Šešum: “Medalja kao melem”

Šešum je propustio finale u „Beogradskoj areni“ zbog povrede oka, koju je zaradio kada je jedan od navijača na poluvremenu utakmice polufinala sa Hrvatskom gađao Ivana Balića i Slavka Golužu, a pogodio njega.

„Ni sam ne znam da li je u pitanju bio novčić ili upaljač. Ne sećam se nemile scene uopšte, drugi su mi pričali da je nešto zvecnulo na terenu, a da sam se ja držao za oko. Katastrofa. Sa sportskim povredama smo svi naučili da se nosimo, ali i dalje ne mogu da verujem da sam zbog gluposti propustio meč života“, rekao je Šešum za „Novosti“.

Levi bek naše reprezentacije je nekoliko dana proveo na Vojno-medicinskoj akademiji, ali finale protiv Danske nije mogao da gleda iz bolničkog kreveta.

„Veliko hvala lekarima koji su me pitali šta bih ja voleo. Nije praksa da se pacijenti puštaju tokom lečenja, ali morao sam da odem u „Arenu“ na nekoliko sati. Razumeli su i izašli su mi u susret. Kad već nisam učestvovao u finalu, morao sam barem da primim medalju“, naglasio je Šešum.

Odmah je Šešum prineo odličje oku, kao da je pokušavao da stavi melem na ranu.

„Sa pomešanim osećanjima sam izašao na postolje. Bio sam i tužan i zadovoljan. Najgore mi je bilo dok sam gledao kako gubimo, iako sam bio u društvu na visokoj nozi“, rekao je Šešum, “Ne znam da li bi nešto bilo drugačije da sam igrao, nezahvalno je o tome govoriti. Ali činjenica je da nam je nedostajao još neki svež igrač“.

Teško da će srpski rukometaši ponovo imati šansu da igraju za zlato pred domaćim navijačima.

„Valjda ćemo biti u prilici da se opet popnemo na balkon. Nisam bio na dočeku, ali čuo sam da su mi skandirali ime. Trudićemo se svim silama da opet osvojimo medalju. Moram i ja da doživim taj osećaj kada te pozdravlja 20.000 ljudi ispred Skupštine grada“, istakao je Šešum.