Svet je upoznao Stašu Gejo, znate li vi ko je ona?

Staša ima samo 18 godina i da – ona jeste najbolja srpska friklajmberka i među najboljima je u Evropi i svetu.

"Polaskana sam kada vidim svoje ime u medijima. Podseti me da sam na neki način ipak na zavidnoj poziciji. Veoma sam samokritična i vrlo često nakon uspeha mislim da to nije ništa posebno, no big deal. Verovatno se tako nesvesno motivišem ka većim podvizima. Zato me ovakvi naslovi za trenutak vrate u realnost, jer sam posle svetskog prvenstva imala problem sa navikavanjem na titulu – pa i dalje mi se čini kao san!", rekla je Gejo za "Red Bull".

Sa koliko godina si se prvi put okušala u penjaju?

"Ne bih rekla da se sećam, ali iz priča znam da jako rano. Mnogi u šali kažu: "Prvo je propenjala pa tek onda prohodala". Mada, za početak svoje karijere sam odredila godinu 2004, kada sam prvi put učestvovala na internacionalnom festivalu za decu u Velikom Trnovu u Bugarskoj, jer roditelji nisu imali kome da me daju na čuvanje za vreme takmičenja. Baš mi je surova sudbina", ističe Gejo.

"Surova sudbina te je naterala da budeš među najboljima na svetu. Jednom si rekla: "Lakše je biti među najboljima nego zapravo pobediti". Da li i dalje tako misliš?

"Naravno! Na poslednja dva seniorska svetska kupa sam bila deveta, dakle top 10 najboljih bolderašica na svetu, a trnovit i dalek je put do zlata među njima", dodaje naša friklajmberka.

Kakav je osećaj biti među najboljima?

"Retko cenimo sadašnjost u kojoj živimo. Priznajem da sam se rano navikla na vrhunsko penjanje, ali često podsećam sebe gde se zapravo nalazim, kakvim radom i posvećenošću sam došla do te pozicije. Kada postanem potpuno svesna da sam sada među idolima iz detinjstva, nova radost se budi u meni i održava me i motiviše da napredujem. Ne treba se navikavati na luksuz", kaže Gejo.

Na većini takmičenja si među najmlađim učesnicima. Umeju li starije kolege da te potcene? I pruže li ruku na kraju da čestitaju?

"Iznenađujuće je kako su prihvatile nas nekolicinu “"young guns" iako im dišemo za vratom. Čak i da postoje negativna osećanja, ne pokazuju ih. Treba razumeti osećaj ugroženosti, jer smo "klinke" za relativno kratko vreme dostigle takav zavidni nivo, dok je za njima dugogodišnji period uspona i padova. Ne samo da pruže ruku, već rado penju sa nama, razgovaraju i dele iskustva. Veoma lepo od njih", naglašava Gejo.

Pre izvesnog vremena si se iz rodnog Niša preselila u Sloveniju. Koliko se tvoj način rada promenio od tada?

"Promenilo se sve, strategija, organizacija treninga, vežbe, frekventnost i intenzitet treninga. Treniram sa timom mladih "zverki" (C-Team), gde jedni druge motivišemo uz veoma pozitivnu konkurenciju, vođeni trenerom Gorazdom koji prati svaki naš pokret. Čak je i moja želja za napretkom daleko vatrenija, pristupam penjanju veoma strastveno, a postala sam i disciplinovanija. Pretpostavljam da je za to zaslužno i odrastanje, ne samo promena sredine", kaže Nišlijka.

Takmičiš se u nekoliko disciplina. Koja ti je najdraža i zbog čega?

"Odrasla sam uz sve tri discipline podjednako – speed, lead, bouldering, ali sam se razvila u bolderašicu. Ojačala sam, dobra sam u koordinaciji, dinamičnosti i domišljata sam – sve što je potrebno za boldering. Od kako sam počela da se takmičim i na seniorskim svetskim kupovima, boldering me još više privlači zbog uzbudljive i neizvesne atmosfere. Kad god pomislim na neko od takmičenja, odmah mi skoči puls i osmeh mi se razvuče licem. Vuče me taj faktor rizika, kada moraš da probaš neku varijantu za koju nisi ni siguran da će ti uspeti, ne znaš hoće li te koštati pokušaja, možda medalje... A kada ti uspe, onda publika podivlja i da ti dodatni talas energije da valjano završiš posao. Pun je preokreta, mentalne igre koja je dinamičnija nego u težinskom penjanju, bar po mom mišljenju", objašnjava Gejo.

Interesantno je da si relativno skoro i za kratko vreme postala "majstor" za boldering. Osvojila si i veliki broj nagrada u ovoj disciplini.

"Prošle godine sam odlučila da se potpuno posvetim bolderingu jer mi je izdržljivost uvek nedostajala za težinsko, a brzo sam učila "trikove" u bolderingu. Shvatila sam da mogu da postižem zavidne rezultate ako se fokusiram na razvijanje svojih prednosti. Taktika je uspela – prošle godine sam osvojila zlato na svim juniorskim takmičenjima i došla čak i do svojih prvih seniorskih finala. Dakle, titulu svetskog i evropskog juniorskog šampiona, šampiona evropskog kupa, a zatim peto mesto na svetskom kupu u Minhenu i četvrto mesto na Adidas Rockstarsu u Študgartu. Brojne medalje sam nizala i ranijih godina, mada se sada sve nekako čini ozbiljnije i profesionalnije", "hvali" se mlada sportistkinja.

Koja je tvoja tajna uspeha?

"Poznajem sebe, svoje telo i svoj um. Nikome i ničemu ne verujem kao svom instinktu", naglašava Gejo.

Kada već pominješ um i telo, šta je bitnije u slobodnom penjanju – mentalna ili fizička snaga?

"U samoj aktivnosti penjanja je fizička snaga veoma važna. Što se tiče takmičarskog penjanja, ona postaje zanemarljiva, posebno u odlučujućim momentima. Potreban je čelični um za dostizanje savršene fizičke klime, kada znaš da će svaki stisak držati i da je gravitacija “mala maca”. Iz takmičenja u takmičenje sve bolje razumem spostvenu psihu i koju moć ima. Um vlada telom, tako da ga može navesti da izvede čuda, koja na treningu nisu ni u mislima", kaže Staša.

A čemu razmisljaš dok se penješ?

"O lepoti pokreta, o tome kako moje telo funkcioniše, kako reaguje na promene položaja, koje kontrakcije se javljaju i slično. Posmatram kako promena disanja utiče i na telo i na misli i divim se tom izvanrednom mehanizmu", otkriva naša friklajmberka.

Koje je bilo najzahtevnije takmičenje na kom si učestvovala (a pritom osvojila zlato)?

"Za očekivati je da ću reći svetsko prvenstvo u Arku 2015 u Italiji, ali bila sam pod daleko većim stresom na evropskom kupu u Langenfeldu, u Austriji, iste godine, kada smo Džesika Pilz i ja bile izjednačene do samog kraja takmičenja. S obzirom da iz izolacione zone ne vidim tuđe penjanje, postalo je mnogo napetije kada sam po ovacijama publike zaključila da mi je za pobedu potreban i poslednji bolder iz prve. Tada sam se izborila sa pritiskom kao nikada pre, samogovor je bio jedino što sam čula, bila sam sama sa sobom. Nije bilo mesta ni za minimalnu grešku. Izvela sam pokrete sa takvom preciznošću, ali sa puno napora jer su bili neverovatno teški. U normalnoj situaciji mi verovatno ne bi uspelo, ali tada sam ga popela iz prve na sopstveno iznenađenje i osvojila prvo zlato te godine. Od silnog zadovoljstva, nervoze i euforije sam se oporavljala nekoliko dana, a posle nastupa sam neprestano drhtala. Neverovatan događaj i definitivno najteži psihički izazov", izdvaja Gejo.

Koji ti izazovi predstoje u ovoj godini?

"Nekoliko juniorskih evropskih takmičenja, zatim seniorski svetski kup u Minhenu, na kome sam prošle godine bila u finalu i zauzela 5. mesto, seniorsko svetsko prvenstvo u Parizu, Adidas Rockstars (elitno takmičenje na poziv, prošle godie sam bila 4.) i, za kraj, moje poslednje juniorsko svetsko prvenstvo u Kini", kaže Gejo.

Kako si reagovala kada si čula da postoji mogućnosti da freeclimbing bude jedan od sportova na OI 2020?

"Radosna sam jer se sve više ljudi upoznaje sa sportskim penjanjem i izuzetna je čast za sport da se nađe u porodici olimpijskih sportova. To je veliki korak i za sve nas penjače koji doprinosimo razvitku penjanja", zadovoljna je Staša Gejo.