Meksiko Siti 1968 - Igre XIX Olimpijade

Komentari 3

XIX Olimpijske igre
Meksiko Siti, 12. oktobar - 27. oktobar 1968.
Učesnika: 5530 (4750 muškarca, 780 žena)
Država: 112
Sportova: 20
Takmičenja: 172
Igre otvorio: predsednik Gustavo Dijas Ordas
Zakletvu položio: Pablo Herido
Baklju zapalio: Norma Enriketa Basilio de Sotelo

Predistorija Meksiko Siti dobio je igre na glasanju 1963. godine ispred Detroita, Buenos Ajresa i Liona. Samo deset dana pre otvaranja dogodio se Tlatelolko masakr u Meksiko Sitiju, kada je ubijeno nekoliko stotina studenata demonstranata. To su jedine Igre održane u Latinskoj Americi i druge van Evrope, Australije i SAD. Velika nadmorska visina 2240 metra donela je poteškoće dugoprugašima zbog retkog vazduna. Ipak postavljeno je mnogo svetskih rekorda u skokovima i sprinterskim disciplinama. Prvi put u istoriji takmičari iz Nemačke podeljeni su na Istočnu i Zapadnu. Takođe prvi put su urađeni doping testovi. Švedski petobojac Hans-Gunar Liljenvan diskvalifikovan je jer je popio nekoliko flaša piva pre takmičenja. Džon Stiven Akvari iz Tanzanije postao je poznat pošto je završio maratonsku trku kao poslednji sa teškom povredom kolena. Prvi put je prikazano značajnije prisustvo afričkih trkača na dugim prugama. Oni su osvojili sve medalje na disciplinama od 800 metara do maratona.

Ove igre korišćene su i u političke svrhe. Tamnoputi Amerikanci Tomi Smit i Džon Karlos, zlatni i bronzani na 200 metara došli su na podijum bosi, sa civilnom opremom, a dok je svirala himna, spustili su pogled i podigli stegnutu pesnicu. Obojica su bili članovi olimpijskog projekta za ljudska prava. Obojica su zbog toga suspendovani i izbačeni iz olimpijskog sela.

Heroji Bob Bimon je postavio svetski rekord u skoku u dalj sa 8.90 metra, rezultat koji je bio najbolji na svetu 22 godine. Vajomija Tajas iz Sjedinjenih Država prvi put je odbranila titulu prvaka na 100 metara sa preponama. Češka gimnastičarka Vera Časlavska bila je najpopularnija takmičarka na igrama. Ona se krila tri nedelje pre Igara, posle sovjetske invazije Čehoslovačke. Na kraju je takmičenje završila s četiri zlata i dva srebra.

Al Erter je četvti put pobedio u bacanju diska. Svetske rekorde na 100 i 400 metara postavili su Džim Hajns i Li Evans. Dik Fosberi je pobedio u skoku u vis flop tehnikom, koja je brzo postala dominantna u ovoj disciplini.

Naši na Igrama Jugoslavija učestvuje sa 69 sportista u 11 sportova i osvaja osam medalja. Đurđa Bjedov je osvojila zlatnu i srebrnu medalju, vaterpolisti i Miroslav Cerar zlatne, košarkaši i Stevan Horvat srebrne, a Zvonimir Vujin i Branislav Simić bronzane.

Istorija