"Novakouritis" – parališe rivala

Mats Vilander, Bred Gilbert, Endi Rodik i mnogi drugi, konstatovali su listom da su se mladom (budućem) šampionu Karlosu Alkarasu, paralisale noge!

Može biti da su baš i u pravu, pa bi medicinski zavodi mogli da spisku "bolesti" dodaju i ovu pod šifrom NĐ 23 - "novakouritis"!

Ili ako baš to zahteva definiciju, najkraće rečeno: "privremena paraliza nerava kao posledica suočavanja sa najboljim igračem svih vremena".

Eto toliko, dovoljno.

Sve to dragi moji, počinje od glave. Da, od glave. Možda je mlađani Karlitos, aka Brzi Gonzales, uspeo hitro poput čuvenog crtanog junaka da kidiše do meča za finale, da tutnjem svojih stopala zbriše sve, ali ima neko pred kim je morao ozbiljno da ukoči!

Još kako. Ima neko ko se nije uplašio njegove južnjačke siline, temperamenta i njega je, kako je to duhovito primetio Endi Rodik, Nole "skratio za noge".

To je ona fina, oku nevidljiva karakteristika Novaka Đokovića, kada nekom nevidljivom rukom kao da odvrne kapicu na protivničkom točku i protivnička guma se izduva, samo tako.

A mnogima nije delovalo da će tako biti.

Ipak, biće da je Novak sa svojim timom jako pažljivo gledao taj meč Karlitosa sa Cicipasom i da je primetio posle onog dvosetnog naleta siline kojim je Španac zbrisao indisponiranog i bezidejnog Grka, da je malo pao sa kondicijom - fizički i mentalno u trećem setu.

Novak je rešio da mu tu hiperagresiju oduzme - odmah! Jer vidite, Alkaras jeste nešto novo, sveže, ludo uzbudljivo, ali još je nezreo, kao oni mladi oraščići ovih dana, koji se beru i stavljaju u rakiju orahovaču.

Prosto, "prozelenelo" je sve to iz njega, pred iskustvom tvrdog srpskog oraha, nesalomivog i za čelični stisak volje Rafinog naslednika. I mnogih pre njega, naravno.

Pre nekoliko dana, Nik Kirjos je sjajno anticipirao šta bi moglo da se dogodi.

Dok su se mnogi u ekstazi zbog igre Španca pitali vidi li neko slabost u igri Alkarasa, teniser iz Kanbere je mudro konstatovao:

"Slične stvari smo svojevremeno govorili i za Medvedeva. Ne kažem da vidim neku slabost, samo dodajem da dok ih neko ne razotkrije, oni deluju da se sa njima ne može igrati".

Eh, gospodo iz Ekipa? Šta kažete sad? "Ne može se sa njim igrati". Stvarno?

Sve su to bila ona fina zrnca inspiracije za starog teniskog vuka koji je ovih dana, u svom turbo šampionskom modu razvijao konce strategije za finalnu opsadu španske tvrđave u Parizu.

Malo francuska publika, malo novinari, s ove i one strane Lamanša, malo protivnici, svako svojom dozom nepoštovanja, prosto nahrani inatom Novaka.

Ne, ne vrtite glavom u neverici, posle 18 godina još to nisu naučili!

"Briga me, ja nastavljam da pobeđujem", odgovorio je rutinski Novak na pitanje o zvižducima.

Biće da su mnogi "beli šećirići" hirovite pariske gospode na tribinama "Šatrijea" popadali od muke, da su im mozgovi proključali od mržnje pred Novakovim plesom po terenu na plus 30 - od zavisti, od besa što nije sve išlo po njihovom, zamišljenom scenariju. Koliko je bola samo Novak naneo tim i takvim na raznim meridijanima, Bog će ga dragi znati. Ali da jeste, jeste.

Kojim "otrovom" je Novak tako paralisao Alkarasa? Šta je to što je ukočilo noge mladom teniseru i učinilo da počnu da se grče pred naporima?

Broj jedan: neustrašivost. Što će reći, jesi mlad, dobar, ali nisi me uplašio.

Broj dva: teniski mozak. Inteligencija. Taktičko majstorstvo da se nađe odgovor za sve.

Broj tri: autoritet. Što će reći, ja se pitam kako ćemo igrati poen, ne ti. Nećeš me oterati sa terena tim jakim udarcima. Ja ću slati loptice kako ja želim, neću čekati da ti prvi povučeš obarač. Oduzeću ti vreme za reakciju, trčaćeš i trčaćeš i trčaćeš... Dok se ne slomiš.

Istina je, u ta dva početna seta gledali smo neke veličanstvene poene kao posledicu strašnog kvaliteta obojice, ali ta paleta oružja kojim se služi teniski GOAT, još je nedostižna za mladog španskog umetnika.

Tenis se i dalje bolje slika Novakovim bojama, njegovim potezima reketa. Ima Karlitos bez sumnje tih divnih boja, ume da sve razgali, ali samo Novak zna tajnu zlatnog teniskog preseka! Na rtanjski način! Geometrija igre pod savršenim uglom!

Neka ih, neka se smeju pojedinci iz francuskih medija i o medaljonima i o vodi i promenjenim molekulima i o piramidama, ništa im ne vredi. Novak te njihove smicalice preskače ko plitke potoke! Lakim korakom šampiona.

Ali čekajte, i Novaka je bolela ruka i on se hladio kesama leda po pariskom suncu, i njemu je lekar izašao da pomogne. I opet, pobedio je skoro dvostruko mlađeg od sebe.

U pravu je Džon Milman, Novak Đoković ne prestaje da redefiniše grancicu trajanja u svetu tenisa. Ima 36 punih, ali i dalje čini čuda!

Novak pomera i granice rekorda, u tim godinama samo jedna pobeda ga deli od Novog skoka na teniski presto, gde mu je, ovim mečom je dokazao, i dalje mesto.

Jedna pobeda deli ga od teniske besmrtnosti, od usamljenosti u tom panteonu teniskih bogova, da mu svi, pa konačno i Rafael Nadal, gledaju u leđa. A ide Vimbldon, Novakovo ritualno grickanje trave, ne zaboravite!

Ostalo je još to suočavanje sa hiperborejskim izazovom Kaspera Ruda, tenisera postojane šljakaške igre, za svaki respekt i poštovanje. I ne sumnjajmo da će i u tom, ko zna kom po redu meču za istoriju, Novak Đoković naći savršeno rešenje.

Sa ili bez protivničkih grčeva, Novak je osvajač zlatnih teniskih vrčeva!

“Trojka” u Parizu se smeši, 23. velikan u karijeri je tu, nadomak njegovog reketa, može da se namiriše.

Još jedan savršen korak, i eto svetlosti…

Zoran Kecman