Nebo nad Berlinom (cetvrtak,15.jun)

Preko puta Humbolta, izlozba sa eksponatima medveda u prirodnoj velicini. Svaka zemlja je dizajnirala svoga. "Bosanac" u narodnoj nosnji,  "Amerikanac" sa Kipom slobode, a nas izresetan od metaka. Autor Mirko Ognjanovic. Da li je u pitanju "ubijena Srbija" ili "Srbija koja  ubija" ne znam, tek  u mnostvu  sarenih i veselih, jedan surovo ozbiljan , koji opominje...

Dakle, izresetana Srbija i amputirana Crna Gora, u petak  protiv Argentine , bez pomoci  iskrenih drzavnih obelezja, pokusace da  ostane u igri. Kako bih pobegao od razmisljanja o utakmici, otisao sam na Olimpijski stadion da gledam Svedska i Paragvaj.  Gotovo ceo stadion obojen u zuto, sa razglasa malo Abba, pa malo Gipsy Kings. Kamera zumira mlade svedske mame sa bebama, kojima su stavljene slusalice.

Paragvajski novinar bezuspesno pokusava da udje u konverzaciju sa mnom, jer jedini jezik koji koristi nije na spisku onih koje ja koristim. Ali tu su ruke. Prvo poluvreme mega-dosadno, drugu za nijansu dosadnije. Ipak Fredi ubacuje za konacnih 1:0. Paragvajac,cini mi se, psuje, besno napusta stadion. Ja ponovo mislima u Gelzenkirhenu.

Ne znam ni sta da mislim. U nekom trenutku, prijatelj mi salje poruku kako su Pepersi bili maestralni. U nekoj drugoj situaciji bio bih besan sto nisam na koncertu. Ovako, ne reagujem. Koncentrisan sam, mislim pozitivno. Ne zelim da verujem da ce se opet eksperimentisati. Javljaju mi da je atmosfera medju igracima odlicna.

Sta li sada rade Krespo, Rikelme, Mesi...pomislih. Ono sto ja jos u petak treba da obavim pre utakmice, je da nadjem prosjaka, kome cu za srecu udeliti neku banku. Mozda zvuci  nadrealno, ali sta mislite kako su do zlata dolazili kosarkasi u Barseloni, Atini i Indijanapolisu ili kako je tadasnja Jugoslavija prosla u Zagrebu 1999. sa Hrvatima. Voz za Gelzenkirhen krece u 7.49. Kakav li ce biti povratak ?