WRC polusezona: Protiv Leba armija

Dva poslednja relija na šljunku, na Sardiniji i u Grčkoj, osvojio je Leb. Takav skor davao je Francuzu realne izglede da polusezonu zaokruži “mediteranskom trostrukom krunom”, čime bi stekao i dodatnu psihološku prednost na putu ka rekordnoj petoj tituli. Sebastijan je uoči Turske znao s kojim će se problemom sresti: "Imamo samo jedan bod prednosti, to nije mnogo i biće važno povećati to vođstvo ovde. Pokušaću to da uradim. Prvog dana moraću da čistim trasu. Mnogo je rastresitog šljunka naokolo, moguće da ću izgubiti dosta vremena."

S jedne strane, oprezan Leb, s druge, ekipa BP Ford, na kojoj je bio teret dokazivanja. Računica Mika Hirvonena glasila je ovako: "Biće teško pobediti Sebastijana. Lepo je biti u vođstvu, ali ako to ne mogu da učinim ovde, nije kraj sveta. Svakako moramo da osvojimo mnogo bodova u Turskoj, da pokušamo da uteknemo Sitroenu. Ja ću pokušati da se vratim na čelo šampionata i nadam se da ću osvojiti više poena od Sebastijana na ovom reliju."

Antalija, dan prvi

Prema očekivanju, ime igre nije bilo voziti najbrže, već izbeći mane starta s prve pozicije. U Kemeru se to pretvorilo u čast koju bi svi da izbegnu, a jedini nikako nije mogao da je eskivira Sebastijan Leb u petak. Poen prednosti nad Hirvonenom nije mu kupio poseban prostor za disanje u generalnom plasmanu, ali jeste garantovao prvo startno mesto u Turskoj. Francuz se klizao, gubio vreme i čistio teren svima ostalima. Nimalo čudno što su se vozači BP Forda, čak i uz Latvalina uobičajena dva gumi-defekta, pred kraj dana našli na čelnim pozicijama.

A potom su, na poslednjem specijalnom ispitu u petak, BP Ford i Stobart stupili u koordiniranu akciju, rešeni da Lebu i u subotu prirede isto zadovoljstvo i "časte ga” ponovnim startom s mesta jedan. Pri kraju 9. brzinskog ispita dramatično su usporili i Hirvonen i Latvala i Hening Solberg i Gali, pa su Alzašanina ponovo uzdigli do vođstva, te ga i za naredni dan promovisali u čistača puta. Komentar Leba: “Ceo Ford vozi taktički da pomogne Miku? "Naravno, ali šta možemo da učinimo? Mnogo je Fordovih automobila u šampionatu i oni mogu da učine šta god žele. To je dobra taktika."

Ta taktika vraća nas u godinu 2000, i Saincovu diskvalifikaciju u Australiji. Cilj je bio isti, izgubiti vreme da bi se startovalo što kasnije, ali se “Matador” preračunao, jer je svoj Fokus zaustavio na nedozvoljenom mestu. FIA tada nije sankcionisala nameru, već tehniku izvođenja. Pamti se i kako je u ono vreme to ocenio Ričard Berns: "Ako ovakve stvari moramo da radimo da bismo osvojili svetski šampionat, onda za to nisam zainteresovan."

Ko zna, možda će rečenica pokojnog britanskog asa biti simbolična i za prvenstvo 2008. Akcija iz Turske ružna je za gledanje, nije ni naročito fer, ali jeste u okviru propisa. I kada Leb kaže da bi više voleo da se razgovara o brzini, umesto o taktici, u pravu je samo načelno. Jer, ovde nije stvar samo u brzini, reč je o reliju, borbi čoveka i mašine protiv puta, vremenskih prilika, prirode, štoperice i svih pratećih, često nepredvidljivih okolnosti. A timska igra BP Forda i Stobarta jedna je od okolnosti na koje su Francuzi morali da misle još pre 2008.

Uostalom...

Niko nije mogao Sitroenu da zabrani da prepiše recept naljućih rivala i sam "porodi", ili suštinski podrži još dve manje, formalno privatne ekipe koje bi bile zadužene da Fordu otimaju bodove. Belgijski Kronos dobro je poslužio kao paravan tokom fabričkog odsustva 2006. PH Sport je koliko prošle godine Galiju pripremao Ksaru, italijanska Astra radila je takođe sa Ksarom i Tonijem Gardemajsterom. Gde su te ekipe danas? Belgijanci spremaju Pežoe za Loaa i Vujoza u IRC-u, Astra nije na WRC sceni, a PH Sport, istina, radi za tragikomičnog Rautenbaha, što je, sa gledišta podrške fabričkom timu, potpuno bez značaja.

I neuposlenih talenata ima dovoljno, čak i onih koji su branili boje Sitroena u JWRC konkurenciji. Stobart Ford je, recimo, obezbedio usluge Fransoa Divala na asfaltnim relijima. Neka je na njima Leb nepobediv, možda se koji poen da otkinuti Daniju Sordu. Kao da u Sitroenu toga nisu mogli da se sete? Najavljujući WRC sezonu, predvideli smo da će Ford učiniti sve da timskom snagom zaustavi Sitroen, primarno zbog proizvođačke titule, koja je glavni cilj. A ako se i Leb time bude mogao ugroziti, tim bolje. I, to smo, jasno i uspešno primenjeno, videli u Turskoj.

Antalija, drugi dan i finiš

U subotu je trebalo kapitalizovati taktikom stečenu prednost, koristiti sve vreme koje je Seb gubio u dubokom šljunku. U ovom slučaju, krupan faktor su standardizovane gume na kojima nije dovoljno usecati nove šare. One su manje efikasne u raščišćavanju puta, pa se Francuz mučio i na deonicama kojima je dan pre vozio. Optimizma niotkud: "Nastaviću da gubim vreme celog dana, jutros je bio drugi prolaz, probao sam preko svih granica, i opet bio 3 sekunde sporiji."

Hirvonen i Latvala završili su dan 34.3, odnosno 16.2 sekunde ispred Leba i ostalo je da se u nedelju utvrdi je li ta distanca dovoljna. Treći dan činila su svega tri specijalna ispita, od kojih je Olimpos (31 km) najduži brzinac celog relija, i prolazio se dva puta. Ukupno 67,9 kilometara ipak nije bilo dovoljno da Alzašanin nadoknadi poluminutni zaostatak, iako je Hirvonen bio taj koji je završnog dana čistio trasu. U finalnim kilometrima, Sebastijan je bio na dobrom putu da upropasti gume, pa je morao da uspori, razborito zaključivši da je šest poena ipak bolje od nijednog.

O Fordovom taktičkom i vozačkom trijumfu i dvostrukoj pobedi BP tima govorio je Malkolm Vilson: “Svi su u timu odigrali značajne uloge. Bila je to hrabra odluka, sračunat taktički potez na kraju dana u petak. Ali, reli treba i završiti, vozači treba da urade svoje. Ceo tim stoji iza ove pobede, po mom mišljenju, to je ono što je reliju nedostajalo. Jeste taktika u pitanju, ali taktike ima u svakom sportu, u ovoj situaciji je radila za nas i veoma smo ponosni na učinak naših vozača. Sjajan način da se završi prva polovina sezone, zaista nisam mislio da ćemo biti u ovoj poziciji, a uvek sam govorio da će naši mladi vozači biti bolji u drugoj polovini sezone i zaista i verujem da će tako biti.” Izjava koja je delom opravdanje, a delom pretnja. Koliko osnovana?

Šta posle pauze?

Drugi deo sezone obeležiće takmičenja na asfaltu - Nemačka, Katalonija, Korzika, i još četiri makadamska relija. U Fordu znaju da je na čvrstim podlogama Leb praktično nesavladiv, ali Finska, Novi Zeland, Japan i Vels osnova su za optimizam “plavog ovala” i njegove “leteće Fince”. Naime, Fokusi su 2007. osvojili ovaj kvartet relija, prva dva Gronholm, druga dva Hirvonen.

Kad dođe vreme, detaljno ćemo najaviti Finski reli, u ovom času dovoljno je kazati da će posle njega Sebastijanov zaostatak verovatno narasti na 5 ili čak 7 bodova, jer je Finska domen nordijskih vozača. Tu Hirvonen i Latvala već sad mogu da kaparišu mesta na podijumu i sasvim je realno očekivati njihovu novu dvostruku pobedu. Svetski prvak čekaće svoje na asfaltu, u "svom dvorištu", ali nema dovoljno “saveznika”, onih koji bi mu čuvali leđa i zauzimali mesta, što više mesta između Mika i Jari-Matija i pobedničkog postolja.

Hirvonenova sadašnja prednost u poretku vozača iznosi 3 poena. Vođstvo je u suštini zdravije i održivije nego što na prvi pogled izgleda, i zbog navedenog rasporeda preostalih relija, i Fordovih ranijih rezultata na njima, ali i zato što Hirvonen nastavlja da radi ono što najbolje ume: da konstantno osvaja bodove. U ovom trenutku, njegove dve pobede, tri druga, i po jedno treće, četvrto i peto mesto, vrede više od Lebovih pet prvih i jednog trećeg.

Sasvim drugačije dejstvuje Latvala, svojom agresivnom vožnjom i čestim bočnim otklizavanjima on podseća na pilote stare škole, ali to mnogo zagreva, napreže i troši pneumatike. U Fordu se i dalje vajkaju zašto Gronholm u prethodne dve godine nije umeo da bude oprezniji, ali sad imaju sve opcije pokrivene. Sa takvim tandemom, juriša se pravo na proizvođačku, zašto ne i na vozačku krunu. Zato je Leb u delikatnom položaju: on će morati da osvoji sva “svoja” takmičenja i preotme neko iz ruku Fordovih Finaca, ako ne želi da se gorko kaje zbog sopstvene greške u Norveškoj i krunske gluposti godine, ispuštanja gotove pobede u Jordanu.

Budućnost pred njima?

Na kraju ćemo pomenuti dva imena čije vožnje zaslužuju pažnju. Osamnaestogodišnji privatnik, Norvežanin Andreas Mikelsen, još u Švedskoj je postao najmlađi vozač koji je ikad osvojio bodove u WRC-u. Ovog momka iz 2007. pamtimo po spektakularnom udesu u Velsu, nažalost, i ove godine je na Sardiniji pokazao da mu dar za veličanstvene karambole nije zakržljao. Norvežanin vozi pod mentorskom palicom Markusa Gronholma, koji smatra da njegov pulen, u perspektivi, spada u najvišu WRC klasu.

Mančiz je na dva relija u vatru ubacio Berija Klarka. Prvi put, bilo je to prinudno, u Jordanu, kada je Luis Peres Kompank iz poslovnih razloga hitno morao da se vrati u Argentinu.

Sve je ispalo tako iznenadno da Škotlanđanin nije učestvovao ni na izviđanju, a nasledio je rezervnog suvozača ekipe, pa je vozio "naslepo", sa čovekom koji nikad dotle nije čitao itinerer na engleskom! Klark je tek nastup u Turskoj okarakterisao kao “pravi, valjani debi”, za koji je imao vremena da se pripremi, makar je samo dve sedmice pre toga, u Grčkoj, bio Vovosov mehaničar.

Dvadesetpetogodišnji vozač je WRC startove izborio kao nagradu za Internacionalni Fijesta sportski trofej osvojen 2007, a ove godine očekuju ga i nadmetanja na Korzici i u Velsu.