Novak, Valter, koktel i novinari “ponavljači“

Ali ne lezi vraže, postojala je i mogućnost da gledam Federerov trening, što svakako nije loša opcija.

U takvim situacijama, kada se bira između dva dobra, nemoguće je pobeći od prokletstva ljudske prirode i, šta god da si izabrao, barem na delić sekunde pomisliš “a možda je ono drugo bolje“. Bila to klopa, mesto za izlazak, patike...

Tako sam i ja već “video“ da se na Federerovom treningu događa spektakl – zove gledaoce da prebacuju s njim, izvodi akrobacije reketom, deli kačkete i peškire itd.

A onda sam malo bolje razmislio i shvatio da nisam stigao kao čovek da se smirim bilo gde otkad sam stigao u Pariz. I tako udahnem duboko na Filip Šatrijeu, dam sebi vremena da upijem sve što me okružuje i da mi konačno stigne ta misao u svest potpuno jasno: “Kako je divno što sam ovde“.

“Sedi, gledaj, otvori sva čula, a priča će se onda već sama napisati“, mislim za sebe. Prvu rečenicu ispisao je kovrdžavi, punački Francuz koji je koji sekund pre početka iz sveg glasa zaurlao “Come on, Djoko“.

Novinarska mesta na Šatrijeu najpopunjenija su otkad sam došao, neki su ustajali pa se vraćali, ali troje kineskih novinara sve vreme bili su tu. Valter, pa Nole, valjda.

Đoković već na startu pravi brejk i igra vrlo dobro, a posle prepoznatljive kombinacije drop šota i loba sa tribina se čuje HA-HA. Ženski glas pokušao je da iskopira Nelsona Manca iz Simpsonovih – prilično je uspela, pa se nasmejao svako ko ju je čuo.

Srpskih zastava bilo je veoma malo – video sam jednu ispred i jednu unutra, a s vremena na vreme čulo se standardno “ajmo Nole“.

I linijske sudije imaju dušu, a jednom je očito dozlogrdilo kad je posle promašaja Nieminena urliknuo “auuuuut“ i izazvao smeh publike, ali i Novakov pogled u njegovom pravcu u stilu “je l’ sve OK“.

Đoković je nesiguran u igri na mreži, Jarkove paralele sve su bolje i on preuzima kontrolu nad igrom u drugom setu. Publika nudi podršku obojici – pokušava Novaku da dâ vetar u leđa, ali jakim aplauzima nagrađuje i poteze rivala.

Istakao se jedan bradonja koji je Đokovića bodrio na tri jezika u razmaku od desetak sekundi – počeo je sa Let’s go Nole, let’s go, onda je prešao na ’Ajmo, Nole, ajmo i završio je sa Allez, Nole, Allez.

Vodio je Nieminen sa 5:3 i 30:0, ali onda je nastupio taj čudnovati fenomen u tenisu – aura velikog igrača. Ruka se stegla Jarku i sve je otišlo u nepovrat.

“To mi uliva samopouzdanje – saznanje da imam psihičku prednost. Uvek se uzdam u tu činjenicu da će njima da popusti koncentracija i tu gledam da zapnem i da preokrenem rezultat u svoju korist. Mnogo mečeva sam dobio na taj način“, odgovorio je Novak na pitanje u vezi sa time.

Veći deo trećeg seta sam propustio, ali oprostićete mi i verujem da će mi se to uknjižiti kao opravdani izostanak jer sam radio intervju s jednim igračem – videćete narednih dana kojim, otkriću samo da je potpuno “lud“.

Uostalom, koliko puta smo gledali taj šablon u tenisu – slabiji igrač izgubi dobijen set i u sledećem uzme dva, jedan ili nijedan gem. To se npr. desilo Krajinoviću sa Gofanom.

A i posle nešto razmišljam – koliko sam se nagledao Novakovih mečeva u životu, mislim da bih u barem 60% slučajeva po imenu protivnika i konačnom rezultatu mogao približno da odredim tok susreta i kako je Đoković izgledao na terenu.

Stigoh na poslednji gem, a Novak je bio izuzetno lepo raspoložen u intervjuu na terenu. Rekao je da će govoriti na francuskom, a kada mu je Sedrik Piolin postavio pitanje od pola minuta, Novak je odgovorio “Pardon“, kao da ga ništa nije razumeo, i potom se nasmejao.

Bilo je još šala na francuskom, a uhvatio sam sebe da se kao kreten smejem samo zato što se smeju i ljudi oko mene, a u stvari ništa ne razumem. Onda sam prestao.

Ipak, zahvaljujući koleginici Karol Bušar (žena je stvarno laf i odličan je novinar) saznali smo i šta je bilo toliko smešno – Piolin je rekao da je Novakova igra “koktel staloženosti i fokusa“, na šta je Novak odgovorio: “Koktel?“

Na konferenciji za medije ponovo me je iznenadila sposobnost novinara da postavljaju ista pitanja iznova i iznova. Ako još jednom pitanje Novaku počne sa “2006. godine si rekao da Nadal nije nepobediv na šljaci“, raniću se. Ili ću u stilu Ježija Janoviča početi da vičem na konferenciji “How many times, how many times?!“

Ne znam, meni bi bilo jezivo da postavim pitanje na koje sam već hiljadu puta čuo odgovor i stvarno se nekada divim vrhunskim sportistima kako ne slegnu ramenima i ne kažu: “Svega ti, ponovo to, jesi ozbiljan?“

Ili primer lošeg novinarstva – pitanje ti traje toliko dugo da više ni sâm ne znaš šta i kako hoćeš da pitaš. Evo, pogledajte na engleskom – ko ne zna, nema veze, i tako nije vredno ničijeg vremena da se prevede.

“What's your expectation for Roland Garros this year? Because if you get to the championship in the French Open this year, you will become the eighth player who has won a Grand Slam. It is the 11th time you participate in the French Open. We know that in the 11 participations Federer and Agassi have have got their first championship in the French Open“.

Što bi rekao Sergej Trifunović u Munjama – click HELP...

Đoković je rešen da misli samo o sledećem meču i u razgovoru sa srpskim novinarima nije želeo uopšte da govori o Nadalu. “Ne bih da razgovaram o tome“, ponovio je dva-tri puta, a na licu mu se malo videlo da ga to iritira i da bi baš želeo da izbegne tu temu.

Odradio je Novak još jedan intervju, a zatim je verujem popio bar pola litra vode jer je govorio pola sata bez prestanka.

I, umalo ne zaboravih – meni se baš dopada Novakova nova kombinacija, crni šorts i ova narandžasta majica baš lepo idu na šljaci. Ali ja nisam neki esteta, ima li neko među vama čije je mišljenje merodavnije da kaže valja li to?

Kako god, važno je da pobeđuje, a za opremu ćemo lako.

Crtice iz Pariza

- Kako Medison Kiz može snažno da udari lopticu, to je neverovatno, nije ni čudo što američki novinari često za nju kažu “she crushed the ball“. Na zagrevanju pred meč su sevali forhendi, bekhendi i smečevi, a Lindzi Devenport nije se mnogo mešala, tek je povremeno davala instrukcije sparing partneru da joj vrati kraću, dužu, nižu ili višu lopticu.

“Lindzi, mogu li da vas zamolim za minut vremena?“, upitah je posle treninga. “Ne mogu, žurim nazad u komentatorsku kabinu“, odgovorila je uz osmeh. Pa i jeste bila isuviše lepo obučena za trening. Probaću da je uhvatim narednih dana.

- Simona Halep ima možda i najjače noge u ženskom tenisu, go mišić. Kreće se izvanredno, to sam tek sada do kraja shvatio gledajući je izbliza. Pri tom je imala dvojicu sparing partnera, po jednog na svakoj strani terena, ali je sve stizala. Tokom treninga dobila je i novi par patika, sa nekim cvetićima, i baš je bila srećna, kao dete se smešila. Simpatično biće ta Simona, navijajte za nju.

- Još pre treninga Bojana Jovanovski razgovarala je sa svojim trenerom, koji joj je objašnjavao kako najbrže da se izmakne na forhend. Onda su prešli na teren, a Bojana je izgledala odlično u različitim vežbama – jedna je npr. bila da mora da pogodi određeno mesto u prvom udarcu, pa se posle razvije poen. Trener joj je davao različite sugestije, da udara forhend sa više tačke, podsećao je da nastavi da se kreće posle udarca itd.

- U razgovoru sa stranim kolegama čuo sam neke ružne stvari o Del Potru – ume da bude i dobrica kakvom smo ga doživljavali, barem većina nas, ali ima i tamniju stranu, sujetniju.

- Pročitao sam da vas zanima da li Rafa i na treningu drži do rituala. A i ja konj, gde to da ne spomenem? Nema, barem ne kao na mečevima. Vidim ja nešto mi nedostaje...

Veliki pozdrav iz Pariza,

Saša (ozmo_sasa)

P. S. Sutra (sreda) ujutru očekuje vas jedan zanimljiv intervju, ne propustite da svratite na B92 Sport.