Dakar reli 2007

Mitsubishi Pajero

Mitsubishi Motors korporacija i njen sportski ogranak za ovogodišnji Dakar zajedno su razvili novi Pajero Evolution.

Model čija je interna oznaka MPR13 stvaran je paralelno sa serijskim Pajerom IV generacije, a proizvođač potencira veliku sličnost produkcijske verzije i trkačkog prototipa. Pajero i Dakar reli neraskidivo su vezani, a ovogodišnji nastup japanskoj fabrici biće dvadeset peti uzastopni.

Novi automobil bitno je modifikovan, smanjena mu je težina, a povećana rigidnost šasije. Većina sklopova velike mase, poput rezervoara za gorivo i nosača rezervnih točkova sada je smeštena centralno. Spušteno i centralnije pozicionirano težište, kao i izmenjeni sistem oslanjanja poboljšali su manevarske sposobnosti i stabilnost vozila.

Agregat je šestocilindarski, sa 24 ventila, zapremine 3997cc, maksimalne snage 270 KS pri 5500 o/min, i obrtnog momenta od 417Nm pri 4500 o/min. On se vrti na višoj turaži i ima bolji odziv, zahvaljujući i poboljšanjima na sistemu za ubrizgavanje goriva.

Snaga je ostala približno ista, jer su praktično već dostignuti limiti koje propisuje FIA. Menjač je šestostepeni, sekvencijalni sa manuelnim odabirom stepena prenosa. I napred i pozadi su ventilisani Brembo diskovi. Kapacitet rezervoara iznosi 500 litara; napunjen, on ima težinu od oko 400 kilograma.

Novi su i geometrija oslanjanja, revidirani rashladni sistem, vodovi za vazduh i izmenjena pozicija hladnjaka. Tehničari su povećali "komfor" i bezbednost za posade u kokpitu, pošto vozač i suvozač imaju više mesta za glave i noge. Suptilnim izmenama na eksterijeru blago je povećan prilazni ugao, što će biti posebna pogodnost na pustinjskom terenu.

Mitsubishi je na Dakaru u ovom milenijumu nepobediv, pa i ove godine startuje pod imperativom pobede. Uspe li u tome, biće to rekordni sedmi uzastopni i ukupno dvanaesti trijumf japanske kuće na najtežem i najzahtevnijem reliju na svetu.

U igri su ponovo četiri posade specijalizovane za maratonske relije, posebno za Dakar. Vozači su dva bivša višestruka pobednika, Stefan Peterhansel i Hiroši Masuoka, prošlogodišnji osvajač Lik Alfan i Španac Nani Roma, lane trećeplasirani.

Volkswagen Race Touareg 2

Volkswagenova misija i dalje je nepromenjena – biti prvi osvajač Dakara sa dizelašem. Unapređenja na Touaregu Nemci nazivaju "logičnim razvojem", a intervencije su obuhvatile šasiju, karoseriju, aerodinamiku i motor.

Ovogodišnji 285 KS snažni Touareg ima približno 35% izmenjenih pozicija.

Auto je od početka bio pouzdan, pa se ekipa usredsredila na izvlačenje što boljih performansi iz već dokazanog paketa.

Srce automobila je nova verzija petocilindarskog TDI motora zapremine 2,5 litra. On prvi put ima četiri ventila po cilindru, tek je malo snažniji od prošlogodišnjeg (10 KS), ali visoki obrtni moment (maksimalno 600 Nm) isporučuje preko šireg opsega broja obrtaja i bolje odgovara na komandu gasa.

Pozadi su izmenjene tačke oslanjanja, na prednjoj osovini ono je potpuno redizajnirano i to je, kažu, značajno unapredilo vladanje automobila. Paralelno s tim, razvijen je i novi upravljački sistem, tako da volan u velikoj meri amortizuje nezgodne udare, posledice krajnje negostoljubivog terena.

Ove godine startovaće četiri Touarega, jedan manje nego 2006, kao i 26 zvanično registrovanih servisnih i pomoćnih vozila. U Volfsburgu su nešto intenzivnije izmešali karte kada je u pitanju vozački i suvozački kadar.

U timu su ostali Karlos Sainc, Žinijel de Vilijer i Mark Miler, a kao pojačanje (i to kakvo!) doveden je Ari Vatanen, bivši WRC prvak i jedan od najuspešnijih kros-kantri vozača sveta.

Pedesetčetvorogodišnji Finac, inače i poslanik Evropskog parlamenta, već je četiri puta osvajao Dakar reli ('87, '89, '90, '91), a do prošle godine držao je i rekord po broju etapnih pobeda na pustinjskom maratonu. Sainc i Vatanen zajedno imaju tri WRC titule, što VW timu daje i notu "plave krvi".

BMW X3 CC i Schlesser-Ford

Ekipa X-raid iz okoline Frankfurta pojavljuje se na na startu 29. Relija Dakar sa pet BMW trkačkih automobila, a najviše se očekuje od tri BMW-a X3 CC, kojima će upravljati Juta Klajnšmit, Naser Al-Atija i Žerlan Šišeri.

BMW reli automobile pokreću trolitarski turbodizel agregati, sa oko 286 KS i obrtnim momentom od maksimalnih 625 Nm. "BMW X3 CC je pravi auto za borbu za najviši plasman i radujem se nadmetanju sa fabričkim timovima Mitsubishija i Volkswagena," optimista je Juta Klajnšmit, prva i jedina žena pobednik Dakar relija. Komparativno mali rezervoar od 340 litra omogućuje čak i u trkačkom tempu autonomiju od blizu 1.000 kilometara i ekipa smatra da će to biti jedna od odlučujućih prednosti u odnosu na "benzinsku" konkurenciju.

Ako X-raid tim i ne dospe do samog vrha, verovatno će se naći u grupi upornih pratilaca, baš kao i ekipa Žana-Luja Šlesera. Njegovi Bagiji sa Fordovim motorima i pogonom na dva točka verovatno će i ove godine moći da osvoje barem neku etapu maratonskog relija (lane su od favorita "otkinuli" čak tri brzinca). I pored velikog iskustva, pa i trijumfa na Dakaru (Šleser 1999 i 2000, Klajnšmitova 2001), Žan-Luj i Juta, sva je prilika, neće moći do pobede u generalnom plasmanu, zato što je potrebno poprilično čudo da privatnici pomrse račune četvoročlanim ekipama tako moćnih korporacija kakve su VAG i Mitsubishi motors.

Od avanture do prestižnog nadmetanja

Dakar reli prvi put je 1979. organizovao Tjeri Sabin i time je praktično udario temelj novoj sportskoj disciplini - kros-kantri reliju. Na premijernom izdanju pojavile su se 182 posade, a trasa u dužini od 10.000 kilometara vodila je od Francuske, preko Alžira, Nigerije, Malija i Gornje Volte do Senegala. Bio je to događaj za amatere i takmičari su više ličili na grupu safari-izletnika. Status je, međutim, brzo rastao, privlačeći i automobilske korporacije.

U početku tehničkih ograničenja praktično nije bilo, pa je bilo kakav prototip mogao da startuje. Takva avantura bila je izazov i za nekadašnje F1 asovima (Lafit, Tambe, Alio, Iks i Katajama), ali i za ličnosti koje nisu imale veze sa auto-sportom (princeza Karolina od Monaka, pevač Džoni Holidej i golman Žan Mari Pfaf), jer je postalo "in" izlagati se opasnostima Sahare.

Najveći uspon ovaj reli doživeo je onda kada su u njemu vozači Svetskog reli šampionata pronašli izvor svoje druge mladosti. Iz WRC miljea došle su zvezde poput Vatanena, Kankunena, Mekrea, Salonena, Biasiona i Sainca. Tokom svog 28-godišnjeg postojanja, ovaj reli prošao je kroz 21 zemlju, a koliko je danas popularan pokazuje i činjenica da će se u Lisabonu na tehničkom pregledu naći 525 vozila (187 automobila, 250 motocikala i 88 kamiona), što predstavlja i rekord po broju potencijalnih učesnika.

Dakar rečnik – odabrani pojmovi

ASO – skraćenica naziva organizatora takmičenja, "Amaury Sport Organization".

Bivak je kamp koji na kraju etape postavljaju organizatori. On služi za smeštaj takmičara, članova ekipa, organizatora, sponzora, medicinskog osoblja, ljudi iz medija i onih čiji je posao snabdevanje. Tu se vozila servisiraju i tu se provodi noć. Svakog dana karavan se seli na novu destinaciju, a bivakuje se na mestima gde helikopteri i manji avioni mogu da slete.

CP – kontrolni punkt. Svaki specijalni ispit ima nekoliko ovakvih punktova koji mogu biti postavljeni i na veznim sektorima. Pomoću njih se nadzire da li se takmičari drže predviđene trase, ili je negde skraćuju, a radi bezbednosti postavljaju se i u zonama prelazaka državnih granica. Prolazak kroz punkt overava se pečatom, a svaki "promašaj" kontrolnog punkta povlači vremensku kaznu.

Etape – na Dakaru jedan dan označava jednu etapu, kao i jedan specijalni ispit. Tipično, dan počinje prevozom od bivaka do starta ispita, a po njegovom završetku, vozi se veznim sektorom do sledećeg kampa. U odnosu na relije osamdesetih, specijalni ispiti postali su kraći.

Erg – peskoviti brdovit predeo sačinjen isključivo od dina

Feš-feš označava vrlo mekan pesak, sličan prahu. Značajno smanjuje vidljivost i vozila se u njemu lako zaglavljuju. Kada auto upadne u feš-feš, iz njega se izvlači sporom vožnjom koja užasno opterećuje komponente pa skaču temperature ulja i rashladne tečnosti.

GPS služi za navigaciju, ali u vrlo ograničenoj meri. Takmičari pronalaze skrivene GPS kontrolne punktove koristeći putnu knjigu, dok GPS u vozilu potvrđuje da je takav punkt pronađen.

Kamilja trava – busenje kojim se kamile hrane i koje izgleda kao prilično naivna stvar. Ali, ono urasta duboko u peskovitu podlogu, i kada se točkom nagazi, to je brutalan udarac koji je u stanju da katapultira vozilo i polomi oslanjanje. Ovakva vegetacija tipična je za zapadnu Afriku, posebno za Mauritaniju i na potezima gde ona niče mora se voziti sporije. Te deonice spadaju u najteže na pustinjskom tlu.

Kamioni Vozila bruto težine veće od 3.5 tone, bez obzira na oblik, ubrajaju se u kamione i dele se na dve klase – T4, takmičarsku i T5, u koju spadaju pomoćni kamioni čiji je posao da pružaju pomoć posadama. Kamioni T4 klase mogu da opravljaju druga vozila i dok brzinski ispiti traju, pa je za ekipe bitna strateška odluka koje će od svojih kamiona svrstati u T4, a koje u T5 klasu i šta će od rezervnih delova i opreme u koje utovariti.

Kazne Uglavnom se primenjuju vremenske kazne, ali se u slučajevima težih prekršaja pribegava i diskvalifikaciji. Kažnjiva su, na primer, kašnjenja, prekoračenja brzine, korišćenje prečica na putu koje značajno odstupaju od trase, itd. U naseljenim mestima na snazi su ograničenja od 50, ponegde i 30 km/h, što važi i na brzinskim ispitima. Limit od maksimalnih 120 km/h van naselja odnosi se na servisna vozila, 90 km/h važi za servisne kamione. Trkački kamioni nigde ne smeju da pređu 150 km/h. Za pomoćna vozila važe pravila o novčanim kaznama i diskvalifikaciji. Prvo prekoračenje do 20 km/h "košta" 500 Evra, ponovljeni prekršaj kažnjava se konfiskacijom servisnog vozila do sledećeg dana, a sa njim su "zarobljeni" i rezervni delovi. Ponavljanje prekršaja povlači i isključenje sa relija.

"Liaison" – vezni sektor je distanca između bivaka i starta specijalnog ispita, odnosno od finiša specijalca do bivaka. U veznom sektoru učesnici se ne takmiče, ali ako zakasne da ga prođu u zadatom vremenu, bivaju kažnjeni. Takmičari posle specijalnog ispita najčešće žure da što pre stignu do bivaka, što nakon napornog dana ume da rezultira incidentima. Zato se i u veznim sektorima prekoračenja brzine kažnjavaju.

Maratonska etapa traje tokom dva dana, a u bivaku su servisne intervencije dozvoljene samo posadama, ne i pomoćnim vozilima ili kamionima. Mogu da asistiraju ostali članovi  ekipe, kao i kamioni prijavljeni za takmičenje. Posledično, fabrički timovi na maratonskim etapama uživaju veliku prednost, jer imaju i kamione T4 klase na raspolaganju.

Maksimalno vreme – najduže dopušteno vreme za okončanje specijalnog ispita. U slučaju prekoračenja, zaračunava se vremenska kazna. Maksimalno vreme određuje se na osnovu dužine specijalnog ispita i stepena njegove težine, pa se izračunavanjem prosečne brzine može proceniti koliko će etapa biti komplikovana.

Park ferme – zatvoreni prostor u kojem su vozila parkirana i gde nisu dozvoljeni tankovanje, opravke ili zamene guma. Na Dakaru to važi samo u periodu između tehničkog pregleda i starta relija. Tako takmičari imaju mnogo više vremena za servisiranje, jer mogu da rade na vozilima sve do starta sledećeg jutra.

Putna knjiga uputstvo za prolaz etape izneseno po sekcijama. Sadrži crteže, distance, pobrojana karakteristična obeležja na putu, upozorenja o naglim promenama trase i oznake za opasna mesta. Kopiloti je dobijaju uveče za sledeći takmičarski dan. Čitajući putnu knjigu, suvozač najavljuje dalji pravac kretanja i opasnosti na putu, orijentiše se prema navedenim oznakama i resetuje parcijalnu kilometražu na kompjuteru. Karakteristično obeležje može biti bilo šta – burad za naftu, GPS punkt, ali i topografska odrednica, pa je zato mnogo teže orijentisati se po zalasku sunca.

SS je oznaka za specijalni ili brzinski ispit. Evropski su tradicionalno kraći od afričkih, a najduži ikada vožen na Dakaru iznosio je više od 800 kilometara. Sa trasom se posade upoznaju tek kada suvozač dobije putnu knjigu za sledeći dan. Stoga je navigacija na Dakar reliju od suštinskog značaja, a jedan promašaj može da poništi sve što je brzom vožnjom ostvareno.

TDSPP predstavlja termin iz putne knjige, skraćenicu francuskog izraza "tout droit sur piste principal" (samo pravo glavnim putem). Putne knjige imaju svoja francuska i engleska izdanja, ali mnoge skraćenice i dalje su francuskog porekla (poput "AG" - "au gauche" – skrenuti levo), pa je logično da su francuski suvozači uvek na ceni.

Vremenske karte su osnova za beleženje rezultata. Svakoga jutra takmičari kreću u vreme zabeleženo u karti, a ova se overava na svakom kontrolnom punktu. Na kraju specijalnog ispita upisuje se vreme prolaska kroz cilj, a zbir ovih vremena određuje generalni plasman.

!!! Još jedna skraćenica koja se pojavljuje u putnoj knjizi. Broj uzvičnika proporcionalan je opasnosti, odnosno pažnji koju posade moraju da obrate na trasu.

Skraćenja trase

Organizator događaja, ASO, izmenio je rutu iz bezbednosnih razloga, pa su otkazane etape Nema – Timbuktu i Timbuktu – Nema, predviđene za 16. i 17. januar. Umesto njih, voziće se samo deonica oko Neme (Mauritanija) od 366 kilometara, a sledećeg dana samo se prolazi sveza od 280 kilometara. To znači gubitak jedne maratonske etape i jednog takmičarskog dana, pa je reli kraći, a pritisak na učesnike posledično veći. Ukupna distanca tako je pala na 7.915 kilometara, odnosno 4.309 kilometara brzinskih ispita.

Dan pauze jeste 13. januar, ali za ekipe je on besomučna trka sa vremenom. Dok mehaničari spremaju automobile za nastavak takmičenja, vozače čekaju obaveze prema medijima, VIP gostima i sponzorima, a ni malo sna ne bi bilo na odmet. O pravom odmoru, dakle, nema ni govora.

U momentu nastanka ovog teksta, na programu su tehnički pregled i verifikacija, a prvi brzinski ispit vozi se na ruti Lisabon-Portimao. Početne dve evropske etape pogoduju vozačima sa WRC iskustvom, ali pravi posao započinje tek u Africi. U danima koji slede, automobilisti, motociklisti i kamiondžije zaći će duboko u prostranstva Crnog kontinenta, preko južnog Maroka i preko dina Sahare u Mauritaniji. Odatle trasa vodi u crnu Afriku, Mali i Senegal. Tu se podloga i uslovi vožnje menjaju: na red stižu savana i šume, ekstremno uzani putevi sa udarnim rupama.

U pustinji navigaciju komplikuje nedostatak orijentira, u Maliju pri izlasku iz naselja uvek postoji više puteva i lako je odabrati pogrešan. Tradicionalni finiš pored Ružičastog jezera, u blizini Dakara, trebalo je da ima revijalni karakter, ali je odlukom organizatora to postala takmičarska etapa. Tako će se i poslednji kilometri, u nedelju, 21. januara računati za krajnji plasman.