WRC, Italija: Otpor je bezizgledan

Leb, Elena i Sitroen su u 2009. nepobedivi. Računajući i prošlu godinu, od Velsa ’08. do Argentine ’09. izborili su šest vezanih trijumfa, uz lepe šanse da tako bez prekida nastave do kraja ove sezone. Francusko-monegaški tandem već je 2005. imao seriju od šest uzastopnih slavlja u istoj sezoni, a kako su Sebastijan i Danijel na Sardiniji apsolutni favoriti, sa pobedama iz 2005, 2006. i 2008, novi niz produžiće verovatno koliko ovog vikenda. Petostruki šampion oseća da tako može da nastavi: „Moja želja za pobedom ista je na startu svakog relija. Mrzim da gubim, svakako sam oduševljen time kako stvari u ovom trenutku idu. Svaka pobeda koju smo ove godine postigli jednostavno je dodatak na leteći start koji imamo u sezoni 2009.“

Dani Sordo je, što sopstvenim herojstvom, što uz pomoć tuđih malera, u Argentini na cilj stigao drugi. Zahvaljujući tome popeo se na drugo mesto u poretku vozača i sada je nameran da osvojeno pokuša da odbrani od Hirvonena: „Ovu rundu doživljavam kao veliki test. Sezona je posebna, jer osećam da napredujem na svakoj vrsti podloge u šampionatu. Ako to budem nastavio na Sardiniji, mislim da ću moći da se borim sa Mikom. Drugi sam u prvenstvu, to ni najmanje nije promenilo moj pristup, i istina je da bih voleo da zadržim to mesto.“

Na svakom makadamskom reliju neko mora da igra omrznutu rolu čistača puta. Problem je na Sardiniji akutan. „Čak bih rekao da je ovo mesto gde startni redosled ima najveći uticaj,“ primećuje Leb. „Osnova puteva je jako čvrsta i kompaktna, ali su trase pokrivene dubokim slojem peska. Ogromne su razlike u vremenima vozača koji je prvi i drugi na putu. Petak će verovatno biti pomalo čudan dan što se tiče poretka, ali smo ubeđeni da možemo da izađemo na kraj sa situacijom.“

Ne još i kvarovi!

Fordovi Finci ove godine gubili su sve glavne bitke, čak i kada im je Fokus besprekorno radio. U Argentini su iskrsli i tehnički problemi. Sezona ionako izgleda izgubljena, samo će, nastavi li auto da poboljeva, poraz biti još brutalniji. Neposredno posle katastrofe u Južnoj Americi, Miku je bilo samo do toga da se vrati u hotel i pozabavi se pivom. Malkolm Vilson najavio je još više rada i testiranja, kako bi se izbeglo novo brukanje. Tako se i desilo: probe na Sardiniji trajale su četiri dana, a pored trkača Hirvonena i Latvale, učestvovao je i tester Marko Martin. Jedino slavlje na ostrvu plavom ovalu doneo je Markus Gronholm 2007. Hirvonen u bilansu sa Sardinije ima tri druga mesta, Latvala jedno treće. Miko ovako opisuje itinerer: „Putevi su ponegde prilično uzani, ja više volim nešto šire trase. Mnogo je sekcija sa stenjem, žbunjem i drvećem na samoj ivici puta. Grane često natkriljuju stazu i u krivinama mogu da ometaju vidljivost i maskiraju izlaz. Ako bude suvo, startni redosled će biti važan. Drumovi će biti pokriveni klizavim, rastresitim šljunkom i ljudi koji krenu ranije očistiće ga, na korist onima iza. U petak polazim treći i mislim da će to biti vrlo dobra pozicija. Ne bih voleo da budem prvi na putu u subotu. Ovo bi mogao biti reli gde je najbolje napadati otpozadi kako vikend odmiče.“

Nekakva uteha jeste - Latvala se u Južnoj Americi konačno držao plana i posle dužeg vremena ostao na drumu. To treba da izvede opet: „Kao i u Argentini, startujem sa ciljem da završim treći ili četvrti. Bio sam zadovoljan svojom tamošnjom vožnjom, nadam se da ću je ponoviti u Italiji. Sardinija mi prija, možda će mi se ambicije promeniti kako reli bude odmicao. Uz Finski i Reli Velika Britanija, ovo je jedan od mojih omiljenih. Putevi su uzani, brzi, tvrdi i kompaktni, sa peskovitim slojem na vrhu. Prvima na trasi nije lako, ako je suvo moraće da čiste put drugima.“

Od Heninga do Petera

U donjem domu malo je pravih noviteta. Pozicije tri i pet iz Argentine učvrstile su Stobart na sigurnom trećem mestu u poretku timova. Korak više Solberg i Vilson ne mogu da naprave, osim u neverovatnom slučaju da BP Ford nastave da more defekti i da Latvala opet uđe u samoubilačku seriju. A niže od trećeg ova ekipa neće pasti, Sitroenovi juniori ne mogu da je prestignu. I na Sardiniji Metju može da računa na poene, dok Heningov eventualni podijum zavisi od toga šta će biti s Mikom i Jari-Matijem. Usput, stariji Solberg jako je inspirisan time što ima šest poena više od mlađeg i slavnijeg brata, a pobedničko postolje u Kordobi odlično je došao i njegovim norveškim sponzorima: „Vratili smo se na osnovni set-ap za šljunak, pokušali smo da ne zakomplikujemo stvari previše. U Argentini je uspelo, nadam se da će tako biti i ove nedelje.“

Sitroen junior ponovo je u tročlanoj postavi, Rautenbahu i Ožijeu priključuje se povratnik Novikov. Za proizvođačke poene nominovani su Rus i Zimbabveanac. Iz ovog tabora stižu najave na koje smo već navikli: vozačima je komandovano da na umu imaju dolazak do cilja i da finišima grade samopouzdanje. Zanimljivije je ono šta ekipa planira do kraja sezone. Rautenbahu su nastupi garantovani, momak to zadovoljstvo dobro plaća. Novikova ćemo izvesno videti u Grčkoj, a za ostatak sezone Jevgenij mora da pronađe finansijsku potporu. Ožije će takođe biti prijavljen za Akropolis, tim bi voleo da ga vidi i u Poljskoj, ali za to treba da bude obezbeđen budžet.

Argentinske muke fabričkih Fordova i Petera Solberga propele su četrdesetogodišnjeg Viljagru do najboljeg WRC rezultata u karijeri, četvrtog mesta, i to kod kuće. Mančiz je zahvaljujući Federiku sakupio obilje bodova, iako nastupa s jednim automobilom i iako je preskočio Irsku i Norvešku. Tim je tek jedan poen iza Sitroen juniora. Rokada na pozicijama 4 i 5 u ekipnom plasmanu može da se desi već nakon Sardinije. Za to je Viljagri potreban još jedan solidan finiš u poenima, koji bi u sezoni ’09. bio četvrti uzastopni.

Peter Solberg u tehničkom smislu najzad poseduje ono što je od Kipra želeo. Pre Italije, njegova Ksara potpuno je demontirana i ponovo sastavljena. Norvežanin sada ima noviju školjku - dosadašnja je bila iz 2001 - auto je i dalje po specifikacijama iz 2006, ali sa većim interkulerom, izmenjenim rashladnim vodovima u motoru i mehaničkim prednjim i zadnjim diferencijalom. Solberg je još ranije tražio ovo poslednje rešenje, smatrajući da više leži njegovom vozačkom stilu. Ovako preuređen auto, veruje on, bolje odgovara uslovima koji će vladati na Sardiniji.

Od luke do plaže

Sedište relija je na severoistočnoj obali ostrva, u gradu Olbija, u čijoj je luci servisni park. Ceremonijalni start je u četvrtak uveče, a akcija prvog pravog dana odvija se u brdima jugozapadno od mesta. U petak se tri deonice voze po dva puta, duž distance od 130,2 km preovladavaju peskovito-šljunčano tle i uzani putevi oivičeni drvećem. Apsolutno se očekuju taktička vožnja i pokušaji da se rivalima nametne čišćenje trase.

Itinerer u subotu zalazi dublje u kopno. Na programu je 130,74 kilometara podeljenih između novih ispita, Sa Linea i Fiorentini, i klasičnog Monte Lerno. Ovaj je najduži brzinac relija, sa jednim od najznamenitijih skokova sezone. Završna etapa vodi takmičare severno od Olbije, ka Smaragdnoj obali, ima 86,18 km i pet kratkih specijalnih ispita, a završava se u staroj marini u ekskluzivnom letovalištu Porto Červo. U zbiru: 17 ispita, 347,12 km na štopericu, ukupna distanca sa veznim sektorima iznosi 1.263,20 kilometar.

Vizije iz Mozlijeve kuhinje

Početkom aprila, u doba Relija Portugalija, nenadmašni predsednik FIA održao je konferenciju za medije i upoznao javnost sa time kako Federacija vidi budućnost Svetskog reli šampionata. Mozlijeve ideje o Formuli 1 ogromnom većinom su destruktivne, sa WRC-om stvari stoje nešto bolje.

Princip rotacije u kalendaru uveden je zato što postoje čak 24 relija koji bi mogli da se nađu u šampionatu, zahvaljujući kvalitetu organizacije, lokaciji, ili kombinaciji ovih faktora. WRC timovi izjasnili su se da u sezoni mogu da izdrže 12 do 14 rundi. Otpale su sledeće opcije: prva, da FIA odabere 14 najboljih, a 10 izostavi i zauvek izgubi; druga, da ekipe u kalendaru od 24 takmičenja same izaberu 14 nastupa, a 10 preskoče, kao i varijanta sa 8 stalnih i 6 relija koji se rotiraju na tri ili četiri godine. Dvogodišnja rotacija 12 nadmetanja ispada najmanje zlo, a već za 2010. biće napravljen izuzetak, jer Rusija i Indonezija nisu prošle kontrolu od koje je zavisio njihov ulazak u program, pa će ih zameniti neki od relija iz 2009.

WRC promoter (ISC) dobija novu ulogu: ubuduće će prvi predlagati kalendar, a Svetski savet auto sporta odlučivaće da li ga prihvata, ili ne. Status tradicionalnog takmičenja predstavlja samo jedan od elemenata u odabiru, ne i presudan. U izboru između, recimo, tradicionalnog evropskog relija i novog i modernog na Dalekom istoku, prednost će imati ovaj drugi. Tradicija presuđuje tek ako su dva takmičenja po svim drugim parametrima jednako vredna. Nije zamrla ni ideja da WRC bude fokusiran oko zimske sezone, pošto je najveće FIA takmičenje, Formula 1, koncentrisano na leto, ali o tome promoter treba da se izjasni.

Odranije znamo da je buduća tehnička osnova WRC-a spolja modifikovani i reliju prilagođeni Super 2000 auto. U 2010. on će se takmičiti naporedo sa sada aktuelnom WRC mašinom, od 2011. samo će S2000 smeti u Svetsko prvenstvo. Ovaj automobil biće bez turbo punjača; zbog preskupog novog tjuniranja odustalo se od ideje da WRC S2000 sprave zadrže limit broja obrtaja od 8.500, a da u ostalim kategorijama S2000 agregati budu usporeni na 8.000 o/min. Mozli ne misli da je problem to što će brzine pasti, jer će vrhunski vozači to ostati i u ovoj kategoriji. Automobila po Super 2000 normama već ima dovoljno, poseduju ih i kuće i timovi koji bi se uključili u Svetski reli šampionat, prvi put, ili kao povratnici.

Razmatrana je i upotreba biogoriva, ali onog druge generacije, dobijenog iz biomase, a ne iz izvora koji mogu poslužiti za ishranu. Maksu je primamljivija ideja o efikasnijem trošenju energije, nego o propisivanju njenog izvora - predsednik FIA kaže da tim pravcem treba da ide cela auto industrija. Mozlijevo čedo, KERS, jedan je od primera, no to je tek početak. Englez namerava da od 2013. svoje najdraže zamorče, Formulu 1, optereti sklopovima za povraćaj energije iz izduvnog i rashladnih sistema, pa ljudi u WRC-u znaju da i njima sleduje ista zabava, samo dok prođe kroz opitnu F1 fazu.

Ideja o svetskom motoru zasniva se na agregatu čija bi zapremina bila ista u svim kategorijama pod kapom FIA od 2013, pri čemu bi u Formuli 1 on bio turboprehranjivan, u nižim kategorijama atmosferski, a o WRC verziji tek bi se rešavalo. Trenutno se sve vrti oko 1,6 litara, s tim što konačna odluka mora da se uklopi u budući proizvodni program velikih fabrika. Mozli je rekao: „Osnovni cilj je da novac potrošen u razvoju i istraživanju u auto sportu treba da bude relevantan i koristan za auto industriju, a ne samo na visokospecijalizovano područje koje nema veze sa bilo čim drugim. Ako možemo da pronađemo način da povežemo sve discipline auto sporta u taj sistem, to bi bilo korisno zbog ogromnih suma koje se u auto sportu troše.“

I ovde je tendencija da se proizvođači istisnu i ne treba čitati između redova da bi se to otkrilo. Ponovo Mozli: „Poslednjih godina organizujemo svetsko prvenstvo za proizvođače, iako su oni u manjini. Sve više mislimo da možda treba da usredsredimo šampionat na privatnike i da pustimo proizvođače da se usklade s tim, ne samo u WRC-u, već i u Kros-kantri svetskom kupu. Treba da obezbedimo da fabrički automobili nisu superiorni, osim možda marginalno, u odnosu na one koje prijavljuju privatnici. Osnovna ideja je da ove šampionate organizujemo za privatnike i da pustimo proizvođače da dolaze ako im to odgovara.“

FIA se bavi i idejom o osnivanju prvenstva u okviru WRC-a, ekvivalenta Formuli 2. Tu bi svi automobili bili identični i to bi pilotima sa minimalnim budžetom otvorilo vrata takmičenja. Zanimljivo je i ovo: već postoji globalni sistem rangiranja reli vozača, ekvivalentan onom u tenisu. Stvar je operabilna, principi su uspostavljeni, ali poredak ove godine neće biti puštan u javnost, sve dok se organizatori ne uvere da sve korektno funkcioniše. Premijerno bismo rang listu mogli videti od početka iduće godine, a veruje se da će ona najkorisnije poslužiti ljudima koji nisu šampioni, ali samim usponom na lestvici mogu steći publicitet, popularnost i priznanja u svojim zemljama. Cinici bi možda kazali: ako je jedan čovek iz Alzasa tako prokleto bolji od svih, ne ostaje drugo do da se masa zabavi stvaranjem lokalnih i regionalnih heroja.