Sport / Aleksandar Babić 0

Finski reli: Duhovni dom WRC-a

Kao zemlja koja je dala više svetskih reli prvaka od bilo koje druge, Finska se s pravom smatra duhovnim domom ovog sporta. Zato je pobeda na Finskom reliju - nekad „Hiljadu jezera“ - jedno od najvećih uopšte mogućih postignuća u WRC-u. Procena broja gledalaca duž takmičarske trase kreće se od pola miliona naviše, u pitanju je događaj koji u nordijskim zemljama okuplja najbrojniju publiku, ne samo u sportskim okvirima.

Izvor:

Sedište Finskog relija je grad Jivaskila, a centralni servisni park nalazi se u kongresno-trgovinskom i sajamskom centru Paviljonki. Pošto se ova runda prvenstva boduje i u JWRC i PWRC kategorijama, lista učesnika je duga, sa preko sto prijavljenih posada. Organizatori tvrde da je trasa sposobna da ih sve podnese.

Za 2008. su odabrani uži i tehnički zahtevniji putevi od prošlogodišnjih, kako bi prosečne brzine pale. Zbog trinaest izmenjenih, ili u odnosu na prethodne godine sasvim novih deonica, postoji verovanje da će manje iskusni vozači imati nešto bolje šanse u nadmetanju s lokalcima, ali u tom smislu nije uputno gajiti prevelike nade.

Timovi gornjeg doma

BP Ford izgleda kao najspremniji za trijumf u Finskoj. Ne samo što je za dve od njegove tri posade ovaj reli domaći, već i zato što njihov čovek, Hirvonen, vodi u plasmanu vozača, a tim je na čelu tabele u konkurenciji proizvođača. Uz to, Fokus je ovde pobeđivao u poslednje dve godine.

Ni Hirvonen, ni Latvala još nisu slavili kod kuće. Njihov duel mogao bi da zapali pravu vatru, reč je i o borbi za nacionalni prestiž, o tome ko će biti prvi domaći pobednik posle Gronholma i ko će se upisati u niz letećih Finaca - slavljenika. Koliko god rivalstvo bilo žestoko, Miko i Jari-Mati ne bi smeli da se zaborave i iz vida izgube krupniju sliku: u šampionatu se sve idealno namestilo da se prednost nad rivalima bitno poveća.

Hirvonen startuje sedmi put, a najbolji dosadašnji plasman mu je drugo mesto. Pored i preko Gronholma se jednostavno nije moglo. Miko priča: „Kao klinac, stajao sam pored puta i gledao heroje kao što su Marku Alen i Ari Vatanen. Sad će tu biti moji prijatelji i navijači. Malo je jači pritisak na mene da pobedim u Finskoj, nego na drugim relijima, ali s tim mogu da se nosim. Prvi put započinjem domaći reli kao vodeći u prvenstvu i jedva čekam start.

Latvala je jednako nestrpljiv: „Pobeda kod kuće bila bi nešto posebno. Za nju je potrebno solidno iskustvo, moraću da vozim punim gasom od starta do cilja i ne smem da napravim nijednu grešku. Vrlo sam samouveren posle drugog mesta u Turskoj, to je veliko olakšanje i podsticaj da se borim sa Mikom i Lebom.

U prilog ovoj dvojici govori i tradicija. U proteklih 57 godina, samo šestorica pobednika nisu bili Finci. Zato posebno ističeno nenordijske junake novije epohe: Karlosa Sainca (slavio 1990), Didijea Oriola (pobeda 1992) i Marka Martina (trijumf 2003).

Za Sitroen je Finska još uvek nepokorena teritorija. Pobeda im verovatno nikad nije bila ovako potrebna, ali iskustvo nalaže oprez. Leb se u Finskoj peo na podijum, nikad na njegov najviši stepenik. Bez obzira na sve, on neće voziti nepromišljeno: „Ovde nikad nismo pobedili, to je jedan od ciljeva koji sam sebi postavio za 2008. Ali, koliko god žarko želeo da osvojim Finski reli, i uprkos svemu što bi to za nas značilo u plasmanu vozača, nemam nameru da rizikujem ništa više od uobičajenog da bih dodao još jednu crtu u svoj lični bilans. Prošle godine, u ovo vreme, zaostajali smo devet, sada je razlika samo tri poena. Zato sebi ne smemo da dopustimo nikakve greške, a na putevima kroz šume ih je tako lako napraviti.“

Sordo i Marti su u pauzi startovali na OK Auto-reliju, rundi finskog prvenstva i pobedili. Bez obzira na ne posebno jaku konkurenciju, to je za Španca moralni podstrek, prvi trijumf u WRC automobilu i na makadamu, i doza dodatnog samopouzdanja uoči okršaja sa lokalnim specijalistima. Takve Sitroen nema, najbliže čime raspolaže jeste Urmo Ava, koji startuje u poluprivatnom C4.

Subaruovi aduti su više nego solidan debi Imprece ’08, sav rad uložen u taj auto tokom sedmonedeljne pauze, i, najviše, Peter Solberg. Brzinski rekord na čuvenom specijanom ispitu Ouninpohja, svojevremeno ultimativnom testu veštine i hrabrosti, prosek od preko 130 km/h iz 2004, i dalje je njegovo vlasništvo. Doduše, baš zbog te brzine, i pretnje koju po bezbednost predstavlja, Ouninpohja se više ne vozi.

Solberg i Fil Mils već imaju sedam startova u Finskoj u kokpitu Subarua, a u rezultatskom bilansu, jedno 4, 3. i 2. mesto. Etkinson se takmičio četiri puta, računajući i pokušaj u grupi N. Najveći domet Australijanca je pozicija četiri, osvojena prošle godine. I Kris zna: „Ovo je reli koji svako želi da osvoji, ali da biste u Finskoj bili pravi pretendent, skoro je obavezno da budete lokalac.“ Ekipa veruje da je nova Impreca skrojena baš za ovakve brze i tečne puteve i smatra da za predstojeće takmičenje odavno nije bila bolje pripremljena.

Sa donje polovine tabele

Za Stobart, standardno, nastupaju Gali, Hening Solberg i Vilson, s tim što su prva dvojica nominovana za proizvođačke bodove. Ovaj tim ne ograničava se na to da brani svoje četvrto mesto, već namerava da u nastavku sezone napadne Subaru. Za tu misiju, Stobart je više nego solidno pripremljen: vozačka postava jaka je i iskusna. Italijan startuje osmi, Norvežanin deveti put. Oni su jedan iza drugog i u vozačkom plasmanu, na pozicijama 7. i 8.

Gali u bilansu iz Finske ima pobedu u grupi N 2004. i peto mesto u ukupnom plasmanu dve sezone potom. Brzi i široki putevi uklapaju se u njegov napadački stil vožnje i mogli bi da nagrade urođenu agresivnost Italijana kome je „dosadilo da sedi u kući“ i koji ne može da prežali Ouninpohju. Hening za pojasom ima pozicije četiri i pet iz poslednje dve sezone. Njemu je nastupajući reli 65. u WRC konkurenciji.

Za Mančiz Ford je deveta runda Svetskog prvenstva i kraj jedne ere. Argentincu Luisu Peresu Kompanku biće to trideseti i poslednji WRC start. Zahvaljujući porodičnom poslu sa sladoledima i strasti prema reliju, porodica Peres Kompank mnogo je učinila na popularizaciji ovog sporta u Argentini. Njihov tim prva je i dosad jedina WRC ekipa iz Južne Amerike. Za Luisovim vozačkim umećem neće žaliti niko, ali njegov sistemski doprinos nesporan je i dragocen, naročito u vreme oseke fabričkih timova.

U taj doprinos spada i otvaranje puta u WRC za Federika Viljagru. On se dosad pokazao kao pravi izbor, a kako je jednom već startovao u Finskoj, prošlogodišnje beleške biće mu od pomoći. U ovom času, Federiko vodi u nacionalnom prvenstvu, a u Svetskom šampionatu je na neočekivano visokom desetom mestu u generalnom. Mančiz je pretposlednji na tabeli proizvođača, ali ipak ispred Suzukija. Argentinci mogu da budu zadovoljni, završavaju relije, osvajaju poene u obema konkurencijama, a kod kuće ih posmatraju kao reprezente nacije na velikoj reli sceni.

Suzuki se na ovom reliju uzda u pilote „prave krvi“, Nordijce Gardemajstera i Andersona, ali i na debi evo verzije automobila SX4WRC. Ekipa tvrdi da su saznanja iz polusezone pretočena u praksu, a akcenat je stavljen na dodatnu brzinu i pouzdanost. Novi delovi treba da auto učine i performantnijim i konkurentnijim, uz sve to i lakšim, bez narušavanja snage i krutosti. Toni je u međuvremenu učestvovao na rundi finskog reli prvenstva u Kouvoli, koju je osvojio Sordo. Taj nastup bio je zabava s ozbiljnim ciljem, povratkom u takmičarski ritam. Garde priznaje da Suzuki još uvek zaostaje za rivalima kad je u pitanju snaga motora, koja je Finskoj od ogromnog značaja, ali poznavanje terena to treba da kompenzuje.

Respektovan s razlogom

Ako ijedan reli u kalendaru uliva strahopoštovanje, to je upravo ovaj. On je mešavina pravaca koji se voze punim gasom, džinovskih skokova i krivina koje traže potpunu posvećenost. Vozi se po ultrabrzim makadamskim drumovima koji vijugaju kroz guste šume i između jezera. A brzina je rodila izraze „makadamski gran pri“ i „Finska velika nagrada“.

U WRC istoriji, pet od šest prosečno najbržih relija voženo je baš u Finskoj: na vrhu liste nalazi se takmičenje iz 2005, kad je prosek pobednika bio 122,86 km/h, a slavio je Markus Gronholm. „Magični“ je kod kuće pobedio sedam puta i time se nadovezao na serije koje su imali Hanu Mikola, sa takođe sedam trijumfa u razdoblju 1968-1983, i Marku Alen, koji je u razdoblju 1976-1988 u šest navrata stizao do najvišeg stepenika podijuma.

Makadam je ravan poput asfalta, gladak i tvrd. Putevi su brzi i tečnog toka, uglavnom široki, sa čuvenim skokovima koji teraju automobile u let dug i više desetina metara. Tu i jeste glavno umeće: posle „skakaonica“ često se nalaze slepe krivine za se treba valjano pozicionirati još pre „uzletanja“. Jedino agresivna i precizna vožnja po trkačkoj liniji pre skoka, i znanje i predviđanje šta nakon doskoka sledi, omogućuju da se zavoji napadaju bez gubljenja zamaha i brzine. Za dobar rezultat potreban je i ritam: auto treba da „plovi“ iz jedne krivine u drugu. U toj disciplini lokalni vozači briljiraju.

Ovakav itinerer zahteva dobro poznavanje trase, pedantno spremljene beleške i besprekornu navigaciju. Odatle i nepisano pravilo da je posadama potrebno višegodišnje iskustvo da bi uopšte shvatile kompleksnost prohteva na koje će naići. Isto važi i za inženjere, kojima takođe treba vremena da razumeju poteškoće i nađu odgovarajući set-ap za automobile. Jasno je i odakle potiče prednost lokalaca: oni koji su tu odrasli, kroz sve to prošli u ranim fazama karijere i poznaju teren, specijalisti su za Finsku i automatski u boljoj početnoj poziciji od stranaca.

U putu do dobrog plasmana mnogo pomažu odvažnost, vredna i više desetinki po kilometru, i stopostotna vera u sopstvene i mogućnosti automobila. Samopouzdanje znači mnogo, pošto valja atakovati i kada se put ne vidi. U Finskoj ne postoje „mala greška“, niti „mali udes“: kiksevi se plaćaju spektakularnim izletanjima.

Totalna ruta iznosi 1.461,58 kilometara, od kojih su takmičarska 340,42, podeljena u 24 specijalna ispita. Takmičenje u četvrtak uveče otvara Kileri superspecijalni ispit na kasačkoj stazi. Njegova dužina je 2,06 kilometara i to je spektakl za publiku. U pravu akciju kreće se u petak, kada se vozi deset brzinskih ispita u ukupnoj distanci od 131,7 kilometara.

Subota će biti i najduži i najnaporniji dan jer se tad na štopericu prelazi 168,25 km, nepuna polovina ukupne takmičarske distance. Od 10 brzinaca tog dana, pet je potpuno novih. Delovi spektakularne i prebrze Ouninpohje inkorporirani su u druge specijalne ispite na subotnjem programu. Nedelja predviđa samo tri brzinca, ukupno 40,47 kilometara, a ime pobednika trebalo bi da saznamo u pola dva po lokalnom vremenu.

Vremenska prognoza nagoveštava suvo i toplo vreme, sa temperaturama između 25-30°C, uz visoku vlažnost vazduha. Pošto je u Finskoj podloga „nežnija“ prema automobilima, barem kada je upoređujemo sa Grčkom i Turskom, prvi put u sezoni će se voziti na Pireli skorpion mekim gumama za makadam.

Komentari 0
Čitajte
Pošalji komentar