- Ozmo na šljaci -

Djoko na treningu, Ana o prijateljstvu i Žoova meditacija

Sve je manje mečeva na Rolan Garosu, ali dani su sve uzbudljiviji. Završnica je turnira, na svakom koraku mogu se čuti spekulacije, predviđanja, ubeđivanja...

Podeli

Najveći broj priča rezervisan je za meč koji nas očekuje u sredu, meč koji smo svi čekali – Novak Đoković na Rafaela Nadala.

Srpski teniser danas je trenirao na terenu broj 4 – prema planu koji dobijaju novinari, na terenu je trebalo da se pojavi u 13.00. Bilo je krcato, ljudi su željno iščekivali Novaka, a mi smo postavili pitanje: Osvaja li Đoković?

Osvaja, osvaja, čulo se iz nekoliko grla, samo je jedna gospođa sačekala da se graja stiša i prozborila uz mudar izraz lica: “Ne može, igra sa Rafom“.

Na tribinama je sedeo i jedan Parižanin, “veliki, veliki igrač“, opisao je jezgrovito Đokovića i potom nam kazao da je njegov četvorogodišnji sin Maksim veliki Novakov obožavalac.

Zaljubljeni par počeo je da odlazi s terena, pa ih upitasmo: “Ne čekate Novaka?“, a devojka se ozarila: “A ovde je Djoko (tako ga zovu Francuzi)? Volim ga“, rekla mi je uz osmeh, a zatim se okrenula ka dečku i pogledala ga u stilu “nemoj da se ljutiš“.

I tako vreme prolazi, od Novaka ni traga, a Anin meč se približava. Konačno, u 13.38 i “Djoko“ se pojavljuje na terenu, a sa tribina ga dočekuju glasni aplauzi i uzvici.

On otpozdravlja, a zatim počinje prebacivanje sa osnovne linije sa levorukim Nikolom Devilderom, sa kojim je sparingovao i pred mečeve sa Nieminenom i Milerom.

Stigao sam da vidim Bekera kako daje sugestije Novaku, a onda sam morao da idem jer je počinjao Anin četvrtfinalni meč. Oni koji su ostali do kraja kažu da je Đoković bio nasmejan, lepo raspoložen i da se igrao s decom.

A i Ana je bogami imala razloga da se smeje – forhendi su pljuštali kao u najslavnija vremena i uspela je da ostane koncentrisana uprkos teškim uslovima za igru, što u prošlosti nije uvek bio slučaj.

’Ajde, idemo, tako je, smenjivalo se na ne baš punom Šatrijeu, ali je bila prisutna jedna važna osoba, iznad Aninog boksa sedela je sama i posmatrala meč – Kim Klajsters. Belgijanka je svoju prijateljicu videla u najboljem izdanju, Ana je sa 6:3, 6:2 protutnjala pored Svitoline.

Vetar je duvao u naletima, i to prilično jako – šljaka je zato bila neravnomerno raspoređena po terenu, a uletala je i u oči. Pitao sam Anu šta se sve mora prilagoditi u takvoj situaciji.

“Mnogo toga. Bilo je grešaka koje nisu sastavni deo ni moje ni njene igre, npr. nekoliko spin voleja i smečeva, ali čak sam se iznenadila koliko sam dobro igrala na mreži s obzirom na vetar. Loptica je letela na sve strane i zato moraš u glavi da budeš jak. Promene se prave i pri kretanju, više sam ulazila u teren, trudila se i da više udaram kroz lopticu. Rečju, neophodno je da sve vreme budeš aktivan kako bi tačno znao u kom momentu se šta odigrava“, objasnila je Ivanovićeva.

Sijala je Ana na konferenciji za medije, a i našalila se na pitanje koje su razlike između 2008. i sada:

“Mislim da pričam sporije“, rekla je i okrenula se ka Lindi Kristensen (zanimljvu priču o njoj čitajte u crticama iz ovog bloga), koja je samo blago odmahnula glavom.

“Damn!“, uzviknula je Ana i napravila pokret kao da se nervira. Ono što je usledilo na kraju konferencije zato je bilo sasvim ozbiljno, priča o naučenim životnim lekcijama.

“Uvek moraš da znaš ko su ti prijatelji i da su oni sa tobom i kada je dobro i kada je loše. U životu nije uvek tako. To se tokom godina pokazalo i sada se to iskristalisalo – možda nemam mnogo dobrih prijatelja, ali siguran sam da su oni koje imam pravi, istinski“.

Srećno, Ana! Srećno, Novače!

Crtice iz Pariza

- Prvi put na turniru video sam da je novinarska loža puna do kraja, i to na meču Federer – Vavrinka na Lenglenu. Bilo je prisutno više od 100 izveštača. I stadion je bio pun, Federer je ponovo dobio podršku kao da je domaći igrač (žene su mu i “zviždale“ dok se presvlačio), ali ovoga puta poraz nije mogao da se izbegne. Vavrinkini ravni udarci izgledaju još impresivnije uživo, a Rodžer prvi put od US opena 2002. godine nije napravio brejk na jednom meču na Gren slem turnirima.

Na konferenciji za medije Federer nije bio mnogo utučen, rekao je da se okreće Vimbldonu i da će se potruditi da tamo odigra najbolje.

- Žo-Vilfred Conga još jedan je dokaz da čovek može da radi na sebi i u kasnim igračkim godinama (nedavno je napunio 30). Zna Žo-Vili da ga emocije ponekad ponesu, naročito u Parizu, pa je sada na promenama strana radio vežbe disanja i meditirao.

Ne znamo koliko je pomoglo, ali Conga je ostvario veliki trijumf nad Nišikorijem. Posle pobede upisao je u šljaci “Roland, je t'aime“ i legao na zemlju. Ovacije nisu prestajale minutima, uspostavila se dirljiva veza između navijača i Žoa.

- Srce mi je bilo uz Congu, ali nedaleko od mene sedelo je četvoro Japanaca. Toliko su smešni i simpatični, raduju se od srca kada Kei osvoji poen, tako da sam u nekom trenutku navijao za njega samo kako bih video njih da tapšu. Na kraju Keiju nije bilo spasa, ali našli su utehu – nećete verovati, ali troje od četvoro Japanaca izvadilo je aparate i fotografisalo. Odmah im se vratio osmeh na lice.

- Nadam se da su vam se dopali intervjui sa Gustavom Kuertenom i Kim Klajsters, kao i kratak razgovor sa Fabrisom Santoroom o meču Novaka i Nadala.

Sutra (sreda) ujutru čeka vas intervju sa Matsom Vilanderom, koji je između ostalog reagovao na konstataciju da “u Srbiji vlada stav kako on ne voli Đokovića“. Razgovarao sam i sa nekada četvrtim igračem planete Sebastijanom Grožanom.

Veliki pozdrav iz Pariza,

Saša (ozmo_sasa)

strana 1 od 5 idi na stranu