Nema više Điđija, Ikera, Petra...

Na Svetskom prvenstvu većina reprezentacija neće biti značajno oslabljen nedostajanjem glavnih “čuvara mreže“. Za Špance će braniti De Hea, a tu je i Reina, Brazilcima su na raspolaganju i Ederson i Alison, Nojer je blizu kompletnog oporavka, a ako slučano ne bude mogao da brani zamena na golu Nemaca mu je niko drugi no prvi golman Barselone Mark-Andre ter Stegen.

Između stativa Srbije naći će se, kao po običaju golman Partizana Vladimir Stojković, a ozbiljnu konkurenciju mu pravi Marko Dmitrović, nekadašnje dete Crvene zvezde, a sada prvi čovek odbrane španskog Eibara. Tu je i Predrag Rajković, još jedan bivši golman crveno-belih, koji sve bolje i bolje brani u izraelskom Makabiju, mada svakako je najnerealnije da njega gledamo na prvenstvu.

Vrhunski golmani, u vrhunskim reprezentacijama, na vrhunskom prvenstvu. Međutim, neće svi biti tu. Ko su neki od “čuvara mreže” koji neće imati prvilegiju da obeleže Svetsko prvenstv?

Đanluiđi Bufon

Verovatno najveća legenda na ovoj listi. Stub odbrane Juventusa, kao i reprezentacije Italije, nedavno je najavio da će napustiti “Staru damu”, ali ne i da li će završiti karijeru, dok se iz reprezentacije već povukao, odmah posle poraza od Švedske u baražu za SP.

Ukupno 176 nastupa, debitovao 1997 sa samo 19 godina, poslednji meč odigrao 21 godinu kasnije, jer se posle penzionisanja ipak vratio nacionalnom dresu za prijateljske mečeve protiv Argentine i Engleske. Italija ne može bez Điđija, niti on bez nje, ali Svetsko prvenstvo će ipak morati bez “Azura”.

Gotovo je sigurno da bi Bufon poslednji reprezentativni meč odigrao u Rusiji, da nije bilo tih Šveđana, i to još bez Ibre…

Ne shvatite pogrešno, svaka njima čast, bili su bolji, ali kakav bi to oproštaj bio, još i da su Italijani uradili nešto pozitivno.

Ako ne završi karijeru, videćemo gde će Điđi, ali i da je to bilo to, malo li je? Svetsko prvenstvo 2006. je bilo njegovo, Italijani su završili kao pobednici, pobedivši Franzuce na penale 5-3. Bufon dobija nagradu najboljeg golmana prvenstva, prvu a nažalost i poslednju.

Mnogima Italijani neće faliti, zbog prepoznatljivo ‘tmurnog’ i defanzivnog stila igre, ali retko kome neće nedostajati Đanluiđi Bufon.

Iker Kasiljas

Dobro, razumem, njegovo vreme je odavno prošlo kome će on faliti? Tri godine je mlađi od Bufona, i dalje aktivno brani, možda ne u klubu renomea Juventusa, ali se svakako može svrstati među legend španskog fudbala, i jednog od najboljih golmana te zemlje svih vremena.

Malo toga je bilo što Kasiljas nije mogao da odbrani, a to je i pokazao sjajnim nastupima u reprezentaciji, možda ne svih, ali skoro svih 167 puta. Možda Španija nije baš zbog njega osvajala titulu svetskog prvaka 2010, kao i evropskog 2008. i 2012. godine, ali je on u sva tri navrata svrstavan u timove prvenstva kao najbolji golman.

Kasiljas brani u Portu, novom-starom šampionu Portugala, a nedavno je objavio kako će se tamo zadržati još godinu dana – za manje para nego ranije, a svakako manje para da je otišao u neku Kinu ili MLS.

“Crvenoj furiji” Kasiljas sigurno neće faliti, jer imaju jednog od najboljih golmana današnjice Davida de Heu između stative. De Hea iz godine u godinu pokazuje da je najbolji igrač Mančester junajteda, a ove sezone je za to i proglašen, što nije česta prilika za jednog golmana.

Koliko god da je dobar De Hea, znaju svi šta je predstavljao Iker Kasiljas. Nekako se uvek šmekerski postavljao u svim situacijama, a dovoljno govori da su ga poštovali čak i oni najveći mrzitelji Reala.

Jan Oblak

Slovenac, karijeru počeo u ljubljanskoj Olimpiji, onda prešao u Benfiku, za koju je odigrao samo 16 mečeva, ali pritom uspo da bude najbolji golman sezone u Portugalu, a 2014. prešao u Atletiko Madrid, gde je pri golman i glavni stub svetski poznate odbrane Atletika.

Njegovoj reprezentaciji put do Rusije nije bio lak, ali je bio izvodljiv. Našli su se u grupi sa Engleskom, Slovačkom, Škotskom, nebitnom Litvanijom i još nebitnijom Maltom, a tu fazi takmičenja su završili na razočaravajućem četvrtom mestu

Međutim, nije odbrana bila problem kod Slovenaca, jer je taj deo posla bio obavljen vrhunski, za šta najviše zasluga može da poprimi Jan. On je na svim mečevima bio među stativama i na deset duela u kvalifikacijama primio sedam golova, što je isto koliko i Slovačka, a jedino više od Engleske i Džoa Harta, koji takođe neće učestvovati na Svetskom prvenstvu, ali o njemu nešto kasnije.

Za razliku od Bufona, njegova reprezentacija neće preterano faliti prvenstvu, ali kao i Bufon on hoće, a kako i ne bi nedostajao golman koji je ove sezone na 49 mečeva primio samo 28 golova, a od četiri penala sa kojima je bio suočen odbranio tri.

Petr Čeh

Česima bi sigurno nedostajao golman Arsenala, a nekada Čelsija, da su se plasirali na prvenstvo. Nema Čeha, a nema ni Čeha, jer se on penzionisao još 2016. godine posle neuspele kampanje njegove zemlje na Evropskom prvenstvu.

Rekorder po broju nastupa u nacionalnom dresu, sa 124, rekorder po broju utakmica sa neprimljenim golom u Čelsiju, sa 220, a rekordan broj puta je bio Fudbaler godine Češke. Jedini je golman koji je ikada osvojio “Zlatnu rukavicu“ sa dva različita kluba, a malo ko zna da, dok je branio za Spartu iz Praga nije primio gol na 903 minuta zaredom.

Bilo bi lepo da se Petr našao na ovom velikom takmičenju, uz Điđija i Ikera, ali bilo bi lepo kada bi nekako mogle da se vrate neke legende kao što su Kan, Kanjizares, Igita... tako da bolje da o tome i ne razmišljamo.

Na, već pomenuta, 124 nastupa za svoju državu primio je 75 golova, a mreža mu je ostala ’netaknuta’ 37 puta.

O klupskim uspesima ni ne mora da se priča. Za Čelsi branio jedanaest godina, tačnije 494 puta, a primio 393 gola, dok je u Arsenalu od 2015. godine gde mu je učinak malo slabiji. Da li je do njega, da li do večno slabe odbrane“Tobdžija“ ne znamo, možda kombinacija oba, ali za njih je na 117 nastupa primio 132 gola, dakle, više od jednog po meču, nešto o čemu nije mogao ni da sanja u redovima “Plavaca“.

Džo Hart

Dolazimo do prvog kontroverznog imena, tačnije kontroverznog izbora. Bufonove i Oblakove ekipe se nisu kvalifikovale na SP, dok su Čeh i Kasiljas već neko vreme u penziji, a šta je sa Hartom?

Nikada neću zaboraviti meč protiv Totinhema 2010, kada je Hart postavio sebe “na mapu“. Tada je legendarni Šej Given bio prva opcija Sitija, ali je Roberto Mančini na otvaranju sezone ipak priliku dao mladom Englezu, koji mu se više nego revanširao. I to ne samo tad, nego i u narednim godinama, kao stub između stativa koji su retkli uspeli da probiju.

Hart je komandant, pozitivno lud i vrhunski golman... barem je to bio.

Od dolaska Pepa Gvardiole u “Građane“, a budimo realni i pre toga, Hart nije više ono što je bio. Pozajmnica u Torino, onda u Vest Hem, ali dobrog starog Džoa i dalje nema. Forma je prolazna, klasa je večna, to je tačno, ali ono što je on prikazao tada protiv Totinhema, u onom meču Lige šampiona protiv Barselone, kao i u mnogim drugim, verovatno nikada više nećemo videti.

Dolazimo do ključnog detalja njegovog pominjanja u ovom tekstu, a to je izostanak iz reprezentacije. Izostanak nakon što je na prvih devet mečeva, od ukupno deset, svoje reprezentacije u kvalifikacijama branio svaki minut, i to poprilično uspešno. Pa, zar nije zaslužio da bude pozvan na Svetsko prvenstvo, u najmanju ruku kao druga opcija? Barem treća?

Ako pitate trenera Engleza Gereta Sautgejta – nije. Pozvani su Džordan Pikford, Džek Batlend i Nik Poup. Je l su njih trojica bolja od Harta? Možda jesu, verovatno nisu. U kvalifikacijama zajedno imaju provedenih 90 minuta na golu Engleske, tj. Batlend ima to vreme, jer je branio na poslednjem meču. kada su već obezbedili prolaz u Rusiju.

Da je bilo mesta za Džoa, bilo je. Zašto nije pozvan, ne zna niko, a ni on. Kako sam kaže, oseća se slomljeno i veoma je razočaran, a kako ne bi bio. Čovek koji poslednjih par godina pokušava ponovo da se pronađe, ’vuče’ se po pozajmnicama, kritikovan je svaki treći dan, ali jedna jedina konstanta mu je reprezentacija... i onda ovo. Faliće Hart, ljubiteljima fudbala i golmana, a nadam se i engleskoj reprezentaciji.

Od ostalih, tu je rezevrni golman Mančester junajteda, Argentinac Serhio Romero. Još jedan kontroverzni primer, na jedan čudan način.

Naime, Fudbalski savez Argentine objavio je da Romero, zbog povrede, neće moći da brani boje svoje ekipe na Svetskom prvenstvu. Plasirali su tu informaciju kao zvaničnu, verujem da većini Argentinaca nije bilo drago, s obzirom da im je on najbolji golman, ali onda u javnost stupa njegova žena.

"Oporavak od ove povrede je maksimalno dve nedelje. Mnogi ljudi su želeli da ga oteraju iz reprezentacije, ali on vredno radi na oporavku i biće spreman za prvi meč protiv Islanda. Ne znam zašto im toliko smeta, rekli su da je slomio nešto i umorni smo od njihovih laži", rekla je Romerova supruga Elijana.

Šta će biti sa Romerom ne zna se, da li je zavera istinita, da li će ga to sputati da nastupi na prvenstvu Sveta... svakako je da, iako se ne pojavi u Rusiji, mnogo više će nedostajati Argentincima nego ostalim fudbalskim fanaticima.

Nema više Bufona, Kasiljasa, Čeha, pa i Valdesa, Cezara, Handanoviča... ali tu su De Hea, Ederson, Ljoris i drugi... nije tako strašno.

Luka Nikolić (@luksie1)