Armstrong: Ponovo bih isto uradio

Antidoping agencija Sjedinjenih Država u oktobru 2010. godine podnela je izveštaj u kojem je potvrđeno da je Armstrong dopingovan.

U izveštaju, koji ima više od 1.000 strana, našla su se svedočenja 26 osoba, među kojima je 11 Lensovih timskih kolega.

Prema tom dokumentu, Armstrong i njegov tim su vodili najsofisticiraniji doping program u svetu sporta tokom većeg dela karijere sedmostrukog pobednika trke "Tur d’Frans".

To telo je dva meseca ranije Amerikancu izreklo doživotnu suspenziju iz biciklizma i izbrisalo mu sve rezultate koje je ostvario od 1998. godine. Ipak, pošto Antidoping agencija SAD ima ingerencije samo na tlu Amerike, konačnu odluku donela je Međunarodna biciklistička unija i Svetska antidoping agencije.

„Moj odgovor nije popularan odgovor. Da se takmičim 2015. godine ne bih jer mislim da nije potrebno. Ali, da me vratite u 1995, kada je bilo toliko rasprostranjeno, verovatno bih ponovo uradio. Ljudi ne žele to da čuju. Kada sam doneo odluku, kada je moj tim doneo odluku, kada je ceo peloton odlučio (grupa vozača) bila je pogrešna u pogrešno vreme. Ali se desilo i znam šta se dogodilo zbog toga – video sam kako raste“, izjavio je Armstrong.

Polučasovni dokumentarac za britansku televiziju ipak se može smatrati kao delimično izvinjenje zbog sistematskog dopinga.

„Ako bismo se vratili u 1995, neki su krenuli nešto ranije, neki kasnije, ali neka to bude početna tačka. Mislim da nam je svima žao. Znate zbog čega nam je žao? Zbog toga što smo svi postavljeni tu – niko od nas nije želeo da bude u toj situaciji. Svi smo voleli da se takmičimo 'čovek na čoveka', da budemo čisti ili kako god vi to želeli da nazovete. Žao nam je što smo se našli u situaciji u kojoj smo gledali kao očajni klinci:'Bože, ako se vratim u Plano (njegovo rodno mesto), mogao bih da se vratim u školu, nađem posao, radim u prodavnici bicikala ili fabrici“, dodao je američki biciklista.

Njemu su oduzete sve titule sa najprestižnije biciklističke trke i doživotno je suspendovan iz tog sporta.

„Kao navijač mislim da mora postojati pobednik. Postojao je ogroman period bez pobednika zbog Prvog svetskog rata, pa zbog Drugog svetskog rata, a onda izgleda kao da dolazi novi (doping). Ne mislim da je istorija glupa, ona ispravlja mnoge stvari. Ako me pitate za 50 godina šta se desilo, neću misliti da su ta mesta prazna. Osećam se kao da sam osvojio te trke“.

Armstrong je istakao da ne bi promenio odluku, ali da bi se drugačije ponašao prema ljudima oko njega, kao što je maserka Ema O'Rajli, biciklista Filipo Simeoni, ili pisac Dejvid Volš.

„Želeo bih da promenim čoveka koji je uradio takvu stvar, možda ne njegovu odluku, ali način na koji se ponašao, na koji je tretirao ljude“, zaključio je Armstrong.