(Ne)dostižni atletski rekordi – hoće li biti čuda u Riju?

Svetski rekord Almaz Ajane na 10.000 metara postavljen prvog dana atletskih takmičenja na Olimpijskim igrama drugi je svetski rekord oboren u “kraljici sportova“ u ovoj godini. Pre nje, to je uspela Amerikanka Kendra Herison u disciplini 100 metara sa preponama, koja je takođe srušila ostvarenje staro više od 20 godina. Ona je 22. jula u Londonu vremenom od 12.20 sekundi "skinula" sa trona Bugarku Jordanku Donkovu koja je u davne 1988. istrčala deonicu za 12.21.

Tog dana, vest da je jedna 23-godišnjakinja oborila rekord star skoro tri decenije, u drugi plan je bacila sva sportska dešavanja u tom trenutku, od milionskih fudbalskih transfera do priprema za Rio. Za to su postojala dva razloga. Prvi je to što ona neće učestvovati na 31. letnjim olimpijskim igrama, dok je drugi bio činjenica da je to bio prvi oboren atletski rekord u godini, računajući samo olimpijske discipline.

Ako uzmemo u obzir to da svetski rekordi ne padaju toliko često na najvećem sportskom takmičenju, nastup 23-godišnje Etiopljanke sigurno će biti među najboljima, ako ne i najbolji, na ovim Igrama. Jer malo ko je očekivao da ona može da se suprostavi olimpijskoj šampionki Tiruneš Dibabi i svetskoj Vivijan Čerijot, koje su pritom istrčale svoje najbolje rezultate.

U atletici je prosečna starost rekorda 14 godina u muškoj, odnosno 17 godina u ženskoj konkurenciji. Poređenja radi, u plivanju nijedan svetski i olimpijski rekord nije postavljen pre 2008. godine. Najveće broj rekorda u bazenu oboren je na Svetskom prvenstvu u Rimu 2009. godine. Tada je u "večnom gradu" postavljeno 27 novih svetskih rekorda, a više od polovine je i danas na snazi.

Najveće "zasluge" za to pripadaju plivačkim odelima koja su poznata i kao "odela za obaranje rekorda". Posle tog prvenstva, FINA je odlučila da ubuduće takmičari ne mogu da ih nose, a koliko su ona pomagala vidimo po aktuelnim rezultatima na Olimpijskim igrama. U Riju je oboreno šest svetskih rekorda (dva u muškoj, četiri u ženskoj).

Kod atletičara najstariji je rekord bacača diska Jirgena Šulta iz 1986. godine, a kod atletičarki rezultat Čehinje Jarmile Kratohvilove iz 1983, mada se mnogi rezultati sa kraja osamdesetih nalaze pod velom sumnje zbog sumnje da su ostvareni uz pomoć dopinga.

Ne računajući rezultate na OI u Londonu, od 2012. godine oboreno je čak pet (od 24) svetskih rekorda kod muškaraca (maraton, brzo hodanje na 20 i 50km, skok s motkom i desetoboj). Nešto vrednije od ostalih jeste ostvarenje Francuza Renoa Lavilenija, koji je 2014. godine u Donjecku s motkom uspeo da preskoči 6.16m i tako sruši rekord Sergeja Bubke iz 1993. godine.

Ako pogledamo sve najbolje rezultate (izuzimajući Bubku), rezultati su maltene slični danas i pre 20 godina. Za razliku od Bubkinog, rekord Havijera Sotomajora u skoku uvis iz iste godine i dalje stoji netaknut. Do pre nekoliko godina, preskočenih 2.45 promotera ovogodišnjeg promotera Beogradskog maratona činilo se nedostižnim. No, s obzirom na to da će u Riju skakati četvorica aktivnih skakača koji "lete" iznad 2.40, postoji šansa da rekord Kubanca bude ugrožen.

Od ukupno 11 trkačkih disciplina, samo dva rekorda nisu postavljena u 21. veku – rekord Majkla Džonsona 43.18 na 400 metara i rezultat Hišama el Geruža od 3:26,00 na 1500 metara.

U najboljih 50 rezultata na 100 metara samo je jedan iz prošlog veka, Morisa Grina iz 1999. godine, jasno je da su današnji sprinteri brži od svojih prethodnika.

Na deonici od 400 metara situacija je drugačija – Džonsonov svetski rekord star je 16 godina, a među 50 najboljih rezultat većina datira iz poslednjih desetak godina 20. veka. Pojavom Van Nikerka (na SP 2015. u Pekingu istrčao četvrto vreme svih vremena) i Kiranija Džejmsa, postoji šansa da i Džonsonov rekord iz Sevilje bude oboren u skorije vreme. Ista je situacija i na 400 metara sa preponama.

Na srednjim prugama poslednjih godina dominiraju Kenijci predvođeni Davidom Rudišom, svetskim rekorderom na 800 metara i vlasnikom šest od deset najboljih rezultata svih vremena.

Kenijci su prethodno SP završili kao najuspešnija nacija, a njihova država ulaže na desetine miliona u ovaj sport, pa možemo da pretpostavimo ko će dominirati u bliskoj budućnosti. Kada je reč o maratonu, 96 od 100 najbolji rezultata ostvarili su Kenijci i Etiopljani i većina tih rezultata postavljana je u prethodnih pet godina.

Sudeći po svim rezultatima, može se pretpostaviti da su današnji atletičari brži i izdržljiviji od njihovih kolega pre dve ili tri decenije. Izuetak su discipline na 400 i 1500 metara, gde su svetski rekord i najbolji rezultati postavljeni pre 2000. godine. Ne treba smetnuti sa uma da su danas trkačke staze kvalitetnije, a sportska obuća neuporedivo lakša i udobnija nego osamdesetih i devedesetih.

Rezultat Majka Pauela od 8.95 u skoku udalj iz 1991. i dalje je nedostižan za sve generacije posle. Drugi najbolji rezultat vlasništvo je Boba Bimona, koji je davne 1968. godine udalj skočio 8.90. Iako nije svetski rekorder, ova disciplina pripada Karlu Luisu, jednom od najvećih sportista svih vremena – Amerikanac je vlasnik pet od deset najboljih rezultata, a samo jedan skok posle 2000. nalazi se na toj listi. Od 50 najboljih ostvarenja, čak 42 su ostvarena u krajem osamdesetih i početkom devedesetih.

Kao što je spomenuto, skok uvis jedina je disciplina u kojoj možemo da vidimo pomeranje granice najboljeg rezultata. Najveću "starost" imaju rekordi u bacačkim disciplinama (kugla, disk, koplje i kladivo), svi su stari 20 i više godine i verovatno će biti netaknuti još neko vreme.

Rekord koji verovatno neće biti oboren nikada jeste rekord u bacanju kugle – Rendi Barns ju je 1990. godine bacio 23 metara i 12 centimetara. Većina najboljih ostvarenja u ovoj disciplini datira sa kraja osamdesetih i devedesetih godina.

Tom rekordu u 21. veku najbliži je bio Amerikanac Kevin Tot, koji je 2003. bacio 22.67, pola metra manje od Barnsa. Treba spomenuti da je nekoliko meseci nakon postavljanja rekorda, Barns bio suspendovan zbog korišćenja nedozvoljenih sredstava.

Slično kao i u bacanju kugle, i vrhunac bacanja kladiva bio je krajem osamdesetih i početkom devedesetih – od 50 najboljih rezultata, 43 su iz tog vremena. Vlasnik svetskog rekorda je Rus Jurij Sedik sa hicom od 86.87. Njemu pripada šest od deset najboljih ostvarenja u ovoj disciplini. Kada je reč o bacanju diska, najbolji rezultat delo je Jirgena Šulta iz 1986. godine. Nemac je tada bacio 74.08.

Vrhunac tee discipline bio je osamdesetih godina, kada su granicu od 70 metara prebacivala nekolicina atletičara. Od atletičara nakon 2000. treba spomenuti Gerda Kantera, koji je vlasnik tri od pet najboljih rezultata.

Apsolutni gospodar u bacanju koplja jeste svetski rekorder Jan Železni. Čeh je 1996. godine koplje bacio 98.48 metara. Jedini je uspeo da koplje baci duže od 94 metara. Ima više hitaca dužih od 90 metara nego svi ostali bacači zajedno.

Ipak, na SP u Pekingu na veliku pozornicu stupio je Džulijus Jego. Kenijac je bacio koplje 92.72 metara. To ništa ne bi bilo čudno, da ovaj 27-godišnjak nije počeo da baca koplje 2010. godine, a tehniku je učio putem Ju tuba?! S obzirom na to da je sada angažovao profesionalnog trenera, rekord Jana Železnog deluje dostižno.

U ženskoj konkurenciji većina svetskih rekorda (12 od 23) stoje iz osamdesetih i devedesetih. Rekordi na 100 i 200 metara u vlasništvu su Florens Grifit Džojner. Njena ostvarenja iz 1988. teško da će ikada moći ko da nadmaši. Poređenja radi, sledeći najbolji rezultat na 100 metara lošiji je za 25 stotinki, a na duploj dužoj deonici skoro pola sekunde.

Takođe, i rekord (5.06) Jelene Isinbajeve u skoku sa motkom biće nedodirljiv u bliskoj budućnosti. Pre Kendre Herison i Almaz Ajane, poslednji svetski rekord oborila je Poljakinja Anita Vlodarčik u bacanju kladiva prvog dana avgusta 2015. godine.

Kada je reč o olimpijskim rekordima, u muškoj konkurenciji polovina (12) je oborena u Pekingu i Londonu, dok kod žena taj broj iznosi deset. Od ukupno 47 svetskih rekorda u obe discipline, samo njih devet je oborena na OI (tri u muškoj, šest u ženskoj konkurenciji). Upoređivanjem svetskih i olimpijskih rekorda vidimo da se atletičari i atletičarke pokazuju se u najboljem svetlu na najvećem sportskom takmičenju.

Nadmetanja u “kraljici sportova“ počela su 12. avgusta, a svi njeni ljubitelji se nadaju da će u Riju videti obaranje onih granica snova koje deluju (ne)dostižno.

Svetski rekordi, muškarci:

100 metara – 9,58 Jusein Bolt, Berlin 2009
200 metara – 19,19 Jusein Bolt, Berlin 2009
400 metara – 43,18 Majkl Džonson, Sevilja 1999
800 metara – 1:40,19 David Rudiša, London 2012
1500 metara – 3:26,00 Hišam el Geruž, Rim 1998
5000 metara – 12:37,35 Keneniza Bekele, Hengelo 2004
10000 metara – 26:17,53 Keneniza Bekele, Brisel 2005
110 metara sa preponama – 12.80 Aries Merit, 2012 Brisel
400 metara sa preponama – 46,78 Kevin Jang, 1992 Barselona
3000 stiplčez – 7:53,63 Saif Šahin, Brisel 2004
štafeta 4x100 metara – 36,84 Jamajka, London 2012
štafeta 4x400 metara – 2:54,29 SAD, Sevilja 1993
maraton – 2:02,57, Denis Kimeto, Berlin 2014
20 km brzo hodanje - 1:16,36 Jusuke Suzuki, Nomi 2015
50 km brzo hodanje – 3:32,33 Johan Diniz, Cirih 2014
Skok uvis – 2.45m Havijer Sotomajor, Salamanka 1993
Skok s motkom – 6.16m Reno Lavileni, Donjeck 2014
Skok udalj – 8.95m Majk Pauel, Tokio 1991
Troskok – 18.29m Džonatan Edvards, Geteburg 1995
Kugla – 23.12m Rendi Barns, Vestvud 1990
Disk – 74.08 m Jirgen Šult, Neubranderbug 1986
Kladivo – 86.74 m Jurij Sedik, Štutgart 1986
Koplje – 98.18 m Jan Železni, Jena 1996
Desetoboj – 9045 Ešton Iton, Peking 2015

Svetski rekordi, žene:

100 m – 10,49 Florens Grifit Džojner, Indijanapolis 1988
200 m – 21,34 Florens Grifit Džojner, Seul 1988
400 m – 47,60 Marita Koh, Kanbera 1985
800 m – 1:53,28 Jarmila Kratohvilova, Minhen 1983
1500 m – 3:50,07 Genzebe Dibaba, Fontvil 2015
5000 m – 14:11,15 Tiruneš Dibaba, Oslo 2008
10,000 m – 29:17,45 Almaz Ajan, Rio 2016
4x100 m štafeta – 41,37 DDR, Kanbera 1985
4x400 m štafeta – 3:15,17 SSSR, Seul 1988
Maraton – 2:15:25 Pola Redklif, London 2003
20 km hodanje – 1:25:41 Olimpijada Ivanova, Helsinki 2005
100 m prepone – 12,20 Kenda Harison, London 2016
400 m prepone – 52,34 Julija Pečonkina, Tula 2003
3000 m stipl – 8:58,81 Gulnara Samitova, Peking 2008
Skok uvis – 2.09, Stefka Kostadinova, Rim 1987
Skok s motkom – 5.05 m Jelena Isinbajeva, Peking 2008
Skok udalj – 7.52m Galina Čistjakova, Lenjingrad 1988
Troskok – 15.50m Inesa Kravec, Geteborg 1995
Kugla – 22.63m Natalija Lisovskaja Moskva 1987
Diska – 76.80m Gabriele Rajnš, Nojbrandenburg 1988
Kladivo – 81.08m Anita Vlodarčik, Vladislavovo 2015
Koplje – 72.28m Barbora Špotakova, Štutgart 2008
Sedmoboj – 7291 poena Džeki Džojner-Kersi, Seul 1988

Strahinja Jovanović