Sport / Aleksandar Babić 4

Superbajk 2007: Jedna kruna, pet pretendenata

U subotu, 24. februara, počinje sezona u jednoj od najzanimljivijih disciplina automoto sporta - Svetskom superbajk prvenstvu. Dovoljno je reći da se u tom šampionatu takmiči legendarni Maks Bjađi, da privučemo pažnju ljubitelja mototrka. Kroz kratki kurs istorije, učesnike šampionata i njegovih 13 trka vodi vas, kao i obično, Aleksandar Babić.

Izvor:
Foto: Milagro

Svetsko superbajk prvenstvo (WSBK) zamišljeno je kao takmičenje motora izvedenih iz produkcijskih verzija, dakle suštinski različito od Moto gran prija, gde je svaka mašina unikatni prototip. WSBK otud predstavlja nadmetanje sa kojim se "smrtnici" mogu lakše identifikovati i blisko je filozofiji "pobedi u nedelju, prodaj u ponedeljak".

U svojim prvim godinama, WSBK je smatran za jeftinu verziju MotoGP šampionata, ali su i transferi vozača i – važnije – transfer tehnologija tu predstavu bitno izmenili. Mnogim pilotima je očigledno prijala nešto opuštenija atmosfera u Superbajku, pa ima onih koji su tu proveli gotovo kompletne karijere i tek povremeno okušavali sreću u Moto GP-ju.

Umesto istorije

Svetski superbajk šampionat gotovo od osnivanja bio je Dukatijeva teritorija. Od dosadašnjih 19 vozačkih titula prvaka, njih 12 osvojeno je na motorima italijanskog proizvođača. Interesovanje japanskih firmi je variralo, pošto su one svoje najveće uspehe postizale na onoj drugoj strani, u Moto gran priju, koji je donosio i više prestiža.

Šira podrška Japanaca i ozbiljan angažman velike četvorke (Honda, Jamaha, Suzuki i Kavasaki) sa fabričkim, ili fabrički podržavanim timovima, obezbeđeni su izmenama propisa, najpre 2002, potom i 2004. Danas su u igri su motori zapremine do 1000 cc bez obzira na broj cilindara, teški minimalno 165 kg, obavezno na Pireli pneumaticima, preciznije rečeno, na nekoj od pet do sedam vrsta komponenti koje su u ponudi za svaku trku.

U osvrtu na razlike u performansama između motora Moto GP serije i Superbajka, navešćemo samo neke od podataka koje je za prošlogodišnje modele objavila Jamaha, upoređujući YZF R1 od 998 cc (adut u Superbajku) i YZR M1 od 990 cc (Moto GP oružje). R1 je imao deklarisanu snagu od preko 200 KS (M1 preko 240 KS) i maksimalnu brzinu veću od 310 km/h (M1 preko 330 km/h). Superbajk motor ima prednje kočne diskove od čelika (M1 od ugljeničnih vlakana), minimalnu težinu od 165 kilograma (M1 bio je 17 kilograma lakši) i nešto veći kapacitet rezervoara (24 prema 22 litra).

Ono što će Svetsko superbajk prvenstvo sigurno pružiti jesu neizvesna, uzbudljiva nadmetanja vozača relativno ujednačenih snaga, uz nekolicinu pravih zvezda. Među njima izdvajamo petoricu kojima opravdano pripada atribut favorita. Aktuelnog prvaka Troja Bejlisa (Dukati) sa trona će pokušati da skinu Norijuki Haga, Troj Korser (obojica Jamaha), Džejms Toslend (Honda) i najveća nova zvezda Superbajka, Maks Bijađi (Suzuki).

Izuzev "Rimskog imperatora", u pitanju su sve sami veterani Superbajk ratova, od kojih su svetski prvaci već bili Bejlis ('01 i '06), Korser ('96 i '05) i Toslend ('04). Snage su očigledno prilično ravnomerno raspoređene i izgleda da jedino Kavasaki nema pravog aspiranta na naslov najboljeg. Niz velikih imena i snažni timovi garantuju jedan od najzanimljivijih šampionata ikada, a mi ćemo o najvećim zvezdama prvenstva govoriti opširnije.

Troj Bejlis

Tridesetsedmogodišnji Australijanac dvostruki je i aktuelni prvak WSBK serije, a u karijeri je osvojio i Britansko superbajk prvenstvo, kao i prošlogodišnju Moto GP Veliku nagradu Valensije. U takmičenja se Troj upustio u relativno kasnom dobu od 26 godina, ali je brzo prošao kroz sva najkonkurentnija nacionalna superbajk prvenstva, Australijsko, Britansko i Američko. U WSBK-u je debitovao 2000, na Dukatiju, odmenivši povređenog Fogartija. Dva trijumfa stigla su već u istoj godini, a naslov prvaka naredne, 2001. Troj 2002. obara dotadašnji rekord po broju pobeda u sezoni, ali titula izmiče u poslednjoj trci.

Avantura u MotoGP-ju započela je 2003 – naravno, sa Dukatijem – i donela i slatke i gorke plodove. U prvoj sezoni nadmašena su sva očekivanja, a Troj je zabeležio tri treća mesta i prvenstvo završio kao šesti, zamalo izgubivši titulu rukija godine. Međutim, 2004. je bila teška i frustrirajuća, okončana tek 14. pozicijom u generalnom plasmanu. Posle takve sezone, usledio je privremeni rastanak od Dukatija, ekipe čiji je deo Bejlis bio punih pet uzastopnih godina.

Prvi Moto GP izlet završen je 2005. u Pons Kamel Hondi, gde je Bejlisa snašao još i prelom ruke. Posle oporavka, Troj se vratio "kući" – u Superbajk i Dukati. Povratak je bogato nagrađen, WSBK šampionat 2006. osvojen je relativno lako i veoma ubedljivo. Bilans: dvanaest pobeda, tri druga i jedno treće mesto, uz samo dve trke završene bez bodova.

Nastup na poslednjoj trci lanjskog Moto GP prvenstva došao je kao Dukatijeva nagrada za sjajan posao u Superbajku. Bejlis je u Valensiji bar donekle izravnao račune, pošto je vodio od prvog do poslednjeg kruga. Iako je ovaj zasluženi trijumf ipak ostao u senci dramatičnog raspleta borbe Hejdena i Rosija, Troj je dočekao svoj "dan osvete".

Na dnevnom redu je sada odbrana WSBK titule. U ekipi Kseroks Dukati su blago optimistični, ali ne dopuštaju euforiju, bez obzira na Bejlisova odlična vremena u predsezonskim testovima. Postoje zebnje da je motor Dukati 999 na kraju svog razvojnog ciklusa, dok je konkurencija napredovala, pogotovu Jamaha i Suzuki, koji u 2007. ulaze sa sasvim novim mašinama. Bejlisov lični veliki kvalitet jeste sposobnost da se fokusira na svaku trku pojedinačno. Takav pristup omogućuje mu da ostane smiren i okrenut ka najbližem neposrednom cilju, što je dragoceno onda kada stvari ne idu kako bi trebalo.

Maks Bijađi

Pre desetak meseci ožalili smo "Rimskog imperatora" (link), izopštenog iz sveta vrhunskog motociklizma. Naša tadašnja pretpostavka – da za Masimilijana trkačka budućnost postoji još samo u Superbajku – ispostavila se kao tačna.

Četvorostruki svetski prvak u klasi 250 cc ipak nije zaslužio neslavni kraj karijere, a priliku za nastavak dali su mu Fransis Bata i ekipa Alstare Suzuki.

Za Maksa Superbajk nije "srećan rasplet", to je samo pružena šansa. Na tridesetšestogodišnjem Rimljaninu leži teret ogromnih očekivanja koja čak idu do osvajanja prvenstva u debitantskoj sezoni. U Bijađija su sada uperene sve oči i sva svetla, on je i uzrok povećane medijske pažnje i jedan od kapitalnih dobitaka za Superbajk.

Ali, poznajući "Imperatorovu" impulsivnu prirodu, ako rezultati iz bilo kog razloga ne budu u skladu sa ambicijama, moglo bi vrlo lako da se desi da transfer u Suzuki postane potez zbog kojeg će obe strane žaliti.

Džejms Toslend

Kada je 2004. Englez Toslend na Dukatiju osvojio WSBK, postao je najmlađi šampion serije i vlasnik ovog rekorda je i danas. Njegovi rezultati iz mlađih dana teško da su pružali nadu da će se ikada popeti na tron najboljeg, ali je Džejms napredovao korak po korak i do 2002. već je predstavljao snagu na koju se moralo računati.

U sezoni 2003. bio je sasvim konkurentan, ali pravi korak čini 2004, kada prelazi u fabrički Dukati tim i kroz borbu sa Lakonijem i Vermjulenom dolazi do šampionskog naslova. Naredna, 2005. bila je neuporedivo teža, jer su dominirali Japanci – Suzuki, Honda i Jamaha – pa je Toslend sa Dukatijem stigao tek do četvrtog u generalnom.

Lane je Džejms nastupao za Ten Kate Hondu, i, uprkos oscilacijama u rezultatima, ipak stigao do pozicije viceprvaka. Govorilo se da će Englez preći u MotoGP, najpre samo da bi zamenio povređenog Elijasa, a docnije se u igri našla i ponuda D'Antin tima za sezonu 2007. Toslend je odlučio da i ove godine ostane u Superbajku, gde bi trebalo da bude glavna Hondina uzdanica.

Norijuki Haga

Haga-san bez sumnje spada u najpopularnije motocikliste na svetu. Svoju reputaciju izgradio je pobedom na trci 8 sati Suzuke 1996. i osvajanjem Japanskog Superbajk šampionata 1997. U Svetskom Superbajk prvenstvu debituje iste godine, i on kao zamena za povređenog vozača, u prvoj sezoni postižući četiri plasmana u prvih pet.

Od 1998. Haga ima pun angažman u WSBK, a od 1999. zadužen je za razvoj nove Jamahe R7. Najbliži naslovu prvaka u Superbajku Nori je bio 2000, kada je zbog pozitivnih testova na efedrin lišen poena sa prve trke, i kada mu je zabranjen nastup u još jednoj rundi prvenstva. Na kraju sezone: drugo mesto u generalnom. Tako blizu, a tako daleko.

Godine između 2001. i 2003. prolaze u lutanju između Moto gran prija (Jamaha, Aprilija) i Superbajka (takođe Aprilija) i to su sušna vremena Norijeve karijere. Na svoj teren, u WSBK Nori se definitivno vraća 2004. i sa Dukatijem ostaje u igri za titulu sve do poslednje runde prvenstva, koje završava na trećem mestu. Pravi povratak kući usledio je 2005, kada je Haga ponovo glavna uzdanica Jamahinog fabričkog tima. Bilans: još jednom treći u generalnom, a isti rezultat Nitro Nori beleži i prošle sezone.

Haga je danas potpuno Jamahin čovek, poznat i po fanatičnim navijačima i kultnom statusu koji uživa. Nori pretiče tamo gde to nikom drugom ne bi na pamet palo i za njega važi da od sebe uvek daje 110%, pa to očekuje i od okruženja. Mehaničari znaju da s njim nije lako raditi, jer je Haga je potpuno radikalan u podešavanju motora. On često menja više parametara odjednom, a ne zazire ni od toga da potpuno promeni set-ap između trka. Vicešampionska pozicija 2000. i tri treća mesta u generalnom poretku u poslednje tri godine navode na samo jedno pitanje: da li je došlo vreme za slavu najboljeg na svetu?

Troj Korser

Još jedan Troj, još jedan Australijanac i još jedan dvostruki WSBK prvak. On je i najiskusniji od vozača o kojima govorimo, pošto je u šampionatu od 1995. Korser je i osvajač titula u Australijskom i Američkom superbajk prvenstvu – u SAD je bio prvi neamerikanac kome je to uspelo.

Svoj prvi Svetski superbajk šampionat osvojio je već 1996. sa Dukatijem, da bi se 1997, bez mnogo uspeha okušao u klasi 500cc Svetskog prvenstva. Razočaran, Korser se 1998. vraća u WSBK, gde je u igri za novi naslov prvaka sve do poslednje runde šampionata. I 1999. završava kao treći u generalnom. Napustivši Dukati, Troj 2000. i 2001. vozi za fabrički tim Aprilije, pobeđujući ukupno sedam puta. Godine od 2002. do 2004. posvetio je Fogi Petronas timu, ali je ovaj angažman bio prilično neplodan.

U 2005. konačno se sve uklopilo – nastupajući za Alstare Suzuki, Troj osvaja svoj drugi naslov prvaka u Superbajku, u konkurenciji Vermjulena i Hage. Rezultat nije ponovljen 2006. – šampion se doduše zvao Troj, ali se prezivao Bejlis. Završivši sezonu na četvrtom mestu, Korser je okončao saradnju sa Suzukijem i prešao u tim Jamaha motor Italija, dokazavši da ga još kako zanima konkurentan motor, kao i to da se ne boji internog duela sa Hagom koji je tamo ipak "omiljeni sin".

Izvesno je da se spisak potencijalnih pobednika ovde ne završava, a kao favoriti iz drugog plana nameću se Kagajama (Alstare Suzuki) i Lorenco Lanci (Kseroks Dukati). Ipak, verujemo da bi prvaka trebalo tražiti među petoricom čije smo karijere i postignuća opisali.

Kalendar takmičenja 2007.

U odnosu na prošlu sezonu, novitet je runda u Donington parku koja se vozi za Veliku nagradu Evrope i to će biti treće ovogodišnje nadmetanje u Velikoj Britaniji. Sa kalendara je otpala Imola, nju zamenjuje Valelunga.

Pretpostavlja se da je ovaj transfer izvršen kako bi se privukli Bijađijevi navijači, budući da je Valelunga blizu Rima. Neto dobitak je jedna runda prvenstva, dakle voziće se dve trke više nego 2006.

Februar 24, Losail, Doha, VN Katara
Mart 4, Filip Ajlend, VN Australije
April 1, Donington Park, VN Evrope
April 15, Valensija, VN Španije
April 29, Asen, VN Holandije
Maj 13, Monca, VN Italije
Maj 27, Silverston, VN Velike Britanije
Jun 17, Mizano, VN San Marina
Jul 22, Brno, VN Češke
Avgust 5, Brends Heč, VN Velike Britanije
Septembar 9, Eurospidvej Lauzic, VN Nemačke
Septembar 30, Valelunga, VN Italije
Oktobar 7, Manji Kur, Francuska

Komentari 4
Čitajte
Pošalji komentar