"Kampanja protiv Ministarstva"

Saopštenje je došlo kao odgovor na kampanju koja se vodi protiv dodeljivanja nacionalnih priznanja i nagrada za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta.

Saopštenje prosleđeno Tanjugu prenosimo u celosti:

"Ministarstvo omladine i sporta je zabrinuto zbog ponovne kampanje koja se vodi protiv dodeljivanja nacionalnih priznanja i nagrada za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta.

Mi mislimo da su ova priznanja jedno od najboljih i najznačajnijih sistemskih rešenja vezanih za sport koja su učinjena u poslednjih pedeset godina.

Da nismo usamljeni u tom našem razmišljanju govore i činjenice da su mnoga poznata sportska imena koja su bila na ivici egzistencije, na osnovu ove Uredbe konačno počeli da žive život dostojan čoveka.

Time je država Srbija pokazala izuzetnu brigu o svojim "bivšim" ali i o budućim sportistima, kao i o svojim sportskim stručnjacima. Time je pokazana briga o mladima koji danas imaju mogućnost da dobiju i nagrade na osnovu postignutih rezultata, i Nacionalnog sportska priznanja, to jest doživotne mesečne nadoknade. Tako smo motivisali mlade ljude da treniraju i takmiče se za Srbiju, a da ne odlaze u druge zemlje. S druge strane, motivisali smo trenere da još bolje i stručnije rade.

Međutim, očigledno je da fer plej u Srbiji nije omiljena disciplina i da su kod nas popularnije neolimpijske discipline kao što su lov u mutnom, gaženje po ljudima, omalovažavanje i podsmevanje. Zato ćemo pokušati na argumentovan i precizan način da pojasnimo šta se zapravo dešavalo u jedno veoma dugom periodu kada se o problemu tzv. "Sporne Uredbe i njene primene" i razgovaralo. Kako bi svima bilo jasno o čemu je zapravo reč, krenućemo iz početka.

Prva Uredba o nacionalnim priznanjima i nagradama za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta objavljena je u "Službenom glasniku RS", br. 65/2006 od 28.7.2006. godine.

Nakon velikog pritiska javnosti, urađena je i izmena i dopuna ove Uredbe koja je objavljena u "Službenom glasniku RS", br. 6/2007 od 19.1.2007. godine. Osnovna zamerka javnosti u Srbiji bila je ta što su prvom Uredbom bili tretirani samo postignuti rezultati sportista i trenera na Olimpijskim igrama, a izmenama Uredbe su valorizovani i rezultati sportista i trenera postignuti na Evropskim i Svetskim prvenstvima u Olimpijskim sportovima.

Nakon usvajanja izmenjene Uredbe, krenule su nove spekulacije i one su najčešće korišćene u sukobima koji su se dešavali unutar nacionalnih granskih saveza.

Sve se ovo dešavalo PRE nego što je Snežana Samardžić-Marković postala ministar omladine i sporta.

Suočena sa indicijama da su neka priznanja dodeljena nezasluženo, ministar omladine i sporta Snežana Samardžić Marković, reaguje već na početku mandata i formira Komisiju za reviziju Nacionalnih priznanja i nagrada. Komisija je imala pet članova i bila sastavljena od predstavnika Ministarstva omladine i sporta, predstavnika Sportskog saveza Srbije, predstavnika Olimpijskog komiteta Srbije i jednog člana koji je bio predstavnik instituta za uporedno pravo.

Veoma je važno reći koje su bile NADLEŽNOSTI Komisije:

1. preispituje dodele nacionalnih priznanja;

2. daje tumačenje odredbi Uredbe za dodelu nacionalnih priznanja i nagrada za poseban doprinos u razvoju i afirmaciji sporta;

3. utvrđuje kriterijume za dodelu nacionalnih priznanja i nagrada za poseban doprinos u razvoju i afirmaciji sporta;

4. razmatra primenu zakona i drugih propisa iz nadležnosti Komisije;

5. dostavlja ministru izveštaj o izvršenom preispitivanju.

Komisija, dakle, NIJE IMALA, NITI IMA ZAKONSKO PRAVO DA ODUZIMA NACIONALNA PRIZNANJA. Takođe, Ministarstvo omladine i sporta nema zakonsko pravo da retroaktivno oduzima priznanja koja su već dodeljena. Ako neko smatra da su neka priznanja nezasluženo dodeljena, onda treba da se obrati onima koji su u to vreme bili na vlasti i odlučivali, ili da se obrati sudu.

Ministarstvo, međutim, može da utiče na budućnost i eliminiše mogućnosti za eventualne zloupotrebe. Zato je rad Komisije bio dragocen.

Komisija je tako započela svoj rad i krenulo se sa analizom Uredbe o Nacionalnim priznanjima i nagradama gde su sagledavani pozitivni, ali i negativni efekti. Prve analize su pokazale da Uredba nije precizna u nekim odredbama, a naročito onim koje se tiču trenera sportista, tj. da nije precizno definisano koga zapravo možemo smatrati trenerom sportiste. Kao što je poznato, pozicija trenera je potpuno specifična ako poredimo ekipne i pojedinačne sportove, ali i kada analiziramo pojedinačne sportove. Imamo dodatne specifičnosti jer definisati trenera u veslanju i atletici sigurno nije lako, a pogotovo to nije lako kada govorimo o šahu i streljaštvu gde treneri ne smeju da imaju bilo kakav kontakt sa sportistom tokom takmičenja.

Pitanja koja je komisija sebi postavila su: koga možemo smatrati za trenera u timskim sportovima - selektora ili trenera tima? Da li u pojedinačnim sportovima za trenera smatramo nekog ko je bio selektor ili pojedinačni klupski trener sportiste? Komisija je, da bi ovaj problem pravedno rešila, konsultovala i Nacionalne granske saveze kojih se ova Uredba tiče. Traženo je da nam oni dostave svoje viđenje koga smatraju za trenera sportiste, a dobijeni rezultati većine saveza su bili različiti.

Komisija se tada odlučila da prvo napravi jedan zajednički sastanak sa predstavnicima svih nacionalnih granskih saveza kojih se ova Uredba tiče. Tu smo diskutovali o njihovim predlozima. Sličan sastanak je održan i sa udruženjem trenera Srbije. Doneta je zajednička ocena da Uredba po ovom pitanju nije precizna i da se može tumačiti na različite načine.

Zaključak ovih sastanaka bio je i taj da će Komisija zatražiti od nacionalnih granskih saveza ponovo dostavljanje imena trenera koji bi trebalo da budu obuhvaćeni ovom Uredbom, a taj dokument overava odgovorno lice u savezu. Takođe, savezi moraju da dostave i izjavu sportista, na osnovu čijih rezultata su treneri i stekli pravo dobijanja Nacionalnog priznanja, a ta izjava mora biti overena u Sudu, gde se pod krivičnom i materijalnom odgovoronošću garantuje istinitost dostavljenih podataka.

Tako, Ministarstvo omladine i sporta poseduje potpisane formulare od strane odgovornih lica u Nacionalnim granskim savezima gde potvrđuju da su treneri koji su dobili Nacionalno sportsko priznanje upravo oni koji su ga i dobili.

Takođe, posedujemo pisane izjave sportista overene u sudu, gde potvrđuju navedene činjenice saveza. To dalje znači da Ministarstvo omladine i sporta poseduje pisane izjave Atletskog saveza Srbije, gde potvrđuju da je gospodin Dragan Životić bio savezni trener po Uredbi o nacionalnim priznanjima i nagradama, i da je ovu tvrdnju saveza u sudu potvrdila Snežana Pajkić Jolović.

Takođe, Atletski savez Srbije je potvrdio da je gospodin Danijel Korica po Uredbi o nacionalnim priznanjima i nagradama bio savezni trener Slobodana Brankovića na evropskom prvenstvu u dvorani (Đenova 1992. godine), a on je ovu tvrdnju saveza potvrdio izjavom overenom u sudu.

Atletski savez Srbije je potvrdio da je gospodin Ferenc Kamasi bio savezni kapiten Dragutinu Topiću na evropskom prvenstvu u dvorani u Stokholmu koje je održano 1996. godine, a ovu tvrdnju saveza je potvrdio i sam gospodin Dragutin Topić pisanom izjavom.

Komisija je sagledala i druge manjkavosti postojećih Uredbi, pa su predložene, sledeće izmene:

1. Izbačeno je vrednovanje neolimpijskih disciplina.

Zašto smo se odlučili na ovaj korak? Ova Uredba je trebalo da služi nagrađivanju najviših sportskih dostignuća i promociji Olimpijskog sporta. Međutim, praksa je pokazala nešto drugo. Dešavalo se da se sportisti odlučuju pre za nastup u neolimpijskoj disciplini (gde je konkurencija znatno slabija), nego u olimpijskoj. Tako smo došli u apsurdnu situaciju da su u nekim sportovima sportisti osvajali medalje na velikim takmičenjima u neolimpijskoj diciplini (i tako dobili nacionalno priznanje), a da na kraju nisu ispunili ni normu za Olimpijske igre u Pekingu 2008. godine. Zbog toga se danas nacionalna priznanja dodeljuju samo za olimpijske discipline.

2. Starosna granica za dobijanje Nacionalnih priznanja i nagrada je pomerena sa 35 na 40 godina.

3. U vrednovanje rezultata ubačeni su FED kup i DEJVIS kup u tenisu.

4. Treneri više ne dobijaju Nacionalno sportsko priznanje, ali zato dobijaju istu vrednost nagrade za ostvaren rezultat svojih sportista.

Ministarstvo nije moglo da utiče na prošlost, ali je ministarka Samardžić-Marković prihvatila sugestije komisije koju je osnovala i na iniciajtivu Ministarstva, Vlada je donela novu Uredbu sa izmenama koje je komisija predložila.

Naime, pošto smo u praksi imali mnogo problema oko definisanja pozicije trenera, moramo napomenuti još jednom da se izmene Uredbe odnose isključivo na rezultate koje sportisti i treneri budu ostvarili nakon donošenja Uredbe.

Komisija je dala predlog gde je pozicija trenera definisana precizno i jasno. Treneri ubuduće neće dobijati Nacionalno sportsko priznanje, ali dobijaju mogućnost valorizovanja svog rada na duže staze. Kako?

Dosadašnja praksa je bila da Nacionalni granski savez odlučuje u kojem procentu će nagrada za sportistu i trenera biti podeljena. Bilo je mnogo problema u odnosu između Upravnih odbora saveza, trenera i sportista jer su se odnosi između trenera i sportista dovodili u pitanje, a sa druge strane UO su morali da sami procenjuju ko im je važniji prilikom ove raspodele, trener ili sportista.

Tako su treneri dovedeni u situaciju da zavise od dobre volje i sportista i nadležnih granskih saveza. Novim predlogom Komisije, i sportista i trener dobijaju isti iznos za ostvareni rezultat. Sada dolazimo do razloga zašto smo tražili ukidanje nacionalnog priznanja za trenere. Jedan sportista u svojoj celoj karijeri osvoji jednu ili dve medalje na "velikim prvenstvima" kao što su OI, Evropska ili Svetska prvenstva. I logično je da oni treba da ostvare pravo na Nacionalno priznanje. Sa druge strane, treneri u toku svoje mnogo duže karijere nego što je karijera sportista, mogu da svake godine sa drugim sportistom prave velike rezultate. Tako da smo zapravo ovim rešenjem želeli da motivišemo trenere da što duže rade na vrhunski način i tako sebi mogu svake godine da omoguće dobijanje određenih sredstava na osnovu rezultata njihovih sportista.

5. Izjednačene su vrednosti za rezultate ostvarene u pojedinačnim i ekipnim sportovima.

Do sada su sportisti u ekipnim sportovima primali značajnije manje novca za isti rezultat od sportista u pojedinačnim sportovima. Sada je to ispravljeno i medalja za svaki rezultat je iste vrednosti bilo da se radi o sportisti iz pojedinačnog ili ekipnog sporta.

6. Precizinije su definisane procedure oko prijavljivanja rezultata.

Mada smo o poziciji trenera već dosta govorili, možda je potrebno da kažemo nešto i o poziciji klupskih trenera. Naime, nikako nije moguće naći pravedno rešenje da bi svi učesnici u stvaranju vrhunskog rezultata bili prepoznati. To je jedan od razloga što i u drugim zemljama koje imaju slične Uredbe treneri nisu nikako prepoznati, već samo sportisti i vrednovani su samo rezultati na Olimpijskim igrama.

Što se tiče dela Uredbe koji uređuje nagrade koje sportisti dobijaju nakon ostvarivanja nekog vrhunskog rezultata, došli smo do zaključka, na osnovu rezultata na poslednjim OI u Pekingu, da su nagrade koje dobijaju sportisti i treneri iz Srbije u samom vrhu lestvice nagrađenih u svetu.

Ukoliko uporedimo nagrađivanje vrhunskih sportskih rezultata u drugim državama, videćemo da je srebro na Olimpijskim igrama od strane Hrvatske nagrađeno u iznosu od 18.300 EUR, dok je u Srbiji srebro na Olimpijskim igrama vredelo 52.500 EUR, a u Španiji je ono vredelo oko 48.000 EUR.

Kinezi su svako zlato na OI u Pekingu plaćali 35.000 EUR.

Konačno, iz svega gore navedenog se može zaključiti da je Ministarstvo omladine i sporta učinilo sve da se ova situacija razreši, a da je Komisija uradila odličan posao govori i činjenica da nakon usvajanja i treće verzije Uredbe nismo imali niti jedan sporni slučaj oko dobijanja ovog priznanja.

Dakle, uz aktuelni sastav Ministarstva omladine i sporta nije vezan ni jedan jedini nejasan slučaj. Kako bismo sačuvali ovu Uredbu od zlobnih i neargumentovanih napada, i kako bismo zaštitili ovo sistemsko rešenje, srpske sportiste i trenere, Ministarstvo omladine i sporta je najvažnije odredbe Uredbe utkalo u novi Zakon o sportu, čije donošenje sa nestrpljenjem očekujemo", ističe se u saopštenju resornog Ministarstva dostavljenom Tanjugu.