Stefana Veljković "zasijala" u Italiji

Veljkovićeva je osvojila Kup Italije, nakon što je njena ekipa Novara u finalu završnog turnira savladala Koneljano 3:2 u reprizi prošlogodišnjeg finala sa istim ishodom.

Veljkovićeva je nastavila trofejni niz iz Poljske, gde je sa ekipom Police osvojila tri uzastopne titule i naravno reprezentacije, sa kojkom je aktuelni evropski i svetski prvak, kao i olimpijski vicešampion.

Stefana je osvojila trofej sa Novarom nedugo nakon povratka u taj klub u kojem je bila pre tačno deset godina.

"Koliko ja mogu da sagledam, još nisam rekla poslednju reč. Ima još izazova, ima još vatre u srcu i glavi, tako da, sigurna sam, još ću gledati sa postolja i radovati se, zajedno sa svojim saigračicama u reprezentaciji, ali i na klupskom nivou, jer zelimo jos dosta toga", rekla je Veljkovićeva.

Stefana želi da nastavi da osvaja medalje sa reprezentacijom Srbije, sa kojom je prošle godine postala šampion sveta.

"(Želja je) Pre svega olimpijsko zlato. Osvojile smo zlato na svetskom i evropskom prvenstvu i srebro na OI u Riju. Sa reprezentacijom Srbije, jasno je šta želimo na Igrama u Tokiju. Posle svih ovih osvojenih trofeja, priznaću vam, u duši se osećam kao juniorka željna dokazivanja, napredovanja i novih uspeha".

Osvajanje Kupa Italije, u veoma jakoj konkurenciji, jedan je od najvećih, ako ne i najveći uspeh za Stefanu, što se tiče njene klupske karijere.

"Imala sam mnogo uspeha u Poljskoj, ali ovo je nešto što sam jako želela od kada sam presla na Apeninsko poluostrvo. Neopisiv je osećaj da je već jedan pehar u Italiji u mojim rukama. Naravno, tu moje saigračice i ja ne želimo da stanemo. Rešene smo da osvojimo i ligu Italije. Šanse imamo, kvalitet takođe, pa, videćemo", jasna je Veljkovićeva.

Uz ogroman talenat do zlatom ispisane sportske priče Stefana je stigla velikim radom, posvećenošću i ljubavi prema poslu kojim se bavi.

"Odbojka, generalno, napreduje krupnim koracima. Stoga je i angažovanje primereno tom trendu. Praktično, moraš iz dana u dan da se usavršavaš. Jednostavno, nema se vremena za 'spavanje na lovorikama'. Tako je i kod mene. Idem iz jednog takmičenja u drugo, klupske i reprezentativne obaveze se samo nižu, ali sve to je za mene život koji sam sanjala, koji sam odabrala. I ne kajem se ni trenutak. Uložila sam mnogo, ali dovoljno je da bacim pogled na osvojene trofeje i da me ispuni zadovoljstvo, ponos i neizmerna sreća"