izgubiti reli. Shodno izreci, mladi Finac upropastio je sve. Bacio je i drugu poziciju, i osam konstruktorskih bodova, i - možda najbitnije - u poretku se otvorilo mesto, Lebu na tacni servirano. Hirvonen je uknjižio svoju desetku, ali Sebastijan je umesto jednog pokupio dva poena, stečena posle superreli restarta i sklanjanja Sitroenovih juniora s puta. Zato razlika u generalnom ne iznosi dva boda, već jedan, ako to na koncu presudi, Latvala će biti žigosan.

Posle svog krunskog gafa mladi Finac izgledao je spreman na svaku vrstu sankcije i kazao je da će potpuno razumeti ako ga Ford otpusti. Malkolm Vilson stoički je podneo prizor, oprostio se od poena i konstatovao da je greška na superspecijalu Mikolajki najveća koju je Jari-Mati ikad napravio: „Stvarno smo bili u poziciji da se borimo za šampionat. Ne kažem da je to sad gotovo, ali preostaje nam planina uz koju se moramo popeti. Investirali smo dugo u Jari-Matija, dobro mu je išlo na Sardiniji, nažalost ovde vidite da smo ponovo na početnoj tački.“ Egzekucija je izostala - makar zasad - i Latvala vozi Fokus u Finskoj, što ne znači da je miran do kraja sezone.

Spekulacije kažu: uz resurse i auto kojim BP Ford raspolaže, timu bi više koristio i nešto sporiji, ali odgovorniji vozač. Moguće je da bi bolji posao napravili Peter Solberg, dokazano brz, verovatno i Hening Solberg, makar pouzdan. A ako se posmatraju kompetentni a neuposleni, spisak postaje i duži: Etkinson, Per-Gunar Anderson, Gardemajster... Kris Mik sjajan je u IRC-u, samo mu njegov lični problem sa Malkolmom Vilsonom na nulu svodi šanse da prokrči put do ’plavog ovala’. Latvala uoči domaće runde prvenstva oseća povećanu presiju i u tom kontekstu pominje navijače, ali je bliže istini da mu od ovog nastupa zavisi WRC sudbina: „Imam posao da obavim ovde, to je da osvojim dosta poena i pomognem Miku u jurišu na titulu. Poljski reli bio je brz, ne bi trebalo da nam u Finskoj nedostaje brzina da taj posao uradimo.

Hening za podijum

Duel na vrhu je postao jako interesantan, iako do maja ništa nije nagoveštavao da bi sezona mogla da dobije tako dramatičan obrt. Okršaj Leba i Hirvonena, potpomognutih ’umešačima’, Sordom i Latvalom, nipošto nije jedina bitka koju valja gledati. Ratuju i braća Solberg - stariji je u poretku ispred mlađeg, u bodovima je 27:25. Maloj razlici u poenima Hening je pomogao osvojivši podijum u Poljskoj, svoje drugo treće mesto u sezoni 2009. Četvrti je, naravno, bio Peter - Norvežani su nerazdvojni u ovom prvenstvu, a suparništvo su demonstrirali i dvobojem na trci čamaca.

Oblast Mazurskih jezera po svojim je karakteristikama dobro došla kao priprema za podlogu i brzine s kojim će se posade nositi u Finskoj. Od starijeg Solberga osnovano se očekuje napadački pristup: „Optimističan sam posle podijuma u Poljskoj, iako mi je bilo potrebno vreme da proniknem u karakteristike tog relija. Nadam se da ću brže krenuti u Finskoj. Ovaj reli važan je i mojim sponzorima, zbog njih je dobar rezultat imperativ. Dva podijuma u dva uzastopna relija, to bi bilo fantastično.

Stobartovi vozači odvezli su test uoči devete runde prvenstva - manjak probnih kilometara bio je Heningov najveći problem u proteklim godinama. Vilson u Finskoj nikad nije stigao dalje od pozicije 9, imajući u vidu njegovu formu, stalnost, pouzdanost, sada i veće iskustvo - ovde tako dragoceno - uz nešto siromašniju WRC konkurenciju nego ranije, čas je za misli o poenima. Samo, neće to lako ići pored za iznenađenja uvek sposobnih domaćih i nordijskih vozača, niti preko činjenice da je za Reli Finske prijavljeno najviše posada ove sezone, njih devedeset. A tu su zanimljiva imena, na primer Mads Ostberg i IRC legionari Juho Haninen i Anton Alen.

Svima daju šansu

Sitroen junior redovno nastupa sa tri automobila, ovog puta karte su promešane kod nominacija za proizvođačke poene: prvi put za njih se bore Novikov i Ožije, Rautenbah je u toj stvari po strani. Zvanično, izmena je motivisana željom da se svim posadama dâ prilika da doprinesu ukupnom skoru. Ovaj tim započeo je godinu kao potpuno nova ekipa; Benoa Nožije, njen menadžer, nakon osam takmičenja u točkovima ocenio je da se trud isplaćuje - ’juniori’ su poboljšali i performanse i pouzdanost u drugoj trećini sezone i dokazali svoj potencijal na nekim od najkomplikovanijih brzinaca na kalendaru. Šef se nada da će u Finskoj jedan od njegovih automobila uvek biti među pet najbržih. Ambiciozno.

Ožije, Novikov i Rautenbah potrošili su tri dana na testiranja i usavršavanja set-apa za „Gran pri Finske“. Sebastijan je ranije provezao finske deonice u trkačkom ritmu, ali ne u WRC, već u S1600 automobilu, zato očekuje da će mu ove godine sve izgledati kao ubrzani film. Obodren skorašnjim tempom i osećajem da se on i C4 sve bolje razumeju, Rus cilja dobra vremena na ispitima i dolazak do finiša, bez potrebe da se pomaže superreli restartom. Zimbabveanac od vozača Junior tima ima najviše nastupa u Finskoj, pet polazaka sa startne rampe. Iako nije kandidat za zapažen plasman, za poštovanje su pređeni kilometri i njegovo silno oduševljenje: „Ništa nije ni blizu osećaju koji imate kad lansirate WRC auto u let od 30 ili 40 metara.

Argentinci plus lokalne snage

Mančiz Ford preskočio je Poljsku i u Finskoj je pojačan ljudima koji tačno znaju o čemu se tu radi. Standardno prisutnom Viljagri lokalnu podršku daju Mati Rantanen, prošle godine sedmoplasirani u Fokusu po specifikacijama iz 2006, kao i manje poznati Matijas Terman. Federiko je, osvojivši dva četvrta mesta, u Argentini i Grčkoj, verovatno premašio i svoja i očekivanja ekipe. On vozi WRC sezonu života: pet startova, četiri puta u poenima, ukupno 14 bodova i osmo mesto u generalnom.

Rantanen je kod kuće snaga za uvažavanje. Njegov cilj: „Da s ovim sjajnim automobilom ove godine stignem do boljeg rezultata nego prošle. Mislim da imamo dobru priliku da to i postignemo. Najveći izazov je, naravno, mentalna presija, jer moram da vozim brzo, ali bez grešaka. Sa WRC automobilima imam malo iskustva, ali pokušaću da se s tim izborim najbolje što umem.

... i jedan poseban Punto

I publika koja površno prati reli imaće razlog da se ovog vikenda zanima za rezultate sa severa. Jer, u Abartu Grande Punto S2000 startuje Kimi Raikonen, kome je to debi i u WRC konkurenciji i na šljunku, i najozbiljniji izazov u kratkoj karijeri u ovom sportu. Dosad je izvezao dve zimske runde Finskog prvenstva i okušao se na asfaltu Italije. Mnogo se govori o tome da bi Kimi svoju trkačku budućnost mogao da potraži u reliju već od iduće sezone. To se uklapa u projektovanu sliku Formule 1, i ideju da će Alonso preći u tabor propetog konjića, samo što nakon Masinog teškog incidenta u Budimpešti rasplet možda bude i drugačiji. Brazilac je vrlo verovatno van stroja do kraja godine, niko se ne usuđuje da prognozira šta će se desiti 2010.

Kako god - četiri dana posle podijuma na Hungaroringu, Kimi polazi sa startne rampe na Kileri superspecijalcu. Kopilot će mu biti Kaj Lindstrom, čovek koji je tu ulogu igrao i za Makinena, a ekipa legendarnog Tomija ovoj posadi priprema auto. Kimi se za WRC premijeru spremao tokom dva testa i prešao 200 kilometara. Lindstrom je najmerodavniji za procenu njegovog napretka: „Zovu ga ’Ledeni’ i svakako je potpuno hladnokrvan. Možda me najviše iznenadilo kako se lako snašao. Postepeno je podizao brzinu. Nije mu trebalo dugo da se navikne na šljunak, bio je prilično brz od samog starta. Njegova vozačka veština i putanje koje zauzima na visokom su, izuzetnom nivou. Vidi se da on kontroliše auto, a ne obratno.

Suvozač očekuje da će Kimiju najteže biti da napravi tačne beleške. Ta veština iziskuje godine prakse, u Finskoj je strahovito bitna, a F1 zvezda imaće da prođe 13 deonica u dva dana i na osnovu toga sklopi celu sliku. Dvojac Grande Punta #70 ne spada u prioritetne i nema pravo na zvanični trening u četvrtak. Ciljeva, kaže Lindstrom, nema. Reč je o zabavi, ne o rezultatima: „Ako prođemo tri dana bez grešaka i bez gumi-defekata, neki rezultat ćemo ostvariti, ali s onim iskustvom koje Kimi ima, nema smisla uspostavljati ikakve ciljeve. Videćemo. Idemo tamo da bismo se zabavili i otežali život ostalima.

Kaj je prokomentarisao pojačano zanimanje za transfere na liniji F1-WRC i WRC-F1: „Rekao bih da je lakše ući u Formulu 1 iz WRC-a, nego obratno. U Formuli 1 vozite po stazama na kojima iste krivine uvežbavate ponovo i ponovo. U reliju prođete deonice dva puta na osmatranju, brzinom ne većom od 80 km/h, i onda morate to da ponovite punim gasom. Po mom mišljenju, to je teže. Reli nije jednostavna stvar, Kimija privlači izazov, to je potpuno drugačije od onoga što inače radi. On hoće da vidi da li može da vozi na odgovarajućem nivou, a Reli Finske oduvek mu je bio san. Drago mi je što je toliko zagrizao za sve to.

Reli se vraća kući

Finska je svetu dala šest reli šampiona (Vatanen, Mikola, Salonen, Kankunen, Makinen, Gronholm) koji su osvojili 13 od 30 vozačkih titula od 1979, od kada se one dodeljuju. Vozi se na superbrzim, tvrdim i glatkim makadamskim putevima, ne posebno napornim za tehniku, ali do krajnosti izazovnim za ljude. Kombinacija velikih brzina, skokova i slepih krivina iziskuje tačna i blagovremeno servirana uputstva, još pre uzletanja mora se odabrati trkačka linija, jedino to daje tempo i putanju za nastavak.

Domaći piloti odrastaju i prave prve takmičarske korake na opisanom terenu, otud njihova prednost nad strancima, kojima često ni decenijsko iskustvo ne pomaže ništa. Malobrojni izuzeci postoje. U 58 godina istorije ’relija svih relija’ samo sedam njegovih pobednika nisu bili Finci, a trojica od njih ni Nordijci: Sainc, Oriol i Leb. „Makadamski gran pri“ redovno je najbrže takmičenje u sezoni, na njemu je voženo pet od šest najbržih relija u istoriji. Rekordan je Gronholmov prosek od 122,86 km/h iz 2005.

Sedište je tradicionalno u univerzitetskom gradu Jiveskile, a servisni park u sajamskom prostoru Paviljonki. Približno polovina deonica vožena je i prošle godine, ostatak je ili modifikovan, ili potpuno nov, a ni 2009. na itinereru nema znamenitie Ouninpohje. Reli u četvrtak uveče otvara superspecijalac Kileri. Prvog dana trasa vodi severozapadno od servisnog parka, na programu su 130,84 kilometara podeljenih na devet specijala. U subotu se vozi ka jugozapadu i prelazi još devet brzinaca, 166,87 km, gotovo polovina ukupne takmičarske distance. Druge etapa uključuje najduži ispit relija (SS19 - Varinmaja) od 29,29 kilometara. Nedelja ’traje’ samo 47,44 kilometra i podrazumeva 4 najkraće vožnje istočno od Jiveskile. U zbiru, Reli Finske ima 23 brzinca, 345,15 takmičarskih i totalnih 1.449,61 kilometara.

Komentari 4
Čitajte
Pošalji komentar