Sport / Aleksandar Babić 18

In Memoriam: Kolin Mekre (1968 – 2007)

U subotu, 15. septembra, u padu helikoptera živote su izgubili bivši prvak sveta u reliju, Kolin Mekre, njegov petogodišnji sin i dvojica njihovih porodičnih prijatelja. b92 donosi vam priču o jednom od najvećih vozača u istoriji.

Izvor:

Kolin Mekre rođen je 1968. u mestu Lanark, u Škotskoj. Odrastao je gledajući oca, Džimija Mekrea, kako osvaja pet naslova prvaka Britanije u reliju i nije bilo čudno što se u odabiru poziva nije posvetio porodičnom vodoinstalaterskom poslu, već je, kao i docnije mlađi brat Alister, odabrao sport. U juniorskim danima, bavio se motokrosom, a zatim prešao na četiri točka.

Reli karijeru Kolin je započeo 1986, u šampionatu Škotske, koji će osvojiti 1988. U WRC-u debituje u Švedskoj 1987, a karijera kreće strelovito uzbrdo kada 1991. od privatnika postaje fabrički pilot, priključivši se ekipi Prodrajv, koja je za takmičenja spremala Subaru automobile. Pobeđuje u Britanskom prvenstvu '91. i '92, a povremeno se pojavljuje i u Svetskom šampionatu. Iste te '92. nije prošlo nezapaženo da je potencijalni trijumf na Švedskom reliju Mekreu izmakao ponajviše zbog gumi-defekta poslednjeg dana. Tu je završio drugi, ali ispred veličina poput Blomkvista i Alena. Šta je svet dobio, videlo se te godine u Finskoj. Već na treningu prevrnuo je Subaru, prvog dana relija izveo je sedmostruki salto, posle kojeg Legasi nije ličio na sebe. Kao da to nije bilo dovoljno, narednog dana je ponovo izleteo i prepolovio drvo koje mu se našlo na putu.

U Prodrajvu su znali da Kolin uvek vozi punim gasom, pa su bili spremni i da mu oproste bogata i relativno česta lupanja automobila. Po učinjenoj materijalnoj šteti, tandem Mekre-Ringer bio je najskuplja postava tog doba, koliko god se iskusni kopilot, po cenu svađa, trudio da svog vatrenog saborca uputi na značaj ostanka na drumu. Subaruov kredo bio je da je mladog vozača koji daje 110% moguće spustiti za tih "suvišnih" 10%, a da se neko ko je limitiran na 90% teško može izvući do 100%. Otud je poverenje bilo bezrezervno, a Škotlanđanin je uzvratio ne samo brzim vožnjama spektakularnim za oči, već i apsolutnom konkurentnošću.

Epoha Subaru: pobede i titula

Na prvo globalno slavlje čekalo se do Novozelandskog relija 1993, koji Mekre osvaja, i to je dugo iščekivani, presudan korak ka veličini koja će uslediti. Prepoznatljiv vozački "rukopis" ubrzo je dobio i ime: "Mac Attack". Kolinov zaštitni znak bila je vožnja na granici udesa (često i preko nje), bez milosti prema sebi, kopilotu ili automobilu. Doduše, nije trebalo dugo da stigne i još jedan zasluženi nadimak: 1994 prozvan je "Colin McCrash".

Po stažu iskusan, po godinama vrlo mlad, Mekre se rano popeo na vrh u odabranoj disciplini. Šampion sveta postaje 1995, za volanom Subaru Imprece. Za to su bile dovoljne dve pobede, prva na Novom Zelandu, druga i ključna na poslednjem sezonskom reliju, u Velikoj Britaniji, gde je, u direktnom duelu sa timskim kolegom Saincom, Kolin rešio prvenstvo u svoju korist sa samo pet bodova prednosti. Bila je to godina konačnog trijumfa Impreca: prva i druga pozicija u vozačkoj konkurenciji, donele su i prvu krunu u kategoriji proizvođača. Škotlanđanin je tada postao prvi britanski prvak sveta u reliju, prvi vozač koji je naslov osvojio za volanom Subarua, kao i najmlađi pobednik prvenstva. Ovo postignuće bacio je Britaniju u ekstazu: sad su imali čoveka uz čije su se ime i rezultate mogli vezati.

Proboj na veliku scenu, a potom i šampionat osvoojen u Subaruu, imali su, pored sportskog, i veliki efekat na percepciju ovog japanskog brenda u javnosti. Njihovi automobili koji su, u Britaniji barem, češće igrali ulogu prevoznog sredstva za farmere dobili su i prestižne atribute i postali široko poželjni. U to doba, Mekre seda u Džordan Formulu 1: na testu u Silverstonu 1996. isprobao je bolid Martina Brandla.

Kakva su sjajna kombinacija Subaru i Mekre bili, svedoči i činjenica da je, posle šampionske titule, Kolin u dvema uzastopnim godinama bio viceprvak sveta, a potom i treći u generalnom plasmanu. U sezoni 1997, sa novim suvozačem Nikijem Gristom, osvojio je više relija od bilo koga drugog (Safari, Korzika, Sanremo, Australija i Vels), ali je do titule nedostajao jedan jedini poen. Za standarde gordog Škotlanđanina, to je bilo premalo, jer drugoplasirani i nije ništa drugo do prvi koji je izgubio. Makinen je sa Micubišijem ušao u fazu dominacije, a Mekreove vožnje "kao da sutra ne postoji" presudno su doprinele tome da Subaru posle 1995. konstruktorski šampionat osvoji i '96 i '97. Novi izazov i novu sredinu u kojoj bi se opet popeo na tron, Kolin od 1999. traži u Fordu, gde će mu kasnije partner ponovo postati Sainc.

Sa Fordom i Sitroenom

Mekreov dolazak poklopio se sa ozbiljnim namerama Forda da od svog novog reli oružja, modela Fokus, napravi pobedničku mašinu. Već u prvoj godini saradnje, Kolin pobeđuje u Keniji i Portugalu, a 2000. osvaja Katalonski i Reli Akropolis. Evolucija svakog novog automobila skopčana je sa posebnim problemima, na njih ni Ford nije imun, a Mekre tome dodaje sebi svojstven spisak udesa.

Naredna sezona trebalo je da konačno donese plodove tog mukotrpnog procesa. Ne želeći da drugom prepusti auto spreman za vrh, čijem je razvoju tako mnogo doprineo, Mekre je odbio ponudu za prelazak u Pežo.

Nakon jalovog početka, Kolin je vezao pobede u Argentini, na Kipru i u Grčkoj i ponovo ušao u igru za titulu. U završni reli prvenstva ušao je kao prvoplasirani, ispred Bernsa i Makinena. Dok je bio u vođstvu, Mekre je "prečuo" instrukcije kopilota, promašio trkačku liniju za 15 santimetara i kolosalno se prevrnuo.

Tako je propala najbolja prilika da se kapitalizuje sav trud uložen u Ford Fokus od 1999, a Škotlanđanin je događaj označio kao "najveće razočaranje svoje karijere". Kruna te godine odlazi Ričardu Bernsu, Kolin je treći put viceprvak sveta. Izgledalo je da će ovo britansko rivalstvo biti dugoročno, ali se Berns povukao iz sporta kada mu je dijagnostikovan moždani tumor, koji će mu 2005. uzeti život.

U 2002. Mekre osvaja dva relija, Akropolis i Safari, što ga tada promoviše u najtrofejnijeg vozača svih vremena, pošto je u Keniji stigao do svoje 25, ispostaviće se i poslednje pobede u karijeri. Taj rekord nadmašio je najpre Sainc, a sada su ispred i Leb i Gronholm. Međutim, Ford već u septembru objavljuje da neće produžiti ugovor sa Škotlanđaninom. Veruje se da je Mekre tražio platu od 5 miliona funti godišnje, a Fordu je bilo preče da novac usmeri u razvijanje automobila i da regrutuje mlađe i jeftinije pilote.

Traženu svotu ipak je imao ko da plati. Samo dan posle Fordovog saopštenja, Sitroen je izdao svoje i obznanio da je sa Kolinom potpisan jednogodišnji ugovor. Francuzi su za 2003. sastavili tim snova i pokazali barem tri stvari: prvo, koliko ozbiljnu ulogu nameravaju da igraju u Svetskom reli prvenstvu, zatim, koliki je budžet za to predviđen, konačno i istančan ukus u odabiru vozača. Imati Sainca, Mekrea i Leba u istom timu znači igrati na veliko. Bivše kolege iz Subarua i Forda nastavile su da dele iste boje i u trećem timu zaredom, no malo je ko podozrevao da će u ovoj superpostavi prvu violinu igrati Sebastijan Leb.

Počelo je fantastičnom trostrukom pobedom u Monte Karlu, ali su zatim Sitroenovi musketari nastavili različitim putevima – Leb kao kandidat za titulu, Sainc kao dragoceni osvajač timskih bodova (jedna pobeda, tri puta drugi) i Lebov mentor. Mekre je imao ispodprosečnu sezonu, a posle Monte Karla više se do kraja godine nije peo na pobedničko postolje. Konačnih 45 poena bilo je dovoljno tek za sedmu poziciju u generalnom poretku, lošiji nije bio još od 1992.

Radeći i na tome da spreči formiranje ovakvih superekipa, FIA je donela čitav set propisa koji su sprečili Sitroen da nastavi sa triom zvezda. Neko je morao da ode i Francuzi su se, logično, Mekreu zahvalili na saradnji. Kolin se nikada nije srodio sa Ksarom, a nije krio ni da je raditi u francuskoj ekipi jednostavno drugačije. Teško da je iko slutio da će 2003. biti poslednja Mekreova puna sezona u WRC-u. Moguća opcija bio je povratak u Subaru, ali su se i tamo opredelili za mladost i Solberga uparili s Hirvonenom.

Bez adekvatnog sedišta i lišen obaveza u WRC-u, Mekre se u 2004. i 2005. takmiči na Dakar reliju sa Nisanom. Bilans: u oba učešća po dve etapne pobede, ali i udes u fazi kada je imao vođstvo. Sa šest minuta prednosti, pri velikoj brzini, katapultirao je svoj pik-ap i ostao nepovređen. Ni kružne staze nisu mu bile strane: za volanom Ferarija nastupio je na 24 časa Le Mana, gde je stigao treći u GT1 klasi.

Generacijama navijača Mekre je postao sinonim za reli, glavni "krivac" za magnetsku privlačnost ovog sporta. Ne samo zbog bravura kojima su se divili gledajući ih na televiziji ili uživo, već i zbog igara za kompjutere i konzole. Prva signirana igrica na tržište je puštena 1998, uskoro je postala bestseler i otvorila je seriju novih i unapređenih varijanti za sve važnije plaforme. Ovaj komercijalni uspeh, krucijalno potpomognut Kolinovim imenom, omogućio je reliju da prekorači sportske granice i otvori mnoga dotle zatvorena vrata. Ironija je, ali sam Mekre nije bio posebno zagrejan za kompjutere. Veliki rival, Ričard Berns, Kolina je nazvao "Larom Kroft" relija, jer mnogi od klinaca opčinjenih Kolin Mekre igricama nisu znali da čovek s tim imenom stvarno postoji.

Budućnost koja nije stigla

Nova prilika u WRC-u ukazala se, iznenađujuće, 2005. u fabričkoj ekipi Škode. Česima je bio potreban istinski lider, Kolin je hteo kokpit. Nastup u Velsu doneo je sedmu poziciju i bodove automobilu koji je cele godine bio problematičan. Uspeh je stvorio priliku da se proba još jednom.

U Australiji je Mekre bio na neverovatnom drugom mestu kada su ga problemi sa kvačilom eliminisali sa relija. Samo dve vožnje pokazale su da je ova kombinacija ne samo mamac za publiku, već i da je mogla da funkcioniše i na nešto duže staze. Raštimovani tim, često vođen u svim pogrešnim pravcima istovremeno, konačno je imao posla sa vozačem od autoriteta čije je tehničko znanje bilo neprocenjiv dodatni kvalitet.

Mekre je bio spreman da vozi za češku ekipu u 2006. samo ako bi ako bi Škodin nastup bio fabrički, ali u Mladoj Boleslavi za to nisu imali novca, pa su u pogon ubacili privatnike. Bivši prvak sveta sebe nije video u takvom miljeu.

Poslednji 146. reli u Svetskom prvenstvu Kolin je izvezao u oktobru prošle godine u Turskoj, kada ga je tim Kronos na brzinu angažovao da uskoči umesto sveže povređenog Leba. Zadatak je bio komplikovan: da Gronholmu otme što više poena, dok Leb leži u postelji s prelomom nadlaktice. Kolin i Ksara nisu se sprijateljili ni 2003, a vreme koje su proveli razdvojeni i izmena tehničkog paketa za 2006. nisu učinili ništa da auto i vozač jedan drugom postanu simpatičniji. Mekre je u Turskoj imao mnogo muka u borbi za poslednje pozicije koje donose bodove, a na kraju je odustao sa šestog mesta zbog problema sa alternatorom.

Škotlanđanin je 2006. i 2007. nastupao na Američkim X-igrama (ekstremni i akcioni sportovi), ali i pripremao budućnost koja se ticala Dakar relija. Vrata ka WRC-u pokušavao je da ostavi otvorenim, tražeći trkačko sedište za 2008, i sam priznajući da će, ne uspe li da ga obezbedi, definitivno zaboraviti na WRC, pošto bi još jedna godina pauze bila previše.

Sredinom godine, Kolin se priključio X-Raid Timu, sa ciljem da u njihovom BMW-u X3 napadne Dakar 2008, a plan je bio da se do pobede na najvećem maratonskom reliju na svetu dođe najdalje u naredne dve godine. U julu se za svoju novu ekipu takmičio u Španiji, sa Tinom Terner, starim navigatorom i saputnikom iz Nisan dana, a očekivali su ga i na Pustinjskom izazovu u Emiratima krajem oktobra...

Tragičan kraj i Mekreovo nasleđe

U subotu, 15. septembra, oko 4 popodne po lokalnom vremenu, helikopter registrovan na Kolina Mekrea srušio se oko jednu milju od njegove porodične kuće u Lanarku, u Škotskoj, i potpuno izgoreo. Na identifikaciju ostataka žrtava čekalo se dugo. Prve informacije kazivale su da je pad odneo četiri života i da su među nastradalima dva odrasla čoveka i dva deteta. Tek 16. septembra zvanično su potvrđena strahovanja da su u pitanju Kolin Mekre, njegov petogodišnji sin Džoni Gevin, i dva porodična prijatelja, Grejem Dankan i šestogodišnji Ben Porčeli. U vreme havarije pilotirao je Mekre, a pretpostavlja se da je udes posledica mehaničkog kvara. Dogodila se ljudska, porodična i sportska tragedija ogromnih razmera.

Nije samo svet auto-sporta zanemeo od ovog strašnog udarca. Njegov prvi šef iz Subaru vremena, Dejvid Ričards, saznavši strašne vesti, opisao je svog nekadašnjeg pulena:

"Kolin je imao borbeni duh kakav ni kod koga drugog nisam video u životu. Kao da je govorio 'Ja mogu sve'. Nije mi navika da ikoga zovem legendom, ali to je vrlo prikladan termin za Kolina. On je bio zapanjujuće talentovan. Imao je strast i predanost sportu kakve sam retko viđao kod drugih. Znali ste da će, kada god je za volanom, izvući poslednji atom performansi. Uprkos svem uspehu, ostao je vrlo pristupačna osoba, neko ko je uvek imao vremena da popriča sa navijačima i neko ko je nastavio da podržava sport koji mu je doneo slavu."

Uz podatke koje smo već izneli, kada se ispod karijere temperamentnog vozača podvuče crta, ostaje i sledeće: Mekre je imao 146 WRC startova za Subaru, Ford, Sitroen i Škodu. Zabeležio je 25 pobeda, 9 drugih i osam trećih mesta. Od svih svojih relija, 28,8% završio je na podijumu, a zahvaljujući incidentima ili kvarovima, odustao je 60 puta (41,1% nastupa).

Poene je osvajao u 79 navrata – njih ukupno 626 – i bio je najbrži na 477 brzinaca. Prvi specijalni ispit i prve bodove stekao je na Novom Zelandu 1989. U vođstvu relija prvi put se našao u Britaniji 1991, a debi na podijumu stigao je 1992. Posmatramo li relije koje je Kolin najčešće osvajao, u oči upadaju čak pet pobeda na surovom Akropolisu, tri trijumfa na Safari reliju u Keniji, kao i po tri slavlja na Novom Zelandu i u Velsu. "Svoju" specifičnu podlogu Škotlanđanin nije imao: nisu mu bili tabu ni makadam, ni asfalt, ni blato, a jedina (zamalo) nepokorena teritorija ostao je sneg.

Međutim, nisu samo ovi brojevi i postignuća razlog zbog kojeg je Mekre već za života postao legenda, a sada u večnosti sija posebnim sjajem. I globalno, i kod nas, Kolin je bio verovatno najvoljeniji i najpopularniji reli vozač svih vremena. Poštovaoce je zadobijao svojim impresivnim napadačkim "sve ili ništa" stilom, bez kalkulacija i taktiziranja. Neustrašiv i "urođeno" brz, smatra se prirodno najnadarenijim vozačem svog doba. O mehaničkoj strani sporta znao je verovatno i više od rivala, pošto je u ranoj fazi karijere sam pripremao svoj Talbo Sanbim, Vokshol Novu, (tj. Opel Korsu) ili Ford Sijeru.

Biti najbrži ne znači i biti najuspešniji: direktni konkurenti, Sainc, Makinen i Berns imali su analitičniji prilaz i bili "ekonomičniji", i kada su trkačke linije, ali i kada su slupani automobili u pitanju.

Svejedno, niko nije uspeo da kao Mekre uspali strast "običnog gledaoca". Reli je pribižio milionima ljudi i ubrzo im postao inspiracija, heroj i uzor. Navijači nisu mogli da prežale njegovo odsustvo i neprekidno se spekulisalo o tome u kom bi timu Kolin možda mogao da nastavi dalje. Diskusije o još jednoj šansi sada su zamenili žalost i muk.

Kolin Mekre proslavio je reli sport gde god se o njemu makar čuo glas. I posle tragičnog završetka, njegovo zaveštanje živeće u sećanjima onih koji su imali sreće da ga gledaju, na video snimcima i internet klipovima, a na sasvim specifičan način i u igricama sa imenom ovog velikog, velikog vozača.

Komentari 18
Čitajte
Pošalji komentar

Sport

Spa, povratak trkanju... nadajmo se

Pokušajmo da se vratimo trkanju. Pred nama je Velika nagrada Belgije, poslednja ovosezonska evropska trka. Odlazak u Spa Frankoršamp uvek je prilika za sećanje na "stare dobre dane", povratak u vreme autentičnih trkača visoke sportske i profesionalne etike. Spa se smatra jednom od najkomplikovanijih, ali i najslavnijih i najslikovitijih trkačkih staza na svetu, zato jer je brz, vijugav i prolazi kroz guste borove šume u Ardenima. Ova pista je univerzalno omiljena među navijačima, vozačima i timovima, i tim pre je više nego dobrodošla posle jednogodišnjeg prinudnog odsustva.

Aleksandar Babić subota 15.09. 20:48 Komentara: 1

Dario Frankiti, hrabro škotsko srce

Da je režirano, ne bi moglo da bude ni bolje smišljeno, ni bolje izvedeno. Deveti septembar, poslednja, sedamnaesta trka Indikara sezone 2007. Pozornica: Čikagolend spidvej. Protagonisti su piloti Ganasi i Penske timova, vodeći kvartet gotovo bez pauze čine Kastroneves, Horniš, Dikson i Veldon. Frankiti se vuče oko petog mesta, kolege iz ekipe ne mogu da pomognu: Marko Andreti slupao se još u 28. krugu, Patrikova i Kanan su iza, u najboljem slučaju oko Darija, ne izmešani sa vodećima, ne u poziciji da Skotu Diksonu otmu koji poen.

Aleksandar Babić četvrtak 13.09. 18:27 Komentara: 3

Monca: Ferarijev trenutak istine

Najbrži cirkus na svetu stigao je na mesto gde svoj epitet opravdava više nego igde. Monca je tradicionalni domaćin velikih nagrada Italije i staza koja totalno odudara od modernih pista. Aleksandar Babić predstavlja vam novu etapu u borbi Ferarija, Meklarena i ostalih.

Aleksandar Babić petak 7.09. 14:49 Komentara: 8