OI: Zašto je Novak ostao bez medalje?

Novak Đoković nije ispunio ni drugi zacrtani cilj za ovu sezonu, a na kraju je u Londonu ostao i bez medalje, što će biti veoma težak udarac za njega.

Veliku šansu u dublu propustili su Zimonjić i Tipsarević, a od ostalih nas niko nažalost nije prijatno iznenadio.

Pred početak godine osnovne ambicije Novaku Đokoviću bile su osvajanje Rolan Garosa i zlatne medalje u Londonu. U Parizu je bio blizu, ali je na Olimpijskim igrama potpuno izneverio sopstvena očekivanja, ali i očekivanja nacije.

Bez mnogo mudrovanja, glavni razlog Đokovićevog neuspeha na OI jeste to što je u završnici podlegao pritisku – ’glava’, koja je bila njegov najveći saveznik u 2011. i dobrim delom ove godine, u potpunosti ga je izdala.

Ranije je Novak uživao u uzbudljivim završnicama, skoro po pravilu je imao više hrabrosti i koncentracije od suparnika i pronalazio je način da dođe do trijumfa čak i kada se činilo da je u podređenom položaju. Sada je posustao pred skoro svakom preprekom tog tipa, nije koristio svoje šanse i gubio je ključne poene.

Da je uzrok neuspeha psihička pripremljenost, jasno se vidi i iz statistike, naročito u meču sa Del Potrom – Novak je imao sedam vinera više (28-21), uz samo dve greške više (15-13), a imao je i bolji procenat prvog servisa (74%-64%). Da vam je neko predočio ove podatke i pitao vas ko je bio pobednik meča, verovatno ne biste imali dilemu.

U duelu sa Marijem po broju direktnih poena bili su izjednačeni (25-25), a Škot je napravio tri neiznuđene greške više od Novaka (16-13).

Đoković, po mišljenju mnogih najbolji riterner svih vremena, u poslednja dva meča na OI nije napravio nijedan brejk, a imao je čak deset prilika. Ruku na srce, neke su rivali spasli neodbranjivim servisima, ali na nekoliko je Đoković imao više nego realne izglede.

Ono što više boli od neiskorišćenih brejk prilika jeste činjenica da Novak nije vršio uobičajeni pritisak na rivale i da nije koristio periode kada im igra nije bila na vrhuncu. Npr, dva gema sa Marijem sredinom prvog seta kada je Škot grešio i sa osnovne linije i kada mu prvi servis nije išao, a Novak nije ni stvorio brejk šansu.

Ista stvar dogodila se i u desetom gemu prvog seta meča sa Del Potrom – Argentinac je pogodio samo jedan od šest prvih servisa, ali Novak mu je nekarakterističnim grešakama poklonio gem. Dakle, nije primarni problem u dve neiskorišćene prilike u 12, gemu kada je Delpo servirao za set, već u šansi koja je propuštena ranije.

Takođe, kada se tri seta u nizu izgube sa 7:5, jasno je da se igrač ne oseća baš najkomfornije u neizvesnim završnicama. Najbolji primer je poslednji gem meča sa Marijem – loš forhend pri prvom poenu, nervozni, predugački bekhend u drugom posle odličnog servisa i hazarderski izlazak na mrežu na kraju.

Dalje, Đoković je poznat po tome da „kada zagrize, ne pušta“, a protiv Marija je u četiri različita gema imao šansu za brejk. Nijednom nije stigao do druge brejk šanse u gemu.

Velikog udela u porazu srpskog tenisera imala je i Marijeva odlična igra, ali ni njegov plašljivi drop šot pri brejk lopti na 5:5 u drugom setu Đoković nije uspeo da pretvori u poen.

Pozitivno je jedino što je Novak servirao na visokom nivou, mada je možda još veća žal za medaljom upravo zbog toga.

Kada se sagleda sve gorenavedeno, ali i još neka ’štucanja’ pod pritiskom u prethodnih nekoliko meseci, jasno je da je Novak izgubio ogromno samopouzdanje koje je imao u najvećem delu prethodnih godinu i po dana. To je za sobom vuklo nešto defanzivniju igru, samim tim i neodlučnost u prelomnim momentima, a sinergetski efekat svega toga jesu dva poraza i četvrto mesto.

Rešenje za povratak adekvatnog psihičkog stanja i titule ’mentalne stene’, što smo viđali po stranim medijima, jeste u vrednom radu i želji da se dalje napreduje. Đoković te kvalitete ima u sebi, potrebno je samo malo da oni ponovo isplivaju i u najvažnijim mečevima.

Novaku sada jeste jako teško zbog neosvojene medalje, što se videlo i po njegovoj izjavi posle meča sa Del Potrom, on sada mora da se konsoliduje i da se okrene narednim izazovima.

Iako se Đoković lako prilagođava na svaku vrstu podloge i iako jeste osvojio Vimbldon prošle godine, trava mu je ipak na poslednjem mestu. Sada sledi beton, Novaka omiljena podloga, i idealna prilika da se vrati na pravi kolosek. Ukoliko za nešto više od mesec dana bude odbranio trofej na US openu, 2012. godina moći će da se proglasi više nego uspešnom. Do toga je dug i težak, ali i jedini put o kojem Novak treba da razmišlja.

Kada je o ostalima reč, Zimonjić i Tipsarević na spektakularan način ’izvukli su’ meč sa Pospišilom i Nestorom, ali su u četvrtfinalu poklekli protiv Benetoa i Gaskea, para koji su realno mogli da dobiju.

Tipsarević se u singlu borio koliko je mogao, eliminisao je Nalbandijana i Pečnera, a zatim je naleteo na raspoloženog Iznera. Izgubio je sa 7:5, 7:6, ali Janku se apsolutno ništa ne može zameriti jer mu je Amerikanac dao bukvalnu jednu šansu u meču. Ona je došla pri rezultatu 6:4 za Tipsarevića u taj brejku drugog seta, Janko je rezonski napao forhendom, ali je loptica pogodila vrh mreže.

Ostatak taj brejka, kao i ceo meč, Izner je servirao izuzetno – samo u taj brejku napravio je osam asova, a ukupno je imao više od 80 procenata ubačenog prvog servisa.

Jelena Janković nije imala sreće sa žrebom, protiv zahuktale Serene Vilijams zaista nije imala šansi, a sa Anom Ivanović videli smo već poznati scenario na velikim turnirima – prošla je lakše protivnice, ali je na prvoj jačoj prepreci relativno lako položila oružje. U miksu sa Zimonjićem Ivanovićeva je poklekla već u prvom kolu, a i Viktor Troicki izgubio je meč prvog kola i u singlu i u dublu sa Đokovićem.

Analizu olimpijskog turnira u muškom singlu pročitajte ovde.

P.S. Ako neko od poštovanih komentatora ima bilo kakva pitanja, može ih postaviti putem komentara ili na mom nalogu na Tviteru (ozmo_sasa).