F1: Raport sa polugodišta (I)

1. Hamilton: 48 poena, 3 pobede, 2 pol pozicije

Luis je u svojoj debitantskoj sezoni izazvao pravu maniju, ali tada je sve išlo kao u snu. Kada su nastupila iskušenja 2008, trebalo je pokazati pravu čvrstinu karaktera. Bilo bi logičnije da se Britanac mučio u ruki fazi, ali je tada bio konstantniji u rezultatima i u prvih devet gran prija 2007. nijednom nije izostao s podijuma. Svejedno, i oscilacije i greške 2008. nisu ga preskupo koštale: iako je tri puta ostajao praznih šaka, u polugodišnjem skoru čak ima i jednu pobedu više nego lane.

Hamlton je najuverljiviji kad sačuva hladnu glavu u situacijama u kojim svi ostali izgube pamet, mada je pokazao i da je sposoban za kapitalne gluposti, kao u Montrealu i Manji Kuru. U vezi s tim, daleko je odjeknula tvrdnja Đankarla Minardija da u Formuli 1 postoje četiri bolja vozača od Luisa, i da su to Alonso, oba pilota Ferarija, i Robert Kubica koji manje greši i konstantniji je. Britanac je rasterao barem neke demone egzemplarnom vožnjom i pobedom kod kuće, te će isti oni mediji koji su ga beatifikovali morati da čekaju neku drugu priliku da ga rastrgnu. Hamilton i Meklaren uklapaju se kao ključ i brava, tim potpuno stoji iza svog pilota, a ovaj bi da tu ostane do kraja karijere. Primecujemo i sledece: Englez pobedjuje na pistama na kojima mu to 2007. nije polazilo za rukom. Tako se sklapaju kockice mozaika koji nagovestava stvarno veliku karijeru.

2. Masa: 48 poena, 3 pobede, 3 pol pozicije

Felipe je kralj paradoksa. U samo jednoj polusezoni uspeo da i pristalice i protivnike uveri da su u pravu. Očajan početak u Australiji i Maleziji doneli su salvu zasluženih kritika i pretpostavke da je baš on najviše izgubio zbog ukidanja elektronskih pomagala. Potom je krenulo: Masa je osvojio “svoje” tradicionalne trke, Bahrein i Istanbul, i iskoristio je maler timskog kolege, pa je slavio i u Francuskoj. Taj rezultat učinio ga je prvim Brazilcem u vođstvu F1 šampionata od juna 1993. i Airtona Sene. Euforija koja se tim povodom digla u Brazilu bila je preterana, a Masa se ludostima u Silverstonu potrudio da razveje zablude onih koji su, u naletu optimizma, počeli da ga smatraju Airtonovim naslednikom.

Biće potreban niz sjajnih trka i rezultata da ovo najnovije blamiranje padne u drugi plan, bez obzira na deobu liderske pozicije u prvenstvu. Cak i ako se nekom prilikom dokopa naslova prvaka, znamo da je Brazilac ipak limitiran vozač, ali bilo je i ranije "šampiona s greškom". Pike otac nije podnosio ulične piste, Hil sin gubio se među zaostalima, a mlađi Vilnev nije se snalazio po kiši.

3. Raikonen: 48 poena, 2 pobede, 2 pol pozicije

Aktuelni svetski prvak neprijatno je iznenadio ispoljavajući preveliku nervozu na restartima u Australiji i Monaku. To su i jedine greške koje njemu idu na dušu, uz poslovično ne sjajne plasmane u kvalifikacijama, ali start s pola, videli smo, Raikonenu nije preduslov za pobede. Mnogo više propusta ide na dušu ekipi: zahvaljujući seriji taktičkih i tehničkih promašaja, kao i faktorima koji spadaju u višu silu, Ferari nema bodovnu potvrdu da mu se auto bolje vlada na stazama koje Skuderiji 2007. nisu prijale. Iako F2008 ostavlja utisak bolida koji je svuda konkurentan, bodovni bilans iz Kanade i Monaka čak je lošiji od prošlogodišnjeg. Ostaje da se vidi šta će ekipa uraditi na preostalim potencijalno spornim stazama, na Hungaroringu, u Valensiji i Singapuru.

Istinski zaprepašćuje nesnalaženje Skuderije kada je suočena sa potrebom da brzo reaguje na promenu vremena, ili druge faktore koji poremete tok trke. To je sad kao pravilo: ako postoje samo dve mogućnosti, Ferari će optirati za pogrešnu. I u Velikoj Britaniji, tim je potpuno pobrkao lončiće i Raikonenu upropastio trku koja je obećavala. Zato je četvrto mesto ipak nekakvo ograničenje štete. Priča o Kimijevoj polusezoni vrti se oko propuštenih prililka; da poeni nisu nonšalantno rasipani, Finac bi odavno bio sam u vođstvu šampionata, za šta i on i auto imaju nesumnjivi potencijal. Dokaz je, između ostalog, i niz od šest uzastopnih najbržih krugova, koji je Raikonena lansirao na treće mesto večne liste u ovoj kategoriji.

4. Kubica: 46 poena, 1 pobeda, 1 pol pozicija

Poljak je, izvesno, otkrovenje sezone i šta god da se desi do kraja 2008, ova konstatacija neće biti podložna promeni. Nakon Kanade i prve pobede u karijeri, poveo je u generalnom plasmanu; da nije napravio prvi kiks godine u Silverstonu, mogao je ponovo da bude na čelu tabele. Nikakvo čudo neće biti ako se rotacija na vrhu nastavi, a produže li crveni i srebrni da brljaju, naizmenično, ili sinhrono, Kubica ima sjajne izglede da sezonu završi na jednoj od prve tri pozicije. Titula je zasad još pola koraka predaleko, ali odgovornost za to leži na BMW-Zauberu.

Poslednji gran pri na stranu, Robert zaista retko greši: prešao je 94,4% predviđenih krugova, po čemu je drugi najuspešniji pilot u karavanu. Odličan je kao sprinter, onda kada se, radi ostvarenja timske taktike, ne bori direktno protiv drugog vozača, već protiv štoperice. U timskom duelu, kada uporedjujemo startne pozicije, Poljak dobija svog daleko iskusnijeg kolegu sa 8:1.

5. Hajdfeld: 36 poena

Kada jedna solidna sezona počne da se smatra kriznom, to je znak da su kriterijumi ekipe postali visoki i da uspešniji vozač obitava u drugom kraju garaže. Kvalifikacije su "brzom Niku" postale ogroman problem od Barselone nadalje, Nemac je počeo da se muči da podigne gume na radnu temperaturu i dobaci do najbržih deset. Hajdfeld je imao faze u kojima se borio za F1 preživljavanje, ali mu se to nikada nije dešavalo u moćnom timu. Poljuljani status trebalo bi da je sada donekle učvršćen, ali je avgust mesec kada ćemo i konačno saznati misli li Mario Tajsen da pilota iz Menhengladbaha zadrži i 2009. Odluka tim komplikovanija što bi u ponudi možda mogao da se nađe izvesni dvostruki svetski prvak...

Hajdfeld je najbolje plasirani pilot koji u sezoni nema pobedu, a najveći domet su tri druga mesta, u Melburnu, Montrealu i Silverstonu - do 2008, imao ih je ukupno tri. Najviši stepenik podijuma i dalje mu je van domašaja i, kako godine odmiču, polako jenjava vera da ce se Nik ikada upisati medju GP slavljenike. Kubici je gotovo redovna mušterija u kvalifikacijama, ali je ubedljivo najbolji po pređenoj distanci: odvezao je čak 99,2% krugova u ovom šampionatu.

6. Kovalainen: 24 poena, 1 pol pozicija

Slika je mutna: poneki bljesak – prvi pol, podijum, dva najbrža kruga - i mnoštvo promašaja. Upola manje poena od timskog kolege, to jamačno nije učinak koji su u Meklarenu očekivali kada su Heikija angažovali. Najviši plasman je treće mesto u Sepangu, jedina poseta pobedničkom postolju u godini. Mereno aršinima tima iz Vokinga, to je malo. Za Španiju i Monako, krivica mu se ne može pripisati, Turska je trkački incident, ali obeshrabruju finiš bez bodova u Montrealu i bačena pol pozicija u Silverstonu. Plasman govori jasno: Heiki je najlošije pozicioniran od svih pilota tri najmoćnije ekipe. On je taj koji mora da počne da Meklarenu donosi više poena kako bi tim ostao u igri za konstruktorski pehar, a već sad je izgubio pravo da se žali kada bude došao čas za rad u Hamiltonovu korist, iako je u kvalifikacijama odnos samo 5:4 za Engleza.

7. Truli: 20 poena

U Tojoti su se stvari, konačno, pokrenule, a Jarnov aktuelni plasman - najbolje rangirani vozač koji nije iz timova velike trojke - to i dokazuje. Kvalifikacioni bilans je standardno, trulijevski dobar: Jarno je samo dva puta startovao van prvih 10, a u sedam od devet slučajeva u trku je ulazio sa boljeg mesta nego Glok. Za razliku od ranijih godina, te pozicije prate i rezultati. U šest navrata Truli je osvajao bodove, a izvezao je 92,8% predviđene distance, po čemu je četvrti najkonstantniji pilot. Kruna sezone je treće mesto u Manji Kuru, njegov prvi podijum u poslednje tri godine takmičenja. Taj plasman odmah je pokrenuo priče o rezervisanoj idućoj sezoni u timu iz Kelna, a ne bi bilo čudno da se to i obistini. Tojota u odabiru pilota voli da ide na sigurno, a Truli još od 2005, ili čak od Reno dana, nije igrao upadljiviju ulogu u Formuli 1.

8. Veber: 18 poena

Australijanac verovatno vozi najbolju sezonu karijere i bodovno je tačno na polovini svoje najberićetnije godine iz Vilijams epohe. Pošto je konačno isposlovao pouzdan automobil, Red Bul je u poziciji da se bori za status četvrte F1 sile. U direktnom duelu sa Tojotom, ova ekipa ostavila je iza sebe i veličine kalibra Vilijamsa i Renoa. Pošto je Veber i u Britaniji uprskao start iz prvog reda, prilično je sigurno da njegova snaga ipak leži drugde, u sposobnosti da sakuplja bodove tokom godine. U 2008. je šest od mogućih devet trka završio u poenima, na samo dva gran prija startovao je van prvih 10, a u internom duelu, nadmašuje Kultarda rezultatom 8:1. Mark je potvrdio da je čvrst oslonac za svaki tim u kojem se nađe, da jeste osnova za solidne rezultate, ali teško da u njemu čuči pobednik koji, eto, nikako da ispliva na površinu. Kao čovek sa obezbeđenim Red Bul kokpitom za 2009, Veber je u zahvalnoj situaciji, pošto vozi rasterećen brige za dalju trkačku sudbinu.

9. Alonso: 13 poena

Dvostruki svetski šampion već je zaboravio kako to izgleda. Fernando prvi put od 2004. nema potencijalno šampionski auto; štaviše, za volanom R28 teško će i do podijuma. Ne može biti da se Španac nije spremao za napornu godinu, ali ko je očekivao da će Reno u 2008. krenuti da istražuje nova dna? Zato se više pažnje posvećuje Alonsovim ugovorima, odlasku i ostanku, nego njegovim vožnjama. A upadljivo je da Fernando, ni kada su mu meta četvrta, peta i šesta mesta, ne daje manje od 100% svojih mogućnosti. To se tek donekle odražava na ovosezonske rezultate, jer razvoj auta postavlja granice, ali biće odlična reklama za budućeg poslodavca.

Ko bi to mogao da bude, živo se nagađa. Alonso nije hteo da se dugoročno obavezuje, zato je, između ostalog, odbio i Red Bul, a veruje se da je ostanak u ekipi iz Enstona skopčan sa performansama, odnosno da mu konstruktorski plasman van prva tri mesta omogućuje slobodu. Asturijac je najavio da će o tome gde će nastaviti karijeru odlučiti posle Monce, mada ćemo tada u stvari saznati ishod pregovora koji se verovatno već dugo vode. Ispravno bi bilo reći da postoji samo jedan tim koji ne bi želeo da ga angažuje, a ako Santander banka i Ferari zaista postanu partneri, bilo bi lako zamisliti Nanda u crvenom trkačkom kombinezonu.

10. Barikelo: 11 poena

Zvanično najiskusniji pilot Formule 1 svih vremena kao da je čekao da postane rekorder po broju GP startova i da barem po tom osnovu uđe u anale, pa da počne da isporučuje rezultate. S poenima je brazilski veteran počeo tek posle Istanbula, a Silverston je trka za pamćenje, vrlo moguće i poslednji podijum u F1 karijeri. Nema zabluda: Honda RA108 je zaista loš automobil, samo što u sumanutim situacijama, u Northemptonširu, na primer, na scenu stupaju to ogromno iskustvo i “faktor Ros Braun”. Za sledeći podijum, Hondi će morati da pripomogne zemljotres, premda niži plasmani u bodovima nisu nerealni. U Rubensovom slučaju pogotovu, jer on završava trke: treći je po broju izvezenih krugova, sa procentom od 93,9%. Barikelo ponavlja da želi da uz njegovo ime jednog dana stoji 300 GP učešća, ali to više nalikuje na lep san.

11. Rozberg: 8 poena

Ako je verovati Frenku Vilijamsu, Niko Rozberg nema cenu i na njemu će ova ekipa pokušati da zasnuje svoju trkačku budućnost. Za tim koji je na 9 trka osvojio 16 poena, svetlija budućnost je na dugačkom štapu, i realno je očekivati da Rozberg neće imati mnogo strpljenja da čeka pobednički auto, već će probati da iskoristi svoju još uvek visoku reputaciju. Slučaj Džensona Batona treba da je dovoljno poučan za sve koji se predugo vrte u začaranom krugu, oklevaju da kapitalizuju status i dočekaju da kriva vrednosti pođe naniže. Mada ugovor ekipe i mladog nemačkog asa važi i 2009. i smatra se “neprobojnim”, kao najsvežiji novi interesent pominje se BMW-Zauber.

Ovogodišnju Vilijams-Tojotu niko neće pobrkati sa pobedničkim automobilom, ali sigurno se očekivalo da bodovnom saldu tima Niko dâ veći doprinos od timskog kolege. U kvalifikacijama, on je bolji od Kazukija u odnosu 6:3, ali u poenima, Vilijamsovi piloti imaju istovetan skor, što govori i o Rozbergu, i o čoveku koji će otvoriti drugi deo naše priče.

(nastaviće se)