Vreme da se pokažu mišići

Ali, u isto vreme smo svi u podsvesti imali jasnu i neoborivu činjenicu da je Brazil izvesno bolji od Srbije i da izabranici Dragana Stojkovića, nakon očekivanog poraza na otvaranju, svoju šansu moraju da traže u preostala dva meča.

Na papiru to jeste lako reći, ali svaki poraz boli, pa makar i od "drim-tima" Brazila. Videlo se to i na licima fudbalera Srbije.

Namerno sam "Selesao" oslovio "drim-timom", najpre jer zaista imaju fantastične igrače na svim pozicijama, pa i na klupi.

Neobjektivno je reći da je odbrana slaba sa Markinjošem i Tijagom Silvom na štoperskim pozicijama i Alisonom na golu.

A onda i zbog činjenice da mi je kroz telo u nekoliko situacija tokom sinoćnog meča na "Lusailu" prošao isti osećaj kao kada su košarkaši Srbije igrali protiv Amerikanaca u finalu Olimpijskih igara ili Mundobasketa.

I nada – samo da ne bude još ubedljivije. Jer, gol-razlika...

Nema šta, 2:0 protiv ovakvog Brazila još je i dobar rezultat, ali više boli činjenica da si pao "bez ispaljenog metka".

Na pesmu "ko će dati gol, Mitrogol" moglo je da se zaboravi u ovakvoj postavci Srbije, sa izuzetno lošom partijom kapitena Dušana Tadića i Sergeja Milinković-Savića, ali i bez Filipa Kostića koji je ipak ostao na klupi kako bi sačuvao mišić noge za nastavak šampionata.

Moja predikcija uoči susreta bila je da bi Lukas Paketa mogao da bude najslabija karika u ekipi Brazila, ali je vezista Vest Hema odigrao sjajan meč i u potpunosti nadigrao SMS-a i Nemanju Gudelja, te je u kooperaciji sa Kasemirom dobio najvažniji rat na sredini terena.

Brazilci igraju na prstima, laki su poput pera, a opet strahovito ubitačni u napadima. I ne samo Nejmar i Rafinja. Videli ste drugi gol i pas Vinisijusa spoljnom za prijem i polumakazice Rišarlisona.

Poezija!

Možemo da pričamo o izmenama u 57. minutu koje se nisu ispostavile dobrim, naprotiv. Kao i o tome zašto naš tim više nije bio tim, što su reči selektora Piksija.

Ali, vredi istaći par dobrih stvari, Najpre, činjenicu da je Srbija na najvećoj sceni dobila golmana za duge staze, jer je Vanja Milinković-Savić jedini "krivac" što "orlovi" sinoć pred 88.000 ljudi nisu dobili pet komada.

Takođe, utakmica Strahinje Pavlovića sa žutim kartonom od petog minuta mogla bi da se zapiše u fudbalskim almanasima.

Alireza Fagani je odlučio da ga na teži način nauči kako ne treba ući u meč, ali sve posle toga bilo je perfektno, pa je popularni "Kalaba" plenio na terenu i izgledao kao "mator".

Nama ostaje da se okrenemo Kameruncima koji su sušta suprotnost i igraju na snagu, na duele, na trčanje. Ali, nisu ni izbliza toliki bauk kao što jeste Brazil.

Zato je pravo vreme da se pokažu mišići, ako ih zaista imamo.

Ako ne, prepustićemo to drugima koji su bolji.

Neverovatni "Lusail"

Na kraju, hteo bih vrlo da istaknem spektakularnu atmosferu na stadionu "Lusail Ikonik", gde su dva dana ranije igrali Argentina i Saudijska Arabija, ali nije bila tako dobra atmosfera.

I nismo subjektivni, pošto smo i mi bili deo te fešte u četvrtak uveče, a oko 5.000 Srba zacrvenelo je delove tribina, naravno, prethodno provevši sjajno vreme na ulicama i u restoranima Dohe.

Sve to ste mogli da gledate na ovim stranicama i društvenim mrežama B92sport, ali opet smo bili u manjini, jer su ljudi u brazilskim dresovima zakrčili metro u Dohi, sve prilaze stadionu, ali i odlazak dva sata posle meča učinili gotovo nemogućim.

"Lusail" je napravljen da primi gotovo 90.000 ljudi, da bude akustičan, pristupačan, udoban i superfunkcionalan za svaki vid posete, ali i da ostavi nezaboravne uspomene.

Momenat u pauzi između dva poluvremena kada se pogase svetla, a nekoliko desetina hiljada telefona pali bliceve, a mali prozor neba popunjavaju zvezde pamtiću zauvek.

To nijedna fotografija, nijedan video snimak, "stori", objava na društvenim mrežama – ne može da dočara.