Nikola Jokić – uspon prvog srpskog jednoroga

NBA jednorozi su češći ove sezone nego ranije, Kristaps Porzingis, Džoel Embid i Karl-Entoni Tauns vraćaju centare u prvi plan, pokazujući da su visoki igrači sposobni da rede stvari koje mogu i bekovi.

Četvrti član ove ekipe je 208 centimetara visoki Nikola Jokić koji je eksplodirao ove sezone i postavio sebe na svačiji radar. Za razliku od Porzingisa, Embida i Taunsa, Jokić nije poznat po svom junaštvu, pa on se probija i eksperimentiše, piše Kronin.

Američki novinar je objasnio zanačenje reči "jednorog" u NBA ligi. To su krila ili centri koji su visoki najmanje 208 centimetara i mogu da šutiraju sa distance i štite obruč. Trio koji je prvi pomenut postiže bar jednu trojku po meču, uz različite procente šute, te imaju više od jedne blokade po utakmici.

Iako je još u ruki sezoni najavio veliki potencijal, Jokić je zablistao ove sezone sa prosekom od 15,2 poena, 8,3 skokova i 3,9 asistencija na 40 utakmica, predvodeći ligu u napadačkom rejtingu sa 128.

Za razliku od drugih visokih igrača iz Evrope, Jokić nije prava opasnos sa spoljnih pozicija, jer je pogodio svega 21 trojku. Šutirao 33 odsto, bolje od Taunsa, slabije od Embida, ali je proračunat šuter. Međutim, njegov učinak je izuzetan u poslednjihdeset utakmica.

U tom periodu Denver je ostvario po pet pobeda i poraza, a Jokić je drastično popravio svoje brojeve. Prosečno beleži 23,4 poena, dva puta je postigao više od 30, te ima skoro 11 skokova po utakmici. Šutirao 60,6% iz igre, 35,7% za tri, te 88% slobodna.

Popravio se i u odbrani, ima 1,1 blokada po utakmici i 1,2 ukradene lopte po meču, a iako su mu faulovi i dalje glavni problem, pravi ih sve ređe. Ipak, ono što najviše zadivljuje autora je njegova pas igra. Prosečno ima 4,6 po meču u poslednjih deset nastupa, odmah je iza Ala Horforda i Demarkusa Kazins, lidera među centrima.

Napad Denvera često ide preko njega, posebno u završnici kacija, a često i sam preuzme loptu i pokrene kombinaciju. Jednostavno zna gde bi lopta trebalo da završi, da li kao dodatni pas u reket, ili eksplozivni na stranu, lob za Keneta Farida...

Teško ćete naći tako visokog igrača koji rutinski šalje dodavanja od 10-15 metara bez gledanja, a upravo to ga čini univerzalnim u napadu. Daleko je od atletski savršenog igrača, ali ono što mu nedostaje u eksplozivnosti, nadoknađuje lukavstvom, a neverovatno je brz na drugom skoku.

Kada je u reketu, neobični horog, podvlačenje i rolinzi su najčešća njegova oružja prilikom poentiranja, a uvek "visi" oko koša čekajući promašaje.

Ako nastavi u ovom ritmu, a vrlo je verovatno da hoće, Jokić će ostati u centru pažnje kao najsvestraniji visoki igrač u ligi, te dobiti mnogo više glasova za Ol-star. Štaviše, biće uzalud raspravljati da li je "jednorog", zaključuje Kronin.