Osvajanje Mont Everesta: Pariska čarolija za sva vremena

A onda, minut pošto je Novak Đoković ostvario podvig biblijskih razmera, ono se pokazalo u svoj svojoj raskoši na pariskom nebu. Slučajnost? Možda, ali simbolika je ubitačnija i slikovitija od milion reči.

Godine 2011, kada mu niko ništa nije mogao, Fonjini se predao, a Đoković za četiri dana pauze izgubio ritam i izgubio od Federera.

Godine 2012. kiša je prekinula Novaka dok se budio i držao Kralja Šljake na konopcima.

Godine 2013. dogodila se prokleta mreža, bio je blizu, nikada bliži.

Godine 2014. počeo je po planu, ali nije izdržao – povraćanje između setova i ponovo moćni Rafa.

Godine 2015, mislili smo da to mora biti to. Nije bilo, Vavrinka je odigrao meč života.

“Ono što je neverovatno jeste što on daje 190% sebe svakoga dana“, rekao nam je Guga Kuerten posle meča.

I zaista, mnogi bi klonuli duhom i ne bi ih se za to moglo kriviti. Novak Đoković nije klonuo, radio je još predanije, još svrhovitije.

Godine 2016. dočekao je pobedu i dočekao je da ga ogreje i sunce Pariza. Sportista koji uspe da savlada toliki pritisak i da posle brojnih poraza konačno trijumfuje zaslužuje samo jedno – divljenje.

Dan nešto topliji nego prethodni, Novak na terenu broj tri – nema komunikacije, samo mu Vajda i Beker povremeno nešto sugerišu, tenziju nožem možeš da sečeš. Šta sam pomislio? “Odlično“. Prošle godine pred finale delovao mi je opušteno na treningu, pa znamo kako se završilo.

Ali energija je sada bila drugačija, Srbi su pohrlili iz svih krajeva sveta da budu deo istorije i da pomognu da se ona ostvari – tip sa šajkačom i zastavom na kojoj su bili Đoković i Tesla, muž i žena iz Diseldorfa platili su po 500 evra za kartu, neki malo manje, neki malo više. ’Zapucalo se’ čak i iz Sidneja.

“U Pariz nikada ne mogu da dođem jer mi je ovaj period težak zbog posla, ali rekao sam: ’Neka ide život’. Bio sam na svim finalima osim u Parizu i svaki put je pobedio kad sam bio. Moram i sad“, kaže nam ’Munja’, koji posti na dan Novakovih finala.

Ali ne samo Srbi, već i stranci sa srpskim zastavama – dve Japanke dali su puni smisao šaljivom sloganu “Srbija do Tokija“, a posebno emotivan razgovor imao sam sa izvesnim Kemom.

“Iz Pančeva sam, sad živim u Minhenu – majka mi je Srpkinja, otac Albanac“, rekao je i dodao da očekuje pobedu sa 3:1 – bravo.

Sva ta energija od starta se osećala na Šatrijeu, nikada kao sada Novak nije imao tako zdušnu i tako korisnu podršku publike – tačno su znali kada da ga poguraju. “Nole, mi te volimo“, skandiranje “Nole, Nole“, a i veliki deo neutralnih stao je na Đokovićevu stranu.

I posle, dok je Endi držao konferenciju za medije, čuli su se pesma, pokliči, slavlje – čista emocija.

“Divna situacija za mene, ne mogu da kažem neočekivano, jednostavno nisam mislio da može da se dogodi da toliko ima srpskih zastava na finalu Rolan Garosa, to nije bio slučaj u prethodnim godinama. Verovatno su ljudi osetili da je to konačno ta godina i hvala im što su unapred kupili karte“, rekao je Novak uz smeh i dodao:

“Pružili su mi podršku koja mi je dala krila, atmosfera je bila kao na Dejvis kupu. Oni su pokretali energiju na tribinama i pokretali su ostatak publike da navija za mene. To mi je bilo neophodno u meču koji je nosio toliko toga“.

A počelo je stegnuto – ne računajući prvi gem, Novak je bio nesiguran, ruka mu se skratila i forhendi su često završavali u mreži. “Wake up, Djoko“, viknuo je neko iz gledališta, ali nije vredelo – Mari je bio sigurniji i odlično je servirao, a Đoković nije probijao tamo gde obično probija i nije pravio prevagu tamo gde je obično pravi.

Posle prvog seta Novak se sabrao i, kako je i rekao, igrao je bez greške do vođstva 5:2 u četvrtom setu. Mari je padao i nikako nije mogao da se oslobodi Đokovićevog čvrstog stiska – inače je u mečevima vrhunskih igrača više promena ’momentuma’, ali Novak je sada stisnuo i nije puštao, bio je u onom svom stanju apsolutne koncentracije kojoj niti jedna loptica ne može da promakne.

Na riternu briljantan, u razmenama oštriji taman koliko je bilo potrebno, a i servisom je konačno počeo da pogađa mesta koja želi. Uporedo sa time i velikim delom upravo zbog takve Novakove igre, i Mari je postao nervozniji i uvukle su se neiznuđene greške.

Đoković je teniser sa istančanim osećajem za lopticu, ali ako bi se za neki segment igre moglo reći da je Mari bolji, onda je to taj. Sada to uopšte nije bio slučaj – Novak je iz nemogućih pozicija dva puta izvlačio važne poene na finesu, a na mreži je bio nepogrešiv, i u odabiru trenutka i u realizaciji voleja.

Uostalom, poen koji je preokrenuo ceo meč, spasena brejk lopta na startu drugog seta, dobio je zahvaljujući pravovremenom izlasku na mrežu.

Drugi set 6:1, pa 6:2, pa 5:2. Mislili ste da ćete se izvući bez mnogo potrošenih živaca? Ne ide to tako.

“Na 5:2 nisam uopšte osećao pritisak, preplavila me je radost, bio sam veseo i smejao sam se. To je jednostavno izlazilo iz mene. Možda sam previše ležerno ušao u poslednji gem, možda sam očekivao da će mi Mari predati pobedu, što nikada ne može da se desi“, rekao je Đoković.

Slično kao i prošle godine sa Federerom u Njujorku, od 5:2 došlo se do 5:4, a posle propuštene dve meč lopte već smo se čupali za kose.

“Pred poslednji gem već je usledila tenzija, napetost: ’Mogu li da završim meč?’. Poslednjeg poena se ni ne sećam, pogotovo poslednjih pet-šest razmena uopšte, bilo je to vantelesno iskustvo koje sam doživeo još samo jednom u karijeri, kada smo Nadal i ja u finalu Melburna igrali skoro šest sati“, kaže Novak i dodaje:

“To je neobjašnjivo za nekoga ko to nije doživeo, toliko sam želeo da pobedim i sve te emocija su se složile – kao da je moj duh napustio moje telo, bio sam na autopilotu i samo sam se nadao da će Endi da pogreši, što se na kraju i desilo“.

Rodžer Federer imao je dve prilike, oba puta zaustavio ga je Nadal na Rolan Garosu. Rafa je imao jednu šansu, ali je ispao u četvrtfinalu Australijan opena.

Sada je Novak Đoković uspeo ono što je u istoriji pošlo za rukom jedino Donu Badžu (1938) i Rodu Lejveru (1962, 1969) – vlasnik je sve četiri najveće titule u tenisu u istom trenutku, a postao je i tek osmi igrač ikada koji je tokom karijere kompletirao Gren slem.

Posle nezapamćene superiornosti u prethodnih godinu i po dana u odnosu na sve konkurente, logično je pitanje – još koliko Novak ima volje da sa istim žarom prilazi svakodnevnim rutinama koje su ga i dovele tu gde jeste?

“To zavisi isključivo od mene – od ljubavi i izvora energije zbog kojeg igram tenis. Dokle god je to u meni, igraću sa isto strasti. Svestan sam da jedino sa ovoliko posvećenosti i profesionalizma mogu da se domognem najvećih titula i da budem broj jedan. U suportnom će to neko drugi uraditi“, kaže Novak i objašnjava:

“Koliko će trajati, ne znam, ne mogu doveka da budem u ovoj poziciji, ali osećam se mladim, iako možda za tenisera više nisam mlad. Iako naravno postoje momenti u toku godine kada je čovek manje motivisan, ne osećam neki generalni umor, ni fizički ni psihički. Uživam da igram i to je suštinski značajno, a dosta zavisi i od moje porodice. Ukoliko nastavim da dobijam podršku za bavljenje ovim sportom, ja ću to i dalje raditi“.

Biće potrebno neko vreme da se svi utisci slegnu, ali slušati i pevati ’Bože pravde’ u Parizu bilo je duboko dirljivo. Poneka suza radosnica za kraj, kraj koji će verovatno predstavljati samo novi početak za Novaka – tako će biti dokle god je ostala makar i jedna planina na koju se valja popeti. Mont Everest je osvojen.

Crtice iz Pariza

- Guga Kuerten u šali je rekao da je nezadovoljan kako je Novak nacrtao srce u šljaci posle titule, ali da će biti bolje kada i srpski teniser dogura do treće titule. “Divim se Gugi, pre svega kao čoveku, on se smeje u svakoj situaciji, obožavam ga. Hvala što mi je dao dozvolu da nacrtam srce na šljaci, to je za mene bio najlepši momenat sa Rolan Garosa dok sam ja odrastao“, kazao je Novak.

- Da rivalstvo Đokovića i Marija počinje i završava se jedino na terenu, videlo se u restoranu na stadionu Filip Šatrije. Majke finalista su nazdravile, a zatim je Džudi Mari desetak minuta provela u srdačnom razgovoru sa Novakovom suprugom Jelenom.

- Novak Đoković trenutno je u seriji od 28 uzastopnih pobeda na Gren slem turnirima, najviše u istoriji. Sada je Novak na ukupno 12 GS trofeja, jednu više od Borga i Lejvera, isto koliko i Roj Emerson, a ispred su jedino Rodžer Federer sa 17, kao i Rafael Nadal i Pit Sampras sa po 14.

- Džentlmenski se poneo Endi Mari kao i uvek, a nije se požalio ni na publiku koja je većinski bila protiv njega, čak su ga nekoliko puta i ometali pri servisu. “Ne smeta mi, Novak je postigao nešto ekstremno posebno ovde i ljudi su želeli da budu deo toga“.

- Za duplu krunu pobrinula se Olga Danilović, koja je osvojila juniorski Rolan Garos u dublu. “Jao, ljudi, ne znam kako ću ja sada vama da dajem izjavu“, rekla je nasmejana Olga, koju je i Novak pohvalio. “Fantastično je što je pobedila. Ona je neverovatno zrela za svoje godine, nisam jedini koji joj predviđa blistavu budućnost. Kad god se sretnemo, popričam malo i sa njom i sa Mićom Kecmanovićem“.

- Hvala vam što ste pratili blog, kao i ceo specijal B92 Sport posvećen Rolan Garosu. Ovaj put je i ishod savršen, pa nam ostaje samo da u narednim danima sa zadovoljstvom čitamo mudrovanja, statistike, projekcije...

Umesto uveče, blog sam objavio u ponedeljak ujutru – hteo sam da vas pustim da uživate u celoj frci posle meča, pa da onda lepo svedemo utiske.

Pozdrav iz Pariza,

Saša (@ozmo_sasa)