Stokholm 1912 - Igre V Olimpijade

Grad domaćin: Stokholm, Švedska, nije bilo protivkandidata
Broj zemalja učesnika: 28
Broj takmičara: 2.407 (2.359 muškaraca i 48 žena)
Broj takmičenja : 102 u 14 sportova
Medalje osvojilo: 18 zemalja
Otvaranje: 5. maj
Zatvaranje: 27. jul
Mesto: Olimpijski stadion u Stokholmu

Olimpijske igre u Stokholmu prve su na kojima su učestvovali sportisti sa pet kontinenata. Prvi put u eri modernih igara takmičanja su održana u toku mesec dana, od kraja juna do kraja jula, a samo otvaranje bilo je značajno ranije.

Na Olimpijskim igrama 1912. poslednji put su dodeljivane medalje od čistog zlata, već od sledećih igara medalje su bile od srebra sa pozlatom.

Nekoliko događaja ostaju u raznim ’naj’ rubrikama. Najduži meč u istoriji rvanja grčko-turskim stilom bilo je polufinale na Igrama u Stokholmu. Izvesni Rus Martin Klajn i Finac Alfred Asikainen rvali su 11 časova i 40 minuta, a pobednik, Rus Klajn dobio je kasnije srebrnu medalju jer zbog iscrpljenosti nije mogao da nastupi u finalu.

Najstariji osvajač zlatne medalje bio je Šveđanin Sokar Svan. On je, sa 64 godine, pobedio u gađanju glinenih golubova.

Amerikanac Džim Torp bio je najkompletniji atletičar tih Igara, pobedio je u petoboju i destoboju. U petoboju je uspeo da pobedi kasnije slavnog britanskog generala Džordža Patona.

Uskoro je ostao bez medalja, zbog kršenja principa amaterizma. Torp je igrao bejzbol kao profesionalac u nižoj ligi, a medalje su nejgovim naslednicima, ipak, vraćene, 1982. godine, 29 godina posle Torpove smrti.

U program su uvrštena takmičenja žena u plivanju i ronjenju, a boksa nije bilo. Zemlja domaćin, Švedska, odbila je da u program igara uvrsti taj sport, jer je smatrala boks mečeve pregrubim.

Zbog toga je Olimpijski komitet, nakon igara, u Stokholmu odlučio da ograniči uticaj zemlje domaćina na formiranje Olimpijskog programa igara.

Biciklistička staza na igrama 1912. godine bila je nadjuža u istoriji i iznosila je 320 kilometara, u atletici je uvedeno elektronsko merenje vremena.

Jedno poslednje i dva prva

Poslednji put na igrama u Stokholmu su pravo da učestvuju imali i sportisti koji nisu bili deo nijednog zvaničnog tima. Jedan od njih bio je i Amerikanac Arnold Džekson koji je, ispeerd trojice reprezentativaca svoje države, pobedio u trci na 1.500 metara i sa 21 godinom ostao najmlađi pobednik ove trke na Olimpijskim igrama do danas.

Na igrama 1912. prvi put je održano i „umetničko takmičenje“ koje će nastaviti da se održava sve do igara 1948. godine.

Amerikanac Volter Vajnans jedini je učesnik Olimpijskih igara koji je osvojio medalje i u sportskom i u umetničkom nadmetanju. On je osvojio srebrnu medalju u streljanju i zlatnu medalju za skulpturu.

Francisko Lazaro, portugalski atletičar, umro je tokom maratona i to je bio prvi takav slučaj od obnavljanja Olimpijskih igara.

Srbija – prvi nastup

Prvi put su na igrama učestvovali sportisti Kraljevine Srbije.

Trkač Dušan Milošević bio je trećeplasirani u kvalifikacijama trke na 100 metara, a maratonac Dragutin Tomašević maraton je završio kao 37.

Na igrama u Stokholmu Srpski olimpijski komitet primljen je u MOK, a njegov osnivač i direktor, pešadijski kapetan Svetomir S. Đukić, izabran je za člana Međunarodnog olimpijskog komiteta.