Suzan Lenglen, drugačija od drugih

Suzan Lenglen je rođena 24. maja 1899. godine, a tokom detinjstva je imala brojne zdravstvene probleme, upravo zbog kojih je njen otac Čarls odlučio da bi za nju bilo dobro da počne da trenira tenis. Prvi put se na terenu našla 1910. godine, a pošto je uživala u tenisu odlučila je da mu ozbiljnije pristupi. Otac joj je bio prvi trener, a prema mnogim pričama njihovi treninzi su se sastojali od toga što bi on stavio maramicu na neki deo terena, a ona je morala da je pogodi lopticom.

Već 1914. godine Suzan je igrala u finalu šampionata Francuske u kojem je poražena od Margerite Brokedi. Iste godine je trijumfovala na Svetskom prvenstvu na tvrdom terenu, održanom u Sen Klodu, a pošto je ubrzo počeo Prvi svetski rat naredni turnir na kojem je igrala bio je Vimbldon 1919. godine.

Te godine u Londonu odigrala je svoj prvi turnir na travi i osvojila je titulu trijumfom nad sedmostrukom pobednicom Doroteom Daglas Čejmbrs, pred 8.000 ljudi među kojima su bili i Kralj Džordž V i Kraljica Meri. Već naredne godine potpuno je dominirala u ženskom singlu na Olimpijskim igrama u belgijskom Antverpenu, a potom je zajedno sa Maksom Dekugijem osvojila zlato u mešovitim dublovima, a bronzu u ženskim u paru sa Elizabet d’Aven.

Vimbldon je potom osvajala svake godine do 1923, a potom i 1925. godine, i tada je postala poslednja Francuskinja koja je osvojila Vimbldon sve do Ameli Morezmo, koja je to učinila 2006. godine. Od 1920. do 1926. godine Lenglenova je osvajala titule šampionke Francuske, kako u singlu, tako i u dublu, a 1925. i 1926. godinu je provela kao najbolja teniserka na svetu na zvaničnoj listi.

Njen meč u Kanu 1926. godine protiv Helen Vils izazvao je pravu senzaciju jer se za njega tražila karta više. Pošto su sve karte bile rasprodate ljudi na jugu Francuske su se snašli tako što su našli mesta u hotelima, stanovima pored terena, kao i krovovima. Lenglenova, koja je bila na ivici kolapsa tokom tog meča, ali ga je izbegla zahvaljujući solju i brendiju, došla je do pobede sa 6:3, 8:6.

Lenglenova je, uz uspehe, imala i nekoliko problematičnih trenutaka u karijeri. Zbog lošeg zdravlja bila je primorana da preda nekoliko mečeva, a 1926. godine zbog nesporazuma nije znala kada je tačno njen meč na redu na Vimbldonu i kada je došla do terena onesvestila se i to je ujedno bilo njeno poslednje pojavljivanje na najprestižnijem turniru na svetu.

Posle Vimbldona odlučila je da se okrene profesionalnom tenisu, koji je tada bio u začetku, i otišla je u Sjedinjene Države gde je pobedila na svih 38 mečeva protiv Meri Braun. Potom je okačila reket o klin i osnovala tenisku školu u Parizu, koja se nalazila blizu Rolan Garos kompleksa. Školu je kasnije Francuska teniska federacija priznala kao jedan od glavnih trening centara, a Lenglenova je u međuvremenu napisala nekoliko knjiga o tenisu.

U junu 1938. godine objavljeno je da je Lenglenova obolela od leukemije, samo tri nedelje kasnije je oslepela, a preminula je 4. jula.

Tokom karijere Suzan Lenglen je osvojila 81 titulu u singlu, od kojih je do sedam došla bez ijednog poraza, 73 u dublu i osam u miksu, a mnogi ističu da je svojom igrom promenila tenis. Ona je donela glamur na teren, redovi su se stvarali oko terena gde je ona igrala mečeve, što se nikada ranije nije dešavalo kada je u pitanju bio ženski tenis, a teniserkama je prokrčila put do haljinica kakve one danas nose.

40 godina posle smrti uvedena je u Kuću slavnih, a od 1997. godine drugi najveći teren na kojem se igraju mečevi Gren slem turnira Rolan Garosa nosi njeno ime. U njenu čast 2001. Godine Francuska teniska federacija pokrenula je ’Suzan Lenglen kup’ za teniserke starije od 35 godina. Prvi turnir odigran je u Francuskoj, a od tada je on postao tradicionalan i održava se svake godine u drugoj zemlji.