Heroji i gubitnici Mundijala

Kada govorimo o reprezentacijama, tu je podela na te dve grupe najlakša – iznenadili su Marokanci, dok su razočarali (ponovo) Nemci.

Afričkoj selekciji gotovo niko nije davao šanse da prođe grupu. U susret planetarnoj smotri su se rastali sa Vahidom Halihodžićem, dotadašnjim selektorom koji je bio u sukobu sa ponajvećim fudbalskim imenom na marokanskom spisku Hakimom Ziješom.

Došao je Valid Regragui, a sa njim se i fudbaler Čelsija vratio u nacionalni tim. Jedan čovek je verovao, fudbaler Anžea Sofijan Bufal. Video zapis u kom kaže da će Maroko stići do četvrtfinala je postao viralan. Samo, nije bio u potpunosti u pravu, jer je njegova ekipa otišla i korak dalje.

Ako ćemo o Nemcima, treba najpre istaći da im je ovo drugi uzastopni Mundijal koji završavaju u grupnoj fazi nakon što su 2014. bili šampioni. Nije bilo ni kraja ni konca u ekipi Hansija Flika.

Sa povredom Tima Vernera pokušao je sa "lažnom devetkom" Kaijem Havercom i to nije ni bio problem "pancera". Pozadi je "duvalo", Raum je koliko-toliko i otkrovenje na najvećoj sceni, ali par Zile-Šloterbek bi trebalo da zabrine i njihovog trenera u Borusiji Edina Terzića kada se nastavi takmičenje u Bundesligi.

Svoje mesto pod reflektorima je našao i Niklas Filkrug, ali će uspomena na dva gola u Kataru zauvek biti pod asteriksom rane eliminacije. Na sve to i onaj samarićanski pokušaj Flika da Matijasu Ginteru pruži minut-dva igre nakon što je umalo presedeo i treće Svetsko prvenstvo na koje je pozvan. Kolaps.

Marokanci dominiraju i na listi pojedinačnih igrača, ali jedno ime se mora istaći pre drugih. Ne kažemo da je Azedin Unahi odigrao bolji turnir od Jasina Bunua, Sofijana Amrabata ili Ašrfa Hakimija, ali je ubedljivo najmanje poznat od tog kvarteta.

U paru sa igračem Fiorentine je napravio dar-mar svakom protivniku, delujući neumorno. Neustrašivo je delovao igrač Anžea, smiren i siguran na lopti, te se već sada dovodi u vezu sa timovima iz Premijer lige za obeštećenje od nekoliko desetina miliona evra. Tim putem će i najverovatnije i njegov saigrač u veznom redu Amrabat, koji je pokupio simpatije praktično odigravši turnir bez greške. Odradio je sav "prljav" posao i trčao bez prestanka.

Ako krenemo redom po grupama iz "A" moramo istaći kapitena Ekvadora Enera Valensiju. Već u prvom meču mu je umalo izmakao het-trik, te je postao prva "žrtva" poluautomatskog ofsajda.

Postigao je tri gola u Kataru, odnosno ukupno šest na Svetskim prvenstvima. Tih šest pogodaka su ujedno i šest poslednjih Ekvadora na Mundijalima.

Bio je strelac i u meču sa Holandijom, time neutrališući pogodak Kodija Gakpa. Fudbaler PSV-a je već duže vreme poznat široj javnosti, ali jedno je Eredivizija, a drugo Mundijal. Gakpo je i ovaj ispit položio, stigao do četvrtfinala i utisak je da su mogli i više od toga.

U grupi "B" ćemo istaći kapitena SAD Tajlera Adamsa, koji je i u Lidsu proglašen za najboljeg igrača iako je tu tek od letos. Zajedno sa prvom zvezdom tima Kristijanom Pulišićem je predvodio ekipu do osmine finala gde su poraženi nezasluženo sa utisak je visokih 3:1 protiv "lala". Imaju mladu ekipu i za četiri godine igraju na domaćem terenu.

Mehdi Taremi je predvodio Iran koliko je mogao i do poslednjeg kola su bili u trci za nokaut fazu. Pomogao mu je desni bek Ramin Rezaijan, ali su naposletku prva dva mesta zauzeli Englezi i SAD. Kada smo kod selekcije "Gordog albiona", čini se da je pred ovaj turnir bilo i najmanje euforije na Ostrvu. Mladi gro tima je imao solidan turnir iza sebe, ali su Francuzi u ovom trenutku ipak bili prejaki. Foden, Saka, Belingem svakako su imena na kojim se može graditi neki budući uspeh. Uz to, Heri Megvajer je nagovestio da problem nije do njega već do kluba u kom igra.

Najviše je razočarao Vels koji se posle 1958. prvi put plasirao na završni turnir. Deni Vard je verovatno bio najgori golman turnira, te je partije iz Lestera samo preneo u dres nacionalnog tima. Isprva je delovao kao kiks, ali se iz ove perspektive čini ni da remi sa SAD nisu zaslužili.

Selimo se u grupu "C" gde su potonji šampioni Argentinci otpočeli svoje putovanje i to na najgori mogući način. Proslavili su se Saudijci, a trojica iz njihovog tabora ponajviše. Prvo ćemo pomenuti čoveka koji stoji iza svega, sada već legendarnog selektora Erva Renara koji je najpoznatiji po svom radu u Africi gde je osvojio Kup afričkih nacija sa Obalom Slonova, a potom i sa Zambijom na iznenađenje svih.

Za igrača meča u istorijskoj utakmici protiv "gaučosa" je proglašen golman Mohamed Al Ovais, dok je strelac pobedonosnog gola bio Salem Al Davsari. Nažalost, nije prišao ni blizu takvom prelepom udarcu u nastavku, pa su doživeli eliminaciju.

To su iskoristili Poljaci, pa su tako oni stigli do prve nokaut faze u eri Roberta Levandovskog. Napadač Barselone je postigao i svoj prvi gol na Mundijalima, ali daleko od toga da mogu da budu zadovoljni prikazanim igrama. Jedini koji se kući vratio uzdignute glave bio je Vojčeh Ščešni, golman sa najviše odbrana na turniru i jednom od najboljih individualnih partija u meču sa Argentinom.

Meksikance i nisu vredni pomena. Giljermo Očoa je protiv Poljske dodao još jednu nagradu za igrača meča na svetskim prvenstvima, ali su u suštini opravdali pesimistična očekivanja nacije i prekinuli niz od sedam uzastopnih nokaut faza (svaku završili u osmini finala).

Stigli smo do Argentinaca i na njihovom spisku se svakako izdvajaju Hulijan Alvares i Enco Fernandes. Rezervni, uz akcenat na to, napadač Sitija je postao prvi igrač uz Ernana Krespa koji je postizao golove na oba od svoja prva dva meča na Mundijalima i prvi mlađi od 22 godine uz Gonsala Iguaina koji je stigao do brojke od četiri gola na jednom turniru. Stiče se utisak da Argentina jeste prerano ostala bez Aguera, ali da su isto tako dobili zamenu bez sekunda čekanja. Ostaje da se vidi kako će se Pep Gvardiola izboriti i uklopiti ga sa Erlingom Halandom.

Zajedno sa njim je svoje mesto pronašao i vezista Benfike koji je počeo kao rezervista. Fernandes ove godine doživljava "meteorski" uspon. Bio je glavni igrač Rivera za koji je nagrađen dolaskom u Lisabon, a čini se da se ni tu neće mnogo zadržati. Već se spekuliše da su najveći evropski timovi stali u red za njegov potpis, a obeštećenje će po svemu sudeći biti devetocifrena.

Veći dobitnici od njih kod "gaučosa" je samo duo iz Rozarija koji je u finalu doneo titulu. Leo Mesi i Anhel Di Marija su na pravi način zaokružili svoje karijere. Fudbaler Juventusa je po xy put bio taličan onda kada je bilo najvažnije, a Mesi je postao prvi igrač u istoriji koji je dva puta poneo epitet najboljeg igrača Mundijala i ujedno svoju kolekciju trofeja dopunio jedinim koji mu je falio.

U grupi "D" su ponajviše razočarali Danci. Ekipa Kaspera Hjumlanda je bila viđena kao druga iza Francuza, a ispred otpisanih Tunisa i Australije. Odbrana je odradila svoje, ali je problem bio u napadu. Martin Brajtvajt, Kasper Dolberg i Andreas Kornelijus su bili daleko od neophodnog nivoa, dok je na primer zvezda Ajntrahta Jesper Lindstrom dobio manje minuta nego što je bilo očekivano, a ispostaviće se da mu je i to bilo mnogo.

Australija je očekivano poražena protiv Francuske, ali je zato uspela da sačuva svoju mrežu protiv Tunisa i Danske, pa i da da gol skandinavskoj reprezentaciji vredan prolaza dalje. Heri Sutar i Kaj Rauls su predstavljali neprobojni bedem, dok je gol odluke postigao Metju Leki.

"Trikolore" je predvodio Kilijan Mbape, najbolji strelac turnira, a od onih koji su skrenuli pažnju na sebe vredi istaći Randala Kolo Muanija i Markusa Tirama koji su daleko od nepoznatih imena na fudbalskoj mapi sveta, ali sama činjenica da nije ni trebalo da igraju u Kataru ih stavlja na taj spisak.

Antoan Grizman je povezivao sve i dobio priliku da pokaže šta ume. Još jednom je na tu priliku morao da čeka dres nacionalnog tima. Teo Ernandes je bio ponajbolji levi bek na šampionatu, Olivije Žiru je postao najbolji strelac Francuske prestigavši Tijerija Anrija, a Ibrahim Konate je možda i neopravdano bio odsutan u finalu gde je njegovo mesto zauzeo Dajo Upamekano.

Nismo sigurni da li bismo Karima Benzemu svrstali na listu gubitnika ili dobitnika u Kataru. Napadač Reala je do kraja ostao na spisku reprezentacije, ali nikada nije dobio poziv od Didijea Dešana da se vrati nakon što je napustio tim zbog obnovljene povrede kvadricepsa. Ako pitate njega, tj. ako sudite po objavama na društvenim mrežama, gotovo da proslavlja neuspeh "trikolora" koji verovatno najpre vidi kao neuspeh njihovog selektora.

Da se sa petoricom tinejdžera ne može na Svetsko prvenstvo pokazao je primer Španije. Furiozno su počeli protiv Kostarike, da bi svaka sledeća utakmica bio korak unazad. Naposletku, eliminacija u osmini finala gde su bili veliki favorit protiv Maroka. I zaslužili su jer su pre toga kalkulisali protiv Japana kako u nokaut fazi ne bi igrali sa Hrvatskom i potom Brazilom.

O Nemcima smo već pisali, a u grupi "E" su bili još Kostarikanci i Japanci. O prvopomenutim ne treba trošiti reči, sem bljeska protiv grogiranih Nemaca malo su šta pokazali, dok je azijska selekcija završila kao prva i upravo su oni nagovestili slom "pancera" preokretom i pobedom u prvom kolu na note Takuma Asana.

Japanci su u osmini finala eliminisali nakon što su "vatreni" bolje izvodili penale. Istakao se Dominik Livaković koji će napokon dočekati odlazak iz zagrebačkog Dinama jer interesovanja za čuvara mreže koji "čita" penale ka on ne manjka. Umalo da bude i najbolji golman turnira, ali je to priznanje pripalo Emilijanu Martinesu.

Ispred sebe je imao Joška Gvardiola, štopera koji je najviše pokazao i postao najskuplji igrač na svetu na toj poziciji prema podacima "Transfermarketa". Bio je najbolji igrač meča za treće mesto u kom su Hrvati stigli do bronze nakon pobede nad Marokom.

Ko drugi da to orkestrira do Luka Modrić koji je i u poznim godinama pokazao klasu i čak dva puta bio proglašen za igrača meča i to u obe utakmice koje su završene bez golova u grupnoj fazi (protiv Maroka i Belgije čija je "zlatna" generacija dočekala tužan kraj).

Kako smo stigli do grupe u kojoj je bila Srbija, krenimo od nje. Jasno je da se u najboljem svetlu predstavio Vanja Milinković-Savić koji je uprkos tome što je igrao na samo tri utakmice i primio verovatno dva najlepša gola (od kojih je Rišarlisonov zvanično proglašen najlepšim), bio jedan od golmana sa najvećim brojem odbrana.

Pored njega, Strahinja Pavlović je pokazao srčanost, Aleksandar Mitrović je postizao golove uprkos povredi (ali se i ispromašivao), ali je čitav nastup Srbije ostao u senci dešavanja koji nemaju veze sa samim fudbalom, kao i konstantnim potenciranjem da igrači nisu dovoljno fizički spremni.

Jedino veće razočaranje iz ove grupe od njih su Brazilci. Glavni favoriti za podizanje "boginje" su eliminisani u četvrtfinalu nakon još jedne sjajne predstave Livakovića u penal seriji protiv Hrvatske.

Gotovo svi igraču u napadu su podbacili. Nejmar, Vinisijus i Rafinja nisu bili na visini zadatka, dok im je Rišarlison bio najbolja opcija u završnoj trećini (što prema našem mišljenju govori samo za sebe). Kazemiro i Tijago Silva su bili ponajbolji u ekipi Titea, ali su svi kolektivno ostali u senci prerane eliminacije.

Ekipa koja odigra onakvo poluvreme protiv Južne Koreje, a izgubi od Kameruna (makar i sa rezervistima), ne može se smatrati dovoljno konstantnom da bude najbolja na svetu. Možda je do selektora, a možda i do mentaliteta nove generacije "Selesaoa".

Kada smo već kod Kamerunaca, istakli bismo ime Vinsenta Abubakara. Nekadašnji fudbaler Porta je ostavio dubok trag u Evropi, ali baš toliki da kaže kako može da uradi sve kao Mohamed Salah, pa i bolje? Ne baš, iako je u Kataru pokazao da ja vrhunski igrač i da je morao od starta da počinje utakmice.

U zadnjoj liniji se istakao defanzivac Nanta Žan-Šarl Kasteleto, dok je Epasi na najbolji mogući način odmenio Andrea Onanu koji je ušao u sukob sa selektorom Rigobertom Songom.

Kristijano Ronaldo je možda i ponajveći gubitnik. Došao je na Bliski Istok nakon intervjua sa Pirsom Morganom nakon kog je raskrstio sa Mančester junajtedom, a njegov sunovrat se nastavio i na turniru. Nije se isprva tako činilo, na prvom meču protiv Gane je postao prvi igrač koji je postizao golove na pet različitih Mundijala. Kako je došla nokaut faza, tako se i on našao na klupi za rezerve i bio je vidno uzrujan zbog toga.

Njegovo mesto je zauzeo Gonsalo Ramos koji je u dresu Benfike već najavio velike stvari. Sa tri gola u osmini finala su ga svi vinuli u nebesa, ali se nije video protiv Maroka koji ih je eliminisao.

Iz gurpe "H" su dalje prošli i Korejci nakon veoma uzbudjivog finiša. Hvang Hi Čan ih je golom protiv evropskog "Selesaa" u nadoknadi poslao dalje u njihovom jubilarnom 10. uzastopnom učešću na završnom turniru.

Najveće otkrovenje ove grupe je Mohamed Kudus, fudbaler Ajaksa koji je ove sezone skrenuo pažnju na sebe igrama u dresu Ajaksa u prvom delu polusezone. Gotovo da ostaje žal što selekcija Ota Ada nije prošla dalje jer su upravo njihovi mečevi bili najzanimljiviji. Proslavio se i fudbaler Crvene zvezde Osman Bukari koji je postigao gol protiv Portugala, ali nedovoljan za pobedu.